Bulimičarka sam duže vreme, nekako sam naterala sebe da pokušam da prestanem. Ranije sam povraćala 3,4 puta na dan, a sada se kontolišem i do deset dana, pa opet jedan dan povraćanje i tako. Problem nastaje tek kada tog desetog dana stanem na vagu i ona pokaže čak 4-5kg viška. Radim vežbe, trčim, ali zbog ishrane nemam redovnu stolicu.
Da li mi nekako možete pomoći? Poslušaću svaki Vaš savet, samo Vas molim da me ne terate da se obraćam stručnom licu...kako sam uspela deset dana (što je za početak bilo dovoljno da shvatim da mogu), uspeću i ovako uz Vašu pomoć, preporučite mi obroke i to će za početak biti dovoljno.
Unapred hvala.

Poštovana,
Student sam i imam iz nekih predmeta i po 14 knjiga da pročitam, medjutim sve moram da pročitam i po 20 puta da bi naučio za nekakvu 6 ili 7 znači totalno loše se mogu skoncentrisat na ono što čitam.
Drugi problem je što sam veoma promenljivog raspoloženja naglo se mjenja mada drugi ljudi to ne primjećuju pošto ja i u naj većim problemima nikad ne pokazujem da mi je loše i uvjek se pred ljudima smijem i kad mi se plače da ne kažem vrišti od muke i problema. Inače sam odrastao u porodici u kojoj je OTAC od 365 dana 310 pijan i nasilan nikada on nije fizički zlostavljao ni mene ni sestru. Ali nas je budio i maltretirao da sjedimo i slušamo njegove pijanske gadosti. Majku je ponekad i pred nama tukao. Nas isterivao iz kuće ili npr. terao da jedemo u 3 sata ujutro ili još gore da idemo sa njim negdje u kafanu. On ima 45 god. a ja 23 i ne pamtim možda nekoliko lijepih dana sa njim u kući, a nedao Bog nekakav pametan očinski savjet. mati je uvjek govorila ćutite i trpite sve u životu bude i prodje, a ona je sve trpjela, pa čak nam je dovodio i svoje ljubavnice da im spremamo kafe i ručkove. Najzad 2002 su mama i sestra napustile kuću (ja sam u to vreme radio kao konobar u drugom gradu i nisam znao da su one otišle iz kuće). Dva dana posle on je doveo drugu ženu u našu kuću, ja od tada prekidam sve kontakte sa njim i odlazim kod majke i sestre u ujakovu kuću. Sestra je imala kontakte sa njim, a ja nikakve, nakon 3 god on je nagovorio njih da se vrate u kuću, pošto se on navodno promjenio, što su one odmah i prihvatile, a nakon par mj. i ja.) Ja sam od 2002 dobio visok pritisak (a tad sam imao 17 god) od nervoze često ode ido 200/120. Često mi se plače, nervozan sam, imam tahikardije, veoma često za sebe mislim da sam jako glupa osoba do koje nikom nije stalo. Još nisam spavao sa djevojkom (imam visoko položene testise, male i atroficne, pa ma to strašno čini nesigurnim u samog sebe ) koliko to stanje (neupražnjavanje sexa) negativno utiče na zdravlje? Spavam i po 10 sati, a stalno osjećam umor i iscrpljenost. Imam viška 20 kg i dobio sam ih u ovoj god. Često kad sam nervozan ili imam problem grabim priliku da legnem, jer mi se tada jako spava. Kontrolisan kod Endokrinologan sve ok osim FSH, LH, PROLAKTINA, mada su NMR hipofize i nadbubrežnih žlezda bo. Sad imam Sterilitet koji je nastao posle puberteta (zaključak lekara) pošto je maljavost po grudima prisutna i spolovilo je normalne veličine. Imao sam 4 veze koje su trajale i po 1-2god, ali ni jednoj nisam našao nekoga koga zaista zaista volim i svaku sam raskinuo na moju inicijativu. Endokrinolog mi je dao da pijem LEXILIUM 2x1,5 mg. Koliko su one štetne i da li izazivaju ovisnost. Šta da radim i kako da se spasavam. Živim u malom mjestu gdje svako svakog poznaje tako da nemam šanse da odem do Psihijatra ili psihologa.
Zato Vas preklinjem da mi odgovorite kako popraviti koncentraciju, smanjiti nervozu, vratiti vjeru u sebe i sve ono ružno zaboraviti. Koje tablete da pijem (ako uopšte preporučujete ) za bolje pamćenje i smirenje. Gotovo nikom ne govorim o svojim stanjima i osjećanjima i znam odlično da prikrijem stvarnost, pa ljudi kad me upoznaju kažu kako se rjetko u životu sreće takva osoba koja je uvjek vedra i nasmijana i svakom ugovori ma svi će problemi proć bit će bolje treba samo vjerovat u bolje sutra i zaista će biti bolje!!! Druge savjetujem, ali sebi ne znam da pomognem. Nikada nisam ni pomislio na SUICID, naime ja sam veliki hrišćanin i studiram na Bogoslovskom fakultetu u BiH a tu sam i rodjen.
Hvala

Poštovana,
imam pitanje vezano za moju mamu. Ima 53 godine, ušla je u menopauzu. Ima problema sa srcem, pritisak joj stalno varira, ima problema na poslu (što se tiče međuljudskih odnosa), situacija u porodici takođe nije dobra, tj. njen muž, moj otac je veoma težak za život, laički rečeno. Usled svega toga ona je upala u depresiju, stalno pije bensedine od kojih stalno spava, nekad ima i rupe u sećanju. Ja sam pokušala sa njom da razgovaram, ti razgovorili su pomagali u početku, ali više ne, pokušala sam da je nagovorim da ide kod psihologa, ali ona odbija.
Interesuje me kako da je navedem da ode kod psihologa ili nekog stručnog lica, a da to ne bude protiv njene volje?

Poštovana ,
javljam Vam se u nadi da ćete mi nekim stručnim savjetom pomoći kako da izađem iz ovog lavirinta u kojem se nalazim vec dve godine. Radi se o mom suprugu koji je u ovom navedenom periodu postao jako zavistan, od po meni najgoreg poroka tj.kockanja. Inače imamo troje zlatne djecice i sve preduslove da živimo normalno i moglo bi se reći da je to jedini razlog koji narušava našu bračnu zajednicu. Nekoliko puta je bio uhvaćen na djelu i poslije takvih situacija obećavo je da se neće ponoviti, ali njegov slab karakter nije mogao da održi obećanje. Sve ovo vrijeme pokušavala sam da mu pomognem, međutim ne mogu se pohvaliti da sam u tome i uspjela. Bavimo se ugostiteljstvom i nažalost u kući u izdatom prostoru nalazi se sportska kladionica i svi moguci aparati koji mu odvlače pažnju od svakodnevnih obaveza. Nedavno sam ga lično uhvatila kako igra aparate, a on je postupio grubo i naravno, napravio me budalom po ko zna koji put u smislu kome ti vjeruješ meni ili svojim očima. Smatrala sam da je najbolje da odem i jasno sam mu dala do znanja, ali sam još uvijek tu, jer sam ja dijete razvedenih roditelja i kad samo pomislim da bi i moja djeca odrastala kao ja prosto mi nastane zbrka u glavi. Mada u suštini i ovako nemaju nikakav kontakt s njim ukoliko ja ne isforsiram neku situaciju kako bi ličili na porodicu. Napominjem da sav novac koji odlazi na takve stvari meni u suštini nije bitan, bitno mi je njegovo stanje u kojem se nalazi i da konačno nađem način da se izvučemo. Nažalost, mnogi ljudi danas imaju takav porok, a neki od njih su izvršili i samoubistvo.
Bojim se najgoreg, zato Vas još jednom molim da razmotrite moje pitanje i da mi odgovorite.
Hvala

Moja sestra pati od depresije od adolescencije i leči se već desetak godina. Uvek se dešava isto, malo poboljšanje, pa onda još veća kriza. Poslednji put psihijatar je postavio dijagnozu F25.9.
Molim Vas da mi pojasnite da li se radi o šizofreniji i da li je takva osoba radno sposobna? Inače, moja sestra ima završen fakultet, zaposlila se par puta na preporuku prijatelja, ali usled psihičkih problema vrlo brzo ostane bez posla.