Poštovani,
moje pitanje se odnosi na moju rođaku koja ima 45 god. i živi sama sa majkom od 79 god. Naime, ona se ranije lečila od diskus hernije, lečila se na Reumatološkom institutu Beograd, na Banjici itd. Poslednjih desetak godina obeshrabrena i sa konstantno velikim bolovima dane provodi uglavnom ležeći u krevetu i gledajuci tv. Moje laičko mišljenje da je ona odavno u teškoj depresiji, u poslednje vreme sve goroj. Ne želi da ide dalje da se leči, kaže razočarala se u lekare i u njihov odnos, što ima iskreno dosta istine itd., a kada i poželi žali se na jake bolove i nemogućnost da ode bilo gde, barem na pregled. Teško se kreće i po kući , a i noge su joj vidno tanje, naročito desna. Što se tiče majke, sve je na njenim plećima. Ali, majka kao majka, neće da prihvati neke dobronamerne sugestije od svojih najbližih da mora i ona da promeni taj svoj preterano zaštitnički odnos prema njoj, zbog njenog dobra. Mojoj rođaki je sve nuđeno, npr. da ide kod ovog ili onog lekara, da dođe privatni lekar, da ode u bolnicu, da se ispregleda itd. Prekjuče je njen ujak doveo svog prijatelja neurologa kod nje kući da je pregleda. Pre toga joj je rekao da neće on da je pregleda, već samo fino da popriča sa njom šta i kako dalje. Međutim, on je izvršio neurološki pregled, bili su sami u njenoj sobi, nešto su u međuvremenu popričali. On joj rekao, koliko ja znam, da mora da se snimi i da nastavi sa lečenjem. Bio je prilično oštar prema njoj, povišenog tona i rekao je da ona neće da sarađuje sa njim. Inače, za vreme pregleda i njihovog razgovora posle ona je histerično plakala i morali su da je smiruju. Doktor je posle toga bio veoma oštar prema njenoj majci u razgovoru sa njom, kriveći u velikom procentu za stanje u kojem se ona nalazi, tj. kako je dozvolila sa se to sve zapusti, kako je nije terala da ide da nastavi sa lečenjem itd.  Na kraju se poseta završila tako što je on rekao da može jedino da je leči da mu pribavi nove snimke itd. Problem je sa njenom majkom što je ona uvek, a naravno i sada shvata sve kao "napad" na njenu ćerku, kao i većina naših majki uopšte. Meni samo priča, kako npr. doktor ovakav ili onakav, nadobudan itd. Uvek joj je važnija ambalaža od suštine, mada mislim da je ona svesna da su ispravni svi dobronamerni saveti u vezi njene ćerke, ali neće to da prizna samoj sebi.
Izvinite što sam ovako konfuzan, nisam znao kome da se obratim, ali očaj me tera, a ne znam kako da pomognem svojoj rođaki, da je nateramo da se leči. Znam da ona ako neće, niko je ne može naterati. Molim Vas za neki savet na koji način je naterati, makar postepeno da krene polako. Imate li neke , izvinite ako zvuči neozbiljno stručne"trikove" da nam preporučite? Verujte, mi više ne znamo šta da radimo,ovih godina smo sve pokušali koliko smo umeli. Da napomenem da joj je otac umro pre 20. god. a stariji rođeni brat je sa porodicom u inostranstvu već 14 god, tako da od najbližih ima samo majku i ujaka od 76.god.
Unapred hvala na odgovoru

Poštovana dr,
zahvaljujem se na odgovoru i imam pitanje još jedno za Vas. Koji su to odgovarajući antidepresivi koji bi mi pomogli, kad ja sam skoro sve i svašta pila i ništa mi nije pomagalo, pa Vas molim recite mi šta bi bilo dobro za mene.
Hvala unaprijed!

Postovana Dr, Moj problem je vezan za moju majku, ima 61 godinu, pre nekih godinu dana posle bakine smrti (njena majka) pocela je da konzumira pivo. Posto je pre 20 godina imala problema sa alkoholom, zajedno sa tatom, posle razvoda, lecena je, ne ambulantno vec kroz sistem porodicne terapije, mi smo bili mali tako da smo joj bili osnovni povod i motiv za to, sada ponovo pije, 3-4 l piva na dan, pocinje od rane zore, i primecujemo promene raspolozenja (prilicno depresivna, a kad popije sve to sto je njoj crno pokusava da resi na glupe i nenormalne nacine) napominjem da nikom u okolini ne deluje kao pijana, jer nije klasicno pijana da se tetura i sl, ali ja primecujem bitnu razliku u ponasanju (potreba da isteruje neku pravdu, preterane rasprave oko nebitnih stvari a njoj jako bitnih) kakva su vasa iskustva sa picem? napominjem jos i da je fakultetski obrazovana, generalno pesimista, sve je u zivotu gledala sa crne tacke (depresivna crta licnosti) Hvala

Poštovani,
iskreno ne znam za kog doktora specijalistu je ovo pitanje namenjeno, jer sve što znam jesu uzrok i posledice. Naime, moja lična teorija je da ja imam neku vrstu skrivenog poremećaja metabolizma. Uradio sam sve moguće testove koji postoje i svi rezultati su geometrijska sredina gornje i donje vrednosti. Naime imam 34 godine i bavim se trčanjem 18 godina, koliko i traju moju problemi, jer iz dugogodisnje prakse pokušavanja svega, shvatio sam da samo trčanje u vremenskom trajanju od 2 do 3 sata uspeva da reši moj problem, odnosno kako ja često se izrazim da resetuje moj organizam i otkloni sve vidljive i skrivene posledice. Sve počinje unosom hrane. Naime, uopšte nije bitna vrsta hrane, već količina. Čak i sa minimalnim unošenjem hrane u organizam dolazi do nesrazmernog gojenja, koje ne odgovara količini unete hrane. Moj problem nije gojaznost, niti trčim da bi smršao i bio privlačniji suprotnom polu, nego sa svakim sledećim unosom hrane, doživljavam bukvalno da se izrazim geometrijsko povećanje mase, odnosno gojenje. U slučajevima kada unesem za druge ljude normalnu količinu hrane, 2 puta sam doživeo (moram nestručno da se izrazim) \\\'slom metabolizma\\\', jer i ako pored normalne količinski unete hrane, ja sam ponavljam 2 puta ostao bez trunka energije, kao da mi je neko skroz \\\'\\\'isisao\\\"\\\'energiju iz organizma, pa sam dva puta vođen i nošen kući taksijem. Gojaznost, kao gojaznost, nebitna stvar. Međutim, sa nesrazmernim povećanjem telesne težine, javljaju mi se bolovi u čeonom predelu glave, odnosno neka vrsta pritiska u čeonom delu glave, koja pritiska i čeonu kost, i ujedno pritiska kožu na čeonom delu. Koža, tada na čeonom delu glave, se na neki način suši i zagreva, tako da postaje potpuno suva i u tim situacijama, ni kilogrami kreme za lice ne pomažu. Koža se osuši potpuno i usled gore navedenog pritiska na nju (pored pritiska koji postoji i ka čeonoj kosti), ona jednostavno popušta pod pritiskom i lagano počinje bol kao posledica cepanja kože na čelu po linijama gde najviše osećam pritisak na nju. Odnosno, čeona koža više ne može da izdrži taj pritisak, i dolazi praktično do pucanja po šavovima, gde je pritisak najviši, odnosno do somatske manifestacije pritiska koji osećam, koji se kao što rekoh završava pucanjem kože po šavovima, iz kojih naravno nastaju gadne rane na čelu, i iz kojih dolazi i do krvarenja. Tako da stanje u koje upadam je krajnje nepodnošljivo za život i za obavljanje bilo kakvih životnih funkcija, a bol koji osećam je gotovo nepodnošljiv, tako da u vrlo kratkom roku ja sam napolju, na trčanju, i nakon 3 sata trčanja, ja sam kao nov, kao da ničega nije ni bilo, ali nažalost samo sledećih 24 sata. Tako živim punih 18 godina. Završio sam Elektronski Fakutet, sa prosecnom ocenom 9.00, pišem ovo jer sebe smatram osobom koja racionalno razmišlja, a kojoj se desavaju iracionalne, meni neobjašnjive stvari. Slikao sam rane na čelu i posedujem ih u elektronskoj formi, ali na žalost ovaj sajt ne nudi opciju uplodovanja. Te slike sam i ujedno napravio, jer sam bio prinuđen, jer ni jedan od doktora nije verovao u moju priču, tako da sam ih nosio sa sobom kao neku vrstu dokaza, a tek tada su nastajali problemi, jer niko nije znao da mi objasni od čega bolujem. Bilo je raznih teorija, od strane raznih doktora, koje sam sve probao, i sve se na kraju završilo neuspehom, a iskreno mogu da tvrdim da ne postoji način lečenja na koji nisam pristao, odnosno ja više n eznam da li postoji još neka vrsta terapije kroz koju sam bezuspešno prošao. Živim sam sa majkom, koju moja bolest - poremećaj indirektno uništava, tako da uzima velike količine bromapezama, jer ne zna kome da se obrati, i što joj još teže pada to što ne zna kako da me leči. Imao sam 2 verenice, i obe sam izgubio zbog svoje bolesti. Iskreno, radio sam u svojoj struci kao programer i serviser računara, ali ne u smislu stalnog zapošljena, jer moj metabolizam mi nije dozvoljavao normalno funkcionisanje više od 2 dana, ujedno da bi pokazao i okolini da sam radno sposoban, pošto je ovo ujednio i socijalan problem. Treći dan je je neminovno bio rezervisan za trčanje, a i ona 2 dana između jedva sam izdržavao, odnosno bila su pravi pakao. Pošto živim samo sa majkom, koja je u godinama, ujedno sam i zabrinut za egzistenciju, jer ja sa svojim problemom ne mogu da je ostvarim. Da stvar ne bi bila tako loša koliko jeste,  imam još jedan problem, a to je praktično uništen desni frontalni sinus, kao posledica brojnih jakih upala sinusa koje sam imao u mladosti. Kažem uništen, jer bris iz nosa je negativan kao i alergo test, a ja i ako nisam pušač, ne smem da zapalim ni jednu cigaretu, niti da sam u okruženju pušača, jer automatski dolazi do upale desnog frontalnog sinusa koju sam rešavao uzimanjem palitreksa, jer dovicin više nisam smeo da uzimam, jer mi je razorio želudac, tako da sam jednom od dugog uzimanja dovicina, doživeo napad kao posledicu oštećenja želudačnog zida, koji se nimalo ne razlikuje od narkomanskom napada, jer mi je bilo potrebno čitavih 5 minuta da doktorku iz hitne pomoći da ubedim da nisam narkoman, već da je napad posledica dugog uzimanja dovicina. Koristio sam i razne sprejeve za nos, ali nisu pomogli. Primio sam 10 longacefa, što je na moju sreću i zadovoljstvo rešilo po meni nerešiv problem desnog frontalnog sinusa, ali i ne zadugo. Jednog dana dok sam čitao nešto u krevetu osetio tako jake i burne promene i \\\'pomeranja\\\' u stomaku, koja za posledicu imala \\\'slom metabolizma\\\'\\\'i na žalost koja su moje stanje sa sinusima vratila na sam početak, odnosno na nulu, i ako sam pre toga primio terapiju od 10 longacefa. Jednostavno, te neobjašnjive i burne promene u stomaku su uništile za kratko vreme učinak 10 longacefa, i ako sam bio stopljen u krevetu. Toliko o meni, lično bol u sinusima mogu da trpim i da živim sa njim, međutim problem metabolizma mi nedozvoljava normalan život. Nadam se da će ovaj tekst (iako je dugačak), neko imati razumevanja, pročitati ga celog i probati da mi pomogne.
Unapred Hvala.

Poštovanje,
imam 28 god, 2000.god imao sam zapaljenje srčanog mišića i od tada imam psihičke tegobe...što znači da od tada uzimam antidepresive koji mi nisu pomogli do sada. Trenutno pijem Ksanaks 0,5mg skoro već god dana.. ako odem kod psihijatra samo mi produži, zato sam prestao da idem. Znam da je moja greška, ali bih hteo Vašu pomoć. Dugo spavam, osečam umor, vrtoglavicu povremeno, hladnoću, peku me spoljni delovi šaka, napet sam, imam preskanaja srca, malaksalost. Trenutno imam osećaj da ću da se srušim..
Potrebna mi je Vaša pomoć