molim vas da mi odgovorite tj. malo pojasnite sledeći problem. Moja mama se hitno operisala 26.04.2009. U večernjim satima zbog bolova u stomaku tj.
zavezivanja creva, u tom delu je
crevo počelo da odumire. Operacija i dan posle operacije je prošla dobro obzirom na njene godine i predhodne operacije. Međtim 28.04.2009. u popodnevnim satima dobila je
histeričan napad, vezali su je odbija terapiju i čajeve. 29.04 2009. dolazio je klinički psihijatar koji je prepisao uobičajene sedative, ali ona i dalje nepovezano priča,
bunca u nekom polusvesnom stanju je, ne znam da li ih pije s obzirom da odbija sve, infuziju čupa. Nekada nas
ne prepozna ali posle par minuta priča normalno, zna imena svih ukućana. Moje pitanje je: da li je to možda od anestezije i šoka od operacije ili je u pitanju neka skrivena
psihička bolest koja je tek sada izašla na videlo? Kom lekaru da se obratimo? Kako da joj pomognem?
opisana problematika
jeste posledica hirurške intervencije. Međutim, zbog čega je hirurška intervencija dovela do toga ne mogu Vam reći jer nemam dovoljno podataka o njenim pređašnjim životnim navikama. (da li je
uzimala alkohol, neke lekove ili nešto drugo)?
Poštovana doktorice,
Imam jedan problem koji me veoma muči, te bih Vam bila veoma zahvalna ukoliko biste mi odgovorili. Naime, ja imam 26 godina, završila sam težak fakultet, radim. Problem je u tome što
često crvenim, i to zbog svega i svačega, a još gore od samog crvenenja je strah da ću pocrveneti. To me baš muči i
ometa u komunikaciji sa drugim ljudima, jer stalno imam osećaj da se drugi ljudi pitaju zbog čega li toliko crvenim, jer je to zaista očigledno (bukvalno izgledam kao da mi
gori glava, a i takav je osećaj) , a i crvenim zbog svega i svačega-ponekad i kad mi se samo neko obrati. Hiljadu puta unapred proživljavam neke situacije, kada znam da ću nekog sresti ili sa nekim ili pred nekim morati nešto da pričam, i već od samih tih misli mi nije dobro, jer se samo plašim da ću pocrveneti i ispasti
smotana i glupa. A i problem je u tome što kada pocrvenim, onda bukvalno bežim od razgovora,
okrećem glavu ili ignorišem razgovor, pa onda
delujem ludo. Uglavnom, zbog ovog crvenenja gotovo da imam
kompleks niže vrednosti, previše mislim o tome, baš me to opterećuje, a pogotovo što radim na takvom radnom mestu gde sam u neprestanom kontaktu sa jako puno ljudi, a imam osećaj da su svi oni samopouzdaniji i sigurniji od mene, ili i ako nisu, bar im se to ne očitava toliko jasno na licu. Inače, kada realno razmislim, ja uopšte ne mislim da sam
gluplja ili smotanija od drugih, ali imam baš
previsoka očekivanja od same sebe, i teško mi je da
tolerišem sopstvene greške. Moram da napomenem da sam zbog ove želje da na svakom nivu budem savršena, bolovala od
bulimije nervose, i to od svoje 16. do 22. Godine, ali sam se uz pomoću psihologa od toga uspešno izlečila pre 4 god. Moram priznati da od tada živim daleko srećniji život i da ne zahtevam toliko bolesno mnogo od sebe kao ranije, ali se eto crvenenja još nisam rešila. I stidljiva sam, i nesigurna, a sa druge strane znam da vredim, ali ne znam kako da se od ove crvene napasti izlečim i da prestanem da razmišljam toliko o tome? Imate li vi neki savet za mene?
Puno vam hvala unapred.
S poštovanjem I. Đ.
Poštovana,
Crvenjenje i strah od crvenjenja su velike neprijatnosti koje su
simptom sociofobije, a koje su opet izraz
duboke nesigurnosti i niskog samopoštovanja. Kao i prethodna problematika koju ste imali tako i ova ukazuju na
nedovoljnu prihvaćenost sebe i svog života sa neveštim odbranama kojima održavate kontrolu nad svojim životom. Razlika u odnosu na ranije je što ste problem iz unutarnjih prostora prebacili spolja, ali mučite sebe na sličan način. Nezadovoljni sobom. Sve što je dobro kod vas, odnosno što vi nalazite da je dobro, nalazi se na svesnom nivou, ali determinisani ste u ponašanju mnogo dubljim
nesvesnim sadržajima. Savetujem Vam
psihoterapiju i eventualnu
upotrebu antidepresiva. Još nešto, uzgred, da li mislite da vaša tolika posvećenost crvenilu je jedino bitno čime bi vas okolina primetila i da li mislite da uopšte to neko primećuje kako vi to mislite?
Srdačno
dr. Dragana Krasić
Poštovani,
Jako sam zabrinuta za mog tatu. Sa vremena na vreme mu blago
utrne leva ruka i leva noga. Pre par dana je imao
stres i jako je napet, danas su mu utrnuli udovi i on smatra da je zbog toga. I ranije kada je imao ove simptome bilo je u nekom stresnom periodu njegovog zivota. Da li mislite da je u pravu? Da li ne nešto ozbiljnije? Molim Vas odgovorite mi da bih ga nagovorila ako je potrebno da ode na neka ispitivanja, pošto on ne želi da ide kod lekara jer smatra da će to proći kada nestane stres i kada se opusti.
Unapred Vam hvala!
Poštovana,
najbolje bi bilo kada bi Vašeg tatu pregledao neurolog, i kada bi se uradio
nmr mozga, ukoliko se taj pregled ne obavi uvek će postojati dilema.
Srdačno
dr. Dragana Krasić
Šta može biti razlog mog konstantnog buđenja tokom noći na svakih sat ili dva? Tako spavam već duže od godinu dana. Imam 24 godine. Zaspim vrlo brzo i čvrsto ali koliko god bila umorna budna sam za sat vremena. Tablete mi ne pomažu, naravno da me umrtve ali ne pomažu da se ne probudim. Molim vas za bilo kakav savet i vaše mišljenje.
period nesanice dugo traje i verovatno se loše osećate, u smislu svakodnevne funkcionalnosti. Ne znam vaše navike u vremenu spavanja, takođe vaš dnevni ritam. Važno je da imate uredan ritam ležanja u krevet u otprilike isto vreme, vrlo je bitno šta vam se događa u životu, kakav je vaš psihosocijalni status itd. Zato savetujem da se obratite psihijatru u mestu koji bi vas saslušao i pomogao da rešite nesanicu.
Imam jedan problem koji me veoma muči, te bih Vam bila veoma zahvalna ukoliko biste mi odgovorili. Naime, ja imam 26 godina, završila sam težak fakultet, radim. Problem je u tome što često crvenim, i to zbog svega i svačega, a još gore od samog crvenenja je strah da ću pocrveneti. To me baš muči i ometa u komunikaciji sa drugim ljudima, jer stalno imam osećaj da se drugi ljudi pitaju zbog čega li toliko crvenim, jer je to zaista očigledno (bukvalno izgledam kao da mi gori glava, a i takav je osećaj) , a i crvenim zbog svega i svačega-ponekad i kad mi se samo neko obrati. Hiljadu puta unapred proživljavam neke situacije, kada znam da ću nekog sresti ili sa nekim ili pred nekim morati nešto da pričam, i već od samih tih misli mi nije dobro, jer se samo plašim da ću pocrveneti i ispasti smotana i glupa. A i problem je u tome što kada pocrvenim, onda bukvalno bežim od razgovora, okrećem glavu ili ignorišem razgovor, pa onda delujem ludo. Uglavnom, zbog ovog crvenenja gotovo da imam kompleks niže vrednosti, previše mislim o tome, baš me to opterećuje, a pogotovo što radim na takvom radnom mestu gde sam u neprestanom kontaktu sa jako puno ljudi, a imam osećaj da su svi oni samopouzdaniji i sigurniji od mene, ili i ako nisu, bar im se to ne očitava toliko jasno na licu. Inače, kada realno razmislim, ja uopšte ne mislim da sam gluplja ili smotanija od drugih, ali imam baš previsoka očekivanja od same sebe, i teško mi je da tolerišem sopstvene greške. Moram da napomenem da sam zbog ove želje da na svakom nivu budem savršena, bolovala od bulimije nervose, i to od svoje 16. do 22. Godine, ali sam se uz pomoću psihologa od toga uspešno izlečila pre 4 god. Moram priznati da od tada živim daleko srećniji život i da ne zahtevam toliko bolesno mnogo od sebe kao ranije, ali se eto crvenenja još nisam rešila. I stidljiva sam, i nesigurna, a sa druge strane znam da vredim, ali ne znam kako da se od ove crvene napasti izlečim i da prestanem da razmišljam toliko o tome? Imate li vi neki savet za mene?
Puno vam hvala unapred.
S poštovanjem I. Đ.
Crvenjenje i strah od crvenjenja su velike neprijatnosti koje su simptom sociofobije, a koje su opet izraz duboke nesigurnosti i niskog samopoštovanja. Kao i prethodna problematika koju ste imali tako i ova ukazuju na nedovoljnu prihvaćenost sebe i svog života sa neveštim odbranama kojima održavate kontrolu nad svojim životom. Razlika u odnosu na ranije je što ste problem iz unutarnjih prostora prebacili spolja, ali mučite sebe na sličan način. Nezadovoljni sobom. Sve što je dobro kod vas, odnosno što vi nalazite da je dobro, nalazi se na svesnom nivou, ali determinisani ste u ponašanju mnogo dubljim nesvesnim sadržajima. Savetujem Vam psihoterapiju i eventualnu upotrebu antidepresiva. Još nešto, uzgred, da li mislite da vaša tolika posvećenost crvenilu je jedino bitno čime bi vas okolina primetila i da li mislite da uopšte to neko primećuje kako vi to mislite?
Srdačno dr. Dragana Krasić
Jako sam zabrinuta za mog tatu. Sa vremena na vreme mu blago utrne leva ruka i leva noga. Pre par dana je imao stres i jako je napet, danas su mu utrnuli udovi i on smatra da je zbog toga. I ranije kada je imao ove simptome bilo je u nekom stresnom periodu njegovog zivota. Da li mislite da je u pravu? Da li ne nešto ozbiljnije? Molim Vas odgovorite mi da bih ga nagovorila ako je potrebno da ode na neka ispitivanja, pošto on ne želi da ide kod lekara jer smatra da će to proći kada nestane stres i kada se opusti.
Unapred Vam hvala!
najbolje bi bilo kada bi Vašeg tatu pregledao neurolog, i kada bi se uradio nmr mozga, ukoliko se taj pregled ne obavi uvek će postojati dilema.
Srdačno dr. Dragana Krasić
Prikazano 1701-1705 od ukupno 2358 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke