Poštovana doktorice,
Imam jedan problem koji me veoma muči, te bih Vam bila veoma zahvalna ukoliko biste mi odgovorili. Naime, ja imam 26 godina, završila sam težak fakultet, radim. Problem je u tome što
često crvenim, i to zbog svega i svačega, a još gore od samog crvenenja je strah da ću pocrveneti. To me baš muči i
ometa u komunikaciji sa drugim ljudima, jer stalno imam osećaj da se drugi ljudi pitaju zbog čega li toliko crvenim, jer je to zaista očigledno (bukvalno izgledam kao da mi
gori glava, a i takav je osećaj) , a i crvenim zbog svega i svačega-ponekad i kad mi se samo neko obrati. Hiljadu puta unapred proživljavam neke situacije, kada znam da ću nekog sresti ili sa nekim ili pred nekim morati nešto da pričam, i već od samih tih misli mi nije dobro, jer se samo plašim da ću pocrveneti i ispasti
smotana i glupa. A i problem je u tome što kada pocrvenim, onda bukvalno bežim od razgovora,
okrećem glavu ili ignorišem razgovor, pa onda
delujem ludo. Uglavnom, zbog ovog crvenenja gotovo da imam
kompleks niže vrednosti, previše mislim o tome, baš me to opterećuje, a pogotovo što radim na takvom radnom mestu gde sam u neprestanom kontaktu sa jako puno ljudi, a imam osećaj da su svi oni samopouzdaniji i sigurniji od mene, ili i ako nisu, bar im se to ne očitava toliko jasno na licu. Inače, kada realno razmislim, ja uopšte ne mislim da sam
gluplja ili smotanija od drugih, ali imam baš
previsoka očekivanja od same sebe, i teško mi je da
tolerišem sopstvene greške. Moram da napomenem da sam zbog ove želje da na svakom nivu budem savršena, bolovala od
bulimije nervose, i to od svoje 16. do 22. Godine, ali sam se uz pomoću psihologa od toga uspešno izlečila pre 4 god. Moram priznati da od tada živim daleko srećniji život i da ne zahtevam toliko bolesno mnogo od sebe kao ranije, ali se eto crvenenja još nisam rešila. I stidljiva sam, i nesigurna, a sa druge strane znam da vredim, ali ne znam kako da se od ove crvene napasti izlečim i da prestanem da razmišljam toliko o tome? Imate li vi neki savet za mene?
Puno vam hvala unapred.
S poštovanjem I. Đ.
Poštovana,
Crvenjenje i strah od crvenjenja su velike neprijatnosti koje su
simptom sociofobije, a koje su opet izraz
duboke nesigurnosti i niskog samopoštovanja. Kao i prethodna problematika koju ste imali tako i ova ukazuju na
nedovoljnu prihvaćenost sebe i svog života sa neveštim odbranama kojima održavate kontrolu nad svojim životom. Razlika u odnosu na ranije je što ste problem iz unutarnjih prostora prebacili spolja, ali mučite sebe na sličan način. Nezadovoljni sobom. Sve što je dobro kod vas, odnosno što vi nalazite da je dobro, nalazi se na svesnom nivou, ali determinisani ste u ponašanju mnogo dubljim
nesvesnim sadržajima. Savetujem Vam
psihoterapiju i eventualnu
upotrebu antidepresiva. Još nešto, uzgred, da li mislite da vaša tolika posvećenost crvenilu je jedino bitno čime bi vas okolina primetila i da li mislite da uopšte to neko primećuje kako vi to mislite?
Srdačno
dr. Dragana Krasić
Imam isti problem! Samo sto sam ja imam i previse samopouzdanja, duhovita sam, i potpuno normalna. . . U mraku. A preko dana izbjegavam ljude zato sto znam da je crvenilo neminovno. Lijepa sam i mlada i zao mi je sto sam na to osudjena. Ne mogu da verujem da bolujem od sociofobije jer sam bas druzeljubiva bila dok to nije doslo, kao iz vedra neba grom. . .: (
Pitanje broj: #27660
Imam jedan problem koji me veoma muči, te bih Vam bila veoma zahvalna ukoliko biste mi odgovorili. Naime, ja imam 26 godina, završila sam težak fakultet, radim. Problem je u tome što često crvenim, i to zbog svega i svačega, a još gore od samog crvenenja je strah da ću pocrveneti. To me baš muči i ometa u komunikaciji sa drugim ljudima, jer stalno imam osećaj da se drugi ljudi pitaju zbog čega li toliko crvenim, jer je to zaista očigledno (bukvalno izgledam kao da mi gori glava, a i takav je osećaj) , a i crvenim zbog svega i svačega-ponekad i kad mi se samo neko obrati. Hiljadu puta unapred proživljavam neke situacije, kada znam da ću nekog sresti ili sa nekim ili pred nekim morati nešto da pričam, i već od samih tih misli mi nije dobro, jer se samo plašim da ću pocrveneti i ispasti smotana i glupa. A i problem je u tome što kada pocrvenim, onda bukvalno bežim od razgovora, okrećem glavu ili ignorišem razgovor, pa onda delujem ludo. Uglavnom, zbog ovog crvenenja gotovo da imam kompleks niže vrednosti, previše mislim o tome, baš me to opterećuje, a pogotovo što radim na takvom radnom mestu gde sam u neprestanom kontaktu sa jako puno ljudi, a imam osećaj da su svi oni samopouzdaniji i sigurniji od mene, ili i ako nisu, bar im se to ne očitava toliko jasno na licu. Inače, kada realno razmislim, ja uopšte ne mislim da sam gluplja ili smotanija od drugih, ali imam baš previsoka očekivanja od same sebe, i teško mi je da tolerišem sopstvene greške. Moram da napomenem da sam zbog ove želje da na svakom nivu budem savršena, bolovala od bulimije nervose, i to od svoje 16. do 22. Godine, ali sam se uz pomoću psihologa od toga uspešno izlečila pre 4 god. Moram priznati da od tada živim daleko srećniji život i da ne zahtevam toliko bolesno mnogo od sebe kao ranije, ali se eto crvenenja još nisam rešila. I stidljiva sam, i nesigurna, a sa druge strane znam da vredim, ali ne znam kako da se od ove crvene napasti izlečim i da prestanem da razmišljam toliko o tome? Imate li vi neki savet za mene?
Puno vam hvala unapred.
S poštovanjem I. Đ.
Crvenjenje i strah od crvenjenja su velike neprijatnosti koje su simptom sociofobije, a koje su opet izraz duboke nesigurnosti i niskog samopoštovanja. Kao i prethodna problematika koju ste imali tako i ova ukazuju na nedovoljnu prihvaćenost sebe i svog života sa neveštim odbranama kojima održavate kontrolu nad svojim životom. Razlika u odnosu na ranije je što ste problem iz unutarnjih prostora prebacili spolja, ali mučite sebe na sličan način. Nezadovoljni sobom. Sve što je dobro kod vas, odnosno što vi nalazite da je dobro, nalazi se na svesnom nivou, ali determinisani ste u ponašanju mnogo dubljim nesvesnim sadržajima. Savetujem Vam psihoterapiju i eventualnu upotrebu antidepresiva. Još nešto, uzgred, da li mislite da vaša tolika posvećenost crvenilu je jedino bitno čime bi vas okolina primetila i da li mislite da uopšte to neko primećuje kako vi to mislite?
Srdačno dr. Dragana Krasić
Komentari na pitanje: #27660
Pregledajte odgovore po oblastima