Postovana doktorko, u zadnjih par meseci imam problem i mislim da je psihicke prirode. Zdrava sam, osim anemije koju uz redovnu terapiju kontrolisem. Problem je nastao odjednom, ne smem da sednem sama u kola i da vozim, hvata me neka meni neobjasnjiva panika i pocinjem da se gubim. Dok sam u naseljenom mestu sve je u redu ali ako treba da izadjem na put gde nema kuca panika je ogromna i sad jednostavno i ne pokusavam da vozim, nego gde treba idem autobusom. Sta je u pitanju i dali postoji neki lek da se oslobodim te panike. Unapred zahvalna
Poštovana, Radi se o panicnom poremecaju i potrebno je da se javite psihijatru zbog daljeg terapijskog tretmana, nelecenje vas uvodi u nefunkcionalnost i vremenom cini depresivnom, tako da vam savetujem da se sto pre javite lekaru
Poštovani imam 34 godine i sestru od 33 godine koja se već 10 godina leči, prvo od depresije i aksioznosti, a sad je poslednja dijagnoza shizoafektivni poremećaj. Čitava porodica se jako trudi da joj pomogne, posebno roditelji (imam još mlađeg brata) . Nalazimo joj razne poslove, poznanike, dajemo joj novca, razgovaramo o svim njenim problemima, ali poboljšanja nema. Njena bolest čak napreduje, pa je tako u poslednje 3 godine 3 puta hospitalizovana. Pije dosta lekova, ali koristi i alkohol, cigare i kafu u velikim količinama. U poslednjih pola godine roditelji su nekako digli ruke od nje i kažu da joj nikada neće biti bolje. Meni to teško pad i hoću nekako da je izvučem iz loše situacije i pomognem. Živim sa dečkom u drugom gradu i pozvala sam je jednom da dođe kod mene da živi, ali je samo plakala 5 dana i tražila je da ide kući, a kada je kući žali se da joj je loše. Da li treba obustati i prepustiti sve psihijatru i lekovima
Poštovana, Ona mor biti pod lekovima i redovnom kontrolom psihijatra, pogotovu sada kada se ne oseca dobro. Terapija se mora korigovati i pojacati kod akutizacija i pogorsanaja
Pitanje za psihijatra! Prije 3godine dijagnostikovan mi je anxiosni poremećaj sa paničnim atakama, duže vrijeme, skoro20 godina, počeo sam dobijati napade thikardije sa ventrikul ekstrasistolama, praćeni pojačanom i čujom peristaltikom, čudnim osjećajem straha i bezvoljnosti, nekad i bliske smrti. U npočetku sam se obardio kod kardiloga koji je isključio organsko oboljenje i nreako mi je da je sve to posljedica stresa, odnosno da se posavjetujem s psihijatrom. Psihijatar mi je uključio zoloft 50 mg dnevno uz postepeno povećanje i sad uzimam 100 mg. Postepeno mi se psihičkostanje popravilo, netao je osjećaj bezrazložnog straha, ves se rijetko jave, visceralna hipersenzibilnost se smirila. Sad sa dobro osjećam. Pokusao sam nakon jedne goine uzimanja postepeno smanjiti dozu na 5o mg ali se ranija simptomatologija počela vraćati, tako da sam ponovo na 100 mg sertalina/zoloft/moje pitanje je: koliko dugo mogu uzimati zoloft, ? Da li potrebno preći na drugilijek! S poštovanjem!
Postovana, imam 37 godina, udata sam, imam cerku staru 3 godine. Nezaposlena sam, brinem se o detetu i odrzavam domacinstvo, osim toga nikako ne doprinosim, osecam se beskorisno, kao tipicni parazit. . . Trenutno osecam potpuni nedostatak samopouzdanja i samopostovanja, ali i inace nikada nisam spadala u red samopouzdanih, cvrstih osoba. Poticem iz alkoholicarske porodice, u mladosti sam bila iskompleksirana takvim porodicnim prilikama (a i svojim izgledom) , izbegavala sam druzenje, bila veoma povucena, glumila "intelektualca-individualca". Zavrsila sam zbog toga bez ijednog prijatelja, sve do ovog doba. U medjuvremenu sam se vise puta i selila. . . Neopisivo sam usamljena i veoma patim zbog toga. Osim supruga, deteta i majke - potpuno sam sama. Ne umem da odrzavam prijateljstva, toliko sam "mrtva", nezanimljiva i bez inicijative da nikome ne prijam. Imala sam dobre rezultate u skoli, sve do pred kraj fakulteta kada sam, na pola koraka do diplomskog (jedan ispit) , odustala. Sve sto sam probala - upropastila sam, ili sam probala prekasno. Sada me progoni osecanje krivice sto sam ovakva - bez volje za zivotom, bez ijednog uspeha, ophrvana osecanjem beznadeznosti i bezperspektivnosti, bezvredna, bez ijednog cilja u zivotu - rodila dete. Plasim se da cu joj ovakva upropastiti zivot, a volim je vise nego ista i jedino bih patila ako njoj uskratim mogucnost za optimalan razvoj. Ja se inace veoma pozrtvovano bavim svojim detetom, ona je vrlo napredna i bistra devojcica, i zato me toliko muci i sama pomisao da ce morati da zivi kraj ovakve majke, da bih ja, na bilo koji nacin, mogla da joj samim svojim prisustvom naskodim, kao los model. Osim osecanja vezanih za dete, ovo je moje raspolozenje i moj "status" vec celu deceniju. Nigde se nisam mrdnula. Sakrila sam se u kucu, ne zovem nikoga (a i koga bih?) da ne dosadjujem i ne opterecujem, u svakoj prilici se osecam neadekvatno - nedovoljno dobro, pametno, vredno - zato izbegavam da se vidjam sa ljudima. . . Samoizolujem se. Isla sam sedam meseci na psihoterapiju pre nego sto sam ostala u drugom stanju, nisam osetila nikakav pomak. Moja terapeutkinja (transakcionista) se precutno slozila da patim od depresije kojoj je u osnovi izbegavajuci poremecaj licnosti. Ja sada vise nemam para za psihoterapiju. Ima li smisla obracati se psihijatru, kada su koreni problema tako daleko, kada je toliko zivota propusteno i procerdano, a ja nemam izgradjene vestine potrebne za prave promene? Moze li se to uopste leciti lekovima? Ja zaista ne znam, moze li se kod psihijatra u domu zdravlja uz medikamente dobiti i neki vid psihoterapije? Ili da i dalje trpim, pa dokle izdrzim. . .
Poštovana, Vi zaista preterujete u potcenjivanju sebe i trudite se intenzivno da to materijalizujete svojim nepostignucima koje nesvesno pravite. Zivite sa porukom da niste vredni i da nista ne mozete, pa kako bi bilo da ste dali taj jedan ispit!? Morala bi da se menja vasa zivotna koncepcija. Zato ste i stali, na kraju naravno, ne ranije. Pa kazete nemate nikoga, osim muza, cerke i majke! Imate divno i zdravo dete, a nemate prijatelje. Nemate ih jer je to vas nesvesni zadatak, jer morate zbog neceg sebe osudjivati. A ipak ste ambiciozni, zato se i osecate neuspesnim i stidite se pred drugima, jer vredite a to niste diplomom dokazali. Imate ono za cim mnogi teze. A to sto nemate, postavlja se pitanje koliko ste samo vi odgovorni za to? Sta vas muz radi na tome, da prevazidjete takav drustveni zivot. Polako, imate mnogo!
niste mi rekl; i odakle ste, da bih vam eventualno p[omogla oko upucivanja
dr. D. Krasic Pozdrav
Radi se o panicnom poremecaju i potrebno je da se javite psihijatru zbog daljeg terapijskog tretmana, nelecenje vas uvodi u nefunkcionalnost i vremenom cini depresivnom, tako da vam savetujem da se sto pre javite lekaru
dr d. Krasic
Pozdrav
Ona mor biti pod lekovima i redovnom kontrolom psihijatra, pogotovu sada kada se ne oseca dobro. Terapija se mora korigovati i pojacati kod akutizacija i pogorsanaja
dr d. Krasic
Pozdrav
Moze se lek uzimati neograniceno dugo, a prelazak na drugi lek nije potreban ukoliko se dobro osecate
dr dragana krasic
Pozdrav
Ne, ne mogu, na zalost. Najbolje ce biti da vidite u institutu u palmoticevoj.
dr d. Krasic
Pozdrav
Vi zaista preterujete u potcenjivanju sebe i trudite se intenzivno da to materijalizujete svojim nepostignucima koje nesvesno pravite. Zivite sa porukom da niste vredni i da nista ne mozete, pa kako bi bilo da ste dali taj jedan ispit!? Morala bi da se menja vasa zivotna koncepcija. Zato ste i stali, na kraju naravno, ne ranije. Pa kazete nemate nikoga, osim muza, cerke i majke! Imate divno i zdravo dete, a nemate prijatelje. Nemate ih jer je to vas nesvesni zadatak, jer morate zbog neceg sebe osudjivati. A ipak ste ambiciozni, zato se i osecate neuspesnim i stidite se pred drugima, jer vredite a to niste diplomom dokazali. Imate ono za cim mnogi teze. A to sto nemate, postavlja se pitanje koliko ste samo vi odgovorni za to? Sta vas muz radi na tome, da prevazidjete takav drustveni zivot. Polako, imate mnogo!
niste mi rekl; i odakle ste, da bih vam eventualno p[omogla oko upucivanja
dr. D. Krasic
Pozdrav
Prikazano 876-880 od ukupno 2344 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke