Postovanje, neznam ni sama odakle da krenem, negde oko 10 godine prvi put sam imala gusenja i uradili su mi sve pretrage i bilo je sve uredu, posle nedelju dana mi se ponovilo posto sam se uplasila ostala sam sama kod kuce i opet se ponovilo! Svi su mi govorili da umisljam da samo trazim paznju, kasnije sam sama naucila kako da se s tim izborim i negde na pocetku srednje skole je to potpuno nestalo! I sve je bilo u redu do pre 3 godine, i da napisem imam 31 godinu, udata sam imam dvoje dece i zivimo u zajednici! Prvo sam imala osecaj da su mi se misli ubrzale nekako stalno razmisljam sta, kako, unapred smisljam pitanja i odgovore imam osecaj da se tako branim od nepoznatog! Inace sam vrlo stidljiva, malo iskompleksirana sa manjkom samopouzdanja, a suprugovi roditelji su malo stroziji pa stalno imam strah da nesto nisam dobro uradila inace sam i pusac pa se i zbog toga skrivam da mi nebi zamerili! Nije mi ni najsjajniji brak ali funkcionisemo, i sve sam nekako sama mogla da prevazidjem, imala sam aritmije pre 2 godine ustanovljeno mi je da imam miokarditis i to je proslo, bolove u zelucu, bila sam na snimanju i imam manji gastritis a i to sam prevazisla! Posle nove godine sam upala u neko stanje i nemogu se izvuci jako sam nervozna, neki konstantni unutrasnji nemir, uhvati me nervoza da neznam gde bih kao panika imam osecaj da cu se srusiti ili poludeti uspevala sam ponekad da se iskontrolisem jer znam da je psihicki da mi nista nemoze biti, glava me stiskala nije bol vec kao utrnulost koja se spusta na levo uvo i osecaj kao da su mi zvuci pojacani, jako mi smeta buka! Bila sam kod lekara opste prakse i krvna slika mi je dobra samo mi je gvozdje na doljnjoj granici i pozalila sam joj se za uvo pregledala me i imam upalu oba uveta, sad dali je od toga smetnja u vezi zvukova neznam, sad mi je posle terapije bolje, valjda i sama vec znam da je to sve psihicki ali ovaj put kao da nemogu vise da se kontrolisem pre mi je bilo lakse uspevala sam da se opustim! Imam osecaj da sam stalno pod tremom, bila sam kod psihijatra i rekla mi je da sam anksiozna ali da to nije nista strasno i dala mi da pijem bromazepan 1, 5 3 puta dnevno i da pijem vitamin b6! Bilo mi je bolje prvih dana, ali sad mi je isto cak i gore imam utisak da cu poludeti nekako kao da sam na granici, jako sam strasljiva bukvalno odskacem na svaki zvuk i zbog najbanalnije stvari panicim a mislim da sam i malo depresivna jer me vise neke stvari necine srecnim kao pre, osecam se pomalo otupelo! Najvise me plasi da neobolim od neke sizofrenije, psihoze ili vec tako nesto! Nemogu s nikim o tome da pricam jer su oko mene svi malo konzervativniji i nebi me razumeli, bojim se reakcije! Nisam zaposlena kod kuce sam uglavnom pa je i to mozda razlog, nemam nekih vecih obaveza pa razmisljam o svom stanju i jos vise se zapetljavam! Volela bih da mi date neko misljenje i sta da radim dalje!
Poštovana, Vi imate problem panicnih napada, koji je potenciran socijalnim miljeom u kome se nalaziete i vasim dozivljajem ili stvarnim nerazumevanjem okolike. Najbolje ce biti da porazgovarate sa muzem, i obratite se lekaru psihijatru sa kojim cete lakse doci do resenja. U protivnom, tako zatvoreni u cutnji i strahovima, osecacete se sve losije i sve manje funkcionalnom i smanjivacete mogucnosti brzog izlecenja. Ne zaboravite, najpre porazgovarajte sa suprugom i zajedno donesite odluku!
Imam 26 godina i nažalost već 5 godina "nekvalitetnog" života. Da se slikovito izrazim crni oblak iznad glave me ne napušta. Sve je počelo tamo nekad krajem 2004. Godine kad sam zapao u neku vrstu paničnog napada, koje su obilježili svakojaki strahovi vezani za moju fizičku egzistenciju. Naravno obratio sam se psihologu, te pomoću serije razovora (savjetovanja) na neki način se uspio "otresti" od tog stanja. Ali sudeći po stanju u kojem se danas nalazim ne potpuno. Naime, tek što sam se riješio strahova od nekih eventualnih opasnosti izvana po moju fizičku pojavnost (kada sam se prestao bojati pojava iz vanjskog svijeta zbog sebe, zbog svog golog života i zdravlja) , nekim automatizmom se pokrenuo (početkom 2007.) strah od štetnog djelovanja mene na druge (naravno u fizičkom smislu) . Dakle, počeo se javljati neki neobjašnjivi strah od toga da nekoga ne ozlijedim. Skoro da sam počeo gledati na to hoću li mrava zgaziti. Počeo sam analizirati svaki svoj čak i najmanji kontakt (dodir) sa ljudima. Obazirati se oko sebe da koga ne taknem čak i kada sam sam na cesti i sl. Sve se to opet i nekako moglo trpjeti, dok se napokon nije dogodio jedan sitni događaj na koji 99% ljudi ne bi ni trunčicu pažnje poklonilo, sitacija kada sam sa jednim 13-godišnjakom u jednoj sportskoj igri ostvario malo izraženiji fizički kontakt, kada sam pomislio da sam ga udario u testise i kada će na posljetku moj strah dobiti svoj krajnji izraz. Dečku nije bilo ništa, samo nekoliko sekundi poslije nastavio se igrati kao da ništa nije ni bilo. Ali ona njegova prva reakcija imitacije bola (u šali) , mi je sledila krv u žilama, bacila me u odsutnost, postavljanje milijuna pitanja bez odgovora, da li je išta bilo i tako u nedogled, ponovno i ponovno jedno te isto pitanje: “da li je išta bilo? ” to traje jako dugo, skoro pune tri godine susrećem tog sada već dečka od 16 i pol godina i gledam da li sam mu tjelesnu štetu koja će ga pratiti cijeli život, tj. Da jednoga dana kada dođe vrijeme za to postane roditelj, premda kao što sam gore napisao za to nema nikakvog osnova. Ali, ni to nije sve. Počeo sam se sam boriti protiv svog grizodušja, vjerojatno na pogrešan način… počeo provoditi sate i sate, dane i dane, sada već mjesece i mjesece istražujući po internetu po svom mogućem znanju i tipovima ozljeda testisa, ne bi li našao dokaz da stvarno nisam napravio ništa. Istraživao sam toliko da kad bi bilo moguće polagati predmet urologija bih sigurno zaradio čisto 5. Od tada skoro svaki kontakt sa muškom osobom kontroliram do kraja, čisto iz straha da ne bih napravio još jedan novi slučaj, jer i ovaj jedan me je dotukao više nego dovoljno, počep fizikalnim formulama računati težinu svakog kontakta i hrabriti se: “aha, dobro je ovaj kontakt bi bio nedovoljan za nanošenje ozljede, zato što je dosta manji od 50 kg koliko je potebno da bi se to napravilo”, itd. I u svom tom bunilu, sa svim tim teretom opet nekako sam uspio i studij uspiješno privesti kraju, ali ne znam ni sam kako, odraditi pripravnički staž od godinu dana, ni sam ne znam kako. Istrošen sam. Prijatelji oko mene to ne primjete, ne primjete da me nešto ipak mori, ja sam i dan danas za sve njih njihov dobroćudni div. Evo prvi put nakon toliko vremena da uspijem sročiti problem na jednu stranicu. Nije mi nimalo zgodno priznati sve te pikanterije, ali već sama pomisao da mogu na ovaj način podijeliti svoj problem i to sa stručnom osobom je već dobra stvar. Što mi je činiti? Unaprijed veliko hvala! Srdačan pozdrav!
Poštovani, Dobro je sto ste srocili i pokrenuli tok unutrasnjeg govora put spolja, pa makar to bilo na "papiru''. Ocigledno je da ste visoko inteligentna i moralna osoba sa svojim slabim mestima i ranjivim tackama, kroz koje bi probila slabost koju tesko mozete prihvatiti, nauceni da budete, dobri, ispravni, da ispoljavate negativne emocije, ljutnju ili agresiju, zivite kao dobri ''meda '', koji sve moze razume, i koji mora da bude voljen, a to moze samo ako je dovoljno dobar i nikada ne pokaze da u njemu postoji nesto sto to nije. Stanite, sacekajte, pa mogu vas voleti i kad se naljutite i izvicete! Agresija zivi u coveku normalno i ako se kumulira i ne nadje se nacin njene obrade, odvaja se od misli i sebe, pocinje da nas muci iz nesvesnog stanovista, sto nam otezava funkcionisanje svojom pretnjom i iyayiva strahove. Vi posedujete agresiju kao i drugi i suocite se sa njom, to ne znaci da ste los covek i da cete njome nauditi nekom. Ona se moze usmeriti ina pozitivne akcije ako je prepoznamo
Zdravo, zovem se mima i citala sam vase odovore na sajtu pa zelim da vam se obratim. Imam 32 godine i prije 9 mjeeci sam pocela terapiju seroxat 20mg dva puta dnevno ujutro i popodne. Imala sam strahove od voznje auta. Guzve zatvorenog prostora. U velikoj mjeri je to prestalo ali jos imam ostatak strahova od recimo voznje liftom, zagusljivog prostora, primanja injekcija vadjenja krvi. Zeljela bi da ostanem u drugom stanju pa trenutno imam strah i od toga kako cu ja da se izborim sa tim da sve bude uredu. Moj doktor mi kaze da slobodno mogu ali opet postoje u pozadini neki strah da ja to ne mogu, zelim vas savjet. Unaprijed zahvalna
Poštovana, Vi ste izborili sa iracionalnim strahovima i mnogobrojnim. Strah od trudnoce, njenog ishoda i onoga posle je cest strah i moze se reci realan, jer se zaista zivot menja, poprima sasvim drugaciji izgled i krece drugim tokovima. Prema tome, smatram da vi to mozete jos lakse izneti i doneti jos jednu pobedu!
Imam 32 godine desava mi se da me zaboli ruka u rame pa nekad neko stezanje u vilici odnosno bradi i odma se uplasim da je nesto uvezi srca. Bila sam kod psihijatra i dao mi je da pijem xsanax pijem ga vec godinu dana ali jos uvek mi se to desava pnekd ali se uvek uplasim da je nesto strasno dali sve ovo sto mi se desava moze biti strasno i dali je istina da xanax nisti pamcenje pijem ga jednom dnevno od 0, 25.
Poštovana, Nadam se da ste pre psihijatra uradili ono sto je trebalo da biste otklonili sumnje na druga oboljenja. Lek koji pijete vam donosi sedaciju, koja traje izvesno vreme ali ne leci, tako da mislim da nije sretno resenje uzimanje pomenutog leka. Sa njim mozete napraviti i problem zavisnosti od leka, tako da vam savetujem da se javite lekaru i idete na psihoterapiju ili drugu medikamentnu.
Pre 4 godine mi je dijagnostikovan generalizovani anksiozni poremecaj. Od tada pijem rivotril. Dva meseca sam koristio i flunirin u kombinaciji sa rivotrilom. U poslednjih godinu dana pijem samo cetrvtinu leka pred spavanje. Trenutni psiholog mi savetuje da prestanem sa uzimanjem rivotrila. Zanima me koje komplikacije moze da izazove prestanak uzimanja leka i kako to uraditi. Mislim da lek vise nema ni efekta, da je u pitanju placebo efekat.
Poštovani, Jednostavno, prestanite sa lekom i ako ste motivisani mozete i uspeti u tome. Posledice prestanka se ne ocekuju, osim prolaznih simptoma, neprijatnosti, koje mozete prevazici ukoliko zelite da uspete u tome
Vi imate problem panicnih napada, koji je potenciran socijalnim miljeom u kome se nalaziete i vasim dozivljajem ili stvarnim nerazumevanjem okolike. Najbolje ce biti da porazgovarate sa muzem, i obratite se lekaru psihijatru sa kojim cete lakse doci do resenja. U protivnom, tako zatvoreni u cutnji i strahovima, osecacete se sve losije i sve manje funkcionalnom i smanjivacete mogucnosti brzog izlecenja. Ne zaboravite, najpre porazgovarajte sa suprugom i zajedno donesite odluku!
dr d. Krasic
Pozdrav
Dobro je sto ste srocili i pokrenuli tok unutrasnjeg govora put spolja, pa makar to bilo na "papiru''. Ocigledno je da ste visoko inteligentna i moralna osoba sa svojim slabim mestima i ranjivim tackama, kroz koje bi probila slabost koju tesko mozete prihvatiti, nauceni da budete, dobri, ispravni, da ispoljavate negativne emocije, ljutnju ili agresiju, zivite kao dobri ''meda '', koji sve moze razume, i koji mora da bude voljen, a to moze samo ako je dovoljno dobar i nikada ne pokaze da u njemu postoji nesto sto to nije. Stanite, sacekajte, pa mogu vas voleti i kad se naljutite i izvicete! Agresija zivi u coveku normalno i ako se kumulira i ne nadje se nacin njene obrade, odvaja se od misli i sebe, pocinje da nas muci iz nesvesnog stanovista, sto nam otezava funkcionisanje svojom pretnjom i iyayiva strahove. Vi posedujete agresiju kao i drugi i suocite se sa njom, to ne znaci da ste los covek i da cete njome nauditi nekom. Ona se moze usmeriti ina pozitivne akcije ako je prepoznamo
dr dragana krasic
Pozdrav
Vi ste izborili sa iracionalnim strahovima i mnogobrojnim. Strah od trudnoce, njenog ishoda i onoga posle je cest strah i moze se reci realan, jer se zaista zivot menja, poprima sasvim drugaciji izgled i krece drugim tokovima. Prema tome, smatram da vi to mozete jos lakse izneti i doneti jos jednu pobedu!
dr d. Krasic
Pozdrav
Nadam se da ste pre psihijatra uradili ono sto je trebalo da biste otklonili sumnje na druga oboljenja. Lek koji pijete vam donosi sedaciju, koja traje izvesno vreme ali ne leci, tako da mislim da nije sretno resenje uzimanje pomenutog leka. Sa njim mozete napraviti i problem zavisnosti od leka, tako da vam savetujem da se javite lekaru i idete na psihoterapiju ili drugu medikamentnu.
dr d. Krasic
Pozdrav
Jednostavno, prestanite sa lekom i ako ste motivisani mozete i uspeti u tome. Posledice prestanka se ne ocekuju, osim prolaznih simptoma, neprijatnosti, koje mozete prevazici ukoliko zelite da uspete u tome
dr d. Krasic
Pozdrav
Prikazano 871-875 od ukupno 2358 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke