Pitanja sa oznakom: nezainteresovanost
-
Imam dječaka od 11 godina. Dijete je konstantno zamišljeno i u školi potpuno nezainteresovano. I kod kuće se primjeti ta zamišljenost po nekoliko puta ga moramo zovnut, a on odreaguje kao da ga probudimo iz sna i to se ponavlja već duži period. Prvo su počeli problemi u školi, zaboravlja da zapamti domaći u toku časa uspije da zapiše samo jedan zadatak. Onda kad to treba kući odraditi nastaje plač i vrpoljenje na stolici. Inače, dijete je zdravo raste u normalnoj porodici nisu zapostavljeni (ima još 2 brata jednog starijeg jenog mlađeg), kao mali je bio hiperaktivan, ali nikad nije napravio nikakvu štetu nikome. Volio je da vježba, skače, bavi se sportom i to se nikad nije promijenilo. Sad me zabrinjava ta njegova zamišljenost, slaba koncentracija i taj neki pogled izgubljeni, jer kad pričam sa njim on sluša nekih par rečenica i tačno osjetim kad se zamisli gleda u mene, a kao da me uopšte ne vidi. Svi mi govore da će proći, ali ja ipak mislim da imamo problem. Molim vas za savjet.Odgovoreno: 17. 09. 2018.-
U vašem opisu problema važno je naglasiti od kada je dete zamišljeno i odsutno da li je od početka školovanja ili unazad kraće vreme? Uzroci njegovog ponašanja mogu biti različiti, može se raditi o poremećaju pažnje ili postoje neki problemi o kojima on ne želi da priča, u školi npr. Svakako je potrebno radi bolje procene situacije da se obratite dečijem psihijatru.
-
-
Imam 30 godina, udata sam, nemam dece. U zadnje vreme osećam nezainteresovanost za sve oko sebe, mrzovoljna sam, sve mi je teško da uradim, imam osećaj da me ništa ne čini srećnom, samo mi se leži. Stalno me obuzimaju neke crne misli, osećaj beznađa. Inače, u zadnjih 15 godina mi se u životu izdešavalo sve i svašta, prekinula sam svaki kontakt sa ocem zbog njegovog ponašanja. Znam da sam donela pravu odluku, ali mi je ujedno i krivo zbog toga. Da li ja to upadam u depresiju i šta da radim?Odgovoreno: 28. 08. 2015.
-
Vaš organizam vam kroz ovakvu depresivnu reakciju na negativne događaje daje neku vrstu upozorenja da je potrebno da nešto učinite za sebe kako se ne biste osećali loše, odnosno da nešto promenite. Na vama je sada da vidite šta je to potrebno promeniti, a najčešće je to način kako gledamo na stvari i događaje iz spoljašnjeg sveta tj. naša perspektiva, naša uverenja i slično. Kod vas su očigledno nadvladala negativna uverenja iz podsvesti i prelila se u vašu svest. Neophodno je da shvatite da ste vi kreator svojih misli i uverenja, a ukoliko ste ih usvojili od drugih (porodica, društvo, šire okruženje) sada je pravo vreme da ih se oslobodite, da očistite svoj um od svih loših misli koje sledstveno i stvaraju ovakve negativne emocije, osećanja i simptome bezvoljnosti i depresije koje navodite. Psihoterapija jeste jedan od načina da doprete do svog tzv. negativnog ega koji je i uzrok svega kroz šta prolazite. Pretpostavljam da uviđate da je to u stvari jedan deo vas, vaše ličnosti.
-
O tome je najbolje da prvo pokušate da se posavetuje sa školskim pedagogom i psihologom koji će proceniti da li se samo radi o fazi, problemima sa savladavanjem školsih veština, padu motivacije, nekom akutnom ili hroničnom psihološkom pritisku u školi, van škole, u kući i slično.