Imam veliki problem sa očima. Toliko mi smeta dnevno svetlo da ulicom idem skoro žmureći. Počela sam da trepćem i grčim kapke i to me jako ometa u poslu, a i prilikom kretanja ulicom. Sto se tice dioptrije, nije mi velika i naočare nosim na poslu, ali mi ni sa njima nije bolje. Posetila sam očnog lekara ali mi nije pronašao neki uzrok mog žmirkanja i grčenja očnih kapaka.
Da li mi mozete reći šta da radim i kako da rešim ovaj problem?
Postovani, vec duzi period me muci osjecaj osamucenosti, crnila pred ocima na vece pod upaljenim svjetlom, ili preko dana kada udjem recimo u butik ili negdje gdje ima vjestacko svjetlo. Nedavno mi je radjen color dopler vrata, te nadjeno ubrzanje protoka na sistemu verth. Art. Kao poljedica eksravazalne kompresije. U nalazu pise: obje acc uredne sirine, lumena 6. 0mm, vps 125cm/s ved 39cm/s laminarnog toka. Imt mm bez formiranih ateroplakova
avd dijametra 3. 2 mm, vps70cm/s ved27cm/s. Avs dijametra 3. 7 mm, vps90cm/s ved38cm/s. Dg. Scoliosis verth. Thoracolumbalis
insuff verthebrobasilaris
moje pitanje glasi: da li gore navedeni problemi mogu biti od ovoga? Sta ovo znaci? Zasto mi se problemi javljaju samo na vece, pod svjetlom? Ranije sam se na vece osjecao najbolje, a sad najgore. Sta moze biti rjesenje za ovaj problem. Citao sam da razne probleme moze uzrokovati smanjen protok ali za ubrzan protok nisam nista nasao. Doktor kaze da je protok normalan do 30 a meni 90 i 70. Veliki pozdrav i nadam se odgovoru
Poštovani, Najbolje bi bilo da se javite neurologu kako bi se obavio neurološki pregled i vaše tegobe sagledale u sklopu neurološkog nalaza, kliničke slike i uradjenih pregleda i eventualno indikovali dodatni pregledi (pregled oftalmologa) . Pozdrav
Dobar dan postovani doktore, meni je ustanovljena diskus hernija vratnog dela kicme. Trenutno idem na fizikalnu terapiju i mogu da kazem da se osecam malo bolje. Poslacu vam i klinicki nalaz sa rezultatima magnetne rezonance. Mozete li mi reci nesto vise o ovoj bolesti i da li je nesto ozbiljno? Hvala vam.
Poštovani, Kiičmeni stub sastoji od pršljenova, a izmedju pršljenova se nalaze međupršljenski diskovi. Svaki disk je sastavljen je od želatinoznog jezgra i fibroznog prstena. Tkivo međupršljenskih diskova sadrži veliku količinu vode, koja se tokom godina smanjuje usled čega kičma gubi svoju elastičnost. Takodje, sa starenjem se javljaju i degenerativne promene međupršljenskih diskova koje dovode dovode do prolapsa međupršljenskog diska koji tada može vršiti pritisak na spinalne živce, omotače kičmene moždine, pritisak na samu kičmenu moždinu. Može doći i do suženja kičmenog kanala (kanala koji se nalazi izmedju prednjeg i zadnjeg dela pršljena i u kome je smeštena kičmena moždina) . Osim starenja, i drugi uroci mogu biti uzrok prolapsa diska (diskus hernije): naporan fizički rad, sedenje, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, povrede kičme. . .
diskus hernija se može javiti u bilo kom delu kičme, ali uglavnom zahvata pršljenove vratnog i slabinskog dela kičme.
simptomi diskus hernije vratnog dela kičmenog stuba su bolovi u zadnjem delu vrata, bol u ramenu, nadlaktici, podlaktici, šaci i prstima, bol prilikom kašljanja, naprežanja i smejanja, trnjenje u jednoj ili obe ruke, slabost u mišićima ruke, “ukočenost” mišića vratnog i ramenog pojasa…
terapija akutne bolne faze se sastoji u primeni lekova protiv bolova, lekova za opuštanje mišića, primeni kortikosteroida, vitamina b kompleksa. Primenjuju se i lekovi iz grupe antidepresiva i antiepileptika ukoliko se tegobe nastave. Sprovodi se fizikalni tretman. Uvek kada postoje strukturne promene, neophodan je pregled neurohirurga koji je indikovati ili isključiti potrebu za operativnim lečenjem. Potrebno je uraditi i elektomioneurografiju daje podatak o funkcionalnom stanju kičmene moždine, spinalnih korenova i perifernih živaca koje ti korenovi formiraju.
savetujem vam da se javite neurologu koji će indikovati dalje mere lečenja i savetovati potrebne preglede.
Molim vas da mi pomognete oko citanja skenera glave: kosti kranijuma su bez patoloskih promena. Osim periventikularne encefalopatije na uocavaju se druge promene u mozdanom parenhimu. Likvorni prostori su prosireni na racun kortikalne redukcije, urednih ct atenuacija likvora. Skleroticne promene u zidu verteboalnih krvnih sudova. Unapred zahvalna.
Poštovana, Uopšteno govoreći, periventrikularna encefalopatija predstavlja oštećenje bele mase mazga koja je uzrokovana oštećenjem malih, dubokih krvnih sudova mozga usled različitih uzroka. Nalaz skenera se ne može tumačiti odvojeno od kliničke slike i neurološkog nalaza, kao i postojanja detaljnih anamnestičkih podataka o postojećim bolestim (povišen krvni pritisak, šećerna bolest, postojanje aritmije. . .) . Javite se neurologu. Pozdrav
Imam 17 god i već godinu dana imam glavobolju svaki dan koja traje par minuta. Doktori su to prepisali možda migreni ali sve sa nesigurnošću.
Radila sam magnetnu rezonancu i eeg glave i sve je u redu, kao i preglede kod ORL, oftalmologa i stomatologa. Zadnje sam radila rtg c kičme i snimak je pokazao dijagnozu uncarthrosis cerv.
Da li bi mogli da mi kažete šta znači i kako se liječi?
Poštovana, Mogu vam savetovati svakodnevnu rekreaciju, uzimanje dosta tečnosti i vitaminskih preparata. Izbegavajte dugotrajno sedenje za računarom ili pravite češće pauze tokom rada. Ukoliko se tegobe nastave, javite se ponovo neurologu.
Problem koji imate može biti posledica postojanja nevoljnog zatvaranja očnih kapaka, te je neophodno da se javite neurologu.
Najbolje bi bilo da se javite neurologu kako bi se obavio neurološki pregled i vaše tegobe sagledale u sklopu neurološkog nalaza, kliničke slike i uradjenih pregleda i eventualno indikovali dodatni pregledi (pregled oftalmologa) .
Pozdrav
Kiičmeni stub sastoji od pršljenova, a izmedju pršljenova se nalaze međupršljenski diskovi. Svaki disk je sastavljen je od želatinoznog jezgra i fibroznog prstena. Tkivo međupršljenskih diskova sadrži veliku količinu vode, koja se tokom godina smanjuje usled čega kičma gubi svoju elastičnost. Takodje, sa starenjem se javljaju i degenerativne promene međupršljenskih diskova koje dovode dovode do prolapsa međupršljenskog diska koji tada može vršiti pritisak na spinalne živce, omotače kičmene moždine, pritisak na samu kičmenu moždinu. Može doći i do suženja kičmenog kanala (kanala koji se nalazi izmedju prednjeg i zadnjeg dela pršljena i u kome je smeštena kičmena moždina) . Osim starenja, i drugi uroci mogu biti uzrok prolapsa diska (diskus hernije): naporan fizički rad, sedenje, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, povrede kičme. . .
diskus hernija se može javiti u bilo kom delu kičme, ali uglavnom zahvata pršljenove vratnog i slabinskog dela kičme.
simptomi diskus hernije vratnog dela kičmenog stuba su bolovi u zadnjem delu vrata, bol u ramenu, nadlaktici, podlaktici, šaci i prstima, bol prilikom kašljanja, naprežanja i smejanja, trnjenje u jednoj ili obe ruke, slabost u mišićima ruke, “ukočenost” mišića vratnog i ramenog pojasa…
terapija akutne bolne faze se sastoji u primeni lekova protiv bolova, lekova za opuštanje mišića, primeni kortikosteroida, vitamina b kompleksa. Primenjuju se i lekovi iz grupe antidepresiva i antiepileptika ukoliko se tegobe nastave. Sprovodi se fizikalni tretman. Uvek kada postoje strukturne promene, neophodan je pregled neurohirurga koji je indikovati ili isključiti potrebu za operativnim lečenjem. Potrebno je uraditi i elektomioneurografiju daje podatak o funkcionalnom stanju kičmene moždine, spinalnih korenova i perifernih živaca koje ti korenovi formiraju.
savetujem vam da se javite neurologu koji će indikovati dalje mere lečenja i savetovati potrebne preglede.
Pozdrav
Uopšteno govoreći, periventrikularna encefalopatija predstavlja oštećenje bele mase mazga koja je uzrokovana oštećenjem malih, dubokih krvnih sudova mozga usled različitih uzroka. Nalaz skenera se ne može tumačiti odvojeno od kliničke slike i neurološkog nalaza, kao i postojanja detaljnih anamnestičkih podataka o postojećim bolestim (povišen krvni pritisak, šećerna bolest, postojanje aritmije. . .) . Javite se neurologu.
Pozdrav
Mogu vam savetovati svakodnevnu rekreaciju, uzimanje dosta tečnosti i vitaminskih preparata. Izbegavajte dugotrajno sedenje za računarom ili pravite češće pauze tokom rada. Ukoliko se tegobe nastave, javite se ponovo neurologu.
Prikazano 326-330 od ukupno 4456 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke