učenje redu se uči pre svega kući. Davno je prošlo vreme kada su roditelji čekali da dete krene u vrtić da bi naučilo da se vrištanjem i valjanjem po podu ne dobija ništa ili da sin ode u vojsku da bi naučio da namešta krevet i sređuje odeću. Svakako da ne treba izgubiti uz vida se radi ipak o detetu od 22 meseca. U tom uzrastu razvijenost motornih, perceptivinih i intelektualnih sposobnosti omogućava deci da borave u vrtiću bez ozbiljnijih smetnji. Problem nastaje kada razvijenost govora, emocija i socijalnih veština odudara od onih koja su za uzrast očekivana. Sa 22 meseca dete obično zna nekoliko fraza i pokušava ili sklapa rečenici od po tri reči. Ukoliko govor nije razvijen, emocionalne reakcije mogu biti preterane. Sa druge strane, to je i period kada se strah od odvajanja još uvek nije izgubio (obično se graničnim smatra 24. mesec), pa se može umesto ublažavati, neočekivano pojačati ukoliko je dete dodatno uplašeno. U ovim trenucima su od presudne važnosti ne reakcije deteta, već ukućana. Ukoliko se dete vremenom privikne na red i pravila u obdaništu, pretereno zapitkivanje, uljuljkivanje i udovoljavanje u kući mu može stvoriti određenu nesigurnost koja se može odraziti potrebom da kontroliše kretanje majke ili izlivima besa (temper tantrumi) prilikom neudovoljavanja njegovim potrebama, što opet u vrtiću nije moguće. Ukoliko su razlike prevelike u onome što se događa u kući i vrtiću, stres zaista može biti veliki. S poštovanjem, dr Miša

Draga T., opšte je poznato u psihologiji da oklevanje pred agresivcem i manipulatorom samo izaziva još agresivnije i manipulativnije ponašanje. Sa druge strane, tvoje popuštanje (žrtvovanje) pred pretnjama samoubistvom kod tebe može izazvati doživljaj moći (spašavanje nečijeg života) što sve zajedno postaje opasna igra gde bezbolan kraj često nije izgledan. U praksi, čuo sam puno efikasnih taktika tvojih vršnjaha, ali koje se grubo mogu grupisati u dve grupe. Prva grupa je tzv. "hladan tuš", kada se naprosto podvuče crta i redukuju svi kontakti i uz pomoć prijatelja prebrodi krizan period, a u slučaju i pretnji nasiljem zatraži pomoć roditelja i policije. Druga grupa je tzv. "topao tuš", inače ređe primenjivan jer zahteva više strpljenja i vremena, ali efikasniji. Taktika podrazumeva primenu ponašanje koja nerviraju partnera u što većoj meri, dok on sam ne predloži kraj. Još bezbolnija varijanta je primenjivati ona ponašanje koja do tada nisu nervirala partnera, ali kada se enormno uvećaju ona postaju nesnosna. Dobar primer je ponašanje prema gostu koji posle iskazanog gostoprimstva i posvećenog vremena ne shvata da je došlo vreme rastanka. E, onda domaćin počinje da nutka sok (domaći) po 10 puta (iako gost pije samo kaficu ili rakijicu npr.), da se nutka jelom iako je tek jeo, da mu se po ko zna koji put pokaže kako je neko cveće procvetalo, pesma koja je fascinantna da se čuje opet iznova, dok dosadni gost na kraju i sam ne pobegne glavom bez obzira. Profesionalno, ako postoje partnerski problemi uvek predlažem da je potrebno potražiti trening asertivnog ponašanja, odnosno trening komunikacionih veština kojim osoba uči odbranu sopstvenih i neugrožavanje tuđih ljudskih prava. Pozdrav

Zdravo Marija.Pišeš dobro i sve sam razumeo što si napisala. Pitanje o smislu života i smrti predstavlja večitu temu razmišljanja filosofa, umetnika, naučnika. Smrt je najizvesnija pojava u životu, a strah od smrti se uopšte ne smatra patološkim strahom, već normalnom ljudskom emocijom i nema načina da se čovek izleči od tog straha jer je sasvim prirodan. Ali život se ne sastoji od razmišljanja o smrti. Naprotiv, mnogi smatraju da je smisao života sam život. Zajedničkim snagama, priroda i ljudi čine sve da se ljudski vek produži kako bi ljudska vrsta još više napredovala. Iako se ljudski geni globalno nisu menjali još od pećinskog čoveka, ljudski mozak je razvio mnoge sposobnosti i od pećinskih crteža, otkrića vatre i točka, pa sve do čovekovog leti u kosmos, uz stvaranje umetnosti i stvaranja umetničkih, arhitektonska čuda. Medicina stvara lekove, mašine i psihoterapije, a religija vekovima promoviše veru u vaskrsenje Isusa Hrista, kao simbol besmrtnosti ljudske vrste, odnosno prenosi poruku kako svaki ljudski vek nije promašaj već doprinos opstanku celokupnog čovečanstva. Ideja vaskrsa je u hrišćanstvu jedna od najdivnijih simbola i poruka čovečanstvu, da vredi živeti i da je život dar koji ne treba ćerdati već proživeti. Ideje o samoubistvu stoje u potpunoj suprotnosti sa svim gore ispisanim porukama uključujući i religijske ideje. Imajući u vidu da si religiozna, uveren sam da znaš stavove crkve o samoubistvu. Iz tvog pisma naslućujem da ti razgovori prijaju, ali kao da iz tvog pisma izvire usamljenost, a ne nerapoloženje. Kao da tvoje plakanje, panika, gušenje budi druge ukućane da razgovarate, a da si ti sa druge strane dostupna svima za razgovor ("Marija uvek vesela uvek tu za sve ljude oko nje"). Možda bi češće trebala da ukazuješ kada se osećaš loše, a ne samo kada se prepuniš, jer ako prikrivaš nezadovoljstvo, drugi neće ni znati kako se zaista osećaš. Predlažem da nastaviš da se viđaš sa doktorkom sa kojom ti je razgovor prijao i da ništa ne činiš (po pitanju misli o samoubistvu) dok se sa doktorkom ne vidiš, ali i da se sama angažuješ u satvaranju novih prijateljstava (prijatelje ne pominješ), kao i da se uključiš u aktivnosti svojih vršnjaka (onih koje se očekuju za sedamnestogodišnjakinju), ali i po pitanju potrage za grupama podrške mladima (nevladine organizacije) kojih u Skoplju siguran sam ima. Puno pozdrava, dr Miša

Poštovana bako, sposobnost deteta da razume "ne" stiče se veoma rano. Grub, ali dobar pokazatelj je regulacija fizioloških funkcija. Problem nastaje kada se detetu govori "ne", ali se od njega ne zahteva dosledno da to i prihvati, pa neka deca, adolescenti, pa i odrasli jednostavno nauče da za njih "ne" ne postoji. Ne mora značiti da se kod sve dece radi o lošem vaspitanju. U slučaju vašeg unuka, koga vi opisujete kao veoma aktivanog (24 sata traži pažnju), ne spava kada i druga deca i ne može da kontroliše "svoje želje i razumno prihvati odbijanja... a sve može da nauči", nekoga može navesti i da pomosli da dečak ima povišenu budnost i hiperaktivnost (ADHD). Sa druge strane, napadi histerije, vaš strah da ne bude povređen ako mu se odlučnije stavi do znanja šta treba da nauči da ne ponavlja, prisiljavanje da nešto uradi (a ne motivisanje), bi nekome govorilo da dečak i ne uči kontrolu ponašanja, već da upravo krokodilskim suzama dobije ono što želi. Ponekad ove dve pojave idu ruku pod ruku, i najčešće je potrebna pomoć stručnjaka jer se retko ponašanje spontano reguliše, pogotovo kada postoje više različitih pristupa prema detetu (roditelji, bake-deke, vaspitačice itd.). Dakle, predlažem da se konsultujete (zajedno sa RODITELJIMA) sa psihologom iz obdaništa, ali i specijalizovanim stručnjakom za razvojnu psihologiju, da se od pojačanog nestašluka ne bi pravio problem, ali i da se eventualno objektivni problem u ponašanju deteta ne bi normalizovao i posmatrao kao nestašluki koji dete ometa da se uklopi u vršnjačku grupu. Pozdrav

Poštovana valjevka, osim veoma male razlike u uzrastu vaša dva sina, izgleda da su razlike u drugim aspektima mnogo veće. Postoji puno faktora koji mogu da uslove razliku u ponašanju dva deta od istih roditelja, počevši od različite konstelacija genetskog materijala, preko temperamenta, redosleda rodjenja i ophodjenja prema prvorodjenima (pogotovo muškoj deci) i porodičnim očekivanjima, pa sve do vremena i spretnosti koje roditelji imaju u ophodjenju prema prvorodjenima i onima koji se rode posle. Naravno, treba imati u vidu izloženost različitim, po dete stresnim okolnostima u van porodice, pa sve do pojave specifičnih razvojnih problema. Temperament omogućava da neka deca brzo i lako uče strah, druga ne. Neka deca bivaju naučena da pokazivanjem straha mogu da menjaju ponašanje drugih, pa ga značajno češće pokazuju (stidljivost, plačljivost bez suza itd.). Ponašanje vašeg starijeg sina je sigurno motivisano nekim gore pomenutih uticaja i on ne mora biti sadržan samo u nekoj traumatičnoj situaciji za njega koju on želi da izbegne (na šta se često prvo pomisli), već i u ophođenju prema njemu kada on pokazuje strašljivo ponašanje. Da bi se to ponašanje menjalo, potrebno je da se konsultujete sa specijalizovanim stručnjakom, a popruilično sam siguran da ih u Valjevu ima, da bi ste dobili konkretniji savet da li je i šta potrebno činiti na dalje.