Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Postavite pitanje efikasnije

Najnoviji odgovori (95706)

  1. Pogledajte celo pitanje: #3723

    Postovani, imamo sina 3 godine i 7 meseci i jos uvek ne prica. Trudnoca i sam porodjaj su tekli bez ikakvih problema i stresova. Celokupan njegov razvoj je tekao normalno uz puno igre,srece i ljubavi.Sve je radio sto i druga deca,brbljanje pa slaganje slogova npr. ba-ba, ma-ma, ta-ta.Sve je islo normalno i opusteno dok nije napunio 3 godine i dok stvarno nismo uvideli da to vise nije lenjost i decija faza nego stvaran problem. Zivimo u Australiji i suocen je sa dva jezika. Posetili smo pedijatra i receno nam je da se skoncentrisemo samo na engleski jezik,posecujemo speach patologist i receno je da se skoncentrisemo na srpski. Sada nas salju decijem psihologu. Uradili smo test za sluh i sve je uredu. Cinjenica je da je nas engleski jako siromasan i nepravilan. Sin ide u obdaniste 3 puta nedeljno po 6h dnevno. Vaspitacice kazu da se ponasa kao i sva ostala deca,kuci se igra sa decom kao i u parku,obozava zivotinje,dinosaurose puno trci,pun je energije ali nikako da pocne prica! ti. Govori 30-tak reci sklopi prostu recenicu koja se zargonski upotrebljava npr. -kako si- sta radis-gde je konj- i sve na engleskom. Mi neznamo na koji nacin da mu se obracamo,kojim jezikom da pricamo, jednostavno neznamo sta da radimo i da pomognemo nasem detetu. Trenutno prolazimo kroz jako tezak period a neznamo ni sami kako i na koji nacin da komuniciramo sa rodjenim detetom. Unapred zahvalni roditelji jednog divnog decaka

    Odgovoreno: 10. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovani roditelji dečaka, velika je razlika između "još uvek ne priča...nikako da počne da priča" i "govori 30-tak reči i sklopi prostu rečenicu". Svakako Lazarov razvoj govora nije očekivan za uzrast u kome bi stalno trebao da postavlja pitanja, opisuje radnje koje vidi oko sebe ili na slikama razumljivim govorom. Zbog toga mu je potreban stimulativni tretman (speech therapy), ali pre toga je potrebno da ga pregleda dečji psihijatar (ne pedijatar). Dečji psiholog i logoped su važni i njihova procena je dragocena, ali je najvažnije da proces terapije nadgleda i lekar, dečji psihijatar. Osim pregleda sluha (od strane otorinolaringologa-audiologa), dečji psihijatar će indikovati i druge medicinske procedure prvenstveno snimanje EEG-a, a sa druge strane proceniti da li postoje znaci neke druge razvojne smetnje.Vaš razlog za zabrinutost je opravdan, ali ne zbog učenja više jezika, već zbog globalnog kašnjenja u razvoju govora koji ne zavise bitno od broja jezika koje dete uči. Kod bilingvalnog učenja jezika (učenja dva jezika) očekuje se nešto sporije napredovanje razvoja govora za razliku od monolingvalnog. Takodje, napredovanje u savladavanju oba jezika je neujednačeno. Razdvajanje dva jezika se obično očekuje oko četvrte godine, a kod usporenog razvoja govora kasnije. Vi trebate vašem detetom da omogućite da uči čistu formu SRPSKOG jezika, dok će u kontaktu sa okolinom (uključujući i logopeda) dobijati čistu formu drugog (sekundarnog, engleskog) jezika. Tako se i mozgu olakšava da pravi selekciju u formiranju odvojenih jezičkih zona. Prilikom odlaska logopedu, potrebno je da prisustvujete radu i da vežbe koje logoped primenjuje vi sprovodite kod kuće na srpskom i na engleskom jeziku, odvojeno, u različitim vremenskim intervalima. Veliki pozdrav za zemljake u Australiji

  1. Pogledajte celo pitanje: #3713

    Postovani doktore Imam sina starog 22 meseca koji je krenuo u vrtic pre dve nedelje. Par dana nije plakao prilikom odlazenja u vrtic, medjutim kako vreme prolazi sve je gori na prilikom odlaska, a bolji prilikom boravka u vrticu. Znam da skoro sva deca placu kada ih roditelji vode u vrtic, ono sto me je nateralo da Vam se obratim je to sto moj sin reaguje tako sto mu se stegne vilica i pokusava da mi nesto kaze, ali nemoze. Jedino sto uspe da izgovori je "mam, mam, ...". Imam utisak da je to za njega prveliki stres. Da li mu nase insistiranje na odlsku u vrtic moze naskoditi. On se u vrticu smiri i polako pocinje da ucestvuje u aktivnostima, ali je po povratku kuci sasvim drugacije dete od noga joje je bilo re upisa u vrtic. Voleo je da seta i da odlazi kod rugih ljudi u drustvu svoje bake, kume i drugih iz okruzenja. Sada nece da napusta kucu, a ja nesmem da mu se izgubim iz vidika. Ali ni u mom drustvu nije smiren, sitnica je dovoljna da se uznemiri i da pocne da vristi i valja se po podu.! Moram da naglasim da ima ko da ga cuva i kod kuce i da nam je cilj upisa u vrtic bio da se druzi sa svojim vrsnjacima, a ne bakam i da se uci redu i obavezama. S postovanjem,

    Odgovoreno: 10. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      učenje redu se uči pre svega kući. Davno je prošlo vreme kada su roditelji čekali da dete krene u vrtić da bi naučilo da se vrištanjem i valjanjem po podu ne dobija ništa ili da sin ode u vojsku da bi naučio da namešta krevet i sređuje odeću. Svakako da ne treba izgubiti uz vida se radi ipak o detetu od 22 meseca. U tom uzrastu razvijenost motornih, perceptivinih i intelektualnih sposobnosti omogućava deci da borave u vrtiću bez ozbiljnijih smetnji. Problem nastaje kada razvijenost govora, emocija i socijalnih veština odudara od onih koja su za uzrast očekivana. Sa 22 meseca dete obično zna nekoliko fraza i pokušava ili sklapa rečenici od po tri reči. Ukoliko govor nije razvijen, emocionalne reakcije mogu biti preterane. Sa druge strane, to je i period kada se strah od odvajanja još uvek nije izgubio (obično se graničnim smatra 24. mesec), pa se može umesto ublažavati, neočekivano pojačati ukoliko je dete dodatno uplašeno. U ovim trenucima su od presudne važnosti ne reakcije deteta, već ukućana. Ukoliko se dete vremenom privikne na red i pravila u obdaništu, pretereno zapitkivanje, uljuljkivanje i udovoljavanje u kući mu može stvoriti određenu nesigurnost koja se može odraziti potrebom da kontroliše kretanje majke ili izlivima besa (temper tantrumi) prilikom neudovoljavanja njegovim potrebama, što opet u vrtiću nije moguće. Ukoliko su razlike prevelike u onome što se događa u kući i vrtiću, stres zaista može biti veliki. S poštovanjem, dr Miša

  1. Pogledajte celo pitanje: #3630

    Postovani gospodine, iznecu Vam ukratko svoj problem. Nalazim se u duzoj vezi, koju ne mogu lako da prekinem. U pitanju je moj momak koji mi svaki put preti samoubistvom. Njegovo ponasanje je zaista labilno, ali mi se ponekad ucini da to koristi kao ucenu. Interesuje me nacin na koji bih raskinula najbezbolnije, a da pri tom ne aktiviram njegovo agresivno i manipulativno ponasanje. Inace, oboje imamo po 20 godina i mislim da je prerano za trajno vezivanje. Znam da je vasa strucnost decja psihijatrija, ali unapred sam Vam zahvalna na odgovoru i eventualnom upucivanju na pomoc.

    Odgovoreno: 07. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Draga T., opšte je poznato u psihologiji da oklevanje pred agresivcem i manipulatorom samo izaziva još agresivnije i manipulativnije ponašanje. Sa druge strane, tvoje popuštanje (žrtvovanje) pred pretnjama samoubistvom kod tebe može izazvati doživljaj moći (spašavanje nečijeg života) što sve zajedno postaje opasna igra gde bezbolan kraj često nije izgledan. U praksi, čuo sam puno efikasnih taktika tvojih vršnjaha, ali koje se grubo mogu grupisati u dve grupe. Prva grupa je tzv. "hladan tuš", kada se naprosto podvuče crta i redukuju svi kontakti i uz pomoć prijatelja prebrodi krizan period, a u slučaju i pretnji nasiljem zatraži pomoć roditelja i policije. Druga grupa je tzv. "topao tuš", inače ređe primenjivan jer zahteva više strpljenja i vremena, ali efikasniji. Taktika podrazumeva primenu ponašanje koja nerviraju partnera u što većoj meri, dok on sam ne predloži kraj. Još bezbolnija varijanta je primenjivati ona ponašanje koja do tada nisu nervirala partnera, ali kada se enormno uvećaju ona postaju nesnosna. Dobar primer je ponašanje prema gostu koji posle iskazanog gostoprimstva i posvećenog vremena ne shvata da je došlo vreme rastanka. E, onda domaćin počinje da nutka sok (domaći) po 10 puta (iako gost pije samo kaficu ili rakijicu npr.), da se nutka jelom iako je tek jeo, da mu se po ko zna koji put pokaže kako je neko cveće procvetalo, pesma koja je fascinantna da se čuje opet iznova, dok dosadni gost na kraju i sam ne pobegne glavom bez obzira. Profesionalno, ako postoje partnerski problemi uvek predlažem da je potrebno potražiti trening asertivnog ponašanja, odnosno trening komunikacionih veština kojim osoba uči odbranu sopstvenih i neugrožavanje tuđih ljudskih prava. Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #3603

    Zdravo, ja sam Marija iz Skopje! Imam 17 godina. Pretpostavljam da ne pisem dobro, ali nadam se da ce te me razumeti. Vec vise od mesec dana osecam se vrlo loso! Ne mogu dalje! Sve je zapocelo jedna noc kad sam se molila bogu (molim se svaka noc) i pamtim dobro tu scenu kako nisam mogla da disim i plakala sam... uhvatila me je panika, sve zbog jedna misla, misla o smrti! Nesecam se sta sam rekla u molitvu ali bilo je nesto u vezi smrti i onda sam se sva uspanicila! Nisam mogla da sklopim oci cjelu noc! Plakala sam misleci na moji roditelji na moj mladji brat, na sebe! Prvo me je primetio moj brat i molila sam ga da ne kaze mamu i tatu ali posto je video koliko mi je bilo tesko morao je da kaze nasim roditeljima! Oni su pricali samnom, ja sam im rekla sve ali nisu me bas razumeli! Od tog dana nisam jela nista, plakala sam sva vremena i nisam pricala nista! Nisam mogla ni da spavam! Sva vremena motaju mi se misle kako: za sta da zivim kad jedan dan treba da umrem, zasto sam se! rodila... za da umrem, cemu sva sreca ljubav, paznja prijatelji, porodica kad mrtvi su... mrtvi, a mrtve ne osecaju nista mrtve su mrtve....Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!! Nemogu vise, imam zelju da se samoubijem! Onda me je otac pitao zelim li posetiti psihijatar i ja sam odma prihvatila, bilo mi je potrebno pricati s nekim ko mu je to posao! Onda sam bila kog jedan psihijatar i pricala sam snim, rekla sam mu sve ovo sto kazem vama ali mi je on rekao da je on psihijatar za starije osobe, sa veca problema i poslao me je kod jedna psihijatrica za mladje osobe, kao vas pretpostavljam! Prose su par dana i ja sam otisla kod nje. Pricali smo al mi nije pomogla puno dala mi je neke "xeleks" tablete (Alprazolamum) i rekla mi je da je posetim za 3 nedelje! Posle ta poseta osecala sam se malo bolje i polako sam postala ona stara Marija uvek vesela uvek tu za sve ljude oko nje.... ali to je bilo samo maska, maska... verujte mi da nema trenutak a da ne mislim na to, na smrti i na sve te svari koje sam spomenula na pocetak! Molim vas da mi nekako pomognete jer ja nemogu vise! Prije 2 dana otac je primetio da se ne osecam dobro i pricao je samnom ja sam! plakala i gusila sam se, pricali smo i bilo mi je malo bolje za trenutak i evo me opet...Volim ih puno i ne zelim da ih izgubim! Zasto mora da umremo? Cemu zivot? Vrlo mi e tesko nemogu da vam opisem! Budim se rano ujutru nekad i nespavam puno, prije spavanja uvek kazem sebi da je smrt kao san ali vecan, a tako se najezim kad pomislim kako je da se nikad ne probudis! Deda mi je umro pre 3 godine i on ce sada vecno biti mrtav... jako mi je tesko. Cesto trazim po web neke starne kao ova vasa za da mogu poslati vakvo pismo vec sam na neke druge poslala al mi nisu odgovorili. Molim vas da mi odgovorite, puno bi mi znacilo. Hvala unapred.

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Zdravo Marija.Pišeš dobro i sve sam razumeo što si napisala. Pitanje o smislu života i smrti predstavlja večitu temu razmišljanja filosofa, umetnika, naučnika. Smrt je najizvesnija pojava u životu, a strah od smrti se uopšte ne smatra patološkim strahom, već normalnom ljudskom emocijom i nema načina da se čovek izleči od tog straha jer je sasvim prirodan. Ali život se ne sastoji od razmišljanja o smrti. Naprotiv, mnogi smatraju da je smisao života sam život. Zajedničkim snagama, priroda i ljudi čine sve da se ljudski vek produži kako bi ljudska vrsta još više napredovala. Iako se ljudski geni globalno nisu menjali još od pećinskog čoveka, ljudski mozak je razvio mnoge sposobnosti i od pećinskih crteža, otkrića vatre i točka, pa sve do čovekovog leti u kosmos, uz stvaranje umetnosti i stvaranja umetničkih, arhitektonska čuda. Medicina stvara lekove, mašine i psihoterapije, a religija vekovima promoviše veru u vaskrsenje Isusa Hrista, kao simbol besmrtnosti ljudske vrste, odnosno prenosi poruku kako svaki ljudski vek nije promašaj već doprinos opstanku celokupnog čovečanstva. Ideja vaskrsa je u hrišćanstvu jedna od najdivnijih simbola i poruka čovečanstvu, da vredi živeti i da je život dar koji ne treba ćerdati već proživeti. Ideje o samoubistvu stoje u potpunoj suprotnosti sa svim gore ispisanim porukama uključujući i religijske ideje. Imajući u vidu da si religiozna, uveren sam da znaš stavove crkve o samoubistvu. Iz tvog pisma naslućujem da ti razgovori prijaju, ali kao da iz tvog pisma izvire usamljenost, a ne nerapoloženje. Kao da tvoje plakanje, panika, gušenje budi druge ukućane da razgovarate, a da si ti sa druge strane dostupna svima za razgovor ("Marija uvek vesela uvek tu za sve ljude oko nje"). Možda bi češće trebala da ukazuješ kada se osećaš loše, a ne samo kada se prepuniš, jer ako prikrivaš nezadovoljstvo, drugi neće ni znati kako se zaista osećaš. Predlažem da nastaviš da se viđaš sa doktorkom sa kojom ti je razgovor prijao i da ništa ne činiš (po pitanju misli o samoubistvu) dok se sa doktorkom ne vidiš, ali i da se sama angažuješ u satvaranju novih prijateljstava (prijatelje ne pominješ), kao i da se uključiš u aktivnosti svojih vršnjaka (onih koje se očekuju za sedamnestogodišnjakinju), ali i po pitanju potrage za grupama podrške mladima (nevladine organizacije) kojih u Skoplju siguran sam ima. Puno pozdrava, dr Miša

  1. Pogledajte celo pitanje: #3597

    Moj unuk ima 4 godine. U poslednje vreme ima problema sa ponasanjem u vrticu i kod kuce. Ne prihvata naredbe vaspitacica pa se one stalno zale na njega. To je dete koje trazi paznju 24 sata, moze sve da nauci, ali ga mesto ne drzi duze od 30 minuta.Kada pokusate da ga prisilite da uradi nesto sto trenutno ne zeli, dobije pravi mali napad histerije i morate ga silom odvuci.Pri tom ce vam uvek reci - ali ja sam hteo to i to.Npr. vaspitacica se zali da je probudio svu decu , a on vam kaze- ali ja sam samo hteo da se igram.Recite mi kada kod dece nastupa period kad mogu da kontrolisu svoje zelje i da razumno prihvataju odbijanja.Vaspitacica ga po mom misljenju kaznjava neprimereno kada zabranjuje drugoj deci iz grupe da se igraju s njim kad nije dobar.Molim vas za savet, jako je osetljiv i nikako ne bih zelela da jos u ovom uzrastu bude povredjen.

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovana bako, sposobnost deteta da razume "ne" stiče se veoma rano. Grub, ali dobar pokazatelj je regulacija fizioloških funkcija. Problem nastaje kada se detetu govori "ne", ali se od njega ne zahteva dosledno da to i prihvati, pa neka deca, adolescenti, pa i odrasli jednostavno nauče da za njih "ne" ne postoji. Ne mora značiti da se kod sve dece radi o lošem vaspitanju. U slučaju vašeg unuka, koga vi opisujete kao veoma aktivanog (24 sata traži pažnju), ne spava kada i druga deca i ne može da kontroliše "svoje želje i razumno prihvati odbijanja... a sve može da nauči", nekoga može navesti i da pomosli da dečak ima povišenu budnost i hiperaktivnost (ADHD). Sa druge strane, napadi histerije, vaš strah da ne bude povređen ako mu se odlučnije stavi do znanja šta treba da nauči da ne ponavlja, prisiljavanje da nešto uradi (a ne motivisanje), bi nekome govorilo da dečak i ne uči kontrolu ponašanja, već da upravo krokodilskim suzama dobije ono što želi. Ponekad ove dve pojave idu ruku pod ruku, i najčešće je potrebna pomoć stručnjaka jer se retko ponašanje spontano reguliše, pogotovo kada postoje više različitih pristupa prema detetu (roditelji, bake-deke, vaspitačice itd.). Dakle, predlažem da se konsultujete (zajedno sa RODITELJIMA) sa psihologom iz obdaništa, ali i specijalizovanim stručnjakom za razvojnu psihologiju, da se od pojačanog nestašluka ne bi pravio problem, ali i da se eventualno objektivni problem u ponašanju deteta ne bi normalizovao i posmatrao kao nestašluki koji dete ometa da se uklopi u vršnjačku grupu. Pozdrav

Prikazano 461-465 od ukupno 531 pitanja

Pregledajte odgovore po oblastima

ZAKAZIVANJE 063/687-460