Poštovani doktore,
imam dečeka od 2 godine i 8 meseci i veliki problem sa njegovim jelom, i osećam se velikim delom kriva za to. Naime, on još uvek ne guta čvrstu hranu kako treba, samo je sažveće, isisa iz nje sok i ispljune. Sa tečnom hranom nema nikakvih problema, mleko i keks na flašicu, ali jako gusto, "Čokolino" i to punu kašikicu, voćni jogurt, smiksanu hranu jede bez problema. Ja sam mu dugo miksala ili skroz gnječila hranu i mislim da je ovde koren problema. Nismo ga vodili kod lekara specijaliste ORL zato što doktorica pedijatar, koja dete prati od rođenja, kaže da za to nema nikakve potrebe i da on nema nikakvu fizičku prepreku već je sve samo stvar navike i da on samo koristi moju veliku slabost orema njemu (rodila sam ga u 35-oj godini posle 4.godine čekanja!) U prilog tome ide i činjenica daje on sa 13 meseci već jeo samo tek-tek zgnječenu hranu, sredinu hleba sa paštetom i sl., sve dok nije dobio jaku upalu grla i kašalj, usled čega je jako povraćao šlajm, pa smo mi kao roditelji verovatno tu pogrešili, i da bi dete išta jelo ponovo mu počeli miksati hranu. Inače je vrlo bistro dete, jako živo,mesto ga ne drži ni minutu, voli da crta, gleda crtane filmove,čisto govori i ima fond reči koji prevazilazi njegov uzrast (tako kaže pedijatar!). Sve u svemu sve je dobro osim jela. Napominjem da on uopšte ima slab apetit i to od rođenja, ali sad me već sve ovo jako brine, pogotovo što je za 7 meseci dobio samo 0,5kg (ali je porastao 6 cm) i što neće da guta ili se boji da guta, ne znam. Mi smo ga pokušali stimulisati na razne načine i pohvalama, nagradama, kaznama i ucenama (npr.ako ne progutaš nema gledanja Majstor Boba i sl.), ali sve to rezultira time da on pojede nekoliko zalogaja (sažvaće i proguta), silom i onda se, ponekad, sam natera na povraćanje. Ne znamo više šta da radimo. Izvinjavam se ako sam malo preopširna i misli su mi zbrkane, to je zbog straha. Unapred Vam hvala na odgovoru!
Poštovana, niste preopširni, niti zbrkana. Međutim, nije mi dovoljno jasno šta želite da ja učinim za vas? Vi ste postavili pitanje, odgovorili na njega, a onda samu sebe (i mene zbunili) ponovnom dilemom. Imate vaš osećaj da ste mu stvarali određenu naviku u ishrani (trening jedenja izmiksirane hrane), zatim ste se uverili da on nema fizičkih smetnji ni prepreka u uzimanju čvrste hrane (već da nije naučio da je jede uz vašu preteranu brigu i zatitu), što tvrdi njegova pedijatrica, a onda sami ustvrdili da je osim u oshrani nema drugih problema, koje ste pokušali da rešite stimulisanjem nagradama, kaznama i uenama. Da li od mene očekujete da vam savetujem da nastavite i dalje da mu dajete izmiksiranu hranu i cuclu sa skoro 3 godine i da ga pored slabog apetiti kažnjavate i ucenjujete da bi više jeo a zatim povraćao? Verujem da ne i zato kažem da ste postavili pitanje i sami odogovorili. Moguće je da imate dilemu kako promeniti detetove navike u ishrani. Odmah ću vam reći da to nije lako, jer je ishrana važna oblast za opstanak jedinke, pa se stare naike sporo menjaju kada se jdnom ukorene. Dva su načina. Prvi je naglim rekidom osadašnjeg ponašanja (vašeg) i nestanka flašice i pasirane hrane, promena prostorije gde je jeo, mesta za stolom, pribora, tanjira, ali i drugačiji pristup detetu, sa mnogo više takta i relaksirajuće pripreme, da bi se izbegao očekivani protest i negodovoanje. Drugi je postepeno ukidanje jedne i uvođenje druge vrste hrane, ali je svakako komplikovaniji i zahteva mnogo taktiziranja. Ono što je poznato je da deca sa inače lošim apetitom od rođenja, sa probirljivošću i gadljivošću prema hrani (tzv. Faddy sy) mogu lakše razviti puno uslovnih refleksa gde se mnoge pojave u vezi ishrane postaju ignali za gubitak apetita jer su vezi sa neprijatnim iskustvom.
Imam cerku 2 godine i 3 meseci. Dvie nedelje kaze da ima tvrdu stolici i stegne cjelu snagu ne da da je niko pipne. celo lice i pocrveni kao da je sva krv usla u glavi. to trae desetak minuta a posle se olabavi. bacanje izmeta nastaje mozda cak i posle 1h. Plasim se o cemu se radi jer u tim trenutkama je jako nervozna.
Više puta sam pročitao pitanje i nisam uspeo da razumem rečenicu da "bacanje izmeta nastaje možda čak i posle 1h". ali imajući u vidu sve što ste napisali ja sam shvatio da devojčica ima tvrdu stolicu, da se jako napinje, a da izbacivanje izmeta nastupa nekada tek nakon sat vremena i da je u tom periodu veoma nervozna. Ukoliko dete ne pokazuje izmene u ponašanju van perioda koji se odnosi na pripremu za defekaciju i samu defekaciju, sasvim je očekivano da će i svojim ponašanjem pokazai nezadovoljstvo zbog neprijatnosti koju doživljava. Zbog toga predlažem da se javite pedijatru sa kojim se možete posavetovati kako devojčici ublažiti smetnje koje pravi tvrda stolica, pre svega prilagođavanjem ishrane, korišćenjem siruapa (Portalak, po uputstvu pedijatra). Tek ukoliko se ponašanje koje ste opisali bude javljalo nevezano za defekaciju, ima smisla konsultovati dečjeg neurologa, pa i psihijatra. Srdačan pozdrav
Moje mladje musko dete koje ima 3 godine i 4 meseca (stariji ima 6 godina) je boravilo u jaslicama do pocetka ovog meseca (2 1,5 dana). Sada je presao u vrtic za stariju decu u koji ide i njegov stariji brat.
Medjutim, mesec ili dva pre prelaska u vrtic on je u jaslicama poceo da pravi velike probleme - da se baca, skida go, grize vaspitacicu, ne da deci da spavaju...sve te probleme nije pravio u prethodnom periodu. Kod kuce takve stvari nije radio. Kada sam uzela godisnji primetila sam da i kod kuce u prepodnevnim casovima, kada mu kazem da nesto uradi on (kao iz neke navike) pocne da mi se suprotavlja, pocne da se dere, baca i skida go (kao da je neki ritual ili predstava). Mislim da je to upravo to sto je poceo da radi i u vrticu. Ja sam mu rekla da to nije lepo da radi, da nije dobar i da ja to ne volim. Skrenula sam mu paznju na njegove oziljke od padova (jer je jako opterecen svojim ranicama) i polako smo se obukli.
U velikom vrticu je pred spavanje opet poceo sa istim ritualom, da se glupira, skida, grize...Ne znam kako je stekao tu naviku i sta ga ustvari nagoni da to radi...Kao da neki bes iz njega izlazi a ja ne znam sta je uzrok...da li se plasi da mu stariji brat ne uzme paznju. Stariji sin je jako tolerantan i trpi sve njegove hirove, ali mu se i suprotstavi vrlo retko. Mladji, kao da zna i zeli i moze da bude glavni svugde...kao da ne priznaje nikakav autoritet.
Vaspitacice u starijem vrticu su mi rekle da budem strpljiva i da cemo mu te navike polako izbaciti, ali ja strepim i sramote me je i plasim se da ja negde gresim. Inace zivimo u istoj kuci sa muzevljevom majkom, ocem i sestrom i sve su oci uprte u mene i u to kako sam tako razmazila dete...osecam se kao glavni krivac za sve nevolje.
Hvala na savetu i objektivnosti.
Predlažem da na ¨Stetoskopu¨ potražite moje tekstove: ¨Ujedanje,
Grebanje...¨; ¨Kako izaći na kraj sa detetovom ljutnjom¨; ¨Tajm aut...¨.
Takođe, iz ovog kratkog pisma koje ste napisali, vidim da se radi o naučenom
ponašanju (pokušavate da ga ignorišete, on je još gori, pa ga grlite, on se
smiri, što je sistem "što gore ponašanje to veća bliskost sa mamom"), koje
može ugroziti i emocionalnu bliskost sa vama i doživljaj sigurnosti u odnosu
sa drugima. Dakle, tekstovi i hitna konsultacija sa dečjim psihologom ili
psihijatrom sa kojim ćete napraviti strategiju ojačavanja unutrašnje
inhibicije nekontrolisanog ponašanja i učvršćivanjem vašeg autoriteta (koji
se izgubio) i strategije učenja kontrole adaptivnih obrazaca ponašanja od
spolja (kako reagovati kada dete ispolji nedolično i ugrožavajuće
ponašanje). Srdačno
Poštovani doktore,
Imam problem sa svojim starijim sinom, kom je 9 godina. Naime, prije par godina kod njega se pojavila enkopreza. To ne mogu povezati sa nekom konkretnom stresnom situacijom, možda rođenje mlađeg brata ili operacija fimoze koja je možda bila za njega stresna. Inače je dijete koje je donekle zatvoreno, ali u suštini komunikativno i veselo. Razmišljala sam da odem do psihologa, kako bismo taj problem nekako riješili, ali se bojim da mu to ne stvori dodatni kompleks. Sve se nadam da će to sam regulisati, jer ne vjerujem da se radi o organskom poremećaju. Šta biste mi vi savjetovali? Unaprijed hvala.
Poštovana, pojava enkompreze kod devetogodišnjaka (koji pre toga nikada nije
imao) svakako zahteva sagledavanje kako taj problem utiče na dećaka i kako
dečak utiče na taj problem. Ima čak i simbolike u tome kako ste mu opisali
opšte ponašanje i opisa enkompreze (donekle zatvoren, a u suštini otvoren).
Paradoks je što teško neko istovremeno može biti zatvoren i komunikativan i
veseo. Izgleda da je on prema nekome zatvoren (možda prema jednom ili oba
roditelja), a otovoren prema drugima (možda vršnjacima, komšijama,
rođacima). Prljanje veša od tako velikog momka zahteva prvo razgovor o
značenju takvog ponašanja. Pre psihologa, psihijatra i pedijatra, takav
razgovor obavljaju roditelji sa detetom, bez optuživanja i visokih tonova,
ali ni bez normalizacije i minimiziranja problema koji može postati ružna
navika. Ukoliko u nekom kratkom, zajednički određenom vremenskom roku nema
poboljšanja i pokušaja, svakako treba konsultovati i pedijatra i dečjeg
psihijatra da bi se dečaku pomoglo da se izbori i ponovo nadjača naviku koja
je davno trebala biti pobeđena.
Nalazimo se na putu gde mnogo hodamo.
Supruga (60 god.) je nekoliko puta tokom hodanja zignulo u desnoj preponi, tj.osetio je kao blago trnjenje. S obzirom da smo daleko od kuce molimo vas za odgovor sta bi o molo da bude.
Hvala i puno pozdrava
PERISICI
Poštovani Perišići, žiganja u preponama kod šezdesetogodišnjaka izuzetno retko spadaju domen psihijatrije, pogotovo dečje, pa predlažem da pitanje ponovite adekvatnom specijalisti, osim ukoliko ne insistirate na mom odgovoru. Srdačno
Poštovani doktore, imam dečeka od 2 godine i 8 meseci i veliki problem sa njegovim jelom, i osećam se velikim delom kriva za to. Naime, on još uvek ne guta čvrstu hranu kako treba, samo je sažveće, isisa iz nje sok i ispljune. Sa tečnom hranom nema nikakvih problema, mleko i keks na flašicu, ali jako gusto, "Čokolino" i to punu kašikicu, voćni jogurt, smiksanu hranu jede bez problema. Ja sam mu dugo miksala ili skroz gnječila hranu i mislim da je ovde koren problema. Nismo ga vodili kod lekara specijaliste ORL zato što doktorica pedijatar, koja dete prati od rođenja, kaže da za to nema nikakve potrebe i da on nema nikakvu fizičku prepreku već je sve samo stvar navike i da on samo koristi moju veliku slabost orema njemu (rodila sam ga u 35-oj godini posle 4.godine čekanja!) U prilog tome ide i činjenica daje on sa 13 meseci već jeo samo tek-tek zgnječenu hranu, sredinu hleba sa paštetom i sl., sve dok nije dobio jaku upalu grla i kašalj, usled čega je jako povraćao šlajm, pa smo mi kao roditelji verovatno tu pogrešili, i da bi dete išta jelo ponovo mu počeli miksati hranu. Inače je vrlo bistro dete, jako živo,mesto ga ne drži ni minutu, voli da crta, gleda crtane filmove,čisto govori i ima fond reči koji prevazilazi njegov uzrast (tako kaže pedijatar!). Sve u svemu sve je dobro osim jela. Napominjem da on uopšte ima slab apetit i to od rođenja, ali sad me već sve ovo jako brine, pogotovo što je za 7 meseci dobio samo 0,5kg (ali je porastao 6 cm) i što neće da guta ili se boji da guta, ne znam. Mi smo ga pokušali stimulisati na razne načine i pohvalama, nagradama, kaznama i ucenama (npr.ako ne progutaš nema gledanja Majstor Boba i sl.), ali sve to rezultira time da on pojede nekoliko zalogaja (sažvaće i proguta), silom i onda se, ponekad, sam natera na povraćanje. Ne znamo više šta da radimo. Izvinjavam se ako sam malo preopširna i misli su mi zbrkane, to je zbog straha. Unapred Vam hvala na odgovoru!
Odgovoreno: 28. 07. 2008.Poštovana, niste preopširni, niti zbrkana. Međutim, nije mi dovoljno jasno šta želite da ja učinim za vas? Vi ste postavili pitanje, odgovorili na njega, a onda samu sebe (i mene zbunili) ponovnom dilemom. Imate vaš osećaj da ste mu stvarali određenu naviku u ishrani (trening jedenja izmiksirane hrane), zatim ste se uverili da on nema fizičkih smetnji ni prepreka u uzimanju čvrste hrane (već da nije naučio da je jede uz vašu preteranu brigu i zatitu), što tvrdi njegova pedijatrica, a onda sami ustvrdili da je osim u oshrani nema drugih problema, koje ste pokušali da rešite stimulisanjem nagradama, kaznama i uenama. Da li od mene očekujete da vam savetujem da nastavite i dalje da mu dajete izmiksiranu hranu i cuclu sa skoro 3 godine i da ga pored slabog apetiti kažnjavate i ucenjujete da bi više jeo a zatim povraćao? Verujem da ne i zato kažem da ste postavili pitanje i sami odogovorili. Moguće je da imate dilemu kako promeniti detetove navike u ishrani. Odmah ću vam reći da to nije lako, jer je ishrana važna oblast za opstanak jedinke, pa se stare naike sporo menjaju kada se jdnom ukorene. Dva su načina. Prvi je naglim rekidom osadašnjeg ponašanja (vašeg) i nestanka flašice i pasirane hrane, promena prostorije gde je jeo, mesta za stolom, pribora, tanjira, ali i drugačiji pristup detetu, sa mnogo više takta i relaksirajuće pripreme, da bi se izbegao očekivani protest i negodovoanje. Drugi je postepeno ukidanje jedne i uvođenje druge vrste hrane, ali je svakako komplikovaniji i zahteva mnogo taktiziranja. Ono što je poznato je da deca sa inače lošim apetitom od rođenja, sa probirljivošću i gadljivošću prema hrani (tzv. Faddy sy) mogu lakše razviti puno uslovnih refleksa gde se mnoge pojave u vezi ishrane postaju ignali za gubitak apetita jer su vezi sa neprijatnim iskustvom.
Imam cerku 2 godine i 3 meseci. Dvie nedelje kaze da ima tvrdu stolici i stegne cjelu snagu ne da da je niko pipne. celo lice i pocrveni kao da je sva krv usla u glavi. to trae desetak minuta a posle se olabavi. bacanje izmeta nastaje mozda cak i posle 1h. Plasim se o cemu se radi jer u tim trenutkama je jako nervozna.
Odgovoreno: 21. 07. 2008.Više puta sam pročitao pitanje i nisam uspeo da razumem rečenicu da "bacanje izmeta nastaje možda čak i posle 1h". ali imajući u vidu sve što ste napisali ja sam shvatio da devojčica ima tvrdu stolicu, da se jako napinje, a da izbacivanje izmeta nastupa nekada tek nakon sat vremena i da je u tom periodu veoma nervozna. Ukoliko dete ne pokazuje izmene u ponašanju van perioda koji se odnosi na pripremu za defekaciju i samu defekaciju, sasvim je očekivano da će i svojim ponašanjem pokazai nezadovoljstvo zbog neprijatnosti koju doživljava. Zbog toga predlažem da se javite pedijatru sa kojim se možete posavetovati kako devojčici ublažiti smetnje koje pravi tvrda stolica, pre svega prilagođavanjem ishrane, korišćenjem siruapa (Portalak, po uputstvu pedijatra). Tek ukoliko se ponašanje koje ste opisali bude javljalo nevezano za defekaciju, ima smisla konsultovati dečjeg neurologa, pa i psihijatra. Srdačan pozdrav
Moje mladje musko dete koje ima 3 godine i 4 meseca (stariji ima 6 godina) je boravilo u jaslicama do pocetka ovog meseca (2 1,5 dana). Sada je presao u vrtic za stariju decu u koji ide i njegov stariji brat. Medjutim, mesec ili dva pre prelaska u vrtic on je u jaslicama poceo da pravi velike probleme - da se baca, skida go, grize vaspitacicu, ne da deci da spavaju...sve te probleme nije pravio u prethodnom periodu. Kod kuce takve stvari nije radio. Kada sam uzela godisnji primetila sam da i kod kuce u prepodnevnim casovima, kada mu kazem da nesto uradi on (kao iz neke navike) pocne da mi se suprotavlja, pocne da se dere, baca i skida go (kao da je neki ritual ili predstava). Mislim da je to upravo to sto je poceo da radi i u vrticu. Ja sam mu rekla da to nije lepo da radi, da nije dobar i da ja to ne volim. Skrenula sam mu paznju na njegove oziljke od padova (jer je jako opterecen svojim ranicama) i polako smo se obukli. U velikom vrticu je pred spavanje opet poceo sa istim ritualom, da se glupira, skida, grize...Ne znam kako je stekao tu naviku i sta ga ustvari nagoni da to radi...Kao da neki bes iz njega izlazi a ja ne znam sta je uzrok...da li se plasi da mu stariji brat ne uzme paznju. Stariji sin je jako tolerantan i trpi sve njegove hirove, ali mu se i suprotstavi vrlo retko. Mladji, kao da zna i zeli i moze da bude glavni svugde...kao da ne priznaje nikakav autoritet. Vaspitacice u starijem vrticu su mi rekle da budem strpljiva i da cemo mu te navike polako izbaciti, ali ja strepim i sramote me je i plasim se da ja negde gresim. Inace zivimo u istoj kuci sa muzevljevom majkom, ocem i sestrom i sve su oci uprte u mene i u to kako sam tako razmazila dete...osecam se kao glavni krivac za sve nevolje. Hvala na savetu i objektivnosti.
Odgovoreno: 20. 07. 2008.Predlažem da na ¨Stetoskopu¨ potražite moje tekstove: ¨Ujedanje, Grebanje...¨; ¨Kako izaći na kraj sa detetovom ljutnjom¨; ¨Tajm aut...¨. Takođe, iz ovog kratkog pisma koje ste napisali, vidim da se radi o naučenom ponašanju (pokušavate da ga ignorišete, on je još gori, pa ga grlite, on se smiri, što je sistem "što gore ponašanje to veća bliskost sa mamom"), koje može ugroziti i emocionalnu bliskost sa vama i doživljaj sigurnosti u odnosu sa drugima. Dakle, tekstovi i hitna konsultacija sa dečjim psihologom ili psihijatrom sa kojim ćete napraviti strategiju ojačavanja unutrašnje inhibicije nekontrolisanog ponašanja i učvršćivanjem vašeg autoriteta (koji se izgubio) i strategije učenja kontrole adaptivnih obrazaca ponašanja od spolja (kako reagovati kada dete ispolji nedolično i ugrožavajuće ponašanje). Srdačno
Poštovani doktore, Imam problem sa svojim starijim sinom, kom je 9 godina. Naime, prije par godina kod njega se pojavila enkopreza. To ne mogu povezati sa nekom konkretnom stresnom situacijom, možda rođenje mlađeg brata ili operacija fimoze koja je možda bila za njega stresna. Inače je dijete koje je donekle zatvoreno, ali u suštini komunikativno i veselo. Razmišljala sam da odem do psihologa, kako bismo taj problem nekako riješili, ali se bojim da mu to ne stvori dodatni kompleks. Sve se nadam da će to sam regulisati, jer ne vjerujem da se radi o organskom poremećaju. Šta biste mi vi savjetovali? Unaprijed hvala.
Odgovoreno: 20. 07. 2008.Poštovana, pojava enkompreze kod devetogodišnjaka (koji pre toga nikada nije imao) svakako zahteva sagledavanje kako taj problem utiče na dećaka i kako dečak utiče na taj problem. Ima čak i simbolike u tome kako ste mu opisali opšte ponašanje i opisa enkompreze (donekle zatvoren, a u suštini otvoren). Paradoks je što teško neko istovremeno može biti zatvoren i komunikativan i veseo. Izgleda da je on prema nekome zatvoren (možda prema jednom ili oba roditelja), a otovoren prema drugima (možda vršnjacima, komšijama, rođacima). Prljanje veša od tako velikog momka zahteva prvo razgovor o značenju takvog ponašanja. Pre psihologa, psihijatra i pedijatra, takav razgovor obavljaju roditelji sa detetom, bez optuživanja i visokih tonova, ali ni bez normalizacije i minimiziranja problema koji može postati ružna navika. Ukoliko u nekom kratkom, zajednički određenom vremenskom roku nema poboljšanja i pokušaja, svakako treba konsultovati i pedijatra i dečjeg psihijatra da bi se dečaku pomoglo da se izbori i ponovo nadjača naviku koja je davno trebala biti pobeđena.
Nalazimo se na putu gde mnogo hodamo. Supruga (60 god.) je nekoliko puta tokom hodanja zignulo u desnoj preponi, tj.osetio je kao blago trnjenje. S obzirom da smo daleko od kuce molimo vas za odgovor sta bi o molo da bude. Hvala i puno pozdrava PERISICI
Odgovoreno: 20. 07. 2008.Poštovani Perišići, žiganja u preponama kod šezdesetogodišnjaka izuzetno retko spadaju domen psihijatrije, pogotovo dečje, pa predlažem da pitanje ponovite adekvatnom specijalisti, osim ukoliko ne insistirate na mom odgovoru. Srdačno
Prikazano 411-415 od ukupno 530 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke