Imam dečaka od sedam godina. U septembru je krenuo u prvi razred. Primetila sam da je počeo mnogo često da trepće.
Da li je to zbrinjavajuće, da li je u pitanju premor očiju ili nešto drugo.
Molim Vas da mi odgovorite.
Unapred zahvalna.
Ukoliko je dečak ranije imao tikove, moguće je da su se obnovili u situaciji pojačanog stresa. Ukoliko ste prvi put primetili takvo ponašanje, preporučujem da se prvo obratite očnom lekaru.
Srdačno
Moja ćerka koja ima 3 god ima neverovatan strah od vode. Kada je vreme za kupanje, uspaniči se i kada dođe do pranja kose nastaje haos, vrišti, beži iz kade... ni u more nije imala želju da uđe, dok su se druga deca brčkala u plićaku, moja ćerka je vešto slagala kockice 2 m od vode. Da napomenem i da obožava da joj malu kanticu napunimo vodom da bi brčkala nogice i prala kockice. Za druge je to smešno, ali za mog supruga i mene je jako zabrinjavajućće.Više ne znamo na koji način nismo uspevali da joj pokažemo da nema razloga da se boji vode, ali mislim da smo sve načine iskoristili. Nikada se nije ni kao mala plašila vode, niti da se uplašila, pala u vodu ili nešto slično. Svi nas teše da je to samo faza, ali kod nje ta faza traje već godinu dana. Ne želim na silu da uvlačim dete u vodu ili dok ona vrišti da joj perem kosu, ali nažalost ipak moram. Što se tiče tuširanja, to je već druga pesma i sa tim nema problema, ali pranje kose i da se \"možda\" makar santimetrom vode napuni kada to je već histerija...
Nadam se da će te nam Vi dati neki predlog kako da lakše predbrodimo tu \"fazu\" i da li je to samo faza?
Unapred zahvalni,
roditelji male kupačice :)
Ponašanje koje ste opisali ne predstavlja strah od vode, jer dete ne izbegava kontakt sa vodom, već izbegava kontakt vode sa očima. Najverovatnije ¨je imala neprijatno iskustvo sa šamponom i sl. Veliki broj dece pokazuju takvo ponašanje i ne treba vam nikakvo psihijatrijsko konsultovanje, već koristan savet drugih roditelja na koji su način su pomogli deci da tokom pranja kose spreče ulazak vode i šampona \"u oči\". U pravu ste kada kažete da njeno ponašanje nimalo više nije smešno, jer dugo traje i može se ukoreniti i generalizovati, ali srećom to sada nije slučaj, a verujem da ćete i vi pokušati da preciznije izdvojite šta je zaista problem, voda generalno ili samo jedan segment u kontaktu sa vodom i raspitati se kako su drugi roditelji to rešili.
Imam sina 12.god. Noću, obično između 12 i 12:30, mada ne svaku, kao da je budan, otvorenih očiju sedne na krevet i nešto mrmlja ili priča, nekad i krene nešto da uzme, potpuno nesvesno, a ujutru se ništa ne seća kada ga pitam.
Interesuje me ima li tu razloga za brigu?
Ukoliko su opisane epizode mesečarenja potpuno nov događaj (nije ih bilo ranije u detinjstvu, niti neko je neko od roditelja imao ili ima slično ponašanje), savetujem da obavite konsultaciju sa dečjim neurologom (ne samo sa dečijim psihijatrom), koji će na osnovu detaljnjijeg opisa ponašanja noću (ali i danju) proceniti da li su potrebnie dopunski pregledi. Ukoliko je to stanje koje se povremeno javlja, ali kontinuirano od ranog detinjstva i ne usložnjava se, onda je dobro pretuzeti konkretne postupke sagledavanja (vođenjem dnevnika) o danima kada se mesečarenje javlja, tačan opis, trajanje i sl. a pogotovo kakve aktivnosti, kakvi događaji i kakva ishrana (i konzumiranje drugih supstanci pogotovo energetskih pića, cigareta itd.) je prethodila tokom dana.
Srdačno
Imam dva sina u dobu puberteta i nemam trenutno \" problema \" . Međutim, interesuje me koji je najpravilniji i najbolji način da se taj period dečjeg odrastanja najbolje prebrodi?
Problemi, konflikti borba za moć, individualnost su sastavni deo odrastanja i razvoja svake osobe ne samo pubertetlija. To što Vi nemate problema sa sinovima je verujem da je divno i relaksirajuće za vas, jer ste možda istovremeno fleksibilna, ali i zainteresovana i uključena majka. Opasnost od \"nemanja problema\" ili nekada negiranja i nerešavanja problema su žestoke pobune što treba imati u vidu kada se prolazi kroz nove faze životnih ciklusa porodice, a vama upravo predstoji ulazak u fazu života porodice sa dva adolescenta, koji više nisu deca. Ne znam koji je najbolji i najpravilniji način da Vi \"prebrodite\" taj period sa Vašom decom, ali znam da je za najuveći broj porodica najefikasniji da se roditelji postepeno (prateći promene kod svoje dece) odreknu starih navika kontrole ponašanja koje je svojstveno porodici sa malom i školskom decom i sa mnogo manje upadljivog nametanja ostanete uključeni u životima svoje dece poštujući (a ne bezuslovno prihvatajući) njihove nove stavove, upoznajući i poštovati (a ne proveravati i kritikovati) njihovo novo društvo, nudeći sebe kao slušaoca (a ne mudraca) kada su ljubavni problemi u pitanju i naravno pomoći im (motivacijama) da svoje obaveze prema porodici i školi uklapaju u nove životne okolnosti. Dakle, pitanje ste postavili sa razlogom, jer se od roditelja upravo i očekuje najviše promena.
Poštovani doktore,
Budite ljubazni da mi napišete nešto više o dečijim napadima besa tzv. tantrumima. Zašto se kod neke dece javljaju, a kod druge ne? Čitala sam da je najbolja reakcija da se ignoriše dečije vrištanje i bes, a da se po završetku bešnjenja dete pohvali što se smirilo.
Da li je to najispravnija reakcija?
Hvala
Poštovani,
o napadima besa i kako izaći na kraj sa njima u više navrata je pisano u odgovorima, ali i tekstovima na ovom sajtu. Princip jeste onakav kako ste naveli. Komponenta koju ste izostavili je pozitivan pristup pre nego što se tantrum pojavi, jer se time sprečava njegova pojava i jasno i jednostavno predstavljanje zahteva kakvih imate prema detetu i kakve će pozitivne i negativne konsekvence biti u odnosu na ispoljeno ponašanje deteta. Sprovođenje konsekvenci je ključno.
Srdačno
Imam dečaka od sedam godina. U septembru je krenuo u prvi razred. Primetila sam da je počeo mnogo često da trepće.
Odgovoreno: 07. 10. 2008.Da li je to zbrinjavajuće, da li je u pitanju premor očiju ili nešto drugo.
Molim Vas da mi odgovorite.
Unapred zahvalna.
Ukoliko je dečak ranije imao tikove, moguće je da su se obnovili u situaciji pojačanog stresa. Ukoliko ste prvi put primetili takvo ponašanje, preporučujem da se prvo obratite očnom lekaru.
Srdačno
Moja ćerka koja ima 3 god ima neverovatan strah od vode. Kada je vreme za kupanje, uspaniči se i kada dođe do pranja kose nastaje haos, vrišti, beži iz kade... ni u more nije imala želju da uđe, dok su se druga deca brčkala u plićaku, moja ćerka je vešto slagala kockice 2 m od vode. Da napomenem i da obožava da joj malu kanticu napunimo vodom da bi brčkala nogice i prala kockice. Za druge je to smešno, ali za mog supruga i mene je jako zabrinjavajućće.Više ne znamo na koji način nismo uspevali da joj pokažemo da nema razloga da se boji vode, ali mislim da smo sve načine iskoristili. Nikada se nije ni kao mala plašila vode, niti da se uplašila, pala u vodu ili nešto slično. Svi nas teše da je to samo faza, ali kod nje ta faza traje već godinu dana. Ne želim na silu da uvlačim dete u vodu ili dok ona vrišti da joj perem kosu, ali nažalost ipak moram. Što se tiče tuširanja, to je već druga pesma i sa tim nema problema, ali pranje kose i da se \"možda\" makar santimetrom vode napuni kada to je već histerija...
Odgovoreno: 07. 10. 2008.Nadam se da će te nam Vi dati neki predlog kako da lakše predbrodimo tu \"fazu\" i da li je to samo faza?
Unapred zahvalni,
roditelji male kupačice :)
Ponašanje koje ste opisali ne predstavlja strah od vode, jer dete ne izbegava kontakt sa vodom, već izbegava kontakt vode sa očima. Najverovatnije ¨je imala neprijatno iskustvo sa šamponom i sl. Veliki broj dece pokazuju takvo ponašanje i ne treba vam nikakvo psihijatrijsko konsultovanje, već koristan savet drugih roditelja na koji su način su pomogli deci da tokom pranja kose spreče ulazak vode i šampona \"u oči\". U pravu ste kada kažete da njeno ponašanje nimalo više nije smešno, jer dugo traje i može se ukoreniti i generalizovati, ali srećom to sada nije slučaj, a verujem da ćete i vi pokušati da preciznije izdvojite šta je zaista problem, voda generalno ili samo jedan segment u kontaktu sa vodom i raspitati se kako su drugi roditelji to rešili.
Imam sina 12.god. Noću, obično između 12 i 12:30, mada ne svaku, kao da je budan, otvorenih očiju sedne na krevet i nešto mrmlja ili priča, nekad i krene nešto da uzme, potpuno nesvesno, a ujutru se ništa ne seća kada ga pitam.
Odgovoreno: 07. 10. 2008.Interesuje me ima li tu razloga za brigu?
Ukoliko su opisane epizode mesečarenja potpuno nov događaj (nije ih bilo ranije u detinjstvu, niti neko je neko od roditelja imao ili ima slično ponašanje), savetujem da obavite konsultaciju sa dečjim neurologom (ne samo sa dečijim psihijatrom), koji će na osnovu detaljnjijeg opisa ponašanja noću (ali i danju) proceniti da li su potrebnie dopunski pregledi. Ukoliko je to stanje koje se povremeno javlja, ali kontinuirano od ranog detinjstva i ne usložnjava se, onda je dobro pretuzeti konkretne postupke sagledavanja (vođenjem dnevnika) o danima kada se mesečarenje javlja, tačan opis, trajanje i sl. a pogotovo kakve aktivnosti, kakvi događaji i kakva ishrana (i konzumiranje drugih supstanci pogotovo energetskih pića, cigareta itd.) je prethodila tokom dana.
Srdačno
Imam dva sina u dobu puberteta i nemam trenutno \" problema \" . Međutim, interesuje me koji je najpravilniji i najbolji način da se taj period dečjeg odrastanja najbolje prebrodi?
Odgovoreno: 06. 10. 2008.Problemi, konflikti borba za moć, individualnost su sastavni deo odrastanja i razvoja svake osobe ne samo pubertetlija. To što Vi nemate problema sa sinovima je verujem da je divno i relaksirajuće za vas, jer ste možda istovremeno fleksibilna, ali i zainteresovana i uključena majka. Opasnost od \"nemanja problema\" ili nekada negiranja i nerešavanja problema su žestoke pobune što treba imati u vidu kada se prolazi kroz nove faze životnih ciklusa porodice, a vama upravo predstoji ulazak u fazu života porodice sa dva adolescenta, koji više nisu deca. Ne znam koji je najbolji i najpravilniji način da Vi \"prebrodite\" taj period sa Vašom decom, ali znam da je za najuveći broj porodica najefikasniji da se roditelji postepeno (prateći promene kod svoje dece) odreknu starih navika kontrole ponašanja koje je svojstveno porodici sa malom i školskom decom i sa mnogo manje upadljivog nametanja ostanete uključeni u životima svoje dece poštujući (a ne bezuslovno prihvatajući) njihove nove stavove, upoznajući i poštovati (a ne proveravati i kritikovati) njihovo novo društvo, nudeći sebe kao slušaoca (a ne mudraca) kada su ljubavni problemi u pitanju i naravno pomoći im (motivacijama) da svoje obaveze prema porodici i školi uklapaju u nove životne okolnosti. Dakle, pitanje ste postavili sa razlogom, jer se od roditelja upravo i očekuje najviše promena.
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 04. 10. 2008.Budite ljubazni da mi napišete nešto više o dečijim napadima besa tzv. tantrumima. Zašto se kod neke dece javljaju, a kod druge ne? Čitala sam da je najbolja reakcija da se ignoriše dečije vrištanje i bes, a da se po završetku bešnjenja dete pohvali što se smirilo.
Da li je to najispravnija reakcija?
Hvala
Poštovani,
o napadima besa i kako izaći na kraj sa njima u više navrata je pisano u odgovorima, ali i tekstovima na ovom sajtu. Princip jeste onakav kako ste naveli. Komponenta koju ste izostavili je pozitivan pristup pre nego što se tantrum pojavi, jer se time sprečava njegova pojava i jasno i jednostavno predstavljanje zahteva kakvih imate prema detetu i kakve će pozitivne i negativne konsekvence biti u odnosu na ispoljeno ponašanje deteta. Sprovođenje konsekvenci je ključno.
Srdačno
Prikazano 381-385 od ukupno 531 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke