Moja ćerka koja ima 3 god ima neverovatan strah od vode. Kada je vreme za kupanje, uspaniči se i kada dođe do pranja kose nastaje haos, vrišti, beži iz kade... ni u more nije imala želju da uđe, dok su se druga deca brčkala u plićaku, moja ćerka je vešto slagala kockice 2 m od vode. Da napomenem i da obožava da joj malu kanticu napunimo vodom da bi brčkala nogice i prala kockice. Za druge je to smešno, ali za mog supruga i mene je jako zabrinjavajućće.Više ne znamo na koji način nismo uspevali da joj pokažemo da nema razloga da se boji vode, ali mislim da smo sve načine iskoristili. Nikada se nije ni kao mala plašila vode, niti da se uplašila, pala u vodu ili nešto slično. Svi nas teše da je to samo faza, ali kod nje ta faza traje već godinu dana. Ne želim na silu da uvlačim dete u vodu ili dok ona vrišti da joj perem kosu, ali nažalost ipak moram. Što se tiče tuširanja, to je već druga pesma i sa tim nema problema, ali pranje kose i da se \"možda\" makar santimetrom vode napuni kada to je već histerija...
Nadam se da će te nam Vi dati neki predlog kako da lakše predbrodimo tu \"fazu\" i da li je to samo faza?
Unapred zahvalni,
roditelji male kupačice :)
Ponašanje koje ste opisali ne predstavlja strah od vode, jer dete ne izbegava kontakt sa vodom, već izbegava kontakt vode sa očima. Najverovatnije ¨je imala neprijatno iskustvo sa šamponom i sl. Veliki broj dece pokazuju takvo ponašanje i ne treba vam nikakvo psihijatrijsko konsultovanje, već koristan savet drugih roditelja na koji su način su pomogli deci da tokom pranja kose spreče ulazak vode i šampona \"u oči\". U pravu ste kada kažete da njeno ponašanje nimalo više nije smešno, jer dugo traje i može se ukoreniti i generalizovati, ali srećom to sada nije slučaj, a verujem da ćete i vi pokušati da preciznije izdvojite šta je zaista problem, voda generalno ili samo jedan segment u kontaktu sa vodom i raspitati se kako su drugi roditelji to rešili.
Imam sina 12.god. Noću, obično između 12 i 12:30, mada ne svaku, kao da je budan, otvorenih očiju sedne na krevet i nešto mrmlja ili priča, nekad i krene nešto da uzme, potpuno nesvesno, a ujutru se ništa ne seća kada ga pitam.
Interesuje me ima li tu razloga za brigu?
Ukoliko su opisane epizode mesečarenja potpuno nov događaj (nije ih bilo ranije u detinjstvu, niti neko je neko od roditelja imao ili ima slično ponašanje), savetujem da obavite konsultaciju sa dečjim neurologom (ne samo sa dečijim psihijatrom), koji će na osnovu detaljnjijeg opisa ponašanja noću (ali i danju) proceniti da li su potrebnie dopunski pregledi. Ukoliko je to stanje koje se povremeno javlja, ali kontinuirano od ranog detinjstva i ne usložnjava se, onda je dobro pretuzeti konkretne postupke sagledavanja (vođenjem dnevnika) o danima kada se mesečarenje javlja, tačan opis, trajanje i sl. a pogotovo kakve aktivnosti, kakvi događaji i kakva ishrana (i konzumiranje drugih supstanci pogotovo energetskih pića, cigareta itd.) je prethodila tokom dana.
Srdačno
Imam dva sina u dobu puberteta i nemam trenutno \" problema \" . Međutim, interesuje me koji je najpravilniji i najbolji način da se taj period dečjeg odrastanja najbolje prebrodi?
Problemi, konflikti borba za moć, individualnost su sastavni deo odrastanja i razvoja svake osobe ne samo pubertetlija. To što Vi nemate problema sa sinovima je verujem da je divno i relaksirajuće za vas, jer ste možda istovremeno fleksibilna, ali i zainteresovana i uključena majka. Opasnost od \"nemanja problema\" ili nekada negiranja i nerešavanja problema su žestoke pobune što treba imati u vidu kada se prolazi kroz nove faze životnih ciklusa porodice, a vama upravo predstoji ulazak u fazu života porodice sa dva adolescenta, koji više nisu deca. Ne znam koji je najbolji i najpravilniji način da Vi \"prebrodite\" taj period sa Vašom decom, ali znam da je za najuveći broj porodica najefikasniji da se roditelji postepeno (prateći promene kod svoje dece) odreknu starih navika kontrole ponašanja koje je svojstveno porodici sa malom i školskom decom i sa mnogo manje upadljivog nametanja ostanete uključeni u životima svoje dece poštujući (a ne bezuslovno prihvatajući) njihove nove stavove, upoznajući i poštovati (a ne proveravati i kritikovati) njihovo novo društvo, nudeći sebe kao slušaoca (a ne mudraca) kada su ljubavni problemi u pitanju i naravno pomoći im (motivacijama) da svoje obaveze prema porodici i školi uklapaju u nove životne okolnosti. Dakle, pitanje ste postavili sa razlogom, jer se od roditelja upravo i očekuje najviše promena.
Poštovani doktore,
Budite ljubazni da mi napišete nešto više o dečijim napadima besa tzv. tantrumima. Zašto se kod neke dece javljaju, a kod druge ne? Čitala sam da je najbolja reakcija da se ignoriše dečije vrištanje i bes, a da se po završetku bešnjenja dete pohvali što se smirilo.
Da li je to najispravnija reakcija?
Hvala
Poštovani,
o napadima besa i kako izaći na kraj sa njima u više navrata je pisano u odgovorima, ali i tekstovima na ovom sajtu. Princip jeste onakav kako ste naveli. Komponenta koju ste izostavili je pozitivan pristup pre nego što se tantrum pojavi, jer se time sprečava njegova pojava i jasno i jednostavno predstavljanje zahteva kakvih imate prema detetu i kakve će pozitivne i negativne konsekvence biti u odnosu na ispoljeno ponašanje deteta. Sprovođenje konsekvenci je ključno.
Srdačno
Poštovani,
Imam dve devojčice (dvojajčane bliznakinje) od nepune 3 godine starosti. Dakle, rastu u potpuno istim uslovima, na isti način ih muž i ja vaspitavamo. Od samog rođenja pokazivale su različitosti u tom smislu što je jedna bila mirnija i umiljatija, a druga je prava mala prznica. U poslednjih par meseci stanje postalo alarmantno. Mala prznica na sve reaguje negodujući, hvataju je periodi besa, kada počinje da razbacuje stvari, da se otima, histeriše, napada sestru, gura je, čupa, udara. To isto radi i nama roditeljima. Bilo kakav oblik saradnje sa njom ostaje bezuspešan. Napominjem da je jako inteligentno i oštroumno dete i mnogo više zna od svojih vršnjaka, pa i od svoje sestre. Pored svega navedenog pokazuje i znake sebičnosti, tipa otimanja igračke od sestre, iako ima istu takvu igračku, ali ona želi baš tu koja je u sestrinim rukama. Ako joj ova ne da, nastaje fizičko maltretiranje, kada već moramo da se umešamo. Pokušavali smo da pričamo sa njom i da joj nekako usadimo u glavicu da to što radi nije lepo, a ako pokušamo da je zagrlimo i poljubimo, pri tim pričama ona se otima i počinje histerično da plače. Pokušavamo tada da je ignorišemo u nadi da će je proći. Međutim to se ne dešava, tada kao da upadne u neki delirijum, jeca i ponavlja jednu te istu reč i to može da traje i po sat vremena. Odvlačenje pažnje na nešto drugo ne pomaže. Svesni smo mi da je ovo jedini ispravni način vaspitavanja dece, ali smo zbog takvog njenog ponašanja prinuđeni da je ponekad udarimo po guzi. Onda iz predhodnog stanja upada u novo, kada neutešno plače i traži da je čvrsto zagrlimo i da se pomirimo, što i činimo. To mirenje je i dalje uz plač i traje dugo, nakon čega se malo primiri i obeća da će biti dobra. Taj period da je dobra traje vrlo kratko. Iscrpljeni smo i fizički i psihički.
Pitamo se da li je vreme da potražimo stručnu pomoć za našu devojčicu?
Molim Vas da mi odgovorite da li je ovo prolazna faza kod dece ili zaista nešto nije u redu sa nama ili sa našim detetom?
Iz Vašeg pisma može se naslutiti da se radi o dva različita pristupa prema dve različite devojčice, iako su bliznakinje. Različite u onoj meri u kojoj ih vi tako vidite, ali ne tako što je jedna mirna umiljata, a druga prznica, već da je \"mala prznica\" oštroumnija i da više zna od svoje sestre. To često kod roditelja može dovesti i do nebalansiranog odnosa prema dva deteta bez obzira što imate utisak da ih isto vaspitavate. Ukoliko biste imali video kameru uključenu čitavog dana u kući i sami biste bili začuđeni koliko vaše ponašanje može razlikovati. Pa i da je tako, reći ćete, ona to svojim ponašanjem izaziva. Ali to obično nije tako. Najčešće tantrumima (izlivima besa) prethodi reagovanje okoline (ili odsustvo adekvatnog reagovanja) kojim se može predvideti da će izazvati bes, a to je naješće očekivanje da će se ona pametnija sama zaigrati, sama utešiti, drugačije reagovati, jer je \"oštroumnija\", a da slabijoj ipak treba pomoći. Time se jedno dete favorizuje a drugo zapostavi. To su naravno najčešće veoma suptilne nijanse, ali ih deca detektuju. To znamo jer starija deca komentarišu to kao \"vi nju više volite nego mene\", a onda roditelji ulaze u zamku pravdanja i obasipanja pažnjom koje ništa drugo za detet ne učini osim što mu pomogne da razume da što je ponašanje gore, to je ponašanje roditelja poželjnije. Da bi se iscrpljivanje prekinulo, a vi decu naučili kontroli ponašanja, potrebno je napraviti par izmena u pristupu koje će podrazumevati sprečavanje pojave tantruma, promenu pristupa kada se pojavi i učenje novog prihvatljivijeg ponašanja. O svemu možete pročitati u tekstovima \"Kako izći na kraj sa detetetovom ljutnjom\" i sličnim na ovom sajtu. Savetovanje sa nekim psihologom ili dečjim psihijatrom je naravno korisno, pre svega ukoliko poznaje principe bihejvioralnog pristupa, sa konkretnim savetima i intervencijama.
Srdačno
Moja ćerka koja ima 3 god ima neverovatan strah od vode. Kada je vreme za kupanje, uspaniči se i kada dođe do pranja kose nastaje haos, vrišti, beži iz kade... ni u more nije imala želju da uđe, dok su se druga deca brčkala u plićaku, moja ćerka je vešto slagala kockice 2 m od vode. Da napomenem i da obožava da joj malu kanticu napunimo vodom da bi brčkala nogice i prala kockice. Za druge je to smešno, ali za mog supruga i mene je jako zabrinjavajućće.Više ne znamo na koji način nismo uspevali da joj pokažemo da nema razloga da se boji vode, ali mislim da smo sve načine iskoristili. Nikada se nije ni kao mala plašila vode, niti da se uplašila, pala u vodu ili nešto slično. Svi nas teše da je to samo faza, ali kod nje ta faza traje već godinu dana. Ne želim na silu da uvlačim dete u vodu ili dok ona vrišti da joj perem kosu, ali nažalost ipak moram. Što se tiče tuširanja, to je već druga pesma i sa tim nema problema, ali pranje kose i da se \"možda\" makar santimetrom vode napuni kada to je već histerija...
Odgovoreno: 07. 10. 2008.Nadam se da će te nam Vi dati neki predlog kako da lakše predbrodimo tu \"fazu\" i da li je to samo faza?
Unapred zahvalni,
roditelji male kupačice :)
Ponašanje koje ste opisali ne predstavlja strah od vode, jer dete ne izbegava kontakt sa vodom, već izbegava kontakt vode sa očima. Najverovatnije ¨je imala neprijatno iskustvo sa šamponom i sl. Veliki broj dece pokazuju takvo ponašanje i ne treba vam nikakvo psihijatrijsko konsultovanje, već koristan savet drugih roditelja na koji su način su pomogli deci da tokom pranja kose spreče ulazak vode i šampona \"u oči\". U pravu ste kada kažete da njeno ponašanje nimalo više nije smešno, jer dugo traje i može se ukoreniti i generalizovati, ali srećom to sada nije slučaj, a verujem da ćete i vi pokušati da preciznije izdvojite šta je zaista problem, voda generalno ili samo jedan segment u kontaktu sa vodom i raspitati se kako su drugi roditelji to rešili.
Imam sina 12.god. Noću, obično između 12 i 12:30, mada ne svaku, kao da je budan, otvorenih očiju sedne na krevet i nešto mrmlja ili priča, nekad i krene nešto da uzme, potpuno nesvesno, a ujutru se ništa ne seća kada ga pitam.
Odgovoreno: 07. 10. 2008.Interesuje me ima li tu razloga za brigu?
Ukoliko su opisane epizode mesečarenja potpuno nov događaj (nije ih bilo ranije u detinjstvu, niti neko je neko od roditelja imao ili ima slično ponašanje), savetujem da obavite konsultaciju sa dečjim neurologom (ne samo sa dečijim psihijatrom), koji će na osnovu detaljnjijeg opisa ponašanja noću (ali i danju) proceniti da li su potrebnie dopunski pregledi. Ukoliko je to stanje koje se povremeno javlja, ali kontinuirano od ranog detinjstva i ne usložnjava se, onda je dobro pretuzeti konkretne postupke sagledavanja (vođenjem dnevnika) o danima kada se mesečarenje javlja, tačan opis, trajanje i sl. a pogotovo kakve aktivnosti, kakvi događaji i kakva ishrana (i konzumiranje drugih supstanci pogotovo energetskih pića, cigareta itd.) je prethodila tokom dana.
Srdačno
Imam dva sina u dobu puberteta i nemam trenutno \" problema \" . Međutim, interesuje me koji je najpravilniji i najbolji način da se taj period dečjeg odrastanja najbolje prebrodi?
Odgovoreno: 06. 10. 2008.Problemi, konflikti borba za moć, individualnost su sastavni deo odrastanja i razvoja svake osobe ne samo pubertetlija. To što Vi nemate problema sa sinovima je verujem da je divno i relaksirajuće za vas, jer ste možda istovremeno fleksibilna, ali i zainteresovana i uključena majka. Opasnost od \"nemanja problema\" ili nekada negiranja i nerešavanja problema su žestoke pobune što treba imati u vidu kada se prolazi kroz nove faze životnih ciklusa porodice, a vama upravo predstoji ulazak u fazu života porodice sa dva adolescenta, koji više nisu deca. Ne znam koji je najbolji i najpravilniji način da Vi \"prebrodite\" taj period sa Vašom decom, ali znam da je za najuveći broj porodica najefikasniji da se roditelji postepeno (prateći promene kod svoje dece) odreknu starih navika kontrole ponašanja koje je svojstveno porodici sa malom i školskom decom i sa mnogo manje upadljivog nametanja ostanete uključeni u životima svoje dece poštujući (a ne bezuslovno prihvatajući) njihove nove stavove, upoznajući i poštovati (a ne proveravati i kritikovati) njihovo novo društvo, nudeći sebe kao slušaoca (a ne mudraca) kada su ljubavni problemi u pitanju i naravno pomoći im (motivacijama) da svoje obaveze prema porodici i školi uklapaju u nove životne okolnosti. Dakle, pitanje ste postavili sa razlogom, jer se od roditelja upravo i očekuje najviše promena.
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 04. 10. 2008.Budite ljubazni da mi napišete nešto više o dečijim napadima besa tzv. tantrumima. Zašto se kod neke dece javljaju, a kod druge ne? Čitala sam da je najbolja reakcija da se ignoriše dečije vrištanje i bes, a da se po završetku bešnjenja dete pohvali što se smirilo.
Da li je to najispravnija reakcija?
Hvala
Poštovani,
o napadima besa i kako izaći na kraj sa njima u više navrata je pisano u odgovorima, ali i tekstovima na ovom sajtu. Princip jeste onakav kako ste naveli. Komponenta koju ste izostavili je pozitivan pristup pre nego što se tantrum pojavi, jer se time sprečava njegova pojava i jasno i jednostavno predstavljanje zahteva kakvih imate prema detetu i kakve će pozitivne i negativne konsekvence biti u odnosu na ispoljeno ponašanje deteta. Sprovođenje konsekvenci je ključno.
Srdačno
Poštovani,
Odgovoreno: 04. 10. 2008.Imam dve devojčice (dvojajčane bliznakinje) od nepune 3 godine starosti. Dakle, rastu u potpuno istim uslovima, na isti način ih muž i ja vaspitavamo. Od samog rođenja pokazivale su različitosti u tom smislu što je jedna bila mirnija i umiljatija, a druga je prava mala prznica. U poslednjih par meseci stanje postalo alarmantno. Mala prznica na sve reaguje negodujući, hvataju je periodi besa, kada počinje da razbacuje stvari, da se otima, histeriše, napada sestru, gura je, čupa, udara. To isto radi i nama roditeljima. Bilo kakav oblik saradnje sa njom ostaje bezuspešan. Napominjem da je jako inteligentno i oštroumno dete i mnogo više zna od svojih vršnjaka, pa i od svoje sestre. Pored svega navedenog pokazuje i znake sebičnosti, tipa otimanja igračke od sestre, iako ima istu takvu igračku, ali ona želi baš tu koja je u sestrinim rukama. Ako joj ova ne da, nastaje fizičko maltretiranje, kada već moramo da se umešamo. Pokušavali smo da pričamo sa njom i da joj nekako usadimo u glavicu da to što radi nije lepo, a ako pokušamo da je zagrlimo i poljubimo, pri tim pričama ona se otima i počinje histerično da plače. Pokušavamo tada da je ignorišemo u nadi da će je proći. Međutim to se ne dešava, tada kao da upadne u neki delirijum, jeca i ponavlja jednu te istu reč i to može da traje i po sat vremena. Odvlačenje pažnje na nešto drugo ne pomaže. Svesni smo mi da je ovo jedini ispravni način vaspitavanja dece, ali smo zbog takvog njenog ponašanja prinuđeni da je ponekad udarimo po guzi. Onda iz predhodnog stanja upada u novo, kada neutešno plače i traži da je čvrsto zagrlimo i da se pomirimo, što i činimo. To mirenje je i dalje uz plač i traje dugo, nakon čega se malo primiri i obeća da će biti dobra. Taj period da je dobra traje vrlo kratko. Iscrpljeni smo i fizički i psihički.
Pitamo se da li je vreme da potražimo stručnu pomoć za našu devojčicu?
Molim Vas da mi odgovorite da li je ovo prolazna faza kod dece ili zaista nešto nije u redu sa nama ili sa našim detetom?
Iz Vašeg pisma može se naslutiti da se radi o dva različita pristupa prema dve različite devojčice, iako su bliznakinje. Različite u onoj meri u kojoj ih vi tako vidite, ali ne tako što je jedna mirna umiljata, a druga prznica, već da je \"mala prznica\" oštroumnija i da više zna od svoje sestre. To često kod roditelja može dovesti i do nebalansiranog odnosa prema dva deteta bez obzira što imate utisak da ih isto vaspitavate. Ukoliko biste imali video kameru uključenu čitavog dana u kući i sami biste bili začuđeni koliko vaše ponašanje može razlikovati. Pa i da je tako, reći ćete, ona to svojim ponašanjem izaziva. Ali to obično nije tako. Najčešće tantrumima (izlivima besa) prethodi reagovanje okoline (ili odsustvo adekvatnog reagovanja) kojim se može predvideti da će izazvati bes, a to je naješće očekivanje da će se ona pametnija sama zaigrati, sama utešiti, drugačije reagovati, jer je \"oštroumnija\", a da slabijoj ipak treba pomoći. Time se jedno dete favorizuje a drugo zapostavi. To su naravno najčešće veoma suptilne nijanse, ali ih deca detektuju. To znamo jer starija deca komentarišu to kao \"vi nju više volite nego mene\", a onda roditelji ulaze u zamku pravdanja i obasipanja pažnjom koje ništa drugo za detet ne učini osim što mu pomogne da razume da što je ponašanje gore, to je ponašanje roditelja poželjnije. Da bi se iscrpljivanje prekinulo, a vi decu naučili kontroli ponašanja, potrebno je napraviti par izmena u pristupu koje će podrazumevati sprečavanje pojave tantruma, promenu pristupa kada se pojavi i učenje novog prihvatljivijeg ponašanja. O svemu možete pročitati u tekstovima \"Kako izći na kraj sa detetetovom ljutnjom\" i sličnim na ovom sajtu. Savetovanje sa nekim psihologom ili dečjim psihijatrom je naravno korisno, pre svega ukoliko poznaje principe bihejvioralnog pristupa, sa konkretnim savetima i intervencijama.
Srdačno
Prikazano 381-385 od ukupno 530 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke