Postovani dr. Stankovic, zamolila bih vas za savet. Imam sina koji je krenuo u predskolsko, prve dve nedelje je bio odusevljen, a onda mu se desilo da se ukaki i otada odbija da ide, odnosno dodje do ucionice obujemo patofnice i onda jednostavno ne zeli da udje u ucionicu. Vise ne znam u kom pravcu da vodim razgovor sa njim, pokusala sam sam sa nagradama, sa kaznjavanjem vise nema snage. Vasptacica je pomalo nezainteresovana za nas slucaj ona ga jednostavno pozove a na njen pozovi on ne reaguje. I onda sve sve svede da mi njega na silu uvucemo u ucionicu uz njegovu vrisku i plac. . On se cesto pri tome greba i cupa kosu. . . Posle nekog vremena on se smiri i sasvim je drugo dete obicno sa osmehom na licu izadje iz obdanista i prica o tome sta su radili. Bojim se da takvim nasilnim ulaskom ne stvorimo jos neku vecu odbojnost i averziju prema obdanistu i skoli u buduce. Razmisljam o promeni vasptacice i grupe. Ali plasim se da ne bude isto. Kako prelomiti taj ulazak u ucionicu? Pomenuo je da se plasi da se opet ne ukaki, da mu smetaju deca koja su zivahnija i koja galame. . Da se plasi da ja necu doci po njega. . . Ne znam u kome i u cemu lezi problem u meni kao roditelju, u detetu ili u pristupu vaspitacice prema njemu. Molim vas za savet. Bas sam ocajna!! Hvala

Moja ćerka koje ima dvanaest godina nosi naočare (strobizam) . Često se dok je bila mala saplitala, nije znala koja joj je cipela leva a koja desna, oblačila odeću naopako. Kada je krenula u školu prilično neuredno je pisala i još teže čitala dugo sricala mešala i preskakala slogove. Problemi sa čitanjem su se i dalje nastavili ali smo sa tim nekako izašli na kraj iakoje za svoj uzrast sasvim normalno dete odličan djak, problem je nastao sa engleskim jezikom u petom i šestom razredu. Dosta slabo čita menja slova b i d tokom pisanja permutuje slogove iako je pročitala za raspust dosta knjiga (instistirali smo na čitanju da bi obogatila rečnik jer kada su joj reči poznate manje greši) . Sada je sa engleskim jezikom podbacila i dobila jedinicu iako je i za raspust radila a svakodnevno puno radi. Voli da gleda crtane koji nemaju tekst i imam utisak da su joj samo slike bitne a radnja i tekst su u drugom planu. Bistra je i prilično lepo rezonuje samo su joj jezici problem. Verbalno naučeno gradivo iako sporije sasvim lepo nauči. Inače drugo dete je po redu izmedju starije sestre i mladjeg brata koji su izuzetno dobri djaci. Da li je to disleksija i dali treba da se obratimo nekom lekaru?

Postovani, imam dve cerke 11 i 5 godina, jako su razlicite, svekrva mi je nerv. Bolesnik sifra f20 mozda i ceo zivot samo kazu da je bila normalna dok su joj deca bila mala ako je to tacno. Moje pitanje je da li je to nasledna bolest i da li imam razloga za brigu i na sta treba da obratim paznju kod ponasanja svoje dece jer mi starija polako ulazi u pubertet. Hvala

Poštovani doktore, već neko vreme pokušavam sa 18-togodišnjim sinom da dođem do psihologa ili psihijatra koji bi nam pomogao u rešavanju problema adolescencije. Molim vas, preporučite mi neku privatnu ordinaciju u nišu kojoj bih mogla da se obratim. Najviše bih volela da stupim sa vama u kontakt. Unapred zahvalna majka.

Pitanje je za dečjeg psihologa. Moj mlađi sin, koji je rođen u februaru 2001. God. U poslednjih par nedelja ima neverovatan strah od odlaska u školu. Problem je krenuo kada je devojčica iz razreda ispričala neke strašne priče o događajima 'iza škole'. Od tada počinju problemi - strah, plač pred odlazak u školu, povraćanje ili povišena temperatura ujutru, a zatim u toku dana, ako ostane kod kuće dete bude potpuno zdravo. . . U početku, prvih par dana nismo u postunosti sagledali veličinu problema, mislili smo da je u pitanju prehlada, pa je on tako razdražljiv. Posle par dana, smo krenuli sa pričama. . Ali sve je to uzalud. Kada pričamo suprug i ja sa njim, sve on razume i prihvata, ali kada treba da krene u školu-problem. Idemo za vreme odmora, upoznali smo ga sa školskim policajcem, čekamo ga posle škole. . . Vikendom ej sve u redu, do nedelje uveče, kada počinje panika, buđenje u toku noći, plač, a opet u ponedelajk ujutru povraćanje i nevoljan odlazak u školu. Domaće zadatke redovno i samoinicijativno radi, čak i danima kada ne ide u školu, zove drugare i sve odradi kao da planira sutra da ide. Pritom bez problema odlazi u muzičku školu (sviraklavir) i na treninge (atletika) , samo je odlazak u redovnu školu problem. Mali je veoma emotivno dete i možda je na njega uticalo i to što je suprugu pre 4 meseca dijagnostikovana multipla skleroza. Mali zna da je tata bolestan jer se u kući uvek otvoreno priča o svemu. Svako drugo veče tata daje sebi injekcije, deca to gledaju, prosto mislili smo da je bolje tako 'javno' nego da slučajno nalete na tatu koji sam sebi daje injekciju i tek onda dožive šok, jer to nije nešto što će trajati par dana - tata će do kraja života primati datu terapiju. Mali ide u treći razred, odličan je učenik, ali ima (po mojim kriterijumima) izuzetno strogog učitelja (ne mislim da je problem u učitelju, jer je treću godinu kod njega u razredu, ovo je više napomena) . Za ovih par nedelja od kada traje sve to, mali je smršao, smanjen je apetit. Inače se sasvim normalno ponaša u toku dana i vikendom, druži se sa dečicom, igra igrice na kompjuteru. . . Sve ono što je radio i ranije. Mi više nemamo ideju šta da radimo i šta da pričamo. Stariji sin (deca su jako vezana i jako se vole) je takođe uključen u sve to, provodi male odmore sa njim i velike kada mi nismo u mogućnosti da dođemo u školu. Molim vas za neki savet, jer, ponavljam, više nemam ideju kako da reagujemo. Svaka noć i svako jutro je agonija. Hvala!