Postovani dr. Stankovic, zamolila bih vas za savet. Imam sina koji je krenuo u predskolsko, prve dve nedelje je bio odusevljen, a onda mu se desilo da se ukaki i otada odbija da ide, odnosno dodje do ucionice obujemo patofnice i onda jednostavno ne zeli da udje u ucionicu. Vise ne znam u kom pravcu da vodim razgovor sa njim, pokusala sam sam sa nagradama, sa kaznjavanjem vise nema snage. Vasptacica je pomalo nezainteresovana za nas slucaj ona ga jednostavno pozove a na njen pozovi on ne reaguje. I onda sve sve svede da mi njega na silu uvucemo u ucionicu uz njegovu vrisku i plac. . On se cesto pri tome greba i cupa kosu. . . Posle nekog vremena on se smiri i sasvim je drugo dete obicno sa osmehom na licu izadje iz obdanista i prica o tome sta su radili. Bojim se da takvim nasilnim ulaskom ne stvorimo jos neku vecu odbojnost i averziju prema obdanistu i skoli u buduce. Razmisljam o promeni vasptacice i grupe. Ali plasim se da ne bude isto. Kako prelomiti taj ulazak u ucionicu? Pomenuo je da se plasi da se opet ne ukaki, da mu smetaju deca koja su zivahnija i koja galame. . Da se plasi da ja necu doci po njega. . . Ne znam u kome i u cemu lezi problem u meni kao roditelju, u detetu ili u pristupu vaspitacice prema njemu. Molim vas za savet. Bas sam ocajna!! Hvala
Poštovana, Kako ste opisali situaciju i pored moje nade da ste problem rešili moj razum govori da problemi još uvek traju, možda sa promenljivim intezitetom od ponedeljka do petka. Iako je ošte prisutna težnja da se nekom ponašanju otkrije uzrok, najčešće se zanemaruje skriveni put učenja nekog ponašanja. Taj skriveni put je reakcija okoline na događaj ili na ponašanje deteta koji može biti značajniji od samog događaja na dete. Krenimo redom. Nagrađivanje i kažnjavanje bez jasne predstave kako ih primenjivati, kada i zašto su gori od ne primenjivanja) . Ukoliko je dete imalo traumatsko iskustvo (možda reakciaj vaspitačice na njegovo pražnjenje, druge dece itd. U prostoriji) i sama prostorija, vaspitačica i deca mogu postati izvor straha, pa je potrebno postepeno razuslovljavanje a ne naglo preplavljivanje strahom. Promena vasptačice je vaša reakcija na njenu možda "nezainteresovanost" ali predlažem da prvo porazgovarate sa njom pokušate da je motivišete da promeni pristup i bude pomoć u smanjenju straha. Sa detetom umesto vođenja razgovora, treba napraviti plan "sigurnsoti", odnosno učenje postupaka ukoliko se pojavi neka neprijatnost, uz igranje te situacij po tipu "ajde ja ću kao biti vaspitačica a ti budi ti. . . " (i obrnuto) . Naravno pitajte za iskustvo drugih roditelja koji su uspešno rešili sličan problem.
Imam sina koji od trece godine ide u vrtic nikada nije bio kaznjen niti je ometao rad vaspitaca sa decom iz vrtica nije dolazio u sukob isao je na ples jer je to voleo prosle godine je bio preskolac i prosao sve testove za upis u prvi razred medjutim smatrali smo da je nezreo i ostavili ga za sledecu godinu ponovo je krenuo u predskolsko u septembru je sve bilo u redu voleo je i isao redovno medjutim pocetkom oktobra se sve promenilo i to traje i dalje za vrtic ne zeli da zna prvo je napravio scenu u vrticu uz burne reakcije. Vodila sam ga kod psihologa kod vise njih i svi govore da je sa njim sve u redu i da je to faza kuci radi radne listove precizno i tacno i to mu ne predstavlja problem kazne uvazava i sve ce uciniti samo da ne ide ja sam i dalje uporna i svako jutro ga odvedem u vrtic i on ide ali kako stignemo tako primetim da lomi prsteda postaje nervozan zna i da se ispovraca cak se jednom i u piskio ne namerno kada ga pitam u cemu je problem on ne zna vaspitacice voli a i decu iz grupe al jednostavno nesto skripi cak sam i kuci dovodila psihologa nebi li nesto cudno primetila i opet sve u redu mi smo u velikoj panici da se to ne nastavi u skoli a on ce uciniti sve da ne ide kaze lepse mu je kuci i ako je zabranjen kompjuter i crtaci molim vas za odgovor jer resenje ne vidim a u kuci smo svi poludeli zbog toga
Pitanje broj: #40100
Kako ste opisali situaciju i pored moje nade da ste problem rešili moj razum govori da problemi još uvek traju, možda sa promenljivim intezitetom od ponedeljka do petka. Iako je ošte prisutna težnja da se nekom ponašanju otkrije uzrok, najčešće se zanemaruje skriveni put učenja nekog ponašanja. Taj skriveni put je reakcija okoline na događaj ili na ponašanje deteta koji može biti značajniji od samog događaja na dete. Krenimo redom. Nagrađivanje i kažnjavanje bez jasne predstave kako ih primenjivati, kada i zašto su gori od ne primenjivanja) . Ukoliko je dete imalo traumatsko iskustvo (možda reakciaj vaspitačice na njegovo pražnjenje, druge dece itd. U prostoriji) i sama prostorija, vaspitačica i deca mogu postati izvor straha, pa je potrebno postepeno razuslovljavanje a ne naglo preplavljivanje strahom. Promena vasptačice je vaša reakcija na njenu možda "nezainteresovanost" ali predlažem da prvo porazgovarate sa njom pokušate da je motivišete da promeni pristup i bude pomoć u smanjenju straha. Sa detetom umesto vođenja razgovora, treba napraviti plan "sigurnsoti", odnosno učenje postupaka ukoliko se pojavi neka neprijatnost, uz igranje te situacij po tipu "ajde ja ću kao biti vaspitačica a ti budi ti. . . " (i obrnuto) . Naravno pitajte za iskustvo drugih roditelja koji su uspešno rešili sličan problem.
Pozdrav
Komentari na pitanje: #40100
Pregledajte odgovore po oblastima