U pitanju je decak od 11 godina. Problem je taj sto od pocetka svog skolovanja uvek precuti lose ocene. Stalno mu pricamo da nije problem u losim ocenama (sto i nisu toliko lose) vec u njegovom precutkivanju i lazima. Ne dobija batine, pokusavamo razgovorom da resimo problem ali nista. Da li da se javimo nekom psihologu? Drugih problema nemamo sa njim. Hvala unapred
Poštovana, Interesantno je kako odrasli ljudi zaboravljaju svoje detinjstvo i negiraju potrebu dece da imaju tajne i ne hvale se svojim lošim rezultatima. Kada je u pitanju škola, zato postoje "otvorena vrata" roditeljski sastanci, a i roditelji bez policijskih metoda mogu naslutiti da li je detetu potrebna konkretna pomoć a ne podrška po tipu "meni sve možeš (i moraš) da kažeš" Pozdrav
Sin ima 8god (ii razred) i ima problema sa skolskim gradivom tj. Sa usvajanjem i ucenjem istog kao i pisanjem (rukopis i oblikovanje slova) osim matematike koju obozava i stranog jezika koji voli i uz engleski on je naucio i nemacki samostalno gledajuci televiziju. Nekada ucenje za njega predstavlja teskocu a i meni stvara nervozu. Napominjem da je levoruk pa bi zelela da znam da li kod njega postoji neka vrsta disleksije kao i koji su pokazatelji toga i gde se moze utvrditi (u kojoj ustanovi) ili je to sve proizvod razmazenosti i lenjosti kako smatra ucteljica. Napominjem da on i pored odlicnih rezultata iz pojedinih predmeta stalno place sto mora da ide u skolu i tesko se uklapa i sa vrsnjacima. Od kako je posao u skolu cini mi se da za neke nelagodnosti utehu trazi u hrani pa se za godinu dana ugojio 10kg a tesko mu sada i kontrolisemo apetit tj. Stalno bi nesto jeo.
Poštovana, Dakle, vi uočavate nekoliko problema u ponašanju. Prvo, usvajanje školskih veština, talenat za jezike (što ne mora biti problem, ali toliko vremena provedenog uz tv može biti problem socijalizacije, porodičnih relacija, pa i možda aspekt fascinacije, a što potkrepljuje i činjenica da se teško uklapa sa vršnjacima) , treče, levorukost nije nikakav znak psihomotorne dezorganizaciej, ali ukrštena lateralizovanost ili razlika između genetski predodređene i upotrebne lateralizovanosti mogu biti problem u organizaciji motorne, jezičke i kognitivne aktivnosti. Na kraju, postoji i problem sa ishranom, koji može biti i psihološkog porekla. Problemi koje ste napomenuli predstavljaju polje rada defektologa, ali ukoliko ste u mogućnosti da dobijete uput za dečjeg psihijatra, svakako prvo potražite konsultaciju sa njim, jer nije suvišno napraviti diferencijaciju između nekoliko stanja koja mogu imati sličan opis ali sasvim različit razlog nastanka, tok i terapiju (od socioedukativne zanemarenosti preko disleksije, dispraksije, pa sve do stanja koje se zove aspergerov sindro o čemu možete pročitati na internetu i uporediti koliko ima sličnosti sa ponašanjem vašeg deteta i o tome razgovarati sa pomenutim stručnjacima) . Pozdrav
Postovani doktore, da li jak strah majke za detetovo zdravlje koji je bez osnova moze da utice na detetov apetit? Imala sam endometriozu 4. Stepena, 6 klasicnih operacija jajnika, kao lavica sam se borila za potomstvo, imala srece da dobijem lepu i zdravu devojcicu, dojila je i volim je kao nikoga na svetu. Imam stalni hipohondricni strah zbog detetove male tt (ima samo 9kg a 20meseci, mada pedijatri govore da je takva i ispitano je zdrava) . Ja sam na psihoterapiju otisla da svoje strahove resim ali i dalje postoje. Da li je moguce da dete ne jede i slabo napreduje zbog moje neuroze? Ona ne pokazuje znake nezadovoljstva u bilo kom drugom domenu niti sam joj ja neposvecena ali kada pocne da pljuje hranu a kasicicu nikada nije prihvatila iako nikada nije na silu nahranjena mojim strahovima nema kraja. Da li ona to oseca i gubi apetit? Oprostite na konfuziji, vise sam pisala o sebi ali samo zato sto mislim da sam ja uzrok njenog problema jer su ostali problemi ispitivanjem iskljuceni. Hvala unapred.
Poštovana, Naravno da može. Ali radi se o problemu koji može biti efikasno rešiv ukoliko osim psihoterapijske pomoći uvedete i konkretnu pomoć neke osobe od poverenja bliske i detetu, koja bi vas odmenila tokom hranjenja i bila dobar (potkrepljujuć) model da i vi nastavite bez anksioznosti da negujete i pomažete detetu tokom hranjenja. Sa 20 eseci deca su već uveliko eksperti u samostalnom hranjenju što je još jedna prednost i olakšavajuća okolnost. Pozdrav
Imam djevojčicu koja ima 10 godina. U poslijednjih godinu dana je nezainteresovana za učenje i u školi je sve lošija. Kaze da joj je dosadno da uči. Sama ne zna da uči, pa ja pokušavam sa njom i jedino tada nesto i nauči, ali sama nikada. Kao da ima nedostatak koncentracije, ali ja jednostavno ne znam šta da radim, posto od slijedeće godine dolazi sve više predmeta. Molim Vas da me savjetujete u vezi problema sa učenjem.
Poštovana, O tome je najbolje da prvo pokušate da se posavetuje sa školskim pedagogom i psihologom koji će proceniti da li se samo radi o fazi, problemima sa savladavanjem školsih veština, padu motivacije, nekom akutnom ili hroničnom psihološkom pritisku u školi, van škole, u kući i slično.
Postovani, mom sincicu od 6, 5 godina se znoje rucice. . . Nedavno sam to primetila i prilicno se iznenadila - jer smo ga uvek ssmatrali zadovoljnim, ispunjenim i srecnim detetom (za razliku od starijeg sina- 8g, koji je jako cesto nervozan i nesrecan) . . . Rekao mi je da mu se i u skoli to desava, prilicno cesto. Kada sam to primetila gledali smo film za decu ali sa dosta uzbudljivih dogadjaja. . . Zabrinula sam se i, kao sto rekoh, iznenadila jer je skoro uvek nasmejan i razdragan. . . Bojim se da je ovo ipak znak unutrasnje napetosti, tenzije, nervoze i sl. . . Natasa molim vas za vase misljenje. . .
Poštovani, Zanimljivo je kako to da postavljate pitanje o sinu koji nema psiholoških problema (/već samo normalnu emocionalnu reakciju na uzbuđenje koju imamo svi, deca nešto malo izraženije) , a ne postavljate pitanje o sinu koji ima psiholoških problema? Ja bih se zapitao šta učiniti da starije detet bude sretnije i zadovljnije, pa makar mu se i znojili dlanovi, nego razmišljati o pomoći dečaku kome se znoje dlanovi a sretan je i zadovoljan. Možda bi stariji bio sretniji kada bi ste vi svoju brigu drugačije preusmerili? Pozdrav
Interesantno je kako odrasli ljudi zaboravljaju svoje detinjstvo i negiraju potrebu dece da imaju tajne i ne hvale se svojim lošim rezultatima. Kada je u pitanju škola, zato postoje "otvorena vrata" roditeljski sastanci, a i roditelji bez policijskih metoda mogu naslutiti da li je detetu potrebna konkretna pomoć a ne podrška po tipu "meni sve možeš (i moraš) da kažeš"
Pozdrav
Dakle, vi uočavate nekoliko problema u ponašanju. Prvo, usvajanje školskih veština, talenat za jezike (što ne mora biti problem, ali toliko vremena provedenog uz tv može biti problem socijalizacije, porodičnih relacija, pa i možda aspekt fascinacije, a što potkrepljuje i činjenica da se teško uklapa sa vršnjacima) , treče, levorukost nije nikakav znak psihomotorne dezorganizaciej, ali ukrštena lateralizovanost ili razlika između genetski predodređene i upotrebne lateralizovanosti mogu biti problem u organizaciji motorne, jezičke i kognitivne aktivnosti. Na kraju, postoji i problem sa ishranom, koji može biti i psihološkog porekla. Problemi koje ste napomenuli predstavljaju polje rada defektologa, ali ukoliko ste u mogućnosti da dobijete uput za dečjeg psihijatra, svakako prvo potražite konsultaciju sa njim, jer nije suvišno napraviti diferencijaciju između nekoliko stanja koja mogu imati sličan opis ali sasvim različit razlog nastanka, tok i terapiju (od socioedukativne zanemarenosti preko disleksije, dispraksije, pa sve do stanja koje se zove aspergerov sindro o čemu možete pročitati na internetu i uporediti koliko ima sličnosti sa ponašanjem vašeg deteta i o tome razgovarati sa pomenutim stručnjacima) .
Pozdrav
Naravno da može. Ali radi se o problemu koji može biti efikasno rešiv ukoliko osim psihoterapijske pomoći uvedete i konkretnu pomoć neke osobe od poverenja bliske i detetu, koja bi vas odmenila tokom hranjenja i bila dobar (potkrepljujuć) model da i vi nastavite bez anksioznosti da negujete i pomažete detetu tokom hranjenja. Sa 20 eseci deca su već uveliko eksperti u samostalnom hranjenju što je još jedna prednost i olakšavajuća okolnost.
Pozdrav
O tome je najbolje da prvo pokušate da se posavetuje sa školskim pedagogom i psihologom koji će proceniti da li se samo radi o fazi, problemima sa savladavanjem školsih veština, padu motivacije, nekom akutnom ili hroničnom psihološkom pritisku u školi, van škole, u kući i slično.
Zanimljivo je kako to da postavljate pitanje o sinu koji nema psiholoških problema (/već samo normalnu emocionalnu reakciju na uzbuđenje koju imamo svi, deca nešto malo izraženije) , a ne postavljate pitanje o sinu koji ima psiholoških problema? Ja bih se zapitao šta učiniti da starije detet bude sretnije i zadovljnije, pa makar mu se i znojili dlanovi, nego razmišljati o pomoći dečaku kome se znoje dlanovi a sretan je i zadovoljan. Možda bi stariji bio sretniji kada bi ste vi svoju brigu drugačije preusmerili?
Pozdrav
Prikazano 76-80 od ukupno 531 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke