Postovani,
Radjena mi je Ezofagogastroduodenoskopija ali mi doktor nije rekao da li treba da promjenim ishranu, tj cime sada da se hranim. Imam 19 godina, i student sam medicine, tako da se ponekad malo nerviram oko ispita, ali nista pretjerano.
Evo vam saljem i nalaz koji mi je dao doktor, pa ako mozete da mi kazete kako da se hranim, posto doktor kod kojeg sam isla je u inostranstu pa ne mogu da stupim u kontakt sa njim.
Oezophagus pravilan i prohodan, cardia kompetentna, refluxa i varikoziteta nema.
Gaster kaskadno presavijen sukulentne edamatozne sluznice bez uocljive lezije epitela.
Fornix i cardia u retroverziji.
Uzeta biopsija sluznice antruma gastera na Helicobakter pilori.
Bulbus edamatozne vulnerabilne sluznice bez lezije epitela
Dalje do D3 nalaz uredan.
DG:Gastroduodenitis acuta
TH:Nexium 20mg 2x1 prije jela 14 dana, zatim 1x1 prije dorucka 14 dana
Cisap 5mg 2x1 prije jela 14 dana
Test na HP je bio negativan.
Hvala
Postovana,
endopskopijom nije su nadjene nikakve promene osim malo
nadrazenih nabora sluzokoze u zelucu.
Terapija je adekvatna, sto se
ishrane tice izbegavajte toplu hranu i napitke, zacinjenu i ljutu hranu, bez
alkohola i gaziranih napitaka i smanjite bropj cigareta ukoliko ste
pusac.
Pozdrav
Postovani profesore, već 6 godina bolujem o ulceroznog kolitisa, koji sam kako tako uspevao da drzim pod kontrolom. Radjena mi je kolonoskopija i irigografija, gde je utvrdjeno malo oštećenje debelog creva na oko 37cm od anusa, urađena biopsija tkiva i utvrđena dijagnoza ulceroznog kolitisa. Terapija: 5ASA tablete, čepići, orvagile tablete i eglonil.
Medjutim u zadnjih mesec dana imam stalne nagone za stolicom, veoma ceste, vodene sa malo krvi, bolove u donjem delu trbuha i mnogo gasova, a najgore mi je ujutru po ustajanju iz kreveta imam nagone za stolicom po 5 do 6 puta, od toga 2 stolice normalne ostalo vodeno ili skoro nista. To se onda nekako smiri i ja uspem da dodjem do posla i izgurama nekako sa 2 odlaska u WC. Osecam veliki pritisak u zavrsnom delu debelog creva koji me stalno irirtira da idem u WC. Ocajan sam pa vas molim ako mozete da mi pomognete, jer sam smrsao 6 kilograma. Terapiju pijem gore navedenu ali ne primecujem boljitak. U napred hvala.
Postovani,
voleo bih da Vas pregledam i pogledam celokupnu dokumentaciju.
Verovatno treba pojacati dozu 5 ASA, a mozda ubaciti i kortiko preparate.
Dolaze u obzir i klizme Salofalka, ali ne bih smeo da Vam dam savet
bey prethodnog pregleda.
Pozdrav
Postovani,pre otprilike 10 godina jedan deo debelog creva je ostao napolju,pored anusa.Sa trudnocom dobila sam i spoljasne hemoroide koje nikada pre nisam imala.I sada posle 3 god.od porodjaja cesto se pojavljuju ali nisu ni bolni niti krvare .Nista ne kristim od lekova.
Pretpostavljam da deo debelog creva se moze samo hirurski resiti ?
A kako se na duze resiti hemoroida?
najverovatnije da imate prolaps sluzokoze zavrsnog dela debelog creva kroz
cmar i taj problem se resava hirurski. Sto se tice hemoroida dijeta bez
ljutog i zacinjenog, svakodnevna kasasta stolica, izebegavanje
gaziaranih
napitaka i alkohola uz masti za hemoroide moze Vam olaksati tegeobe. Treba se
javiti hirurgu-proktologu jer mozda se verovatno oba problema mogu resiti
jednom hirurskom intervencijom.
Pozdrav
Postovani mr.Peric
Moje ime je M. Zivkovic. Po zanimanju sam visa medicinska sestra. Skolovala sam se u Sveckoj - Lun klinicki centar. Tu sam diplomirala sa prosekom VG - ocena 9 po nasim standardima.
Zelim da vam postavim jedno pitanje u vezi aneurysme.
Ako se kod pacijenta CT-OM mozga i reng snimkom diagnosticira Aneurysma, kontrolni CT mozga ukazuje na masivnu intraventrikularnu, intracerebralnu hemoralgijusa tamponadom komor te jepo hitnom postupku uradjena prva operacija, i bolesnik tretiran uz respiratornu podrsku. Nakon stabilizovana bolesnika je uradjena PAN angeografija. Zasto je neophodno radeti PAN angiografiju? Kada svi pregledi ukazuju na Aneurysme i hemoragije u komorama glave? Dali to moze vise da pogorsa stanje pacijenta.
Ovde kazu ne! Ja ne delim njihovo msljenje, pa zato pitam vas.
Pozdrav vama i vasim kolegama.
M.Zivkovic
KC. LUND
Odgovoreno: 06. 05. 2008.
Poštovana,
bez obzira na CT kojim se otkrivaju POSLEDICE pucanja aneurizme u
vidu subarahnoidnog, intracerebralnog ili/i intraventrikularnog krvarenja
i koje upućuju na mogući uzrok odnosno pucanje aneurizme,
cerebralna angiografija, tačnije inraarterijska digitalna
supstrakciona panangiografija mozga (u neurohirurškom žargonu DSA ili što Vi
rekoste "PAN angiografija") pretstavlja zlatni standard u otkrivanju
tačne lokalizacije aneurizme, njenog odnosa (orjentacije) prema matičnom
i okolnim krvnim sudovima kao i u evaluaciji vazospazma na okolnim
i matičnom krvnom sudu na kome se aneurizma nalazi. Jednom rečju, DSA
je neophodna za identifikaciju aneurizme i planiranje
definitivnog
lečenja. Pomenuto slikanje na rendgenu nema nikakvog značaja!
Načelno govoreći, tajming angiografije zavisi od stanja pacijenta
odnosno planiranog tajminga operativnog lečenja. Tako npr, kod pacijenata
u
dobrom stanju, angiografija se radi što pre da bi se preduzelo
"rano" hirurško lečenje aneurizme. Kod bolesnika u lošem stanju, prvo se
radi na stabilizaciji opšteg stanja i lečenju akutnih
komplikacija
intracerebralnog/intraventrikularnog krvarenja sa tamponadom
moždanih komora-akutnog hidrocefalusa, pa tek onda angiografska dijagnostika
i definitivno hiruško lečenje (klipsovanje ili embolizacija). Takođe
se smatra da angiografija, bez obzira kada je učinjena nema
značajniji
uticaj na pogoršanje kliničkog stanja bolesnika. Pošto vazospazam
može negativno da utiče na kvalitet rezultata angiografskog pregleda,
a najintenzivniji je u periodu od 6. do 12. dana posle krvarenja
(uz
moguće individualne varijacije u dužini trajanja), angiografija
se najčešće izvodi ili u prvim danima posle krvarenja kada još nije
došlo do razvoja vazospazma, ili kasnije kada on uđe u fazu rezolucije.
Opet
napominjem, primarnu procenu i odluku o tome kada će se
angiografija, koja je apsolutno neophodna, uraditi može da donese jedino
neurohirurg koji leči pacijenta i ima potpuni uvid u realno stanje pacijenta
uz konsultaciji sa neuroradiologom koji samu dijagnostiku sprovodi.
S obzirom da se radi o dobro poznatim i svuda u svetu
prihvaćenim stavovima, ne verujem da bi bilo ko učinio nešto nasumično što
bi
ugrozilo ionako vrlo ozbiljno i teško stanje pacijenta. Inače,
uzrok pogoršanja pacijenata u preoperativnom periodu, koji su
prethodno "stabilizovani" je najčešće rekrvarenje ili vazospazam. Ako
se pogoršanje nakon angiografije desilo u konkretnom slučaju
koga pominjete, najverovatnije je koincidentno, odnosno rezultat
je pogoršanja osnovne bolesti koje bi se dogodilo i da angiogrfija
nije
rađena. Nadam se da Vam je ovim objašnjenjem situacija malo
jasnija.
Srdačan pozdrav.
Postovani doktore, imam 26 god i odnedavno mi se pojavila izraslina na levoj ruci ispod koze (tacnije iznad zgloba izmedju sake i podlaktice). Sve je pocelo pre oko godinu dana. Nisam imala nikakve povrede u tom predelu ni pre ni posle pojave iste. Ruka u zglobu me je jako bolela pre njenog nastanka, cak ni ruku nisam mogla da savijem. Izraslina je okruglog oblika, pomalo mekana na dodir. Dva puta je vec nestajala, jednom kada sam nezgodno izvrnula ruku, a drugi put kada sam je masirala; osetila bih blagu toplotu i kao razlivanje guste tecnosti u ruci, ta tecnost kao da je tu ostajala i ponovo se grupisala. Obratila sam se i lekaru na studentskoj poliklinici kada je prvi put nestala i rekli su mi da je u pitanju cista, da se ne zna uzrok njenog nastanka i da moze da se otkloni hiruskim putem ali da se obnavlja. Zelela bih da znam da li to jeste cista, zasto je tu nastala, kako da je otklonim. Unapred hvala.
Najverovatnije je da se radi o cisti. U slucaju da se stalno javlja i ako
pravi subjektivne smetnje treba je hirurski ukloniti. U svakom slucaju nije
nista opasno. Javite se na pregled hirurgu a pametno je uraditi UZ pregled
te regije.
Postovani, Radjena mi je Ezofagogastroduodenoskopija ali mi doktor nije rekao da li treba da promjenim ishranu, tj cime sada da se hranim. Imam 19 godina, i student sam medicine, tako da se ponekad malo nerviram oko ispita, ali nista pretjerano. Evo vam saljem i nalaz koji mi je dao doktor, pa ako mozete da mi kazete kako da se hranim, posto doktor kod kojeg sam isla je u inostranstu pa ne mogu da stupim u kontakt sa njim. Oezophagus pravilan i prohodan, cardia kompetentna, refluxa i varikoziteta nema. Gaster kaskadno presavijen sukulentne edamatozne sluznice bez uocljive lezije epitela. Fornix i cardia u retroverziji. Uzeta biopsija sluznice antruma gastera na Helicobakter pilori. Bulbus edamatozne vulnerabilne sluznice bez lezije epitela Dalje do D3 nalaz uredan. DG:Gastroduodenitis acuta TH:Nexium 20mg 2x1 prije jela 14 dana, zatim 1x1 prije dorucka 14 dana Cisap 5mg 2x1 prije jela 14 dana Test na HP je bio negativan. Hvala
Odgovoreno: 06. 05. 2008.Postovana,
endopskopijom nije su nadjene nikakve promene osim malo nadrazenih nabora sluzokoze u zelucu.
Terapija je adekvatna, sto se ishrane tice izbegavajte toplu hranu i napitke, zacinjenu i ljutu hranu, bez alkohola i gaziranih napitaka i smanjite bropj cigareta ukoliko ste pusac.
Pozdrav
Postovani profesore, već 6 godina bolujem o ulceroznog kolitisa, koji sam kako tako uspevao da drzim pod kontrolom. Radjena mi je kolonoskopija i irigografija, gde je utvrdjeno malo oštećenje debelog creva na oko 37cm od anusa, urađena biopsija tkiva i utvrđena dijagnoza ulceroznog kolitisa. Terapija: 5ASA tablete, čepići, orvagile tablete i eglonil. Medjutim u zadnjih mesec dana imam stalne nagone za stolicom, veoma ceste, vodene sa malo krvi, bolove u donjem delu trbuha i mnogo gasova, a najgore mi je ujutru po ustajanju iz kreveta imam nagone za stolicom po 5 do 6 puta, od toga 2 stolice normalne ostalo vodeno ili skoro nista. To se onda nekako smiri i ja uspem da dodjem do posla i izgurama nekako sa 2 odlaska u WC. Osecam veliki pritisak u zavrsnom delu debelog creva koji me stalno irirtira da idem u WC. Ocajan sam pa vas molim ako mozete da mi pomognete, jer sam smrsao 6 kilograma. Terapiju pijem gore navedenu ali ne primecujem boljitak. U napred hvala.
Odgovoreno: 06. 05. 2008.Postovani,
voleo bih da Vas pregledam i pogledam celokupnu dokumentaciju. Verovatno treba pojacati dozu 5 ASA, a mozda ubaciti i kortiko preparate. Dolaze u obzir i klizme Salofalka, ali ne bih smeo da Vam dam savet bey prethodnog pregleda.
Pozdrav
Postovani,pre otprilike 10 godina jedan deo debelog creva je ostao napolju,pored anusa.Sa trudnocom dobila sam i spoljasne hemoroide koje nikada pre nisam imala.I sada posle 3 god.od porodjaja cesto se pojavljuju ali nisu ni bolni niti krvare .Nista ne kristim od lekova. Pretpostavljam da deo debelog creva se moze samo hirurski resiti ? A kako se na duze resiti hemoroida?
Odgovoreno: 06. 05. 2008.najverovatnije da imate prolaps sluzokoze zavrsnog dela debelog creva kroz cmar i taj problem se resava hirurski. Sto se tice hemoroida dijeta bez ljutog i zacinjenog, svakodnevna kasasta stolica, izebegavanje
gaziaranih napitaka i alkohola uz masti za hemoroide moze Vam olaksati tegeobe. Treba se javiti hirurgu-proktologu jer mozda se verovatno oba problema mogu resiti jednom hirurskom intervencijom.
Pozdrav
Postovani mr.Peric Moje ime je M. Zivkovic. Po zanimanju sam visa medicinska sestra. Skolovala sam se u Sveckoj - Lun klinicki centar. Tu sam diplomirala sa prosekom VG - ocena 9 po nasim standardima. Zelim da vam postavim jedno pitanje u vezi aneurysme. Ako se kod pacijenta CT-OM mozga i reng snimkom diagnosticira Aneurysma, kontrolni CT mozga ukazuje na masivnu intraventrikularnu, intracerebralnu hemoralgijusa tamponadom komor te jepo hitnom postupku uradjena prva operacija, i bolesnik tretiran uz respiratornu podrsku. Nakon stabilizovana bolesnika je uradjena PAN angeografija. Zasto je neophodno radeti PAN angiografiju? Kada svi pregledi ukazuju na Aneurysme i hemoragije u komorama glave? Dali to moze vise da pogorsa stanje pacijenta. Ovde kazu ne! Ja ne delim njihovo msljenje, pa zato pitam vas. Pozdrav vama i vasim kolegama. M.Zivkovic KC. LUND
Odgovoreno: 06. 05. 2008.Poštovana,
bez obzira na CT kojim se otkrivaju POSLEDICE pucanja aneurizme u vidu subarahnoidnog, intracerebralnog ili/i intraventrikularnog krvarenja i koje upućuju na mogući uzrok odnosno pucanje aneurizme, cerebralna angiografija, tačnije inraarterijska digitalna supstrakciona panangiografija mozga (u neurohirurškom žargonu DSA ili što Vi rekoste "PAN angiografija") pretstavlja zlatni standard u otkrivanju tačne lokalizacije aneurizme, njenog odnosa (orjentacije) prema matičnom i okolnim krvnim sudovima kao i u evaluaciji vazospazma na okolnim i matičnom krvnom sudu na kome se aneurizma nalazi. Jednom rečju, DSA je neophodna za identifikaciju aneurizme i planiranje definitivnog
lečenja. Pomenuto slikanje na rendgenu nema nikakvog značaja! Načelno govoreći, tajming angiografije zavisi od stanja pacijenta odnosno planiranog tajminga operativnog lečenja. Tako npr, kod pacijenata u
dobrom stanju, angiografija se radi što pre da bi se preduzelo "rano" hirurško lečenje aneurizme. Kod bolesnika u lošem stanju, prvo se radi na stabilizaciji opšteg stanja i lečenju akutnih komplikacija
intracerebralnog/intraventrikularnog krvarenja sa tamponadom moždanih komora-akutnog hidrocefalusa, pa tek onda angiografska dijagnostika i definitivno hiruško lečenje (klipsovanje ili embolizacija). Takođe se smatra da angiografija, bez obzira kada je učinjena nema značajniji
uticaj na pogoršanje kliničkog stanja bolesnika. Pošto vazospazam može negativno da utiče na kvalitet rezultata angiografskog pregleda, a najintenzivniji je u periodu od 6. do 12. dana posle krvarenja (uz
moguće individualne varijacije u dužini trajanja), angiografija se najčešće izvodi ili u prvim danima posle krvarenja kada još nije došlo do razvoja vazospazma, ili kasnije kada on uđe u fazu rezolucije. Opet
napominjem, primarnu procenu i odluku o tome kada će se angiografija, koja je apsolutno neophodna, uraditi može da donese jedino neurohirurg koji leči pacijenta i ima potpuni uvid u realno stanje pacijenta uz konsultaciji sa neuroradiologom koji samu dijagnostiku sprovodi. S obzirom da se radi o dobro poznatim i svuda u svetu prihvaćenim stavovima, ne verujem da bi bilo ko učinio nešto nasumično što bi
ugrozilo ionako vrlo ozbiljno i teško stanje pacijenta. Inače, uzrok pogoršanja pacijenata u preoperativnom periodu, koji su prethodno "stabilizovani" je najčešće rekrvarenje ili vazospazam. Ako se pogoršanje nakon angiografije desilo u konkretnom slučaju koga pominjete, najverovatnije je koincidentno, odnosno rezultat je pogoršanja osnovne bolesti koje bi se dogodilo i da angiogrfija nije
rađena. Nadam se da Vam je ovim objašnjenjem situacija malo jasnija.
Srdačan pozdrav.
Postovani doktore, imam 26 god i odnedavno mi se pojavila izraslina na levoj ruci ispod koze (tacnije iznad zgloba izmedju sake i podlaktice). Sve je pocelo pre oko godinu dana. Nisam imala nikakve povrede u tom predelu ni pre ni posle pojave iste. Ruka u zglobu me je jako bolela pre njenog nastanka, cak ni ruku nisam mogla da savijem. Izraslina je okruglog oblika, pomalo mekana na dodir. Dva puta je vec nestajala, jednom kada sam nezgodno izvrnula ruku, a drugi put kada sam je masirala; osetila bih blagu toplotu i kao razlivanje guste tecnosti u ruci, ta tecnost kao da je tu ostajala i ponovo se grupisala. Obratila sam se i lekaru na studentskoj poliklinici kada je prvi put nestala i rekli su mi da je u pitanju cista, da se ne zna uzrok njenog nastanka i da moze da se otkloni hiruskim putem ali da se obnavlja. Zelela bih da znam da li to jeste cista, zasto je tu nastala, kako da je otklonim. Unapred hvala.
Odgovoreno: 02. 05. 2008.Najverovatnije je da se radi o cisti. U slucaju da se stalno javlja i ako pravi subjektivne smetnje treba je hirurski ukloniti. U svakom slucaju nije nista opasno. Javite se na pregled hirurgu a pametno je uraditi UZ pregled te regije.
Prikazano 90821-90825 od ukupno 95629 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke