Poštovani,
živim u Norveškoj i imam 41 godinu. Trnu mi noge ispod kolena. Nemam bolove i ruke i noge mi nisu hladne. Trnjenje mi se javlja dva - tri puta nedeljno i neprijatno je.
Da li bih mogao da koristim neki lek?
Hvala unapred,
Marko
Poštovani,
u kojim se situacijama tegobe dešavaju? Da li imate povišeni šećer u krvi? Da li Vas boli donji deo kičme? Odgovorite da bih Vam preporučio terapiju.
Pozdrav
Mojoj mami je rečeno na pregledu da je imala infarkt ili šlog oka, samo delimično vidi na levom oku i rečeno je da ne treba nikakva terapija da se to ne može ispraviti i da se javi internisti.
Interesuje me Vaše mišljenje da li se to može lečiti, da li se vid može ispraviti i gde mogu da se više informišem o toj bolesti.
Poštovana,
to se prvo mora potvrditi oftalmoloskim pregledom i pomoću VEP, eventualno ERG. Potreban je i MR mozga. Treba uvesti u terapiju tbl.Redizork 4,5 2x1/2, tbl.Vit C 1000 1x1, tbl.Cardiopirin 100 1x1. Potrebni su mi nalazi da bih Vam rekao prognozu.
Pozdrav
Imam 56 godina i već nekoliko dana imam jake bolove u predelu potiljka, pio sam tablete za glavu, trenutno prođe bol, dok tableta ima dejstvo.
Molim za savet
Poštovani,
da li imate spondilozu? Ako ne znate uradite rentgen vratne kičme. Kakav Vam je vid? Kakav je krvni pritisak? Da li osećate grč vratnih mišića? Da li imate temperaturu? Javite se sa odgovorima da bih Vam predložio terapiju.
Pozdrav
Poštovani,
Molim Vas da mi kažete nešto više o bolesti motornog neurona. Da li se bolest može otkriti u likvoru ili na neki drugi dijagnostički način? Koji su simtomi bolesti i da li se javljaju problemi sa vidom i podrhtavanje mišića? Kako se bolest drži pod kontrolom i da li postoje lekovi za lečenje iste?
Poštovana,
o Vašem pitanju može da se napiše čitava knjiga. Bolest motornog neurona je poremećaj u kome su neuroni uništeni tako da su mišići nesposobni da obavljaju svoju funkciju, što rezultuje njihovim propadanjem.
Postoji otežana pokretljivost udova, prisutni su poremećaji govora, gutanja i disanja. Bolest može pogoditi bilo koju osobu bilo koje dobi, i nije uvijek nasledna.
Zahvata 2 od 100.000 osoba. Grupa britanskih i australijskih naučnika, predvodjena istraživačima s King\'s Collegea iz Londona, proučavala je veliku obitelj zahvaćenu retkim naslednim oblikom bolesti, nazvanim amiotrofična lateralna skleroza (ALS).
Otkrili su da je jedan gen s mutacijom bitan, gen koji kodira protein TDP-43. Ovaj protein je i ranije bio poznat po svom nakupljanju u neuronima kod ove bolesti.
Otkriće upućuje da to nije samo bezazleni nusprodukt bolesti, nego bitan događaj u razvoju bolesti, jer uzrokuje samouništenje neurona.
Bolest je povezana s drugim neurodegenerativnim bolestima - s Parkinsonovom bolešću, varijantom Creutzfeldt-Jakobsove bolesti, te Alzheimerovom bolešću.
Bolest motornih neurona je ime koje se odnosi na grupu bolesti u kojima zataje neuroni koji upravljaju mišićima, pomoću kojih se krećemo, govorimo, dišemo i gutamo. Bez živaca koji ih aktiviraju, mišići postepeno oslabe i nestaju. Slabljenje je različito kod svake osobe.
Početni simptomi su blagi i uključuju posrtanje zbog slabosti nožnih mišića, poteškoće u držanju predmeta zbog slabosti mišića ruke, nerazgovetan govor ili teškoće prilikom gutanja zbog slabosti jezika i vratnih mišića. Mnoge bolesti mogu izgledati kao bolest motornih neurona u početnoj fazi bolesti. Dijagnoza zahteva mičljenje stručnjaka neurologa i često niz detaljnih ispitivanja. Niz raznih testova može pomoći u uspostavljanju dijagnoze, često se koristi elektromiograf (EMG). To može pomoći kod dijagnoze i prognoze.
Za sada nema leka, ali se vrše koordinirana istraživanja po cijelom svijetu i postižu se ohrabrujuci rezultati. U kliničkim istraživanjima pokazalo se da Rilutek pokazuje manje produženje života ljudima kojima je postavljena dijagnoza bolesti motonih neurona. Taj lek se može dobiti u sklopu plana farmaceutskih beneficija za pacijente koji zadovoljavaju utvrdjene kriterijume.
Lečenje i rehabilitacija uključuje neurologe, radne terapeute, fizioterapeute, logopede, psihologe, dijetetičare, medicinske sestre za kućnu negu, socijalne radnike, udruženja bolesti motornih neurona u svakoj državi.
Prema tome javite se nadležnom neurologu koji će Vas uputiti u ostalo.
Pozdrav
Poštovani,
moja beba ima mesec dana i stalno pun nos (ako se nosem mogu nazvati one dve rupice na njenom licu).. Poslednjih nekoliko dana se stanje pogoršalo, sekrecija se povećala, što je uslovilo otežano disanje i buđenje na svakih sat vremena. Ni sa dojenjem ne ide baš najsjanije.. Inače, beba nema temperaturu, do sada je nismo izvodili napolje (sem kod pedijatra na prvi pregled) i obitava u fino zagrejanim prostorijama.. Stavljamo joj fizioloski rastvor i ispumpavamo pumpicom!
Moja pitanja su: koliko često možemo davati fizioloski rastvor, u kojoj količini, da li je dobro da ga malo zagrejemo pre upotrebe, da li postoji još neko efikasno, a po bebu neškodljivo sredstvo koje možemo koristiti? Što se tiče pumpice, da li može da naškodi i da li je zdravo koristiti je (pumpica je po pricipu creva ciji jedan kraj ide u bebin nos, a drugi u usta, tatina, pa onda mora poprilično jako da se povuče da bi bilo efekta)?
Izvinite na mojoj opširnosti i unapred hvala!!
Poštovana,
Povećana sekrecija iz nosne sluzokože novorođenčeta je uobičajena pojava i može da traje i više od mesec dana posle porođaja. Mislim da o tome ne treba da brinete isuviše ukoliko beba nema drugih simptoma, kašalj, povišena temperatura, znaci infekcije grla.... Upotreba fiziološkog rastvora je preporučljiva i nema štetnih efekata. Što se tiče, takozvane, pumpice, mislim da se tu problem može javiti. Postoji opasnost od oštećenja osetljive i nežne sluzokože nosa kod bebice. U apotekama se mogu kupiti specijalno napravljene pumpice za ovakve stvari. One na jednom kraju imaju otvor koji se stavlja u nozdravu bebe, a na drugom kraju gumenu pumpalicu kojom se izvlači sekret. Ali, iovakve naprave se ne smeju primenjivati više od jednom ili dva puta dnevno. Ne znam da li je baš opravdano da otac usisava sekret na drugom kraju cevčice, jer sam siguran da se infekcija ovako može preneti.
Poštovani,
Odgovoreno: 26. 09. 2008.živim u Norveškoj i imam 41 godinu. Trnu mi noge ispod kolena. Nemam bolove i ruke i noge mi nisu hladne. Trnjenje mi se javlja dva - tri puta nedeljno i neprijatno je.
Da li bih mogao da koristim neki lek?
Hvala unapred,
Marko
Poštovani,
u kojim se situacijama tegobe dešavaju? Da li imate povišeni šećer u krvi? Da li Vas boli donji deo kičme? Odgovorite da bih Vam preporučio terapiju.
Pozdrav
Mojoj mami je rečeno na pregledu da je imala infarkt ili šlog oka, samo delimično vidi na levom oku i rečeno je da ne treba nikakva terapija da se to ne može ispraviti i da se javi internisti.
Odgovoreno: 26. 09. 2008.Interesuje me Vaše mišljenje da li se to može lečiti, da li se vid može ispraviti i gde mogu da se više informišem o toj bolesti.
Poštovana,
to se prvo mora potvrditi oftalmoloskim pregledom i pomoću VEP, eventualno ERG. Potreban je i MR mozga. Treba uvesti u terapiju tbl.Redizork 4,5 2x1/2, tbl.Vit C 1000 1x1, tbl.Cardiopirin 100 1x1. Potrebni su mi nalazi da bih Vam rekao prognozu. Pozdrav
Imam 56 godina i već nekoliko dana imam jake bolove u predelu potiljka, pio sam tablete za glavu, trenutno prođe bol, dok tableta ima dejstvo.
Odgovoreno: 26. 09. 2008.Molim za savet
Poštovani,
da li imate spondilozu? Ako ne znate uradite rentgen vratne kičme. Kakav Vam je vid? Kakav je krvni pritisak? Da li osećate grč vratnih mišića? Da li imate temperaturu? Javite se sa odgovorima da bih Vam predložio terapiju.
Pozdrav
Poštovani,
Odgovoreno: 26. 09. 2008.Molim Vas da mi kažete nešto više o bolesti motornog neurona. Da li se bolest može otkriti u likvoru ili na neki drugi dijagnostički način? Koji su simtomi bolesti i da li se javljaju problemi sa vidom i podrhtavanje mišića? Kako se bolest drži pod kontrolom i da li postoje lekovi za lečenje iste?
Poštovana,
o Vašem pitanju može da se napiše čitava knjiga. Bolest motornog neurona je poremećaj u kome su neuroni uništeni tako da su mišići nesposobni da obavljaju svoju funkciju, što rezultuje njihovim propadanjem. Postoji otežana pokretljivost udova, prisutni su poremećaji govora, gutanja i disanja. Bolest može pogoditi bilo koju osobu bilo koje dobi, i nije uvijek nasledna. Zahvata 2 od 100.000 osoba. Grupa britanskih i australijskih naučnika, predvodjena istraživačima s King\'s Collegea iz Londona, proučavala je veliku obitelj zahvaćenu retkim naslednim oblikom bolesti, nazvanim amiotrofična lateralna skleroza (ALS). Otkrili su da je jedan gen s mutacijom bitan, gen koji kodira protein TDP-43. Ovaj protein je i ranije bio poznat po svom nakupljanju u neuronima kod ove bolesti. Otkriće upućuje da to nije samo bezazleni nusprodukt bolesti, nego bitan događaj u razvoju bolesti, jer uzrokuje samouništenje neurona. Bolest je povezana s drugim neurodegenerativnim bolestima - s Parkinsonovom bolešću, varijantom Creutzfeldt-Jakobsove bolesti, te Alzheimerovom bolešću. Bolest motornih neurona je ime koje se odnosi na grupu bolesti u kojima zataje neuroni koji upravljaju mišićima, pomoću kojih se krećemo, govorimo, dišemo i gutamo. Bez živaca koji ih aktiviraju, mišići postepeno oslabe i nestaju. Slabljenje je različito kod svake osobe. Početni simptomi su blagi i uključuju posrtanje zbog slabosti nožnih mišića, poteškoće u držanju predmeta zbog slabosti mišića ruke, nerazgovetan govor ili teškoće prilikom gutanja zbog slabosti jezika i vratnih mišića. Mnoge bolesti mogu izgledati kao bolest motornih neurona u početnoj fazi bolesti. Dijagnoza zahteva mičljenje stručnjaka neurologa i često niz detaljnih ispitivanja. Niz raznih testova može pomoći u uspostavljanju dijagnoze, često se koristi elektromiograf (EMG). To može pomoći kod dijagnoze i prognoze. Za sada nema leka, ali se vrše koordinirana istraživanja po cijelom svijetu i postižu se ohrabrujuci rezultati. U kliničkim istraživanjima pokazalo se da Rilutek pokazuje manje produženje života ljudima kojima je postavljena dijagnoza bolesti motonih neurona. Taj lek se može dobiti u sklopu plana farmaceutskih beneficija za pacijente koji zadovoljavaju utvrdjene kriterijume. Lečenje i rehabilitacija uključuje neurologe, radne terapeute, fizioterapeute, logopede, psihologe, dijetetičare, medicinske sestre za kućnu negu, socijalne radnike, udruženja bolesti motornih neurona u svakoj državi. Prema tome javite se nadležnom neurologu koji će Vas uputiti u ostalo.
Pozdrav
Poštovani,
Odgovoreno: 26. 09. 2008.moja beba ima mesec dana i stalno pun nos (ako se nosem mogu nazvati one dve rupice na njenom licu).. Poslednjih nekoliko dana se stanje pogoršalo, sekrecija se povećala, što je uslovilo otežano disanje i buđenje na svakih sat vremena. Ni sa dojenjem ne ide baš najsjanije.. Inače, beba nema temperaturu, do sada je nismo izvodili napolje (sem kod pedijatra na prvi pregled) i obitava u fino zagrejanim prostorijama.. Stavljamo joj fizioloski rastvor i ispumpavamo pumpicom!
Moja pitanja su: koliko često možemo davati fizioloski rastvor, u kojoj količini, da li je dobro da ga malo zagrejemo pre upotrebe, da li postoji još neko efikasno, a po bebu neškodljivo sredstvo koje možemo koristiti? Što se tiče pumpice, da li može da naškodi i da li je zdravo koristiti je (pumpica je po pricipu creva ciji jedan kraj ide u bebin nos, a drugi u usta, tatina, pa onda mora poprilično jako da se povuče da bi bilo efekta)?
Izvinite na mojoj opširnosti i unapred hvala!!
Poštovana,
Povećana sekrecija iz nosne sluzokože novorođenčeta je uobičajena pojava i može da traje i više od mesec dana posle porođaja. Mislim da o tome ne treba da brinete isuviše ukoliko beba nema drugih simptoma, kašalj, povišena temperatura, znaci infekcije grla.... Upotreba fiziološkog rastvora je preporučljiva i nema štetnih efekata. Što se tiče, takozvane, pumpice, mislim da se tu problem može javiti. Postoji opasnost od oštećenja osetljive i nežne sluzokože nosa kod bebice. U apotekama se mogu kupiti specijalno napravljene pumpice za ovakve stvari. One na jednom kraju imaju otvor koji se stavlja u nozdravu bebe, a na drugom kraju gumenu pumpalicu kojom se izvlači sekret. Ali, iovakve naprave se ne smeju primenjivati više od jednom ili dva puta dnevno. Ne znam da li je baš opravdano da otac usisava sekret na drugom kraju cevčice, jer sam siguran da se infekcija ovako može preneti.
Prikazano 85671-85675 od ukupno 95542 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke