Draga doktorka,
moje ime je Tijana i imam 24 godine. Pre 5 godina, (2003.) dijagnostikovana mi je uvećana štitasta žlezda, tj. na njenom desnom režnju (vidljiv spolja) pronađen je elastičan nodus 2 cm, pokretan pri gutanju .Tada su mi uradili T3, T4, TSH, Calcitonin koji su svi bili u granicama normale,osim TG koji je bio 450! Takođe je punkcijom izvađen sadržaj tamnomrke boje i rađen je patohistološki nalaz kao i scintigram žlezde tako da je dijagnoza bila: Struma nodosa. Još jedanput su mi radili punkciju u Beogradu i tako (koliko su mogli) izvukli sadržaj toga, tada mi je doktor rekao da ako se ponovo pojavi i opet naraste da ću morati na operaciju, ali NIKAD nisam nijedan lek popila za moj problem, nisu mi dali nikakvu terapiju. Baka mi je imala \"gušu\" i šećernu bolest, pa se plašim da se i to meni ne desi. Ugojila sam se, ali sam uspela da zdravom dijetom i vežbanjem da smršam, jako sam nervozna, u sledećem trenutku jako razdražljiva i extremno emotivna, tako da zaplačem kad gledam reklame. Jednom godišnje proveravam TG, tako da je posle 2003. kada je bio 450, bez ikakvih lekova 2004 bio 27, 2005. već 58,9, zatim 2006. 73,7 i pre nekoliko dana 72,1.
Moje pitanje: da li Vi možete da mi preporučite neki čaj, lek....nešto što ja sama mogu da učinim za sebe, pored načina ishrane, operacije i slično? Napominjem da se od 2003, ne vidi na mom vratu izraslina, samo ultrazvukom i otprilike je 1 cm.
Hvala unapred
Poštovana,
Nodozna struma štitaste žlezde, odnosno postojanje čvrova u tkivu žlezde se ne može lečiti lekovima, i ukoliko su vrednosti hormona u granicama normale ne stvara bilo kakve smetnje, osim lokalno svojom veličinom. Kada nodus bude takve veličine da Vama stvara probleme, jedino definitivno rešenje je hirurška intervencija. Kako su rezultati punkcija bili do sada dobri, nema razloga za veliku brigu. Nodus od 2cm se sigurno može operisati, ukoliko mislite da je estetski problem ili Vam bilo kako smeta.
Poštovani,
Hašimotov tireoiditis ne zahteva terapiju dok su vrednosti hormona u granicama normale. Ukoliko se pojave simptomi i znaci smanjenja hormona započinje se supstituciona terapija, odnosno nadoknada hormona preparatima L-tiroksina u odgovarajućoj dozi.
Poštovani doktore,
imam ćerkicu od 6,5 godina, koja je prošle godine pošla po prvi put u vrtić, do tada je čuvala baka. Prvih mesec dana je bila oduševljena, ali se prehladila i odbila ponovo da ide, posle naše borbe, ona ponovo kreće i opet odbija da ide, napokon opet polazi posle šest meseci. Tada nam u vrtiću kažu da zbog rekonstrukcija dovedemo dete za sedam dana. Ona tada prestaje skroz da ide, a sada je počelo i predškolsko. Svako jutro, budimo je, žurimo na posao, a ona beži, vrišti, plače i neće da čuje da ide tamo. Razgovarala sam sa vaspitačima, nisu ništa čudno primetili, a ona mi kaže da ima tremu tamo da ode. Od tada ona po ceo dan čita, gleda bukvar, uči pesmice sama, a u vrtić neće nipošto. Ne znam šta je u pitanju i šta joj se tamo ne sviđa, ali i suprug i ja ujutru žurimo na posao. Inače, ima sestru osmi razred, koju posmatra kad uči, pa uči i ona, u svemu je staložena i razumna, sem oko vrtića, sada je kasno da je prebacim u osnovnu školu, a potreban je sertifikat za upis u prvi razred iduće godine. Mi smo očajni, vodimo je kod bake i tada se smiri, inače se budi i sva je zabrinuta ako pomenemo vrtić. Uveče sve spremi i kaže da će da ide, ali ujutru lom. Tamo ako ode odmah se adaptira, ali nikako da ode.
Pomoć, molim Vas. Pričali smo joj i o prijateljstvu i svemu, ali ona kao da se boji hijerarhije među njenim vršnjacima, imam taj osećaj, a uvredi se ako je učiteljica rekla da popravi crtež ili da peva i neće da ide. Inače bila uvek umiljato i krotko dete, ali kao da je u zadnje vreme preuzela model ponašanja starije ćerke, koja je u periodu tinejdžerskog bunta.
Hvala unapred,
Ines
Poštovana gđo Ines,
Predškolske ustanove su deo vaspitno-obrazovnog sistema i obavezno je prisustvo dece da bi se pripremila za obaveze i pravila u grupi, kakve ih očekuju u školu. Postavlja se pitanje kako ćete se ponašati kada bude vreme da krene u školu i kada to bude odbijala tražeći da ostane kod bake i tamo uči? Da li odvođenje kod bake pomaže rešavanju ili održavanju problema? Slažem se da je otežavajuća okolnost prisutvo buntovnog adolescenta (što je i odlika adolescencije), ali snaga porodice je u tome da i u tako komplikovanim porodičnim okolnostima roditelji ne prepuste deci moć odlučivanja u porodici. U uzrastu od 6,5 god., a pogotovo kod vaše kćeri, ne može se govoriti o strahu od odvajanja od roditelja niti o adolescentnom buntu, ali se može govoriti o instrumentalizaciji roditelja. U ovim situacijama, dakle, naješće su od presudne važnosti ne reakcije deteta, već ukućana. Da li vaše reakcije pomazu da se ona adaptira na odlaske ili pomažu da nauči da treba da vrišti i da to uvek pokažda bi se \"spasila\" od predškolskog? Kao ohrabrenje neka vam je na umu da se radi o prolaznom stanju, a ne mentalnom poremećaju, koje se prevazilazi uz više hrabrosti i odlučnosti. Ne tražite obećanja od nje, već joj jednostavno ukažite na posledice za ispunjavanje i neispunjavanje obaveza (dobre i loše, konkretne \"sada i ovde\", a NE plašenjem da neće biti ni za školu da ništa neće postići u životu i sl.). Jutarnja užurbanost takođe može biti kritična. Napravite dogovor o jutarnjim obavezama i nagradi i \"kazni\" ukolko se ne izvršavaju. Vi možete ustati i koji minut ranije da ne bi bilo napetosti, jer se tada dešavanja pogoršavaju, a rešenja izgleda samo održavaju problem. O \'trikovima\' u pripremi deteta, relaksaciji, motivaciji i nagradjivanju poželjnog ponašanja predlažem da se konsultujete sa sa psihologom obdaništa i samim vaspitačicama koje svojim i savetima iskustvom mogu veoma pomoći. Ukoliko dete pokazuje i druge psihološke smetnje (strahovi, nersapoloženje, odbijanje hrane, poremećaj spavanja itd.), potrebno je potražiti i pomoć dečjeg psihijatra. Srdačno, Miša
Molim Vas da mi odgovorite u kojoj meri je masturbacija normalna u predškolskom uzrastu - devojčica 5.5 godina,
ja sam vaspitač i u svojoj vaspitnoj grupi imam ovakav slučaj, majka je veoma zabrinuta....
Pedškolska masturbacija, ukoliko se uopšte može reći da dete masturbira u tom uzrastu najčešće nema seksualne fantazme niti spadaja u seksualne poremećaje jer nemaju seksualnu konotaciju, odnosno nedostaje prateća seksualna mašta i predstave koje su prisutne kod odraslih prilikom masturbacije. Zbog toga takva ¨masturbacija¨ nema funkciju regulacije seksualnog uzbudjenja, ali može imati funkciju rasterećenja od telesne napetosti. Ali pošto se radi o vema važnom aktu (tzv. apetitivno ponašanje) koje će u adolescenciji biti veoma značajan, svaka grubost, neodmerenost i kažnjavanje mogu ostaviti posledice na kasnije seksualno ponašanje u smislu redukacije interesovanja, oklevanja i strahova vezanih za seksualnu aktivnost. Zato, predlažem da prvo sagledate nekoliko stvari. Ono što je malo verovatno, a jasno je vidljivo na telu devojčice je postojanje prevremenog puberteta, što predstavlja hormonski problem. Drugo, mnogo važnije je sagledati da li je postojala mogućnost da je dete bilo ili jeste u kontaktu sa nekakvim pornografskim materijalom putem filmova, mobilnih telefona ili da je na bilo koji način izložena nekom vidu seksualnog zlostavljanja, a što se u ponašanju devojčice odlikuje i većim znanjem o seksualnom ponašanju u odnosu na vršnjake. Treće, da li je usamljena ili izložena stresnim porodičnim okolnostima, što može pogodovati traženju samostimulativne aktivnosti. Postoji i mogućnost da se radi o prisilnim radnjama, što zahteva svakako stručnu pomoć devojčici i porodici. Svakako treba početi sa analiziranjem ovih rizika i ponašanja, a paralelno pomoći devojčici u smanjenju mogućnosti pojave takve aktivnosti tako što ćete savetovati roditelje da više zajedničkog vremena provode sa njom (ukoliko je isključena mogućnost seksualnog zlostavljanja u porodici) u relaksirajućim aktivnostima i razgovarati o njenim problemima uz blago i nenasilno fizičko sputavanje prilikom izvođenja masturbatornih pokreta. Ukoliko se rizici isključe (uz obaveznu prijavu sumnje na eventualno seksualno zlostavljanje), a ona ne može da se odrekne te aktivnosti ili je ometa u obavljanju svakodnevnih obaveza i igri i nije jedini vid ispoljavanja neuobičajenog ponašanja, svakako je potrebno potražiti i stručno mišljenje i pomoć dečijeg psihijatra
Poštovani doktore,
živim i radim u Nemačkoj-Štutgart. Razboleo sam se od raka pluća. Posle neuspele primene nekih lekova preporučen mi je lek Tarceba (ili Tarceva), koji je tamo mnogo skup na Klinici. Raspitao sam se u S. Kamenici gde su mi rekli da ga oni daju u dnevnoj bolnici uz ličnu nabavku, ali pošto sam iz Bele Palanke da to mogu da primim u bolnici u Knez selo.
Molim da mi odgovorite da li mogu da dođem, jer pitanje upućujem preko brata. Imam sve nalaze. Puno hvala.
Poštovani,
Lek Tarceva je rigistrovan u Srbiji, ali se ne nalazi na listi lekova koji se pacijentu mogu propisati na teret fonda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. To znači da troškove primene ovog leka ne pokriva bilo kakvo zdravstveno osiguranje. Lek se može primeniti kod određene kategorije pacijenata sa karcinomom pluća, ali samo ukoliko pacijent ličnim sredstvima nabavi lek. Kad se počne sa primenom leka nije dobro prekidati lečenje, a ono može trajati više meseci ili godina. Inače, lek se može regularno kupiti u ovlašćenoj apoteci u Beogradu, proizvođač leka je firma Roche, Švajcarska, a orijentiaciona cena leka za mesečnu terapiju je oko 200 000 dinara. Do kraja ove godine očekuje se registracija leka za \"pozitivnu listu\", a da li će se stvarno i desiti još uvek je neizvesno.
S poštovanjem,
Doc. dr sc. Milan Rančić
Draga doktorka,
Odgovoreno: 12. 10. 2008.moje ime je Tijana i imam 24 godine. Pre 5 godina, (2003.) dijagnostikovana mi je uvećana štitasta žlezda, tj. na njenom desnom režnju (vidljiv spolja) pronađen je elastičan nodus 2 cm, pokretan pri gutanju .Tada su mi uradili T3, T4, TSH, Calcitonin koji su svi bili u granicama normale,osim TG koji je bio 450! Takođe je punkcijom izvađen sadržaj tamnomrke boje i rađen je patohistološki nalaz kao i scintigram žlezde tako da je dijagnoza bila: Struma nodosa. Još jedanput su mi radili punkciju u Beogradu i tako (koliko su mogli) izvukli sadržaj toga, tada mi je doktor rekao da ako se ponovo pojavi i opet naraste da ću morati na operaciju, ali NIKAD nisam nijedan lek popila za moj problem, nisu mi dali nikakvu terapiju. Baka mi je imala \"gušu\" i šećernu bolest, pa se plašim da se i to meni ne desi. Ugojila sam se, ali sam uspela da zdravom dijetom i vežbanjem da smršam, jako sam nervozna, u sledećem trenutku jako razdražljiva i extremno emotivna, tako da zaplačem kad gledam reklame. Jednom godišnje proveravam TG, tako da je posle 2003. kada je bio 450, bez ikakvih lekova 2004 bio 27, 2005. već 58,9, zatim 2006. 73,7 i pre nekoliko dana 72,1.
Moje pitanje: da li Vi možete da mi preporučite neki čaj, lek....nešto što ja sama mogu da učinim za sebe, pored načina ishrane, operacije i slično? Napominjem da se od 2003, ne vidi na mom vratu izraslina, samo ultrazvukom i otprilike je 1 cm.
Hvala unapred
Poštovana,
Nodozna struma štitaste žlezde, odnosno postojanje čvrova u tkivu žlezde se ne može lečiti lekovima, i ukoliko su vrednosti hormona u granicama normale ne stvara bilo kakve smetnje, osim lokalno svojom veličinom. Kada nodus bude takve veličine da Vama stvara probleme, jedino definitivno rešenje je hirurška intervencija. Kako su rezultati punkcija bili do sada dobri, nema razloga za veliku brigu. Nodus od 2cm se sigurno može operisati, ukoliko mislite da je estetski problem ili Vam bilo kako smeta.
Poštovana,
Odgovoreno: 12. 10. 2008.imam hasimotovu bolest u početnom stadijumu. Potreban mi je Vaš savet za lečenje i kakve su terapijske šanse?
Poštovani,
Hašimotov tireoiditis ne zahteva terapiju dok su vrednosti hormona u granicama normale. Ukoliko se pojave simptomi i znaci smanjenja hormona započinje se supstituciona terapija, odnosno nadoknada hormona preparatima L-tiroksina u odgovarajućoj dozi.
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 12. 10. 2008.imam ćerkicu od 6,5 godina, koja je prošle godine pošla po prvi put u vrtić, do tada je čuvala baka. Prvih mesec dana je bila oduševljena, ali se prehladila i odbila ponovo da ide, posle naše borbe, ona ponovo kreće i opet odbija da ide, napokon opet polazi posle šest meseci. Tada nam u vrtiću kažu da zbog rekonstrukcija dovedemo dete za sedam dana. Ona tada prestaje skroz da ide, a sada je počelo i predškolsko. Svako jutro, budimo je, žurimo na posao, a ona beži, vrišti, plače i neće da čuje da ide tamo. Razgovarala sam sa vaspitačima, nisu ništa čudno primetili, a ona mi kaže da ima tremu tamo da ode. Od tada ona po ceo dan čita, gleda bukvar, uči pesmice sama, a u vrtić neće nipošto. Ne znam šta je u pitanju i šta joj se tamo ne sviđa, ali i suprug i ja ujutru žurimo na posao. Inače, ima sestru osmi razred, koju posmatra kad uči, pa uči i ona, u svemu je staložena i razumna, sem oko vrtića, sada je kasno da je prebacim u osnovnu školu, a potreban je sertifikat za upis u prvi razred iduće godine. Mi smo očajni, vodimo je kod bake i tada se smiri, inače se budi i sva je zabrinuta ako pomenemo vrtić. Uveče sve spremi i kaže da će da ide, ali ujutru lom. Tamo ako ode odmah se adaptira, ali nikako da ode.
Pomoć, molim Vas. Pričali smo joj i o prijateljstvu i svemu, ali ona kao da se boji hijerarhije među njenim vršnjacima, imam taj osećaj, a uvredi se ako je učiteljica rekla da popravi crtež ili da peva i neće da ide. Inače bila uvek umiljato i krotko dete, ali kao da je u zadnje vreme preuzela model ponašanja starije ćerke, koja je u periodu tinejdžerskog bunta.
Hvala unapred,
Ines
Poštovana gđo Ines,
Predškolske ustanove su deo vaspitno-obrazovnog sistema i obavezno je prisustvo dece da bi se pripremila za obaveze i pravila u grupi, kakve ih očekuju u školu. Postavlja se pitanje kako ćete se ponašati kada bude vreme da krene u školu i kada to bude odbijala tražeći da ostane kod bake i tamo uči? Da li odvođenje kod bake pomaže rešavanju ili održavanju problema? Slažem se da je otežavajuća okolnost prisutvo buntovnog adolescenta (što je i odlika adolescencije), ali snaga porodice je u tome da i u tako komplikovanim porodičnim okolnostima roditelji ne prepuste deci moć odlučivanja u porodici. U uzrastu od 6,5 god., a pogotovo kod vaše kćeri, ne može se govoriti o strahu od odvajanja od roditelja niti o adolescentnom buntu, ali se može govoriti o instrumentalizaciji roditelja. U ovim situacijama, dakle, naješće su od presudne važnosti ne reakcije deteta, već ukućana. Da li vaše reakcije pomazu da se ona adaptira na odlaske ili pomažu da nauči da treba da vrišti i da to uvek pokažda bi se \"spasila\" od predškolskog? Kao ohrabrenje neka vam je na umu da se radi o prolaznom stanju, a ne mentalnom poremećaju, koje se prevazilazi uz više hrabrosti i odlučnosti. Ne tražite obećanja od nje, već joj jednostavno ukažite na posledice za ispunjavanje i neispunjavanje obaveza (dobre i loše, konkretne \"sada i ovde\", a NE plašenjem da neće biti ni za školu da ništa neće postići u životu i sl.). Jutarnja užurbanost takođe može biti kritična. Napravite dogovor o jutarnjim obavezama i nagradi i \"kazni\" ukolko se ne izvršavaju. Vi možete ustati i koji minut ranije da ne bi bilo napetosti, jer se tada dešavanja pogoršavaju, a rešenja izgleda samo održavaju problem. O \'trikovima\' u pripremi deteta, relaksaciji, motivaciji i nagradjivanju poželjnog ponašanja predlažem da se konsultujete sa sa psihologom obdaništa i samim vaspitačicama koje svojim i savetima iskustvom mogu veoma pomoći. Ukoliko dete pokazuje i druge psihološke smetnje (strahovi, nersapoloženje, odbijanje hrane, poremećaj spavanja itd.), potrebno je potražiti i pomoć dečjeg psihijatra. Srdačno, Miša
Molim Vas da mi odgovorite u kojoj meri je masturbacija normalna u predškolskom uzrastu - devojčica 5.5 godina, ja sam vaspitač i u svojoj vaspitnoj grupi imam ovakav slučaj, majka je veoma zabrinuta....
Odgovoreno: 12. 10. 2008.Pedškolska masturbacija, ukoliko se uopšte može reći da dete masturbira u tom uzrastu najčešće nema seksualne fantazme niti spadaja u seksualne poremećaje jer nemaju seksualnu konotaciju, odnosno nedostaje prateća seksualna mašta i predstave koje su prisutne kod odraslih prilikom masturbacije. Zbog toga takva ¨masturbacija¨ nema funkciju regulacije seksualnog uzbudjenja, ali može imati funkciju rasterećenja od telesne napetosti. Ali pošto se radi o vema važnom aktu (tzv. apetitivno ponašanje) koje će u adolescenciji biti veoma značajan, svaka grubost, neodmerenost i kažnjavanje mogu ostaviti posledice na kasnije seksualno ponašanje u smislu redukacije interesovanja, oklevanja i strahova vezanih za seksualnu aktivnost. Zato, predlažem da prvo sagledate nekoliko stvari. Ono što je malo verovatno, a jasno je vidljivo na telu devojčice je postojanje prevremenog puberteta, što predstavlja hormonski problem. Drugo, mnogo važnije je sagledati da li je postojala mogućnost da je dete bilo ili jeste u kontaktu sa nekakvim pornografskim materijalom putem filmova, mobilnih telefona ili da je na bilo koji način izložena nekom vidu seksualnog zlostavljanja, a što se u ponašanju devojčice odlikuje i većim znanjem o seksualnom ponašanju u odnosu na vršnjake. Treće, da li je usamljena ili izložena stresnim porodičnim okolnostima, što može pogodovati traženju samostimulativne aktivnosti. Postoji i mogućnost da se radi o prisilnim radnjama, što zahteva svakako stručnu pomoć devojčici i porodici. Svakako treba početi sa analiziranjem ovih rizika i ponašanja, a paralelno pomoći devojčici u smanjenju mogućnosti pojave takve aktivnosti tako što ćete savetovati roditelje da više zajedničkog vremena provode sa njom (ukoliko je isključena mogućnost seksualnog zlostavljanja u porodici) u relaksirajućim aktivnostima i razgovarati o njenim problemima uz blago i nenasilno fizičko sputavanje prilikom izvođenja masturbatornih pokreta. Ukoliko se rizici isključe (uz obaveznu prijavu sumnje na eventualno seksualno zlostavljanje), a ona ne može da se odrekne te aktivnosti ili je ometa u obavljanju svakodnevnih obaveza i igri i nije jedini vid ispoljavanja neuobičajenog ponašanja, svakako je potrebno potražiti i stručno mišljenje i pomoć dečijeg psihijatra
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 11. 10. 2008.živim i radim u Nemačkoj-Štutgart. Razboleo sam se od raka pluća. Posle neuspele primene nekih lekova preporučen mi je lek Tarceba (ili Tarceva), koji je tamo mnogo skup na Klinici. Raspitao sam se u S. Kamenici gde su mi rekli da ga oni daju u dnevnoj bolnici uz ličnu nabavku, ali pošto sam iz Bele Palanke da to mogu da primim u bolnici u Knez selo.
Molim da mi odgovorite da li mogu da dođem, jer pitanje upućujem preko brata. Imam sve nalaze. Puno hvala.
Poštovani, Lek Tarceva je rigistrovan u Srbiji, ali se ne nalazi na listi lekova koji se pacijentu mogu propisati na teret fonda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. To znači da troškove primene ovog leka ne pokriva bilo kakvo zdravstveno osiguranje. Lek se može primeniti kod određene kategorije pacijenata sa karcinomom pluća, ali samo ukoliko pacijent ličnim sredstvima nabavi lek. Kad se počne sa primenom leka nije dobro prekidati lečenje, a ono može trajati više meseci ili godina. Inače, lek se može regularno kupiti u ovlašćenoj apoteci u Beogradu, proizvođač leka je firma Roche, Švajcarska, a orijentiaciona cena leka za mesečnu terapiju je oko 200 000 dinara. Do kraja ove godine očekuje se registracija leka za \"pozitivnu listu\", a da li će se stvarno i desiti još uvek je neizvesno. S poštovanjem, Doc. dr sc. Milan Rančić
Prikazano 83871-83875 od ukupno 94691 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke