Imam 30. god udata, dete 5.god. Poslednjih nedelju-dve hladna mi je cela desna šaka. Stisak sa obe šake istovremeno mi je podjednako jak. Temperatura šake raste ako je intenzivno masiram. Ruka nije povredjena, nije otečena, normalno je upotrebljavam. Osećaj je neprijatan.
da li je promenjena boja kože na desnoj šaci, u smislu da je modrija? Uradite rentgen vratne kičme, EMNG ruku. Do tada preporučujem drag.Trental 400 2x1 (posle jela), tbl.Aspirin protect 100 1x1, drag.Beviplex 3x1. Javite se sa odgovorom i nalazima.
operisana sam 30.10.2001.g tu mammae 1.sin.c 50.9. Bila sam na zračenju i primala hemoterapiju. Od aprila 2002. uvedena mi je terapija nolvadex in cursu, koju još uvek koristim. Već duže vreme imam bolove u nogama što mi otežava kretanje i bolove u donjem delu kičme. Od prošle godine su mi povećani markeri CA15-3 =242,8, CA 125 = 35,31 i CEA = 5,7. Zabrinuta sam da li se bolest proširila? Napominjem i da sam dijabetičar. Koristim INSULATARD NOVOLET ujutru 22 i uveče 16 i ACTRAPID NOVOLET ujutru 12 i uveče 4. Takodje su mi povećani i trigliceridi 12,10, holesterol 9,80.
Molila bih Vas da mi odgovorite šta da radim? Jako sam zabrinuta. Da li postoji još neka terapija osim NOLVADEXA koji već dugo koristim? Radila sam skener kičme i snimala pluća. Rekli su mi da je sve u redu, da nema znakova bolesti, osim diskopatije. Takodje me zanima zašto su prisutni bolovi u kičmi i nogama ako nema ništa na snimku? Šta bih još trebala da uradim od dodatnih analiza?
diskopatija je dovoljan razlog za bolove u kičmi i nogama, to nije ništa na nalazu. S druge strane kao jedna od komplikacija šećerne bolesti može se pojaviti dijabetesna polineuropatija koja isto može dati bolove u nogama uz trnjenje, žarenje, mravinjanje, grčeve... Mada je diskopatija uopštena dijagnoza za CT snimak koji vidi preciznije. Bilo bi dobro da uradite MR LS kičme i EMNG nogu. Do tada preporučujem terapiju tbl.Movalis 15mg 2x1, tbl.Mydocalm 3x1 za bolove i opuštanje mišića, a za masnoću u krvi preporučujem uz dijetu tbl.Sortis 20mg 1 uveče. Javite se sa nalazima da bi eventualno korigovali ili dopunili terapiju.
hvala Vam što i za praznike odvojite vreme za naše probleme. Ja sam zabrinuta majka i strina. U jednom od prethodnih pisama sam Vam se požalila na problem sa ponašanjem deverovog deteta koje moje dete kopira i hvala Vam na odgovoru. Jedino me zanima kako da se ja postavim kada moje dete (koje dosad to nije radilo) počne da se baca jer ja na to do sada nisam navikla!!!(u mom vaspitnom biltenu šamari i ne daj bože batine NE POSTOJE) I da li je pametno da bilo šta radim kad deverov sin počne da histeriše i da se baca!!!
Mnogo Vam hvala i Srećni Vam praznici!!!
Poštovana, hvala na pohvalama. Naravno da je potrebno da reagujete jer deca uče po modelu, odnosno oponašaju ono ponašanje koje je bilo nagrađeno. Ukoliko vaše dete vidi da je ponašanje drugog deteta naišlo na na odobravanje (pa makar to bilo ispunjavanje želje, dobijanje utehe uz pomoć bake, deke i pored kritike roditelja), velika je verovatnoća da će dete koje posmatra ponoviti slično ponašanje. Prema bacanju o pod se treba ophoditi kao prema glumačkoj predstavi. Svaka predstava se igra dokle god ima publike, a skida se sa repertoara kada je gledalište prazno. Napustite sobu (i vi i dete) u kojoj se glumi loša predstava, pa će i ona biti skinuta sa repertoara. Srdačno i srećni praznici
Imam 26. godina i u velikoj sam panici... Mislim da postajem impotentan. Želja za seksom mi je sve manja i u zadnjih dva meseca sve je gore i gore! Jeste da imam problema na poslu, ali mislim da ovo ne treba da se dogadja.
Molim Vas pomozite mi!!
Impotencija i pad seksualne želje su dve odvojene pojave. Prva se odnosi na sposobnost realizacije seksualnog odnosa, a druga se odnosi na ono što definiše. U vašem slučaju impotencija nije opisana vašim pismom već smanjenje seksualne želje. Seksualna želja je u obrnutoj proporciji sa nivoom psihičke napetosti, odnosno blaga napetost povećava seksualni apetit, a jaka snižava. Kada je u pitanju dovedeno socijalno i egzistencijalno "preživljavanje", seks pada u drugi plan, jer dok opasnost traje, organizam se priprema za odbranu, a seksualno angažovanje je tada rizik. To nam je nasle vrste. Zato, pokušajte da "sredite" probleme na poslu, pa onda testirajte svoju seksualnu želju. Srdačno
Pokušaću da Vam što kraće opišem moj problem. Imam 35.godina, a moji problemi su počeli prije deset godina. Tada sam bila na trećoj godini fakulteta i počela sam da osjećam veliku napetost, neobjašnjive strahove, a javile su mi se i misli o smrti i samoubistvu. Javila sam se neuropsihijatru koja je konstatovala da je riječ o anksioznosti i o prolaznoj adolescentskoj krizi. Koristila sam Tranex nekih mjesec dana(doktorica je smatrala da nije više potrebno), a problemi su nestali s teškom mukom nakon nekih godinu i po dana. Tada to nisam vidjela, međutim smatram da je problem bio vezan uz moj trenutni neuspjeh na fakultetu. Poslije toga sam se dobro osjećala par godina. Završila sam fakultet (ali nisam mogla da nađem posao), imala ozbiljnu vezu sa planovima za brak , da bi se isti problemi opet pojavili. Javila sam se privatno neuropsihijatru i doktorica mi je dijagnostifikovala anksiozno-depresivno reaktivno stanje. Išla sam redovno na kontrole i uzimala Zoloft dvije godine nakon čega sam se osjećala dobro i u dogovoru sa doktoricom prekinula terapiju. Nakon toga sam se zaposlila, nakon 9 mjeseci udala i ostala u drugom stanju i isti problemi opet počinju. Javila sam se opet istoj doktorici, koja je rekla da je depresivno stanje normalno za trudnoću i da će se sve srediti kad se porodim, i nakon četvrtog mjeseca mi uključila leksilijum po potrebi. Bilo je užasno očekivati bebu i razmišljati o samoubistvu. U sebi nisam vidjela ljudsko biće nego samo monstruma. Stanje se poslije poroda pogoršalo, nisam mogla da osjetim nikavu radost ni zbog bebe, osjećala sam ogromnu krivicu i stalno sam razmišljala o samoubistvu. Javila sam se opet istoj doktorici,koja mi je opet uključila zoloft 100 mg i leksilijum 3x1,5. Doktorica je bila jako zauzeta, teško mi je bilo dogovarati termine kod nje. Pored toga, za 5 mjeseci nije bilo nekog vidnog napretka. Takođe sam tražila od nje da mi preporuči psihoterapeuta koji bi mi odgovarao, jer sam htjela da se sa mojim problemima ozbiljnije obračunam. Ona je smatrala da sam ja takva ličnost da mi najbolje odgovaraju lijekovi, a i da niko od doktora nema vremena da se bavi psihoterapijom ni privatno ni u državnoj bolnici. Tada sam našla drugu doktoricu koja mi je promijenila terapiju (F 32-Velafax 185 mg ,Ksalol po potrebi) i preporućila kog.bih.terapeuta. Rekla mi je da smatra da stanje nije toliko strašno ,koliko nisam bila pravilno terapijski zbrinuta i da krenem sa psihoterapijom kada lijekovi počnu djelovati. To je bilo prije 5 mjeseci, već 3 mjeseca idem na psihoterapjiu (ispočetka sedmično, sad mjesečno). Kad je Velafax počeo djelovati, osjećala sam se dobro. Međutim, otprilike prije 2 mjeseca počeli su mi se javljati periodi kad mi se pogorša stanje 5-6 dana i kada se javljaju suicidalne misli, osjećaj besmisla i sl. Doktorica smatra da je to reakcija na psihoterapiju i da nije potrebno povećanje ili mijenjanje terapije. Kroz psihoterapiju sam shvatila da sam veliki perfekcionista, da imam previše izražen osjećaj za pravdu i da dosta stvari trebam mijenjati kod sebe. Sve mi ovo daje nadu za ozdravljenje, međutim kada dođu dani crnih misli to sve pada u vodu. Ponekad stvarno imam osjećaj da mi nestaje i volje snage i da ću pokleknuti. Već dugo vremena se nisam ničemu istinski obradovala, jer uvijek živim u strahu od svojih crnih misli i loših dana i od toga šta će mi oni donijeti. Često nemogu sebe da vidim u budućnosti, jer mislim da će me sve to slomiti i da se uzalud opirem. Da li postoji nada da uz sadašnju terapiju i psihoterapiju svoj problem riješim trajnije,tj. da mi se ove epizode više ne javljaju. Poželila sam se sebe one stare, koja je život udisala punim plućima i sve oko sebe punila pozitivnom energijom. Želim da svom snagom volim svog sina i muža, jer im sada mogu pružiti samo djelić svoje ljubavi od one koja je zarobljena negdje duboko u F 32.
imam duboko razumevanje za Vaše probleme i mislim da nema subjektivno jačeg doživljaja sopstvene muke od tog, ali takodje svako poznaje svoj problem pa mu je shodno tome sopstveni najteži i najveći. Pacijent koji boluje od maligne bolesti bi se menjao sa Vama, a da li biste Vi sa njim. Razmislite. Kaže se ,kakve su vam misli, takav vam je život. Život ćete promeniti ako naučite da mislite na drugačiji način, da shodno tome osećate. Lako je reći, znam, ali nije teško ni pokušati. Ne znate dok ne krenete, ne možete doći do vrha, ako ne zakoračite na prvi stepenik. U tom hodu uvek imate dinamiku, ponekad Vam je lakše, ponekad napornije. Znači periode cikličnog reagovanja imaju svi, jače ili slabije. Naučite se da drugačiji pristup svom problemu imate. Mislim da je psihoterapija neophodna, i kontrole od strane psihijatra i dalje. Ja radim u Nišu u KC, ukoliko ste u mogućnosti, javite se.
Marija S.
Molila bih Vas da mi odgovorite šta da radim? Jako sam zabrinuta. Da li postoji još neka terapija osim NOLVADEXA koji već dugo koristim? Radila sam skener kičme i snimala pluća. Rekli su mi da je sve u redu, da nema znakova bolesti, osim diskopatije. Takodje me zanima zašto su prisutni bolovi u kičmi i nogama ako nema ništa na snimku? Šta bih još trebala da uradim od dodatnih analiza?
Marina
Mnogo Vam hvala i Srećni Vam praznici!!!
Poštovana, hvala na pohvalama. Naravno da je potrebno da reagujete jer deca uče po modelu, odnosno oponašaju ono ponašanje koje je bilo nagrađeno. Ukoliko vaše dete vidi da je ponašanje drugog deteta naišlo na na odobravanje (pa makar to bilo ispunjavanje želje, dobijanje utehe uz pomoć bake, deke i pored kritike roditelja), velika je verovatnoća da će dete koje posmatra ponoviti slično ponašanje. Prema bacanju o pod se treba ophoditi kao prema glumačkoj predstavi. Svaka predstava se igra dokle god ima publike, a skida se sa repertoara kada je gledalište prazno. Napustite sobu (i vi i dete) u kojoj se glumi loša predstava, pa će i ona biti skinuta sa repertoara. Srdačno i srećni praznici
Imam 26. godina i u velikoj sam panici... Mislim da postajem impotentan. Želja za seksom mi je sve manja i u zadnjih dva meseca sve je gore i gore! Jeste da imam problema na poslu, ali mislim da ovo ne treba da se dogadja.
Odgovoreno: 07. 01. 2009.Molim Vas pomozite mi!!
Impotencija i pad seksualne želje su dve odvojene pojave. Prva se odnosi na sposobnost realizacije seksualnog odnosa, a druga se odnosi na ono što definiše. U vašem slučaju impotencija nije opisana vašim pismom već smanjenje seksualne želje. Seksualna želja je u obrnutoj proporciji sa nivoom psihičke napetosti, odnosno blaga napetost povećava seksualni apetit, a jaka snižava. Kada je u pitanju dovedeno socijalno i egzistencijalno "preživljavanje", seks pada u drugi plan, jer dok opasnost traje, organizam se priprema za odbranu, a seksualno angažovanje je tada rizik. To nam je nasle vrste. Zato, pokušajte da "sredite" probleme na poslu, pa onda testirajte svoju seksualnu želju. Srdačno
Prikazano 79291-79295 od ukupno 94975 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke