imam 28 godina i ogroman višak kilograma. Bila sam kod nutricioniste i dobila takozvanu R-dijetu. Ona funkcioniše i tu nema problema. Moj problem su slatkiši koje teško zaobilazim pa je zbog toga učinak dijete manji nego što bi trebao da bude. Šta bi za mene bila "najbezbolnija" varijanta slatkiša koju bih smela da dozvolim sebi?
Krajem avgusta sam imao oralni sex sa devojkom koju trenutno nisam u mogucnosti da pitam da li ima hiv ili neke druge bolesti i da li bi se testirala, uglavnom, nedelju dana nakon toga zaboleo me desni krajnik, dobio sam penicili 800 000 (8 komada), malo se smirilo da bi opet otekli i da bi mi se pocetkom oktobra javile prve zlezde, najpre na desnoj strani. U pocetku nije bolela, posle je pocela da boli, da bi se posle pojavile i na levoj strani, ujedno su se vratili i problemi sa grlom. Test na hiv radjen negativan. Potom sam popio Pancef, pa Klindamicil (mislim da se tako zove) i dalje isto sa krajnicima i zlezdama (krajnici jako crveveni, zlezde otecene). sledeci test na hiv radjen 1.dec i opet negativan. Ujedno je taj datum bio i poslednji dan kada sam popio poslenji Klindamicil. Od tada do danas nisam pio nikakve lekove. Poslednji test na hiv 19.dec. Od pocetka junuara su mi se smirile zlezde, ali i dan danas se ne zna uzrok svega toga, ujedno su mi se pojavile zlezde i na prepona, bolovi u abdomenu, najvise na levoj strani, u predelu slezine.Nemam temperaturu, bar do danas (ali se nadam da je to samo od stresa), radjen brisevi, EB virus,,,sve negativno, Da li ima jos neki test koji bi trebalo da uradim? I interesuje me koliko su ti lekovi i injekcije mogle eventualno da uspore nastanak antitela od hiva, pa da od kraja avgusta do 19.dec (skoro 4 meseca) ta antitela nisu mogle da se stvore. naravno icu sledece nedelje na hiv test, ali sada sam stvarno zabrinut, jer pre poslednjeg testa nisam imao ovakve bolove u stomaku i cak mi se pre nekoliko dana pojavio neki otok na zadnjoj desnoj strani vrata....mislim da sam pre poslednjeg testa imao oslabljen imunitet i da su antitela imala prilike da se razviju (ukoliko sam se zarazio), jer koliko znam zavisi sve od jacine imuniteta, a s obzirom da sam se sve vreme lecio od necega, imao i kijavicu i sve sto je prati. pozdrav
rizik j io relativno mali, ali je ipak io rizik. Za sada bedljivo nije HIv u poutanju. Trebalo bi uarditi i HIV antigen, uz antitela za svaki sluačaj. Nemate povišenu temperaturu, šro ne znači mnogo. Ako su se uvećane žljezde povukle, osećate se zdarvi, onda i nije posebno važno koji j virus, osim HIV, bio u pitanju. Antibiotici su verovatno bili suvišni.
Imam devojčicu od 6 godina, predškolski uzrast, i imamo problem - odbija da ide u školu. Naime uveče se lepo spremi za školu ranac i ono što želi da obuče za školu ali ujutru je haos! Ili ne želi da ustane iz kreveta i ako je uveče otišla na vreme na spavanje ili pak sve bude u redu dok ne ode u školu do vrata kada treba da udje, onda počinje plakanje, veže se za mene ili oca i ne želi da udje - ne daj me mamice, tatice. Kada se okrenemo i odemo a ona udje sa vaspitačicom, plakanje se završi za par minuta. Pričali smo sa vaspitačicom kaže da je društvena ali ne previše aktivna na času, ali kada je direktno nešto pita odgovara tačno i razumno. Pitala sam je zašto se ne javlja ona kaže da je sramota! Onda samo joj objašnjavali da ne treba da je sramota i da treba da se javlja i ako pogrešno odgovori da to nije strašno jer škola zato služi, da se nauči ono što se nezna. Ali šta raditi sa tim strahom, jednom je bila u grupi i vaspitačica na praksi, pored njene vaspitačice, nije htela ni da se"odlepi "od mene sve dok devojka nije izašla a ona sa vaspitačicom ušla a nakon nje i ova vaspitačica i kada su se upoznale nije bilo problema. Pričala sam sa vaspitačicom kako se slaže sa drugom decom, kaže da nema problema. Domaće zadatke piše malo uz nagovaranje kako kad nekad i na svoju inicijativu. Pozitivno se izjašnjava o svojim vršnjacima i o vaspitačici. Šta raditi, još reći ću da imamo još jednu devojčicu od 3 godina ali ne pravimo neku razliku izmedju njih.
Poštovana, nije mi jasno da li vaša devojčica ide u "predškolsko" ili školu, niti mi je jasna vaša strategija "lečenja" straha. Ako je devojčica u predškolskom, a što je za njen uzrast adekvatno, onda smetnje mogu imati privremeni karakter ukoliko se smanji pritisak na njeno ponašanje. To podrazumeva da idete korak po korak i da joj prvo pomognete u savladavanju straha od odlaska bez nametanja bilo kakvih drugih zadataka koje ona treba da ispunu u predškolskom. Ona tamo treba da se pripremi i upozna sa onim što je čeka u školi a ne da se javlja, uči i piše domaće, jer možda još uvek nije spremna za to. Motorne, sposobnosti šake u tom uzrastu nisu iste kao kod sedmogodišnjeka i ako želite da detetu ogadite školu, potrebno je samo da insistirate na nečemu za šta dete nije spremno. Između šeste i sedme godine pa sve do punih osam godina deca imaju umni "skok" i treba ga prepoznati i nije u isto vreme kod svakog deteta. Sa druge strane, ukoliko devojčica ide u školu, situacija je još kritičnija jer prilagođavanje se može produžiti čak i do drugog polugođa drugog razreda, kada dete nije dovoljno umno i emocionalno spremno. Nju nije strah samo od odlaska u školu, već i od greške. Ali još uvek nije savladan prvi, a vi se uprežete da joj "izlečuite" i drugi. Jedno po jedno treba rešavati. Dok se ne ugasi prvi, ne treba se baviti drugim strahom. Dakle, ništa gore od lepih namera bez sagledavanja mogućnosti deteta i spremnosti da učini ono što mu je projektovano od ambicioznih roditelja. Strah će pobeći ako vi pomognete, ali i ostati i opstati, opet ako vi pomognete. Srdačno
Imam 31 god. i u braku sam 8 god. imam troje dece jedno 6 god. i blizance 4,5 god. Sve je bilo kao u bajci do pre dve godine kada sam slučajno otkrila neke poruke u suprugovom telefonu. Da ne dužim priču opravdanje je našao u odgovoru da ga zapostavljam, da mu ne posvećujem dovoljno pažnje (samo da napomenem u tom periodu sam počela da radim). U pitanju je bio neki SMS servis za upoznavanje i druženje. Medjutim moj suprug je od tih osoba i dobio lične brojeve tel. tako da to više nije išlo preko servisa nego direktno. Mnogo me povredio, narušio moj savršeni svet. Probudila sam se u najokrutnijoj realnosti da postoji mogućnost da ga izgubim. Čitava ta agonija se produžila još dva meseca posle čega je usledio period ponovne adaptacije jedno na drugo - to kažem iz tog razloga jer više nisam imala 100 % poverenje u supruga. U toku prošle godine nekako sam se dovela u normalu i počela da funkcionišem uz veliki trud sa moje i njegove strane. Medjutim kao što i obično biva ponovo su počele da se dešavaju slične stvari - repriza čitavih dogadjaja koje mi zadaju veliki duševni i fizički bol (zato što sto ga mnogo volim), čak sam i tražila od njega da bude toliko iskren prema meni i da mi u lice kaže da me više ne želi i da nije srećan sa mnom. Ja bih njemu to rekla i spremna sam ma koliko to bolno bilo i da ga pustim da ode da bude srećan. Njegovi odgovori su uvek da me voli najviše na svetu, da nikada nije pomislio da me prevari i da ne želi da me ostavi. Znam da me nije prevario ali njegovo ponašanje mi nagoveštava da možda želi to da uradi. O svemu razgovaramo i nikako mi nije jasno kako čovek može da radi neke odredjene stvari a da ne zna zašto ih radi - to je njegovo objašnjenje. Da napomenem da je išao i kod psihijatra na savetovanje (koji je njegovo stanje opisao kao deprimiranost) usled čega je posle i nastupio gore pomenuti period poboljšanja. Poslednja tri meseca radimo u suprotnim smenama i vidjamo se samo rano ujutru i kasno uveče kada on dodje sa posla. I on meni mnogo nedostaje pa ne potežem za alternativnim sredstvima i zamenom. Molim Vas pomozite mi da shvatim, da pokušam da mu pomognem da se osvesti, da se vratimo normalnom životu. Ovo predugo traje ne znam koliko cu još imati snage i oproštaja, a da potpuno ne otupim kada je on u pitanju. Još uvek imam razumevanja ali ne znam još koliko. Molim za brz odgovor.
Poštovana, ljudi u mašti svašta čine, ali to nije ni kažnjivo, a ni štetno. Bitno je šta se čini u realnosti. Imati 100% poverenja je velika obaveza i nije više poverenje nego idealizacija ili kontrola koja drugome onemogućava relaksiranu komunikaciju sa drugim osobama zbog stalnog pritiska partnera da se nikako ne izgubi tih 100% poverenja koje je partner isprojektovao. Sa druge strane, strast je teško podgrevati viđanjem rano ujutro i kasno uveče. Kada se osobe žele i jedno drugom nedostaju, obično nađu načina da promene rutinu koja ih udaljava. Nije dovoljno reći (i on meni ne dostaje pa ne razmišljam o drugima) što neodoljivo podseća na čuvenu rečenicu Seke Sabljić iz Maratonaca..."I ja tebe volim pa te ne napadam", već i učiniti nešto po tom pitanju. Dakle, pre nego što donesete krupne odluke, razmislite o "sitnicama" koje odnos grade. Srdačno
03.08.2008 pokidao sam prednji ukršteni ligament i jedan deo meniskusa, nosio sam 21 dan gips i za to vreme atrofirao mi je mišić kvadicepsa da bi 03.10.2008 bila zakazana operacija. Evo već je prošlo 4 meseca i nisam uspeo da savijem nogu do kraja i mišić je i dalje vidno manji nego na drugoj nozi, takodje mi se i dešavaju čudna pucketanja u kolenu kada ga ispravljam. Moja pitanja su: - Da li je moguće vratiti mišić u prvobitno stanje ili će on ostati manji nego na drugoj nozi, i koji je period još potreban da bih savio nogu do kraja? - Interesuje me da li mogu početi sa laganim trčanjem i teretanom (spravom za noge)? - Da li je puckanje u kolenu normalno posle ovakve povrede?
Mišićna snaga i masa mogu se vratiti samo uz dozirane vežbe koje treba da radite u zdravstvenoj ustanovi pod kontrolom fizijatra i terapeuta. Takođe su neophodne vežbe za povećanje obima pokreta u kolenu. Treba da uradite i kontrolni MRI i pregled ortopeda, da bi se videlo u kakvom su stanju operisane strukture, kao i da li postoji objektivni razlog za ograničeno savijanje i pucketanje. Trčanje i teretana tek nakon sprovedenog tretmana na fizikalnoj med.
cokolada za kuvanje ili cokolada za dijabeticare jedna stangla dnevni za uzinu, eventualno bonzita ili saka suvog voca za uzinu
Krajem avgusta sam imao oralni sex sa devojkom koju trenutno nisam u mogucnosti da pitam da li ima hiv ili neke druge bolesti i da li bi se testirala, uglavnom, nedelju dana nakon toga zaboleo me desni krajnik, dobio sam penicili 800 000 (8 komada), malo se smirilo da bi opet otekli i da bi mi se pocetkom oktobra javile prve zlezde, najpre na desnoj strani. U pocetku nije bolela, posle je pocela da boli, da bi se posle pojavile i na levoj strani, ujedno su se vratili i problemi sa grlom. Test na hiv radjen negativan. Potom sam popio Pancef, pa Klindamicil (mislim da se tako zove) i dalje isto sa krajnicima i zlezdama (krajnici jako crveveni, zlezde otecene). sledeci test na hiv radjen 1.dec i opet negativan. Ujedno je taj datum bio i poslednji dan kada sam popio poslenji Klindamicil. Od tada do danas nisam pio nikakve lekove. Poslednji test na hiv 19.dec. Od pocetka junuara su mi se smirile zlezde, ali i dan danas se ne zna uzrok svega toga, ujedno su mi se pojavile zlezde i na prepona, bolovi u abdomenu, najvise na levoj strani, u predelu slezine.Nemam temperaturu, bar do danas (ali se nadam da je to samo od stresa), radjen brisevi, EB virus,,,sve negativno, Da li ima jos neki test koji bi trebalo da uradim? I interesuje me koliko su ti lekovi i injekcije mogle eventualno da uspore nastanak antitela od hiva, pa da od kraja avgusta do 19.dec (skoro 4 meseca) ta antitela nisu mogle da se stvore. naravno icu sledece nedelje na hiv test, ali sada sam stvarno zabrinut, jer pre poslednjeg testa nisam imao ovakve bolove u stomaku i cak mi se pre nekoliko dana pojavio neki otok na zadnjoj desnoj strani vrata....mislim da sam pre poslednjeg testa imao oslabljen imunitet i da su antitela imala prilike da se razviju (ukoliko sam se zarazio), jer koliko znam zavisi sve od jacine imuniteta, a s obzirom da sam se sve vreme lecio od necega, imao i kijavicu i sve sto je prati. pozdrav
Odgovoreno: 12. 02. 2009.rizik j io relativno mali, ali je ipak io rizik. Za sada bedljivo nije HIv u poutanju. Trebalo bi uarditi i HIV antigen, uz antitela za svaki sluačaj. Nemate povišenu temperaturu, šro ne znači mnogo. Ako su se uvećane žljezde povukle, osećate se zdarvi, onda i nije posebno važno koji j virus, osim HIV, bio u pitanju. Antibiotici su verovatno bili suvišni.
Poštovana, nije mi jasno da li vaša devojčica ide u "predškolsko" ili školu, niti mi je jasna vaša strategija "lečenja" straha. Ako je devojčica u predškolskom, a što je za njen uzrast adekvatno, onda smetnje mogu imati privremeni karakter ukoliko se smanji pritisak na njeno ponašanje. To podrazumeva da idete korak po korak i da joj prvo pomognete u savladavanju straha od odlaska bez nametanja bilo kakvih drugih zadataka koje ona treba da ispunu u predškolskom. Ona tamo treba da se pripremi i upozna sa onim što je čeka u školi a ne da se javlja, uči i piše domaće, jer možda još uvek nije spremna za to. Motorne, sposobnosti šake u tom uzrastu nisu iste kao kod sedmogodišnjeka i ako želite da detetu ogadite školu, potrebno je samo da insistirate na nečemu za šta dete nije spremno. Između šeste i sedme godine pa sve do punih osam godina deca imaju umni "skok" i treba ga prepoznati i nije u isto vreme kod svakog deteta. Sa druge strane, ukoliko devojčica ide u školu, situacija je još kritičnija jer prilagođavanje se može produžiti čak i do drugog polugođa drugog razreda, kada dete nije dovoljno umno i emocionalno spremno. Nju nije strah samo od odlaska u školu, već i od greške. Ali još uvek nije savladan prvi, a vi se uprežete da joj "izlečuite" i drugi. Jedno po jedno treba rešavati. Dok se ne ugasi prvi, ne treba se baviti drugim strahom. Dakle, ništa gore od lepih namera bez sagledavanja mogućnosti deteta i spremnosti da učini ono što mu je projektovano od ambicioznih roditelja. Strah će pobeći ako vi pomognete, ali i ostati i opstati, opet ako vi pomognete. Srdačno
Poštovana, ljudi u mašti svašta čine, ali to nije ni kažnjivo, a ni štetno. Bitno je šta se čini u realnosti. Imati 100% poverenja je velika obaveza i nije više poverenje nego idealizacija ili kontrola koja drugome onemogućava relaksiranu komunikaciju sa drugim osobama zbog stalnog pritiska partnera da se nikako ne izgubi tih 100% poverenja koje je partner isprojektovao. Sa druge strane, strast je teško podgrevati viđanjem rano ujutro i kasno uveče. Kada se osobe žele i jedno drugom nedostaju, obično nađu načina da promene rutinu koja ih udaljava. Nije dovoljno reći (i on meni ne dostaje pa ne razmišljam o drugima) što neodoljivo podseća na čuvenu rečenicu Seke Sabljić iz Maratonaca..."I ja tebe volim pa te ne napadam", već i učiniti nešto po tom pitanju. Dakle, pre nego što donesete krupne odluke, razmislite o "sitnicama" koje odnos grade. Srdačno
Mišićna snaga i masa mogu se vratiti samo uz dozirane vežbe koje treba da radite u zdravstvenoj ustanovi pod kontrolom fizijatra i terapeuta. Takođe su neophodne vežbe za povećanje obima pokreta u kolenu. Treba da uradite i kontrolni MRI i pregled ortopeda, da bi se videlo u kakvom su stanju operisane strukture, kao i da li postoji objektivni razlog za ograničeno savijanje i pucketanje. Trčanje i teretana tek nakon sprovedenog tretmana na fizikalnoj med.
Prikazano 77896-77900 od ukupno 95468 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke