Poštovani,
Verujem da mi Vi možete dati rešenje, jer sam utrošila skoro svo strpljenje i snagu. Pre 7 meseci sam počela da živim sa čovekom za kojeg sam napokon mislila da je pravi i da smo se "našli". Inače je sam iz manjeg mesta i on je inistirao da dodjem u Bg, da je sit traženja i da je u meni našao osobu za dalji život. Inače smo zreli on ima 47, a ja 39 god. Posle tri meseca, dok smo se sredili, ja sam i pronašla posao, pokušavam na sve načine da se uklopim u život velegrada i zajednice, on pada u depresiju. Kaže da je dugo bio sam i da mu je teško. Napominjem da se ne svadjamo, ali uopšte ne razgovaramo. On čim dodje sa posla legne da spava, smeta mu tv i svetlo pa se ponašam kao senka. Pokušala sam da nadjemo kompromis, ali nemam odgovora. Kaze u pravu si I nastavlja po istom. Iniciram šetnje, druženja, prihvati al je onda još gore, jer sve uradi preko volje. Sad je počeo sa hipohondrijom, stalno je kod raznih lekara pije lekove, ali ne pokušava da se opusti. Nemamo ni odnose, jer ne uspeva da održi odnos do kraja. I oko toga sam pokušala da pričam, i predložim rešenja, ali samo ćuti i kaže da je umoran. Ne vidim da ima neko interesovanje i mimo mene, gde se opušta, da bih mogla da ga podržim u tome. Počinjem da se gušim, i ne mogu više da nosim taj teret, a opet mislim da se sve može rešiti, jer nismo konfliktni. Iako sam komunikativna i imam dosta kvalitetnih prijatelja, počeli su nas izbegavati jer on ćuti celo vreme druženja i svima je neprijatno. Eto, bez problema problem! Verujem da još nije kasno i da svorimo porodicu koju je jako želeo, ali kod "tog" lekara ne želi da ide>. Psiholog mu je rekao da treba da se opusti , da se druži, razgovara, šeta, to je prihvatio ali je trajalo samo dva dana. Molim vas recite, da li vredi i na koji način da se borim jer i ja gubim i snagu i ljubav ovako?
opis ponašanja vašeg partnera ukazuje da se radi o veoma zabrinutim čoveku, pogotovo je kritičan opis nemogućnosti održavanja erekcije i gubitka zadovoljstva u seksu. Trebate se raspitati da li je on i ranije imao takve psihičke krize ili se aktuelno nešto događa sa njim. Podatak da ne želi da ide kod \"onog\" lekara, a da je pristao da ide kod psihologa, može ukazivati na temu koja proizvodi mogući strah, a to je da možda lekar ne kaže kako sa njegovim telom (onim od koga najviše očekuje) nešto nije u redu. Sa druge strane, treba razmotriti da li je jednostavno impotencija započela začarani krug mogućeg \"straha od neuspeha\". Na kraju, treba razmotriti i kakva su događanja na njegovom poslu. Vaš dolazak i privikavanje na zajednički život svakako ne treba ispustiti i otvoreno razgovarati o tome da li je život kakav imate ono što ste zajedno očekivali. U svakom slučaju ne oklevajte da potražite i stručnu pomoć psihijatara (dakle ne psihologa) i bračnog savetnika ukoliko ne vidite iz ponuđenog šta bi moglo biti zastrašujuće za vašeg partnera.
Moj sin ima skoro 6 godina, i pre par dana žali se na bol pri hodanju u petama. Primetila sam da ima crvene tačkice koje liče na potkožne podlive i su baš crvene, sitne. Na jak dodir oseća bol koji i nije baš nepodnošljiv, Tj ne oseća bol pri stalno hodanje. Na jednoj petici su više izražene. On nije krupno dete, težak je 20 kg. Pre par dana imao je bakterisku infekciju pa je pedijatar preporučio Panklav ( amoksicilin) ali i pre toga je uzimao mislim da nije alergičan na ovaj sirup.
Molim za savet. Pozdrav iz Skoplja i izvinite na gramatičke greške.
promene na stopalima i dlanovima (crvenilo i mehurić ispunjen tečnošću) uz gušobolju ukazuju na virusnu infekciju Coxsackie virusom, lečenje je simptomatsko (antipiretik, toaleta usne duplje).
Poštovani d-r.
Ja sam majka 16-mesečnoj bebi. Odjednom me uhvatile neke strašne misli. Skoro sam čitala na internetu kako neki roditelji zlostavljaju svoju decu. I meni ušle u glavi te grozne misli kako da ja mogu da povredim svoje dete. Plašim se od toga. Mnogo mi je teško, užasno se osećam i plašim se da ne i ja mogu povrediti svoje dete. Neću da razmišljam o tome, borim se da izbacim to iz glave, ali povremeno te grozne scene mi prodju niz glave, i samo se pomerim s mesta i kažem "Ne daj Bože". Znam da su to bolne misli i hoću da izbacim to iz glave. Kažite mi šta znači to i šta da uradim.
Puno hvala i pozdrav od jedne zabrinute mame
mnogi imaju strašljive nametljive misli kakve ste opisali, ali je strah (a ne želja) ono što čuva da se tako nešto nikada ne dogodi. Ne treba se brinuti jer se ne radi o duševnom poremećaju, ali treba raditi na učenju relaksacionih tehnika jer se nametnutne misli javljaju kod brižnih i napetih osoba. Takođe, treba naučiti skretanje misli uz pomenutu relaksaciju, kako biste sprečili da zbog opterećujućih misli počnete da preterujete u obezbeđivanju deteta, pranju i čišćenju. O zlostavljanju je reč kada roditelji nemaju strah da će povrediti dete. već voljno to čine.
Poštovana,
u 39 nedelji trudnoće rodila sam decaka, težine 4400, ocena po rođenju 9/10. pri 1. vadjenju krvi trombociti su bili 68, pri kontroli ya 8 sati su porasli da bi 24 sata nakon rođenja bili u normali Tr294. Beba sad ima 4 meseca, normalno napreduje 1.mesec 650gr, a poslednja 2, po 950gr, samo ga dojim. Razvoj mu je super-kaze pedijatar. Međutim mene brine taj događaj s trombocitima, zasto se desio, i da li se to desava u praksi?Da napomenem da sam u 36 nedelji trudnoce bila bolesna i pila eritromicin (alergicna sam na penicilin), to mi je trece dete i niko od nas ne boluje od nijedne hronicne bolesti.
prema podacima koje ste naveli, zaista Vaša beba odlično napreduje. Tranzitorni pad trombocita može se javiti u ranom novorođenačkom periodu i obično je posledica infekcije stečene pre porođaja, još intrauterino, za vreme porođaja ili nakon porođaja. Obzirom da je oporavak bio brz za 24h, a beba pretpostavljam, bez simptoma, moguća je i laboratorijska greška.
Poštovana,
Imam sina od 1,5god i već 8 dana ima temperaturu 38,8(najveća) koju spuštam Brufenom. Pored temperature curi nu i nosić( sada već prolazi ) i imao je otežano disanje( koje smo sanirali inhalacijom tačnije Ventolinom) praćeno kašljem. Doktor je rekao da je u pitanju viroza a sada i on sam nezna zbog čega više ima temperaturu. Uz sve to mu izbijaju i 2 kutnjaka. Danas mu je dao i antibiotik čisto da nešto probamo novo.Nije mu vadjena ni krv niti smo davali mokraću na analizu. Jednostavno neznamo šta je u pitanju. Šta da radim?
Unapred zahvalna
Poštovana,
uzrok prolongiranoj povišenoj temperaturi je ponekada zaista teško utvrditi, pogotovu što je virusološka dijagnostika nedostupna i skupa, a na bakteriološke kulture se čeka po nedelju dana. U svakom slučaju
uradite krvnu sliku , C reaktivni protein i opšti pregled urina.
Verujem da mi Vi možete dati rešenje, jer sam utrošila skoro svo strpljenje i snagu. Pre 7 meseci sam počela da živim sa čovekom za kojeg sam napokon mislila da je pravi i da smo se "našli". Inače je sam iz manjeg mesta i on je inistirao da dodjem u Bg, da je sit traženja i da je u meni našao osobu za dalji život. Inače smo zreli on ima 47, a ja 39 god. Posle tri meseca, dok smo se sredili, ja sam i pronašla posao, pokušavam na sve načine da se uklopim u život velegrada i zajednice, on pada u depresiju. Kaže da je dugo bio sam i da mu je teško. Napominjem da se ne svadjamo, ali uopšte ne razgovaramo. On čim dodje sa posla legne da spava, smeta mu tv i svetlo pa se ponašam kao senka. Pokušala sam da nadjemo kompromis, ali nemam odgovora. Kaze u pravu si I nastavlja po istom. Iniciram šetnje, druženja, prihvati al je onda još gore, jer sve uradi preko volje. Sad je počeo sa hipohondrijom, stalno je kod raznih lekara pije lekove, ali ne pokušava da se opusti. Nemamo ni odnose, jer ne uspeva da održi odnos do kraja. I oko toga sam pokušala da pričam, i predložim rešenja, ali samo ćuti i kaže da je umoran. Ne vidim da ima neko interesovanje i mimo mene, gde se opušta, da bih mogla da ga podržim u tome. Počinjem da se gušim, i ne mogu više da nosim taj teret, a opet mislim da se sve može rešiti, jer nismo konfliktni. Iako sam komunikativna i imam dosta kvalitetnih prijatelja, počeli su nas izbegavati jer on ćuti celo vreme druženja i svima je neprijatno. Eto, bez problema problem! Verujem da još nije kasno i da svorimo porodicu koju je jako želeo, ali kod "tog" lekara ne želi da ide>. Psiholog mu je rekao da treba da se opusti , da se druži, razgovara, šeta, to je prihvatio ali je trajalo samo dva dana. Molim vas recite, da li vredi i na koji način da se borim jer i ja gubim i snagu i ljubav ovako?
Moj sin ima skoro 6 godina, i pre par dana žali se na bol pri hodanju u petama. Primetila sam da ima crvene tačkice koje liče na potkožne podlive i su baš crvene, sitne. Na jak dodir oseća bol koji i nije baš nepodnošljiv, Tj ne oseća bol pri stalno hodanje. Na jednoj petici su više izražene. On nije krupno dete, težak je 20 kg. Pre par dana imao je bakterisku infekciju pa je pedijatar preporučio Panklav ( amoksicilin) ali i pre toga je uzimao mislim da nije alergičan na ovaj sirup.
Odgovoreno: 24. 02. 2009.Molim za savet. Pozdrav iz Skoplja i izvinite na gramatičke greške.
Poštovani d-r.
Odgovoreno: 24. 02. 2009.Ja sam majka 16-mesečnoj bebi. Odjednom me uhvatile neke strašne misli. Skoro sam čitala na internetu kako neki roditelji zlostavljaju svoju decu. I meni ušle u glavi te grozne misli kako da ja mogu da povredim svoje dete. Plašim se od toga. Mnogo mi je teško, užasno se osećam i plašim se da ne i ja mogu povrediti svoje dete. Neću da razmišljam o tome, borim se da izbacim to iz glave, ali povremeno te grozne scene mi prodju niz glave, i samo se pomerim s mesta i kažem "Ne daj Bože". Znam da su to bolne misli i hoću da izbacim to iz glave. Kažite mi šta znači to i šta da uradim.
Puno hvala i pozdrav od jedne zabrinute mame
Poštovana,
Odgovoreno: 24. 02. 2009.u 39 nedelji trudnoće rodila sam decaka, težine 4400, ocena po rođenju 9/10. pri 1. vadjenju krvi trombociti su bili 68, pri kontroli ya 8 sati su porasli da bi 24 sata nakon rođenja bili u normali Tr294. Beba sad ima 4 meseca, normalno napreduje 1.mesec 650gr, a poslednja 2, po 950gr, samo ga dojim. Razvoj mu je super-kaze pedijatar. Međutim mene brine taj događaj s trombocitima, zasto se desio, i da li se to desava u praksi?Da napomenem da sam u 36 nedelji trudnoce bila bolesna i pila eritromicin (alergicna sam na penicilin), to mi je trece dete i niko od nas ne boluje od nijedne hronicne bolesti.
Poštovana,
Odgovoreno: 24. 02. 2009.Imam sina od 1,5god i već 8 dana ima temperaturu 38,8(najveća) koju spuštam Brufenom. Pored temperature curi nu i nosić( sada već prolazi ) i imao je otežano disanje( koje smo sanirali inhalacijom tačnije Ventolinom) praćeno kašljem. Doktor je rekao da je u pitanju viroza a sada i on sam nezna zbog čega više ima temperaturu. Uz sve to mu izbijaju i 2 kutnjaka. Danas mu je dao i antibiotik čisto da nešto probamo novo.Nije mu vadjena ni krv niti smo davali mokraću na analizu. Jednostavno neznamo šta je u pitanju. Šta da radim?
Unapred zahvalna
Poštovana, uzrok prolongiranoj povišenoj temperaturi je ponekada zaista teško utvrditi, pogotovu što je virusološka dijagnostika nedostupna i skupa, a na bakteriološke kulture se čeka po nedelju dana. U svakom slučaju uradite krvnu sliku , C reaktivni protein i opšti pregled urina.
Prikazano 77331-77335 od ukupno 95670 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke