hvala na brzim odgovorima na pitanja br. 31572 i 31610. U pravu ste da treba da odvojim malo vremena i za sebe, što bih rado učinila ali nemam mogućnosti. Naime, ja bih najradije došla do vas, ali uput overen od strane lekarske komisije nema šanse da dobijem, bez obzira što nisam zadovoljna dosadašnjim iskustvima. Sami ste rekli da kombinacija seroxat i rissar ne ide, što potvrđuje moje sumnje u adekvatno lečenje. Pokušaću sa zoloftom kako ste rekli, pa me zanima da li mogu uveče koristiti i nešto za spavanje, pošto imam problema i sa tim. Mnogo vam hvala, zaista ste divni.
pre 15 godina postavljena mi je dijagnoza anksiozne depresije i lekar je tada insistirao na psihoterapiji više nego na lekovima, ali mi je prepisao bensedin 10 mg 3 puta na dan kao i maprotilin 25, 1 tabletu uveče. Maprotilin mi je isključen, a bensedin sam nastavila da pijem. Svoje probleme, najviše agorafobiju, uglavnom sam prevazišla sama, no, osećanje napetosti, bezvoljnosti ostalo je u nekim tragovima, završila sam težak fakultet, ali sam postala ovisna od bensedina. Molim vas da mi kažete da li je moguće prevazići ovaj problem upotrebom antidepresiva sssr, ili nekim drugim metodama. Ljubazno vas molim da mi odgovorite koje i kakve tehnike postoje koje bi tretirale ovaj užasni problem a pri tom imale efekta u tretiranju agorafobije. Unapred hvala.
kažete da je akcenat na psihoterapiji a dobili ste terapiju koja bila jako velika, što me navodi na obrnuti zaključak da su medikamenti bili prva linija lečenja, a psihoterapija druga. Velika je doza bensedina bila, a pretpostavljam da je sada još veća, morate postepeno smanjivati dozu i možete krenuti sa sssr lekovima ili psihostabilizatorima. U svakom slučaju morate se javiti psihijatru
Malo je nezgodno objasniti moj problem. Imam svakodnevno gušenje u predjelu grla tj cjelog vrata i grkljana do donjeg djela vrata. Pritisak u plućima. Svaki udisaj osjetim. Napravio sam pretrage uho grlo nos 2 puta ok, rentgen pluća srca ok, snimanje i vađenje krvi za štitnjaču nalaz ok, kardiolog ok pulmolog ok, nalaz krvi ok, na kraju sam otisao psihijatru koji je konstatirao panični poremećaj i da sam umislio da sam bolestan ali ja ne vjerujem u to. Nikad prije nisam bio bolestan. Vrat me više boli na dodir. Bio sam pušač 22 godine 1 kutija na dan i prestao sam prije 5 mjeseci jer su mi smetale kad udahnem dim kao da sam početnik. Smetalo mi. Moje pitanje koje pretrage da radim dalje.
Imam jedan problem i molim vas da mi kroz savet pomognete. 2004 imala sam stresnu situaciju, tetka mi je preminula vrlo mlada. Od tada, sa nekim manjim prekidima pijem lekove. Nekada je to bilo uz savete lekara a nekada sam i sama uzimala. Sada idem redovno na kontrole i trenutno poijem seroxat, jednu polovinu ujutru, bromazepam od 1,5 i tritiko jednu trećinu uveče. Trenutno se dobro osećam, ali mislim da sam postala zavisna od bromazepama. Uveče mi se prispava krenem u krevet i ako se setim da nisam popila bromazepam san se razbije i ne mogu da zaspem. Mučim se po čitavu noć i tada krenu svakakve misli. Počinjem da krivim sebe zašto sam ikada i uzimala lek. U avgustu planiram venčanje i stvaranje porodice, pa se plašim šta će biti u trudnoći, kako ću bez lekova. Plašim se i toga da li mogu da rodim normalno i zdravo dete s obzirom na to koliko dugo sam pila ove lekove. Moj problem je i tome što mnogo razmišljam unapred. Molim vas posavetujte me kako da se lečim ove zavisnosti. Previše se plašim. Moj doktor govori da će polako da smanjuje doze i da ću se izvući ali ja ne verujem. Znam i da sama moram da se borim, ali teško je. U nadi da će te mi odgovorit,
lekovi su potrebni dok stanje to zahteva, nakon toga njihovo dejstvo postaje kontraproduktivno za pacijenta, takođe ako je pacijent sve nade uložio u lekove a ne u sebe i nije naučio da se bori i menja, što omogućava psihoterapija, onda je problem odvajanja od leka jako velik. Zato najpre napravite distancu psihičku od leka, nakon toga i fizičku za šta sve ne treba puno vremena, pa onda možete biti uvereni da ćete roditi zdravo dete
Moj momak je bio iz nekih tamo razloga u istrazi oko 2 meseca. Zbog velikog stresa (počev od nepravde koju je osećao), osecaj straha i već kojih stresova, pa je i fizički klonuo/ padanje u nesvest, krize svesti i nešto što liči na epi napad i tako dalje. Njemu su davali tamo neke lekove koji su predstavljali šok za njegov organizam - bromazepam 10mg/3 dnevno, xalol 1mg / 3 puta dnevno, formidal za spavanje (uz to je spavao samo 2-3 sata dnevno) i 2 eftila za epi napade. Jednom rečju, nisu normalni. Ono što se sukobi tome je što nikada tako nešto ranije nije pio, a bio je vrlo aktivan, radio je po ceo dan. Kada je došao kući prestao je piti lekove i pio je 2 puta dnevno rivotril po 1/4. Posle 3 dana, tačnije jednu noć, dok smo gledali tv iz čista mira pao, počeo da se grči i trese, da koči usta koja su bila poprilično iskrivljena. To stanje je trajalo oko pola sata (dok nije stigla hitna / stramota za čačansku hitnu). Licilo je na epi napad (koji nikada ranije nije imao, sada ima 28 god). Da skratim, a morala sam objasniti zbog složenosti problema. Radimo sada analize i sve više smo sigurni da nije epi napad. Ali mene zanima jer pretpostavljam da mu se to desilo zbog lekova - koja je to količina lekova koju mora piti da održi tu "fizičku zavisnost" zbog lekova koje je pio, kako mu se ne bi ponovili napadi - krize svesti i po mom mišljanju "pražnjenje organizma" koje je izgledalo užasavajuće i da ih postepeno izbacuje. Sada pije rivotril 3x1/4 i seroksat 1x1 dnevno po 20mg. Pošto mu je seroksat jako smetao prestao je na svoju ruku da pije. Da li je smeo da prestane i da li je dovoljno to što pije i kada da prestane i vrati se normalnom životu? Izvinjavam se na možda komplikovanom tekstu, ali nisam u stanju da lakše objasnim složenost problema.
jasna je dijagnostika epilepsije, tako da vaš dečko mora da podvrgne eeg snimanju, i eventualno nmr mozga, terapija postoji, napadi se kontrolišu njome, takođe pokazatelj njene uspešnosti jeste kliničko stanje i eeg praćenje. To što on pije ne znači da nije "u normalnom životu". Živi se normalno i sa lekovima. Njemu su lekovi dati jer je lekar tako procenio, i on je taj koji određuje, smanjuje i dodaje u terapiji. Moj odgovor je da mora da se konsultuje sa svojim lekarom oko daljeg lečenja zbog svog zdravlja!
Prikazano 70431-70435 od ukupno 94524 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke