Imam jedan problem i ne mogu da ga se otarasim. U pubertetu sam i razumem da mi hormoni divljaju i sve to. Al najveci problem je sto ja sama sebi stvaram probleme umisljam svakakve stvari ili kako neki to zovu tripujem se. Najveci dosada trip mi je da se gusim kad pocnem da mislim o tome. . . Kad spavam ili radim nesto sto mi skrece paznju se ne desava. Rekla sam mami problem i rekla mi je da sam nasledila od nje taj problem sto umisljam. Ona je asmaticar i ja ne znam dal sad ja imam astmu al to nisu takva gusenja ja znam da je ovo psihicki umisljam al ne znam kako da ne razmisljam o tome jer se jako plasim i ne mogu da prestanem razmilsjati o tome. . Treba mi strucna pomoc kako da se otarasim toga. Znam da nemam pravo gusenje jer sam sportista i sad skoro sam imala pregled i sve mi je uredu. . .
Poštovana, Mislim da bi bilo dobro da dođete na jedan ili dva razgovora kod psihologa s obzirom da ovi simptomi sa umišljanjem, pogotovo bolesti, mogu biti posledica povećane neurotičnosti, napetosti, anksioznosti u čijoj osnovi leži neki strah. Potrebno je otkriti koja vrsta straha je prisutna kod vas, a pošto ste i u pubertetu onda je sada pravo vreme da se nešto učini da svi ti neadekvatni i iracionalni strahovi nestanu. To se može postići suočavanjem sa njima putem psihoterapije.
Postovani, pre mesec dana sam imao napad panike. Nakon tog napada sam se smirio, i tri dana sam se osecao super, medjutim cetvrtog dana su mi se vratili simptomi (ankcioznost, strah od smirti itd.) . Dve nedelje sam konstantno bio ankciozan, da bih nakon dvbe nedelje doziveo napad migrene (trnjenje leve strane tela, svetlucanje pred ocima, pulsirajuca glavobolja) . Nedelju dana je proslo od tog napada ali meni simptomi migrene i dalje traju (vrtoglavica, ankcioznost, povremeno zamucen vid itd.) . Radio sam analize krvi i urina i sve mi je u dozvoljenim granicama. Da li je ovaj nastavak simptoma razlog za brigu? Hvala
Poštovani, Pretrana briga i strah oko nekih životnih okolnosti i jeste uzrok anksioznosti pa čak i napada panike. Stoga, nema potrebe da brinete, ali ima razloga da nešto u realnosti preduzmete da biste sačuvali svoje psihičko zdravlje, a to opet znači da preuzmete odgovornost za svoje reakcije. Sve što vam se dešava predstavlja odraz sopstvenih stavova i misli o životu i stvarima. Promena načina kako gledate na svet i okolnosti kao i na samog sebe može se desiti uz pomoć dobre psihoterapije. Možete se obratititi i u naš dz " jedro" gde radim, a odlaganje ili pak stavljanje " pod tepih" simptoma može prouzrokovati još veće poteškoće. Odluka je na vama!
Postovani imam 22 godine, i mislim da bolujem od nekog blazeg oblika depresije, ili cak neke vrste anksioznosti ali ne neke preterane (ne znam kako da strucno objasnim) . Tacnije mislim da je uzrok toga to sto ne mogu da nadjem posao, pauziran fakultet zbog nedostatka novca za dalje skolovanje, neki osecaj kao da cu svakog trena doziveti srcani i tako ti nazovimo sitni problemi. Ne znam sto ali izbegavam veca okupljanja (izlaske) , inace ovako nisam po prirodi stidljiva osoba. I najveci problem je nesanica. Pa zbog pomenute nesanice na svoju ruku uzimam lekove za smirenje (diazepam, bromazepam, bensedin, ksalol) ali nekako mi najvise odgovara ksalol 1mg on me bukvalno "baci" u krevet, dok bromazepam od 10mg nista, kao da na mene ne deluje, tacnije ne deluje nista sem ksalola od 1mg eventualno 2mg. Pa me interesuje koliko je to pametno da pijem sve te lekove u tim kolicinama s' obzirom na moje godine. Radio sam ovako neke zdravstvene testove i zdrav sam kao dren. Ali jos uvek nisam posetio psihijatra. Tako da bi mi vas odgovor znacio. Unapred zahvalan: )
Poštovani, Vaši simptomi govore o depresivnoj reakciji na stres jer je nesanica jedan od glavnih simptoma za to. Nisam psihijatar nego psiholog, geštalt psihoterapeut i mogu samo da vam kažem da se svi ti simptomi itekako mogu rešitii kroz psihoterapiju, a ne uzimanjem lekova, naročito ne na svoju ruku. To nikako ne smete činiti. Veoma ste mladi i samim tim imate više kapaciteta da izađete iz svega ovog na lak i bezbolan način, kroz dijaloški odnos sa psihoterapeutom, a problemi koje imate relativno su česti kod mladih ljudi. Važno je da ste svesni svega, a svesnost je osnovni preduslov da dođete u dodir sa sobom i svojim strahovima koji su osnovi svega.
Postovani, 3. Sam godina gimnazije, i sve vise razmisljam o izboru fakulteta i shvatam da nemam pojma sta bih upisala. Znam da to nije toliko neobicno, ali za mene je jako stresno. Oduvek sam bila jedan od najboljih djaka u celoj skoli, u osnovnoj sam cak bila djak generacije. Slicno sam pocela i u srednjoj, medjutim, otprilike pre 2 godine postala sam jako lenja i sve sto radim radim jedva, kao da sam izgubila volju. Ranije sam bila jako ambiciozna, i jos uvek sam ali izgubila sam samopouzdanje koje sam imala i pocela sam da se plasim buducnosti i izbora koje cu morati da napravim. Otac mi je automehanicar a majka domacica i oni ne razumeju moje ambicije i teznje da u zivotu uradim nesto veliko, predlazu mi da upisem nesto lako i da ostanem u malom gradu u kojem sam odrasla, sto im takodje odgovara jer finansijski ne stoje dobro. Inace, stalno se svadjamo, svi smo zivcani i samo urlamo jedni na druge, skoro da uopste normalno ne komuniciramo. Otkako znam za sebe slusam njihove probleme i svadje. . . Takodje, imam problema sa viskom kilograma, mnogo sam se ugojila i samo jedem, kao da sam zavisna od hrane, ne mogu da prestanem. Depresivna sam, imam napade besa i agresivnosti i sve me nervira, takodje povremeno osetim nalete straha. Zivot mi je u haosu. Sta da preduzmem i kako? Unapred hvala.
Poštovana, Ukoliko u vašoj gimnaziji postoji školski psiholog savetujem da mu se obratiš sa ovim problemima oko dilema za izbor fakulteta. Međutim situacija u kući i porodici kao i stalne svađe roditelja i napetost u kući dosta utiču na tebe i tvoje samopouzdanje u osetljivom periodu razvoja ličnosti i adolescencije u kojoj se nalaziš. Stoga se i javljaju depresivne reakcije, napadi besa, agresivnost, pretreano hranjenje i sl. Ukoloko ikako možeš sebi da priuštiš razgovor sa nekom psihoterapeutom bilo bi veoma korisno za tebe. U svakom slučaju, ne odustaj od svojih želje i namera da uspeš u životu i da se što pre osamostališ jer ćeš se na taj način odvojiti i od roditelja kako u materijalnom tako i u psihičkom smislu što je jedan od osnovnih preduslova zrelosti.
U emotivnoj vezi sam dozivela psiholosko i fizicko nasilje od strane patoloski ljubomornog partnera. Posle takvih pojava, usledio je rastanak. Zasto posle svega imam manjak samopouzdanja, ceste napade placa i osecaj tuge i bezvoljnosti? Molim odgovor.
Poštovana, Vi ste doživeli emotivni i fizički stres pa je ovo što sada doživljavate kao manjak samopouzdanja normalna posledica toga. Potrebno je vreme de se te psihičke traume zaleče. Isto tako, moguće i vrlo verovatno da je psihička struktura vaše ličnosti takva da ste skloni psihološkoj zavisnosti od ljubavi pa su ovi simptomi na neki način odraz krize u kojoj se sada nalazite jer niste u vezi. Dobro je i želim da pohvalim vašu hrabrost da takvu neadekvatnu vezu raskinete. Takođe, nužno bi bilo da radite na podizanju svog samopoštovanja i vere u sebe, a u tome vam može pomoći i stručan psihoterapeut.
Mislim da bi bilo dobro da dođete na jedan ili dva razgovora kod psihologa s obzirom da ovi simptomi sa umišljanjem, pogotovo bolesti, mogu biti posledica povećane neurotičnosti, napetosti, anksioznosti u čijoj osnovi leži neki strah. Potrebno je otkriti koja vrsta straha je prisutna kod vas, a pošto ste i u pubertetu onda je sada pravo vreme da se nešto učini da svi ti neadekvatni i iracionalni strahovi nestanu. To se može postići suočavanjem sa njima putem psihoterapije.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Pretrana briga i strah oko nekih životnih okolnosti i jeste uzrok anksioznosti pa čak i napada panike. Stoga, nema potrebe da brinete, ali ima razloga da nešto u realnosti preduzmete da biste sačuvali svoje psihičko zdravlje, a to opet znači da preuzmete odgovornost za svoje reakcije. Sve što vam se dešava predstavlja odraz sopstvenih stavova i misli o životu i stvarima. Promena načina kako gledate na svet i okolnosti kao i na samog sebe može se desiti uz pomoć dobre psihoterapije. Možete se obratititi i u naš dz " jedro" gde radim, a odlaganje ili pak stavljanje " pod tepih" simptoma može prouzrokovati još veće poteškoće. Odluka je na vama!
aida zonjić
psiholog
psiholog
Pozdrav
Vaši simptomi govore o depresivnoj reakciji na stres jer je nesanica jedan od glavnih simptoma za to. Nisam psihijatar nego psiholog, geštalt psihoterapeut i mogu samo da vam kažem da se svi ti simptomi itekako mogu rešitii kroz psihoterapiju, a ne uzimanjem lekova, naročito ne na svoju ruku. To nikako ne smete činiti. Veoma ste mladi i samim tim imate više kapaciteta da izađete iz svega ovog na lak i bezbolan način, kroz dijaloški odnos sa psihoterapeutom, a problemi koje imate relativno su česti kod mladih ljudi. Važno je da ste svesni svega, a svesnost je osnovni preduslov da dođete u dodir sa sobom i svojim strahovima koji su osnovi svega.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Ukoliko u vašoj gimnaziji postoji školski psiholog savetujem da mu se obratiš sa ovim problemima oko dilema za izbor fakulteta. Međutim situacija u kući i porodici kao i stalne svađe roditelja i napetost u kući dosta utiču na tebe i tvoje samopouzdanje u osetljivom periodu razvoja ličnosti i adolescencije u kojoj se nalaziš. Stoga se i javljaju depresivne reakcije, napadi besa, agresivnost, pretreano hranjenje i sl. Ukoloko ikako možeš sebi da priuštiš razgovor sa nekom psihoterapeutom bilo bi veoma korisno za tebe. U svakom slučaju, ne odustaj od svojih želje i namera da uspeš u životu i da se što pre osamostališ jer ćeš se na taj način odvojiti i od roditelja kako u materijalnom tako i u psihičkom smislu što je jedan od osnovnih preduslova zrelosti.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Vi ste doživeli emotivni i fizički stres pa je ovo što sada doživljavate kao manjak samopouzdanja normalna posledica toga. Potrebno je vreme de se te psihičke traume zaleče. Isto tako, moguće i vrlo verovatno da je psihička struktura vaše ličnosti takva da ste skloni psihološkoj zavisnosti od ljubavi pa su ovi simptomi na neki način odraz krize u kojoj se sada nalazite jer niste u vezi. Dobro je i želim da pohvalim vašu hrabrost da takvu neadekvatnu vezu raskinete. Takođe, nužno bi bilo da radite na podizanju svog samopoštovanja i vere u sebe, a u tome vam može pomoći i stručan psihoterapeut.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Prikazano 451-455 od ukupno 2359 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke