Postovanje! Interesuju me sifre dijagnoze F43,1 i F 32,2. Psihijatar mi je prepisao Asentru 50 mg po pola tablete i bromazepam 1,5 mg 1,1,2 kao terapiju. Do sad nisam imala dodira sa tim medikamentima, pa vas molim da mi ukazete na njihova pozitivna i negativna dejstva. unapred hvala
Prva sifra F43.1 je sifra Posttraumatskog stresnog poremecaja (PTSP). To je reakcija na neubicajno jak stres poput onog koji se javlja tokom rata kada se nadjemo u situacijama gde je nas ili zivot nama bliske osobe ugrozen, tokom katastrofa povezanih sa prirodnim nepogodama ili, u mirnodopskim uslovima, nakon saobracajnih nesreca ili silovanja. Druga sifra F32.2 oznacava da je osoba aktuelno depresivna i da je stepen ili intenzitet depresivnosti procenjen od strane klinicara kao teska depresivna epizoda (postoje jos blaga F32.0, umerena F32.1 i teska depresivna epizoda sa psihoticnim elementima F32.3). Asentra (Sertralin) je lek koji spada u grupu novijih antidepresiva, tz. SSRI (selektivni serotonergicki reuptake inhibitori) i daje dobre rezultate kod oba pomenuta poremecaja. Daje relativno brzo pozitivne efekte (najverovatnije ce brze otkloniti simptome depresije a sporije PTSD-a). Pozitivne osobine sertralina su da se slobodno moze davati u kominaciji sa vecinom lekova (psihijatrijskih i telesnih), da se moze propisivati i kod pacijenata sa skorasnjim infarktom miokarda (koji su veoma cesto depresivni) i da uglavnom ne utice na promenu telesne tezine. Jedini je antidepresiv koji se zvanicno moze propisivati deci. Dobro deluje i u tretmanu anksioznih poremecaja. Kod nas se ovaj lek moze naci pod nazivom Zoloft i Asentra. Od nezeljenih efekata moze da izazove muku i blagu napetost (to su dve najcesce primedbe) ali uglavnom (osim ako je osoba "preosetljiva" na lek) su blagi i prolaze za par dana. Da bi se izbegli nezeljeni efekti, najcesce se lek uvodi postepeno do najmanje dnevne doze od 100 mg. Za Vase tegobe, najverovatnije ce biti potrebna puna doza od 200 mg. Bromazepam je lek koji spada u grupu sedativa tj. anksiolitika. Jako je dobar lek, predstavlja samo dodatnu terapiju osnovnom leku (sertralin) i uzima se samo dok glavni lek ne postigne svoj efekat. Postoji, naravno, mogucnost navikavanja/zavisnosti na ovaj lek, ali je to samo u slucaju dugotrajne upotrbe i to vecih doza leka. Zato je neophodno da lek uzimate pod lekarskom kontrolom. Ponekad je neophodno da se, najcesce zbog PTSD-a, uvedu i dodatni lekovi i/ili psihoterapija (EMDR i CBT) ako ova prva kombinacija ne dovede do potpunog povlacenja simptoma.
udala sam se i nesmem da spavam sa svojim muzem u detinjstvu sam imala dosta trauma bila sam kod ginekologa i rekao je da je sve uredu sa mojim zdravljem ali da je problem u glavi jer me je strah kako da se oslobodim tog straha i sta da radim u vezi toga? Unapred hvala
Jedino sto mogu da Vam kazem je da se obratite psihijatru i da se odredi vrsta terapije koja je najpogodnija za Vas problem. Najverovatnije da ce Vam biti predlozena neka od psihoterapijskih metoda, ali nije iskljucena ni medikamentozna terapija. I jos nesto, javite se sto pre, jer sto se duze ceka, problem postaje tezi za tretman i otporniji na brojne intervencije. Uz to, mogao bi i negativno da utice na Vas brak sto bi imalo dalji negativan uticaj na Vase psihicko stanje.
Postovanje, Ja sam apsolvent muzickog fakulteta i veoma sam zainterevoan za psihologiju/psihijatriju uopste.Procitao sam Vas tekst na sajtu stetoskop koji mi se jako svideo..Posebno cela prica o kognitivizmu i njenim metodama.Hteo sam da Vas pitam da li mozete da mi preporucite neku literaturu na nasem jeziku koja je strucno opredeljena samo u tom smeru-kognitivizma,i koja se bavi tom tematikom? Unapred zahvalan,Dusan.
Knjige na nasem jaziku koja je posvecena samo kognitivnoj terapiji po mom dosadasnjem saznanju nema. Ima knjiga koje su uglavnom kognitivno bihejvioralno, ili dominantno bihejvioralno orijentisane. Ako ste zainteresevani za tu vrstu psihoterapije, trenutno je upis novih polaznika za edukaciju iz kognitivno bihejvioralne terpije ( www.srabct.org.yu ; btp@bankerinter.net ) .
Nikako ne mogu da podnesem kad sam u društvu i kada neko od priča neistinu. Isto tako stvara mi se velika nervoza kada neko počne da se šali, recimo neko šalom želi da me iznervira. To je u situacijama kada se skupi društvo i naravano svako želi da nekoga iznervira, nažalost, ja to ne mogu nikao da podnesem i ako znam da to je šala. Šta da radim, kako da se ponašam kad neko želi da me iznervira?
Da bi Vam dala adekvatan odgovor na Vaše pitanje, potrebno je da se uradi psihotest. ne bi li se utvrdila struktura Vaše ličnosti. Ako nije problem u tome, ili u nekoj od psihijatrijskih poremećaja, potreban Vam je trening socijalnih veština.
Po prestanku koriscena pilula za konracepciju,koje sam pila 20 meseci,javila mi se tahikardija.Radila sam kartu hormona vise puta i uvek je prolaktin bio uvecan-1607.Bila sam i na magnetnoj(hipofiza) i nalaz je uredan.Medjutim u poslednje vreme imam napade panike i osecam anxioznost.Strah od samog straha.Mene zanima da li hiperprolactinemia moze da izazove ove psihicke tegobe(poremecaje).Imam 23 god i iz Nisa sam.
Istrazivanja su dokazala da povecanje prolaktina moze da izazove porast anksioznosti, narocito kod zena (REAVLEY S. sa sar, 1997). Da li je to kod Vas zbog visokog prolaktina, ili su se tegobe javile iz nekog drugog uzroka to Vam ne mogu sa sigurnoscu reci. Najpouzdaniji diferencijalno dijagnosticki kriterijim bi bio da se nivo prolaktiva dovede na normalu i ako se tada redukuje anksioznost, onda je to i bio uzrok. U svakom slucaju ako je to toliko jako da vam remeti svakodnevni zivot i stvara patnju, javite se lekaru.
Postovanje! Interesuju me sifre dijagnoze F43,1 i F 32,2. Psihijatar mi je prepisao Asentru 50 mg po pola tablete i bromazepam 1,5 mg 1,1,2 kao terapiju. Do sad nisam imala dodira sa tim medikamentima, pa vas molim da mi ukazete na njihova pozitivna i negativna dejstva. unapred hvala
Odgovoreno: 22. 10. 2007.Prva sifra F43.1 je sifra Posttraumatskog stresnog poremecaja (PTSP). To je reakcija na neubicajno jak stres poput onog koji se javlja tokom rata kada se nadjemo u situacijama gde je nas ili zivot nama bliske osobe ugrozen, tokom katastrofa povezanih sa prirodnim nepogodama ili, u mirnodopskim uslovima, nakon saobracajnih nesreca ili silovanja. Druga sifra F32.2 oznacava da je osoba aktuelno depresivna i da je stepen ili intenzitet depresivnosti procenjen od strane klinicara kao teska depresivna epizoda (postoje jos blaga F32.0, umerena F32.1 i teska depresivna epizoda sa psihoticnim elementima F32.3). Asentra (Sertralin) je lek koji spada u grupu novijih antidepresiva, tz. SSRI (selektivni serotonergicki reuptake inhibitori) i daje dobre rezultate kod oba pomenuta poremecaja. Daje relativno brzo pozitivne efekte (najverovatnije ce brze otkloniti simptome depresije a sporije PTSD-a). Pozitivne osobine sertralina su da se slobodno moze davati u kominaciji sa vecinom lekova (psihijatrijskih i telesnih), da se moze propisivati i kod pacijenata sa skorasnjim infarktom miokarda (koji su veoma cesto depresivni) i da uglavnom ne utice na promenu telesne tezine. Jedini je antidepresiv koji se zvanicno moze propisivati deci. Dobro deluje i u tretmanu anksioznih poremecaja. Kod nas se ovaj lek moze naci pod nazivom Zoloft i Asentra. Od nezeljenih efekata moze da izazove muku i blagu napetost (to su dve najcesce primedbe) ali uglavnom (osim ako je osoba "preosetljiva" na lek) su blagi i prolaze za par dana. Da bi se izbegli nezeljeni efekti, najcesce se lek uvodi postepeno do najmanje dnevne doze od 100 mg. Za Vase tegobe, najverovatnije ce biti potrebna puna doza od 200 mg. Bromazepam je lek koji spada u grupu sedativa tj. anksiolitika. Jako je dobar lek, predstavlja samo dodatnu terapiju osnovnom leku (sertralin) i uzima se samo dok glavni lek ne postigne svoj efekat. Postoji, naravno, mogucnost navikavanja/zavisnosti na ovaj lek, ali je to samo u slucaju dugotrajne upotrbe i to vecih doza leka. Zato je neophodno da lek uzimate pod lekarskom kontrolom. Ponekad je neophodno da se, najcesce zbog PTSD-a, uvedu i dodatni lekovi i/ili psihoterapija (EMDR i CBT) ako ova prva kombinacija ne dovede do potpunog povlacenja simptoma.
udala sam se i nesmem da spavam sa svojim muzem u detinjstvu sam imala dosta trauma bila sam kod ginekologa i rekao je da je sve uredu sa mojim zdravljem ali da je problem u glavi jer me je strah kako da se oslobodim tog straha i sta da radim u vezi toga? Unapred hvala
Odgovoreno: 13. 10. 2007.Jedino sto mogu da Vam kazem je da se obratite psihijatru i da se odredi vrsta terapije koja je najpogodnija za Vas problem. Najverovatnije da ce Vam biti predlozena neka od psihoterapijskih metoda, ali nije iskljucena ni medikamentozna terapija. I jos nesto, javite se sto pre, jer sto se duze ceka, problem postaje tezi za tretman i otporniji na brojne intervencije. Uz to, mogao bi i negativno da utice na Vas brak sto bi imalo dalji negativan uticaj na Vase psihicko stanje.
Postovanje, Ja sam apsolvent muzickog fakulteta i veoma sam zainterevoan za psihologiju/psihijatriju uopste.Procitao sam Vas tekst na sajtu stetoskop koji mi se jako svideo..Posebno cela prica o kognitivizmu i njenim metodama.Hteo sam da Vas pitam da li mozete da mi preporucite neku literaturu na nasem jeziku koja je strucno opredeljena samo u tom smeru-kognitivizma,i koja se bavi tom tematikom? Unapred zahvalan,Dusan.
Odgovoreno: 12. 10. 2007.Knjige na nasem jaziku koja je posvecena samo kognitivnoj terapiji po mom dosadasnjem saznanju nema. Ima knjiga koje su uglavnom kognitivno bihejvioralno, ili dominantno bihejvioralno orijentisane. Ako ste zainteresevani za tu vrstu psihoterapije, trenutno je upis novih polaznika za edukaciju iz kognitivno bihejvioralne terpije ( www.srabct.org.yu ; btp@bankerinter.net ) .
Nikako ne mogu da podnesem kad sam u društvu i kada neko od priča neistinu. Isto tako stvara mi se velika nervoza kada neko počne da se šali, recimo neko šalom želi da me iznervira. To je u situacijama kada se skupi društvo i naravano svako želi da nekoga iznervira, nažalost, ja to ne mogu nikao da podnesem i ako znam da to je šala. Šta da radim, kako da se ponašam kad neko želi da me iznervira?
Odgovoreno: 11. 10. 2007.Poštovani,
Da bi Vam dala adekvatan odgovor na Vaše pitanje, potrebno je da se uradi psihotest. ne bi li se utvrdila struktura Vaše ličnosti. Ako nije problem u tome, ili u nekoj od psihijatrijskih poremećaja, potreban Vam je trening socijalnih veština.
Po prestanku koriscena pilula za konracepciju,koje sam pila 20 meseci,javila mi se tahikardija.Radila sam kartu hormona vise puta i uvek je prolaktin bio uvecan-1607.Bila sam i na magnetnoj(hipofiza) i nalaz je uredan.Medjutim u poslednje vreme imam napade panike i osecam anxioznost.Strah od samog straha.Mene zanima da li hiperprolactinemia moze da izazove ove psihicke tegobe(poremecaje).Imam 23 god i iz Nisa sam.
Odgovoreno: 11. 10. 2007.Istrazivanja su dokazala da povecanje prolaktina moze da izazove porast anksioznosti, narocito kod zena (REAVLEY S. sa sar, 1997). Da li je to kod Vas zbog visokog prolaktina, ili su se tegobe javile iz nekog drugog uzroka to Vam ne mogu sa sigurnoscu reci. Najpouzdaniji diferencijalno dijagnosticki kriterijim bi bio da se nivo prolaktiva dovede na normalu i ako se tada redukuje anksioznost, onda je to i bio uzrok. U svakom slucaju ako je to toliko jako da vam remeti svakodnevni zivot i stvara patnju, javite se lekaru.
Prikazano 2266-2270 od ukupno 2343 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke