Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Najnoviji odgovori (80608)

  1. Da li mi mozete reci nesto opsirnije o dijagnozi F 45.0 Hvala

    Odgovoreno: 17. 09. 2007.
    •  

      Radi se o tz. Somatizacionom poremecaju. On spada u grupu Somatoformnih poremecaja kod kojih se u klinickoj slici dominantno nalaze telesni / somatski znaci, a ne psihicki. Sustina je da se i nakon svih dijagnostickih procedura ovi telesni znaci ne mogu objasniti poremecajem telesnih funkcija, ili, ako neki telesni poremecaj i postoji, tegoba koja se javlja nije u skladu sa tim poremecajem. To znaci da iako se radi o telesnim tegobama, one nisu nastale kao posledica neke telesne bolesti, vec su psihogeno uslovljene. Tu spadaju somatizacioni poremecaj, hipohondrija, histerija i sl. Veoma je vazno znati da, iako ove tegobe nemaju organski / telesni uzrok, pacijent ih zaista dozivljava i oseca, i da one nisu izmisljene ( !!! ) samo ih ne leci somatski doktor vec psihijatar. Sto se tice samog Somatizacionog poremecaja - pacijent se karakteristicno zali na veci broj telesnih tegoba. Uglavnom se zali na razne bolove (recimo glavobolja, bol u ledjima i sl), na genito-urinarne simptome (poput ucestalog mokrenja, obilnih menstruacija, bolnog koitusa i sl), kao i na brojne kardio-pulmonarne (preskakanje srca, ubrzan srcani rad, kratak dah i sl), gastro-intestinalne (muka, povracanje, retka stolica, opstipacija i sl) i pseudoneuroloske simptome (teskoce u gutanju, trnjenje, vrtoglavica, nemogucnost hodanja). Da bi se postavila dijagnoza, pacijent treba da ima najmanje 6 simptoma od napred navedenih. Takodje, karakteristicno je i da pacijenti odbijaju da prihvate cinjenicu da se kod njih radi o psihickom poremecaju, vec insistiraju na svojoj (pogresnoj) proceni da se tu radi o telesnom oboljenju / oboljenjima.

  1. Anksioznost i relaksacija Postovana, Gdje mogu naci vise o ovoj temi na internetu, ili ako Vi imate neke materijale koje bi mi mogli poslati na mail, bila bih Vam zahvalna. Pozdrav!

    Odgovoreno: 17. 09. 2007.
    •  Na nasem sajtu imate ceo clanak o Progresivnoj misicnoj relaksaciji, gde se koristi i kako se izvodi. Takodje mozete naci clanke i o anksioznosti i anksioznim poremecajima. Ako ste vec to procitali i zalite nesto vise da saznate, imate ogroman broj tekstova na internetu - na internet pretrazivacima (www.yahoo.com ; www.google.com) ukucajte kljucne reci i izbacice Vam na hiljde clanaka iz ovih oblasti.

  1. Postovana gospodjo Zikic, Evo mog problema. Poslednjih mesec, mesec i po dana imam osecaj neravoteze, blage nestabilnosti pri hodu pre svega, ali i pri sedenju povremeno.T o je osecaj blagog zanosenja, najbolje bih ga opisao kao osecaj blagog pijanstva. Znaci normalno hodam, a meni se cini kao da se blago lelujam dok hodam. Dok sedim, takodje nekad osecam kao da me neko blago povlaci unazad. Obavio sam mnoge pregledi i svi su bili u redu. Centar za ravnotezu, MR mozga, krvna slika, dopler arterija vrata, neuroloski pregled, svi ovi rezultati su bili o.k. Iskusni lekari mi kazu da je u pitanju psihicki poremecaj, a uzrok stres. Ovo sve mi otezava rad na poslu,jer dugo sedim za racunarom. Inace sve je pocelo oko 27. jula, posle onih velikih vrucina, kada je pala temperatura, otisao sam u setnju,i poceo sam da imam osecaj zanosenja pri hodu, kad hodam kao da blago poskakujem. Napomijem sve ovo samo osecam, a u sustini normalno hodam, sedim. S obzirom da ovo vec traje mesec i po dana, molim za vase misljenje jer strasno utice na moje raspolozenje i koncentraciju.

    Odgovoreno: 17. 09. 2007.
    • Simptom koji ste opisali se veoma cesto javlja kod psihickih poremecaja. Ako su sva ostala ispitivanja u redu, potrebno je da porazgovarate sa psihijatrom, da se eventualno uradi psihotest i, ukoliko je potrebno, odredi terapija. Osecaj neravnoteze se moze javiti u sklopu anksioznih poremecaja, somatiformnih poremecaja, depresije, depersonalizacije i sl. Ako ste dugo pored kompijutera, postoji mogucnost da to ima (negativan) uticaj na pojavu ove tegobe. Ako niste vec uradili, proverite da li nije u pitanju spondiloza vratnog dela kicme.

  1. Postovana Doktorka, Usled porodicne tragedije , prezivljene traume i velikog stresa, prosle godine mi je dijagnostifikovan anksiozni poremecaj (uz panicne napade). Kao"prvu pomoc"lekar opste prakse prepisao mi je lorazepam,1mg,uz kombinaciju sa presololom,1/4tablete od 100mg. Terapija je delovala polako, ali je davala neke rezultate. Nakon toga javila sam se neuropsihijatru, po preporuci svog lekara, koja me je uputila na dalje lecenje psihoterapijom , ne menjajuci dotadasnju terapiju lorazepamom. Ali je kasnije insistirala da pocnem terapiju antidepresivima (ksalol,flunisan) od kojih se moje stanje jako pogorsalo, cak je doslo do ozbiljnih napada, i sa terapijom sam prestala. Nastavila sam sa lorazepamom. Nakon tih napada javili su se mnogi somatski problemi, spazam, bol u predelu pluca, otezano disanje, dijareja, glavobolje, nesanica, gubitak glasa...itd. Zanima me, posto se sada osecam malo bolje - u psihickom pogledu, dok sam fizicki uglavnom isto (imam glavobolje pracene povremenim vrtoglavicama, bol u predelu vratnih zila, oslabljen vid) kako da smanjim terapiju, ili prestanem sa lorazepamom. Koliko se uopste pije taj lek ? Kada sam isto pitanje postavila psihijatru, rekla mi je da ljudi to piju i po deset godina, a na pitanje mi nije odgovorila, pa me zanima imate li Vi neki savet.

    Odgovoreno: 17. 09. 2007.
    • Lorazepam ili Loram je jako dobar i efikasan lek. medjutim, ima jednu manu a to je da se veoma brzo razgradjuje u organizmu, te spada u onu grupu lekova koji imaju veci potencijal za porast tolerancije i razvoj zavisnosti na lek. Koliko dugo treba uzimati ovaj lek - moje licno misljenje je da se treba pridrzavati smernica koje kazu da ga treba koristiti samo u pocetku tretmana dok drugi lekovi ne pocnu da deluju, a onda polako obustaviti. Ja licno pocinjem sa redukcijom leka otprilike nakon par nedelja i ne propisujem ga duze od par meseci. Za to vreme obicno uradi ono zbog cega sam ga i uvela u terapiju. Ako se radi o anksioznom poremecaju i panicnim atacima, lek izbora je antidepresiv (Ksalol ne spada u antidepresive vec je u istoj grupi lekova kao i Lorazepam). Ako vec godinu dana pijete Lorazepam, bilo bi pozeljno da ga iskljucite iz dalje terapije zbog razvoja zavisnosti (ukoliko vec niste postali zavisni obzirom da ste imali veoma karakteristicne tegobe za zavisnost nakon prestanka uzimanja Lorazepama (napetost, diareja, poremecaj sna.....) ali ne mora da znaci. Pokusajte da smanjujete Lorazepam za 0,25 mg svake nedelje. Ukoliko vidite da je to nemoguce, potrazite pomoc lekara, jer je onda neophodno da se ubaci i dodatni lek koji ce smiriti apstinencijalne simptome dok vi polako smanjujete lek. Postoji mogucnost i zamene drugim beznodiazepinom a zatim da se taj drgi lek postepeno smanjuje, ili da se naglo obustavi Lorazepam a ukljuci lek iz druge grupe psihijatrijskih lekova koji ima jako sedativno dejstvo.

  1. Obraćamo Vam se kao zabrinuti roditelji jer smo u tekstu o Socijalnoj fobiji pronašli slično stanje u kao i u našoj porodici. U pitanju je ponašanje svog 24-godisnjeg sina. 

    Želeli bismo da sa Vama ostvarimo kontakt i da nam pomognete da rešimo naš problem. 

    Odgovoreno: 17. 09. 2007.

Prikazano 2126-2130 od ukupno 2187 pitanja