Postovani,
moje pitanje se odnosi na moju cerku koja ima 28 godina. Saznala sam da se vec 3 godine zabavlja sa ozenjenim muskarcem starijim 15 godina od nje, koji je ostavio u drugom stanju i tajno je abortirala. Problem je sto ne moze da se odvoji od tog coveka i sto ga idealizira na sve nacine. Nije u stanju da ima normalnu vezu, jer se nije oslobodila te opsesije. Ne ponasa se zrelo, cesto ima napade histerije prema onima za koje je sigurna da joj nece odgovoriti na napad. Ne govori sa ocem, nema niti malo volje da promeni bilo sta u svom zivotu, zivi sa nama, ne zeli da napusti taj posao koji je jako los, ali radi sa tim covekom kog toliko voli.
Ima neke znake autodestruktivnog ponasanja (pusenje, odnosi bez zastite (sa drugim muskarcima sa kojima je pokusavala da ostvari kontakt, ali nije uspela zbog svoje opsesije), samopovredjivanje (navodno slucajno).
Zanima me da li je u pitanju tezi poremecaj ili je moguce resiti to u krugu porodice, posto odbija svaku vrstu spoljne pomoci. Sta bi moglo da bude uzrok ovakvog ponasanja i koliko bi trajao oporavak bez pomoci strucnog lica.
Unapred zahvalna
Postovana,neophodna je pomoc strucnog lica u svakom slucaju.Morate je nekako privoleti da se obrati lekaru.Mozete me kontaktirati,naravno sto mozete i njoj predloziti,
srdacno
Dr Dragana Krasic
Nisam sigurna da li je moje dete mesečar ili ne. Naime dešavalo mu se da u toku spavanja ustane da ide u wc, ali ne zna na koju stranu da krene, pa ga ja usmeravam. S obzirom da ima već 12 godina, a da i dalje ne zna da se snadje kada je u takozvanom polusnu, bojim se takvog njegovog ponašanja.
Molim za savet. Šta da radim i kome da se obratim?
Poštovana, Vaše dete, pre svega, ima čvrst san. Da li se tu radi o problemu mesečarstva ne mogu Vam sa ovoliko datih podataka i bez dijagnostike reći. Potrebno je da posetite dečjeg neuropsihijatra, uradite najpre EEG dijagnostiku.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana doktorka,
imam napade gušenja, vrtoglavicu, trnjenje vilice i jezika, bolove i probode u grudima. Uradio sam sledeće nalaze: ultrazvuk srca, nosio holter, uradio test opterećenja, vadio nalaze krvi, radio viruse neke za srce i imunitet, hormone i ultrazvuk štitne žlezde, rentgen pluća i to je sve u redu. Dobijam neke toplotne udare iz čista mira, hvata me vrućina. Krenuo sam kod neuro psihijatra i postavljena mi je dijagnoza F 43 i prepisani su mi ljekovi Leksilijum i neki antidepresivi, neki novi ljekovi koji nemaju neželjene efekte. Nisam mogao da ga pijem, jer mi nisu odgovarale, od prve mi je bilo muka i odmah su mi mnogo smetali. Pio sam Hanaks od 0.25, a sad mi je dao Leksilijum, ali mi je više odgovarao Hanaks.
Smijem li se vratiti na njega, a prekinut Leksilijum i da li je to kod mene teška bolest i da li je to opasno?
VELIKO HVALA
Poštovani,
problem koji imate se ne rešava samo lekovima. Sigurno je da su Vam potrebni u ovoj fazi bolesti, ali Vam je još potrebnija psihoterapija stručnog lica. Bolest koju imate je veoma česta, opasnost od nje nalazi se u posledicnim ponašanjima povlačenja i inhibiranosti, zato je neophodno adekvatno lešenje.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana doktorka,
Imao sam dugo dilemu da li da Vam se obratim ili ne, jer zaista ne znam da li ste baš Vi osoba koja mi može dati bilo kakav odgovor. Situacija je složena i biću što kraći.
Imam 24 godine i redovno završavam fakultet u Beogradu, sa prosekom 9,70. Tokom studija sam uspeo da postignem niz značajnih rezultata, objavljenih radova, važnih seminara, isticanja u raznim podoblastima glavnog studija. Sada kada imam još samo jedan ispit do kraja, nalazim se u velikom ćorsokaku. Nemam posao, a nažalost nema ga na vidiku. Postavim sebi pitanje kako da ga nadjem, gde, a da to bude u struci. Da bih se zaposlio u struci traže da prvo diplomiram, a da bih počeo sebe da izdržavam za čim imam veliku potrebu, neophodno je da što pre nađem posao, jer sam prilično samostalna osoba i ne želim da više teretim svoje roditelje. Posao koji mi se trenutno nudi daleko je ispod mojih mogućnosti i uloženog rada prethodne 4 godine na fakultetu i van njega, a garantovana zarada je ista kao ona koju ima moj prijatelj koji radi kao fizicki radnik. Imam veliki problem da sebi objasnim potpunu eroziju sistema vrednosti u ovoj zemlji i to kako odjednom fizikalisanje vredi isto koliko i kvalitetan naučni rad, a moji roditelji čija bi mi podrška jako značila, misle da posao ne treba mnogo birati i da treba početi od nule bez obzira na sve napore tokom studija. Ponekad sam loše raspoložen, nedruželjubiv, tužan, a katkad sam i prilično nervozan i impulsivan (naravno bez ikakve agresivnosti).
Možete li mi molim Vas dati odgovor na najjednostavnije pitanje: da li je sa mnom sve u redu, da li moje opisano ponašanje spada u domen psihijatrijskih poremecaja i kako se sa čitavom situacijom izboriti što lakše i što bezbolnije po samog sebe? Hvala Vam i izvinite što je preopširno objašnjenje pitanja.
Poštovani,
veliki broj mladih ljudi se nosi sa problemom koji imate i Vi. Veliki broj mladih ljudi u svetu, takođe, ima isti problem. Radni, vredni, pametni i puni očekivanja i nade da se to i naplati na odgovarajući način. Tako će i biti, ali jedna od manje vrednih osobina mladosti je nestrpljenje! Sačekajte, razmislite, ne poredite nešto što se ne može porediti. Kvalitet uvek da rezultate. Završite fakultet i ostale obaveze, gradite kuću od temelja. Krećući od velikih ciljeva i definitivnih rešenja lako se obeshrabrimo. Imajte cilj i idite ka njemu, bez njega put se gubi. Kao što radite na fakultetu, radite i na postavljenom cilju. Ne postaje se odmah velik!
Naravno da ovde reč nije o poremećaju psihijatrijske prirode, ali jedan razgovor sa psihijatrom bi Vam pomogao da razrešite napetost koja je prisutna i impulsivne reakcije, koje najčešće ne dovode do dobrih
rezultata.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Postovani, moje pitanje se odnosi na moju cerku koja ima 28 godina. Saznala sam da se vec 3 godine zabavlja sa ozenjenim muskarcem starijim 15 godina od nje, koji je ostavio u drugom stanju i tajno je abortirala. Problem je sto ne moze da se odvoji od tog coveka i sto ga idealizira na sve nacine. Nije u stanju da ima normalnu vezu, jer se nije oslobodila te opsesije. Ne ponasa se zrelo, cesto ima napade histerije prema onima za koje je sigurna da joj nece odgovoriti na napad. Ne govori sa ocem, nema niti malo volje da promeni bilo sta u svom zivotu, zivi sa nama, ne zeli da napusti taj posao koji je jako los, ali radi sa tim covekom kog toliko voli. Ima neke znake autodestruktivnog ponasanja (pusenje, odnosi bez zastite (sa drugim muskarcima sa kojima je pokusavala da ostvari kontakt, ali nije uspela zbog svoje opsesije), samopovredjivanje (navodno slucajno). Zanima me da li je u pitanju tezi poremecaj ili je moguce resiti to u krugu porodice, posto odbija svaku vrstu spoljne pomoci. Sta bi moglo da bude uzrok ovakvog ponasanja i koliko bi trajao oporavak bez pomoci strucnog lica. Unapred zahvalna
Odgovoreno: 15. 09. 2008.Postovana,neophodna je pomoc strucnog lica u svakom slucaju.Morate je nekako privoleti da se obrati lekaru.Mozete me kontaktirati,naravno sto mozete i njoj predloziti, srdacno Dr Dragana Krasic
Poštovana,
Odgovoreno: 15. 09. 2008.kome se u Nišu mogu obratiti za rešavanje problema kompulsivnog prejedanja?
Hvala unapred!
Pozdrav
Poštovani,
ne znam o kom uzrasu se radi. Ja se bavim problemima ishrane, možete mi se javiti.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Nisam sigurna da li je moje dete mesečar ili ne. Naime dešavalo mu se da u toku spavanja ustane da ide u wc, ali ne zna na koju stranu da krene, pa ga ja usmeravam. S obzirom da ima već 12 godina, a da i dalje ne zna da se snadje kada je u takozvanom polusnu, bojim se takvog njegovog ponašanja.
Odgovoreno: 15. 09. 2008.Molim za savet. Šta da radim i kome da se obratim?
Poštovana, Vaše dete, pre svega, ima čvrst san. Da li se tu radi o problemu mesečarstva ne mogu Vam sa ovoliko datih podataka i bez dijagnostike reći. Potrebno je da posetite dečjeg neuropsihijatra, uradite najpre EEG dijagnostiku.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana doktorka,
Odgovoreno: 15. 09. 2008.imam napade gušenja, vrtoglavicu, trnjenje vilice i jezika, bolove i probode u grudima. Uradio sam sledeće nalaze: ultrazvuk srca, nosio holter, uradio test opterećenja, vadio nalaze krvi, radio viruse neke za srce i imunitet, hormone i ultrazvuk štitne žlezde, rentgen pluća i to je sve u redu. Dobijam neke toplotne udare iz čista mira, hvata me vrućina. Krenuo sam kod neuro psihijatra i postavljena mi je dijagnoza F 43 i prepisani su mi ljekovi Leksilijum i neki antidepresivi, neki novi ljekovi koji nemaju neželjene efekte. Nisam mogao da ga pijem, jer mi nisu odgovarale, od prve mi je bilo muka i odmah su mi mnogo smetali. Pio sam Hanaks od 0.25, a sad mi je dao Leksilijum, ali mi je više odgovarao Hanaks.
Smijem li se vratiti na njega, a prekinut Leksilijum i da li je to kod mene teška bolest i da li je to opasno?
VELIKO HVALA
Poštovani,
problem koji imate se ne rešava samo lekovima. Sigurno je da su Vam potrebni u ovoj fazi bolesti, ali Vam je još potrebnija psihoterapija stručnog lica. Bolest koju imate je veoma česta, opasnost od nje nalazi se u posledicnim ponašanjima povlačenja i inhibiranosti, zato je neophodno adekvatno lešenje.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana doktorka,
Odgovoreno: 15. 09. 2008.Imao sam dugo dilemu da li da Vam se obratim ili ne, jer zaista ne znam da li ste baš Vi osoba koja mi može dati bilo kakav odgovor. Situacija je složena i biću što kraći.
Imam 24 godine i redovno završavam fakultet u Beogradu, sa prosekom 9,70. Tokom studija sam uspeo da postignem niz značajnih rezultata, objavljenih radova, važnih seminara, isticanja u raznim podoblastima glavnog studija. Sada kada imam još samo jedan ispit do kraja, nalazim se u velikom ćorsokaku. Nemam posao, a nažalost nema ga na vidiku. Postavim sebi pitanje kako da ga nadjem, gde, a da to bude u struci. Da bih se zaposlio u struci traže da prvo diplomiram, a da bih počeo sebe da izdržavam za čim imam veliku potrebu, neophodno je da što pre nađem posao, jer sam prilično samostalna osoba i ne želim da više teretim svoje roditelje. Posao koji mi se trenutno nudi daleko je ispod mojih mogućnosti i uloženog rada prethodne 4 godine na fakultetu i van njega, a garantovana zarada je ista kao ona koju ima moj prijatelj koji radi kao fizicki radnik. Imam veliki problem da sebi objasnim potpunu eroziju sistema vrednosti u ovoj zemlji i to kako odjednom fizikalisanje vredi isto koliko i kvalitetan naučni rad, a moji roditelji čija bi mi podrška jako značila, misle da posao ne treba mnogo birati i da treba početi od nule bez obzira na sve napore tokom studija. Ponekad sam loše raspoložen, nedruželjubiv, tužan, a katkad sam i prilično nervozan i impulsivan (naravno bez ikakve agresivnosti).
Možete li mi molim Vas dati odgovor na najjednostavnije pitanje: da li je sa mnom sve u redu, da li moje opisano ponašanje spada u domen psihijatrijskih poremecaja i kako se sa čitavom situacijom izboriti što lakše i što bezbolnije po samog sebe? Hvala Vam i izvinite što je preopširno objašnjenje pitanja.
Poštovani,
veliki broj mladih ljudi se nosi sa problemom koji imate i Vi. Veliki broj mladih ljudi u svetu, takođe, ima isti problem. Radni, vredni, pametni i puni očekivanja i nade da se to i naplati na odgovarajući način. Tako će i biti, ali jedna od manje vrednih osobina mladosti je nestrpljenje! Sačekajte, razmislite, ne poredite nešto što se ne može porediti. Kvalitet uvek da rezultate. Završite fakultet i ostale obaveze, gradite kuću od temelja. Krećući od velikih ciljeva i definitivnih rešenja lako se obeshrabrimo. Imajte cilj i idite ka njemu, bez njega put se gubi. Kao što radite na fakultetu, radite i na postavljenom cilju. Ne postaje se odmah velik! Naravno da ovde reč nije o poremećaju psihijatrijske prirode, ali jedan razgovor sa psihijatrom bi Vam pomogao da razrešite napetost koja je prisutna i impulsivne reakcije, koje najčešće ne dovode do dobrih rezultata.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Prikazano 2116-2120 od ukupno 2352 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke