Poštovana,
Imam 28 godina, ali od rođenja imam jake komplekse. U školi sam uvijek bila najbolja, a izgled besprijekoran, ali za vanjski svijet. U svoja četiri zida za vrijeme srednje škole patila sam od bulimije, ali je nakon četiri godine nestala. Mislila sam divno kako imam jak karakter sama sam to prevazišla, ali bulimiju je zamijenila paranoja koja se razvila doslovno preko noći, kao BUM. 2002 sam se zaljubila i bulimija je bila daleko iza mene, ali preko noći došla je paranoja kao BUM. Stalno sam strahovala i sakrivala se od nečeg nepoznatog, po sto puta u toku noći provjeravati da li su vrata zaključana i ostale stvari. Da na to su se nadovezali tikovi i to na licu tako da sam sve manje izlazila i družila se....moj dečko koji je i sada sa mnom sve je to podnosio stoički sa mnom. Najveći psihički bum sam doživjela 2004 godine kada sam na vijestima gledala emisiju o hiv-u i ETO od tada je krenuo moj period borbe sa hipohondrijom i bakteriofobijom sve do danas. Umišljala sam SAMO zarazne bolesti , bjesnilo, hiv, hepatitis, tetanus, pa čak i antrax. Internet je bio moje polje informacija tako da sam čitajuci odmah dobijala simtome ovih bolesti. Testirala sam se na hiv i bila presrećna rezultatima....ali jedan dan dok se nisam sjetila da me tehničar dirnuo, tj moje ubodno mjesto koje je prije dodira dezinfikovao rukavicom koje su bile jedne u studenskoj labaratoriji. Kada sam se sjetila toga vrisnulo mi je u glavi od pomisli da me sada potencijalno zarazio jer je na rukavici bilo možda zaražene krvi pacijenta kojeg je predhodno ubo. E, taj period imam hiv traje još i dan danas htjela sam se ponovo testirati, ali moj liječnik je već davno napisao u karton hipohondrija i ne da uputnicu kaže kako već rezultat imam, a taj kontakt što mi se desio je ne rizičan, tj. nemoguće je tako nekoga zaraziti, jer me ubjedjivao da virus živi malo nekoliko sekundi na nekom predmetu. Ali ja imam sveki dan sve više simptoma, a psiha mi je na nuli...sada su se svi skupili....i hipohondrija i opsesivno konvulzivni poremećaju i tikovi i ko zna šta još...Kopnim svaki dan, mršam, a u ustima mi redovito izlaze rane koje prepisujem opalom imunitetu zbog hroničnog stresa. Društvo koje je prije bilo ogromno, svelo se samo na dve prijateljice koje me vidno izbjegavaju, jer ih tusim o bolesturama i pokazujem na svom tijelu bilo kakvu promjenu. Da li je psihički moguće umisliti doslovno toliku bolest da se osjećate bolesno i da dobijete simptome čak takve bolesti. Kada umislim hepatitis imam temperaturu i jake bolove na desnoj strani gdje je jetra, pa cak i tamnu mokraću.....odem izvadim nalaze sve ok...Nakon testa na hiv dobijem herpes i jaku upalu grla moj doktor kaže kako je grlo čisto, a ja ne mogu da gutam od bolova. A gdje god sam pročitala neki novi simptom hiva....ja sam ga dobila odmah nakon dva dana od čitanja...Prije deset dana otkrila sam trudnoću i bili smo presretni na početku dok jedno jutro nisam ustala i pomislila kakve ću sve bolešture da prenesem svom djetetu Molim Vas da li je u ovom slučaju potrebno potražiti psihijatra ili je u pitanju moja jaka intuicija da me je taj laborant možda baš zarazio hivom. Da li ste imali ovakav slučaj?

Poštovanje,
imam 33 god, u aprilu sam imala spontani pobačaj i baš sam bila potrešena. Nekih nesec dana nakon toga javilo mi se kao neko gušenje, u stvari imam potrebu da često udahnem, a nekad ne mogu. Ispitala sam pluća, ok su, imam sinusnu tahikardiju, ali sam baš uznemirena zbog ovog stanja, traje vec 6 mes.
Da li je ovo panični poremećaj i kako da ga prevaziđem. Živim u mestu gde nemam prilike posetiti psihijatra.
Hvala

Poštovana,
imam problem prilikom seksualnog odnosa sa devojkom. U predigri je sve ok, penis je u erekciji, ali kada treba da stupimo u odnos, mene uhvati neki strah i onda erekcija prođe. Čim ne mislimo na odnos, erekcija sa posle par minuta vrati. To mi se desilo već dva puta, počinjem da se brinem.
Šta može biti uzrok i kako prevazići taj problem? Jedino što mogu reći da sam na poslu izložen stresu svakodnevno, ali kada dođem kući, pokušavam to izbacim iz glave. Devojka mi pomaže u tome. I, da li je problem u tome što nisam imao seksualni odnos par godina (čudno, ali nažalost istinito), pa imam možda imam strah od neuspeha?

Već više godina osećam povremene aritmije, udružene s tahikardijom, osećajem slabosti i straha....pre sam imala faze šest meseci mi je ok, mesec dana nije...da bi se to ove godine pojavljivalo iz nevezanog, ma gde da sam i ma šta da radim sve češće, postala sam pravi hipohonder, jer su ti napadi vrlo neprijatni, takođe se razvio neprekidni strah da će se napad ponovo dogoditi.....odradila sam sve pretrage kardiološki nalaz je ok, T testovi ok, krvna slika ok, gastro pregledi ok, ginekološki pregledi ok.... Dakle, sa 37 godina imam više analiza od osamdesetogodišnje bake. Pre dve nedelje sam se obratila psihijatru za pomoć i dijagnoza je F40.01 - navodno panični poremećaj sa agorafobijom i sa depresivno-hipohondrijskim promenama. Prepisana mi je terapija Cipralex 10mg (za početak pola tabletice ujutro + xanax 0,25 3 x dnevno na 8 sati.
E sad....xanax uzimam već dve nedelje i čini mi se da mi je zaista bolje...cipralex se nisam usuđivala da krenem da pijem, ali me je moj psihijatar ubedio da poćnem. I evo uzimam ga treći dan, ali me boli glava, i za ova tri dana od kad ga pijem imala sam 2 manifestacije sa preskakanjem srca...... Dok sam bila samo na xanaxu te dve nedelje mi je bilo sasvim ok.
Da li je moguće da Cipralex izaziva opet ove poremećaje? Da li da nastavim da ga pijem, bez obzira.....? Moj psihijatar insistira da ga uzimam i dalje...
Hvala unapred!

Poštovani,
imam 22 god i 3god bolujem od agorafobije, anksioznosti i paničnih napada. Terapija Rivotrilom nije pomogla... jeste ublažila simptome, ali nisu nestali napadi panike. Sada sam bez terapije, već skoro godinu dana, ne posećujem više ni neuropsihijatra, jer smo imale jako loše razumevanje, pokušala sam i u Dr Dragiša Mišović, ali mi je doktorka rekla da mi petominutne seanse sa njom neće mnogo pomoći i da bih mogla na grupnu terapiju, da budem jedno vreme u bolnici, ukoliko želim, nisam pristala jer ne osećam da bi mi to istinski pomoglo.
Da li biste mogli da mi preporučite nekog stručnjaka za ovu oblast, nekoga ko bi se malo više pozabavio da mi pomogne da shvatim zašto sam bolesna i kako da prevaziđem ovo, da bih mogla ponovo da živim... Da li se neko izlečio od agorafobije trajno? Postoji li lek..
Unapred zahvalna