Za psihijatra: poštovana, molim vas za savet. Imam 32 god. Imam problema sa paničnim napadima. 2000 g izgubila sam majku. A u periodu do pojave prvih siptoma imala sam i niz stresnih situacija na fakultetu i privatnom životu. Naime, u novembru 2001 imala sam prvi panični napad. Posle par dana mi je postavljena dijagnoza "agorafobija sa paničnim poremećajima". Od terapije tokom 2002 god. Koristila sam flunirin i ksanaks, u ukupnom trajanju od 6 meseci. Tek 2004. Zbog istih problema saznajem za psihoterapiju. Od aprila 2004 krećem kod psihoterapeuta, prvo jednog, da bih 2008 promenila i krenula kod drugog psihoterapeuta. I dan danas sam na psihoterapiji (znači, skoro 6 godina sam na psihoterapiji) . Napominjem da sam zadovoljna svojim psihoterapeutom. Završila sam fakultet, posao nemam, nisam udata, trenutno nisam ni u vezi (imala sam vezu koja je trajala skoro 9 godina, ali je gotova) , pušač sam, imam problema sa kilogramima, i emotivnija sam više nego prosečna osoba. U familiji, koliko je meni poznato, niko nije bolovao ni od kakvih duševnih poremećaja i fobija. Problem je sledeći: i dan danas imam panične napade. Ne smem da ostanem sama, u smislu, da ostatak porodice napusti mesto stanovanja kada npr, ide na odmor. Ne smem da koristim autobus, mislim da nisam ušla u isti zanjih par godina. Iako sam izuzetno društvena osoba, nisam stidljiva, izuzetno se unervozim kada treba da se nađem sa nekim, što često rezultira i neodlaskom na druženje. Od siptoma, obično se javlja jako lupanje srca, nervoza, gušenje, počinjem da se tresem. I vrlo često imam potrebu za pražnjenjem creva, i znam da je to na nervnoj bazi. U poslednje vreme se pogoršalo, tako da ne smem ni da odem u drugi deo grada. Ne smem ni posao da potražim, koliko se plašim simptoma. U običnim situacijama, savršeno sam racionalna osoba, ali u trenucima napada, sva logika prestaje. Iščitala sam dosta priručnika koje sam dobila od doktora, dosta sam i naučila kroz psihoterapiju. Ali, i dalje imam panične napade koje ne mogu da kontrolišem, i koji me i dalje užasavaju. Ukoliko je panični napad bio jačeg inteziteta, treba mi dan -dva da se vratim u normalno stanje, odn, posle intezivnijih napada obično sam jako bezvoljna, depresivna, plačem bez prestanka, pa čak mi se javljaju i suicidne ideje, koje nažalost u tom trenutku doživljavam kao jedno rešenje svog bola i problema. Bila sam pre par meseci kod psihijatra, koliko da upitam za savet da li mi eventualno treba neka terapija, i dobila sad antidepresive, ali uz komentar " da ako smatram da treba da ih pijem - da ih i pijem?? ". Ja zaista nisam htela da koristim lekove za koje je meni ostavljeno na odluku da li ću ih koristiti ili ne. Štitna žlezda mi je u redu (mada je prema poslednjim rezultatima tsh bio povećan, dok su t3 i t4 bili u redu, pa mi je rečeno da nemam potrebe da brinem) . Imam povremeno izuzetno jake glavobolje. U trenucima nervoze i pojave straha, koristim ksalol i nekad loperamid (koji zaustavlja pražnjenje creva, kako bih sprečila konstatni odlazak u wc) . Pitanje: da li bi ponovo trebala da se obratim psihijatru, da li po vašem mišljenju bih eventualno trebala da ponovo dobijem neku medikamentu terapiju? I nije mi jasno kako ovakva fobija možetako dugo da traje, a pokušala sam na razne načine da je se oslobodim? Svi mi kažu, samo izađi i radi nešto, i znam da su u pravu, ali kao što rekoh, kada panični napad krene, sva logika prestaje. I ništa više ne pomaže. Hvala unapred.
Poštovana, Sigurno je da bi trebalo da uzimate terapiju antidepresiva, jer ne vidim zasto biste se iscrpljivali ovoliko dugo i narusavali kvalitet zivota. Pametni ste, obrazovani, radite na sebi, ali nekada je neophodna medikamentozna podrska. Koja ukoliko se daje adekvatno i pravovremeno dovodi do ozdravljenja
Zatoa sto ne razbiram mnogu srpsko/hrvatski, vi pishuvam na engleski; ve molam, ako ne go razbirate engleskiot jazik, informirajte me i taka ke mozam da se prestavam na makedonski. Dear dr. Zikik; my name is angja and i am living in the us of america for the last 41 years; none of the medicines here seem to help me much. I feel very depressed, massive stress, fear, overwhelmness, nothing makes my life happy, everything bothers me, dont want to go anywhere, and i have to push myself to go to work every day; i am at a point of suicide. All this started since an accident i had 2 years ago. I have found that lexsilium helps me the best but am afraid of the effects it has on ones mind and body. Is this a medicine that can be taken lightly?? What is it equivalent to in america? I have hight blood pressure and some other fibersystic conditions throughout my body; is ths this something addictive??? Please respond.
2008 imala sam psvt puls 170, ekg mi je bio uredan. Ultrazvuk srca uredan, uz blago povisen plućni pritisak. Dobila sam 2xpo1/4 presolola intravenozno. A nakog pregleda kardiologa receno mi je da pijem mg. 1/4 presolola po potrebi i obavezna fiz. Aktivnost. Otada svaki put panicno reagujem na lupanje srca, usled cega mi puls jos vise skoci. Pijem po 1/4 presolola i 1, 5 ili 3 mg bromazepana. Uglavnom mi se to desava usled anksioznosti. Bila sam i kod psihologa i receno mi je da to sama moram da prevazidjem. Nalaz krvne slike i urina, mi je bio uredan, kao i snimak pluca.
Poštovana, Osim anksiolitika koji imate, najbolje ce biti da korekciju leka vrsi kardiolog. Preporucujem psihoterapiju kao ono sto ce sigurno biti blagotvorno.
Korisnik sam kokaina, spida i extazija 6-7 godina. Mislim da imam ozbiljnih psihickih problema. Kad saam na drogama nekad sam agresivan, boli me za sve i svakog itd. Kad nisam imam neke paranoje tipa da se okrecem a sam sam u stanu, ako mi nisu spustene roletne tripujem da me gledaju komsije itd. Svedstan sam da mi je psiha malo ono. . . Sto zbog droga sto zbog nekih stvari i hteo bih da odem kod psihologa ili psihijatra? To mi nije bas jasno. Recite mi posto cu biti iskren prema psihijatru da li je psihijatar duzan da kaze policiji ako mu ja ispricam za droge i recimo jos neke stvari koje recimo zanimaju njih. Pozdrav!
Poštovani, Ne, nije, lkarska tajna je obavezni deo u radu lekara. Ali, mislim da je bitnije vase lecenje nego razmisljanje na takav nacin! Ukoliko to ne uradite imacete uskoro probleme i sa policijom i obelodavanjem onoga sto ne zelite
Postovana,
zanima me da li je moguce imati lazne misli, posto ja verujem da to jesu, jer mi kroz prolaze razni sadrzaji, cak i sanjam ponekad to, znam da to ne bih uradila, ali eto one se ipak javljaju i na koji nacin nekom tehnikom (a da nisu lekovi) mogu da ih prevazidjem! Molim za odgovor.
Sigurno je da bi trebalo da uzimate terapiju antidepresiva, jer ne vidim zasto biste se iscrpljivali ovoliko dugo i narusavali kvalitet zivota. Pametni ste, obrazovani, radite na sebi, ali nekada je neophodna medikamentozna podrska. Koja ukoliko se daje adekvatno i pravovremeno dovodi do ozdravljenja
dr d. Krasic
Pozdrav
Ponovite pitanje ukoliko zelite da dobijete odgovor od dr o. Zikic
dr d. Krasic
Pozdrav
Osim anksiolitika koji imate, najbolje ce biti da korekciju leka vrsi kardiolog. Preporucujem psihoterapiju kao ono sto ce sigurno biti blagotvorno.
dr d. Krasic
Pozdrav
Ne, nije, lkarska tajna je obavezni deo u radu lekara. Ali, mislim da je bitnije vase lecenje nego razmisljanje na takav nacin! Ukoliko to ne uradite imacete uskoro probleme i sa policijom i obelodavanjem onoga sto ne zelite
dr d. Krasic
Pozdrav
zanima me da li je moguce imati lazne misli, posto ja verujem da to jesu, jer mi kroz prolaze razni sadrzaji, cak i sanjam ponekad to, znam da to ne bih uradila, ali eto one se ipak javljaju i na koji nacin nekom tehnikom (a da nisu lekovi) mogu da ih prevazidjem! Molim za odgovor.
Na zalost, nisam vas razumela, nije mi jasno o cemu se radi i o kakvim mislima se radi!
dr d. Krasic
Pozdrav
Prikazano 716-720 od ukupno 2358 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke