Sto zbog porodice, sto zbog vlastite nesigurnosti nikad nisam nista u zivotu uspjela postici. U ratu je ubijena oceva majka i on se tada potpuno okrenuo islamu. U nasoj kuci se ne smije slusati muzika, gledati kad se dvoje poljube na tv-mora se promjenit kanal, reci svoje misljenje o necemu-tada nastupa svadja, sva djeca njegovih prijatelja su uvijek bolja od mene, sestre i brata. Pa i djeca njegovih prijatelja koja su sada narkomani ili u zatvoru, nekad su bili bolji. Imam 24 godine, u januaru zavrsila fakultet. Posao je jako tesko naci i u prodavnici a kamoli u struci, osjecam se beskorisno i bezvrijedno, roditelji mi ne mogu (mozda je bolja rijec nece) pomoci da nadjem posao jer po ocevom razmisljanju treba se truditi, biti uporan, i uzdat u dragog allaha, a ja gledam kako se moje kolege s faksa zaposljavaju (naravno-zaposljava ih porodica i uza i sira familija) . Mama se u cijeloj prici ne pita nista. Udat se necu samo radi toga, da bi pobjegla. Jer je to sestra uradila sa 19 i gorko pogrijesila. Moji zivci su na rubu sloma, jer svaka moja ideja je nula, sta god pokusam nailazim na podsmmjeh, vrijedjanje, omalozavanje, a sve to nazalost potice od kuce. Toliko postajem nesigurna s ljudima, u komunikaciji, da se zacrvenim ne samo u licu, nego i vrat, dekolte i ruke, kada je neki bitan dogadjaj ili skup, ljudi u mom prisustvvu misle da dozivljavam neku vrstu soka. Medju masom ljudi, ja se gusim i tesko hodam, kao da me neko koci. Pri stresnim situacijama tece mi krv iz nosa. Sta da radim od zivota svog. Unaprijed zahvaljujem.
Poštovana, Pametni ste i zavrsili ste skolu sa kojom cete se zaposliti i tako konacno osamostaliti. Ne vidim sta biste drugo radili od svog zivota. Svakako samo sazaljenje i vracanje nazad je najneisplatljivija varijanta. Ucite jezik, mozda nekakav drugi kurs npr. Kompjuteri ili razmislite sta moze. Time cete ispuniti vreme, povecati mogucnosti i sretati se sa ljudima. Izlazak iz straha od komunikacija i ljudi se moze savladati jedino komuniciranjem i kontaktom. Znam da nije lako, razumem vasu patnju, tesko je ziveti bez podrske i adekvatno ispoljene ljubavi. Jedino rad na se bi daje pozitivne rezultate. Kako cete, odlucite! Ne predlazem psihijatra, jer mislim da to ne biste prihvatili ali znajte i psihoterapija je rad na sebi!
Postovana dr krasic. . . . . . . . . . Bila sam potpuno zdrava do 12 aprila 2010 tog dana sam uzela dve tablete topalgic od po 100 mg a inace koristi moj muz. Uzela sam jer sam imala bolove ispod rebara sa leve strane nize u stomaku i nakon 45 minuta sva sam pobjelela cijelo tjelo a pogotovo lice i ruke i jednom sam povratila al jako i normalno pravac u hitnu. . U hitnu u istom stanju cak su mi se tresle noge. Osjecala sam neku toplinu u citavom tjelu a pogotovo u glavi bila sam iscrpljena, umorna inace radim i imam troje djece pa moj doktor misli da je od umora. . . U hitnu proverili krv sve u redu srce u redu glavu nisam snimala neznam zasto valjda nisu hteli. A ja i dalje osecam problema u glavi sa leve strane nekako mi tesko i oko je nekako umorno neznam kako bih vam to opisala; i dan danas se ne osecam dobro imam paniku strah i opet mi se desava da izgubim boju i ruke mi znoje lekove ne koristim nikakve bila sam dve sedmice na bolovanje i trenutno radim. . Al cim nesta forsiram odmah mi dolazi nesvestica i znojim se neznam od cega valjda od nekog straha nekako se bojim nemogu se naviknut na ovaj zivot ovde vise sam provela zivot u svojoj drzavi to znam da mi jako smeta ovamo zivim 10 god. . Sta moze da bude neki mali mozdani udar. . . . Za svo vreme uvjek sam bila pri svesti. . . . . . Hvala dr krasic i da li je zbog te dve tablete sto sam uzela. . . . Prijatno
Poštovana, Imali ste reakciju na lek a nadovezali ste strah, paniku i poceli katastroficno razmisljati, koje ce dalje odrzavati vase strahove i stvarati paniku. Morate prestati sa tim, jer problem se nece smanjiti ako nastavite ovim putem/drugo, mozete se i obratiti lekaru radi psihoterapijskih seansi, smatram da niste za medikamentoznu terapiju
Postovanje. Postavio sam vam pitanje pod brojem, 59914, a odgovoreno mi je 27. 04. 2010. Ja vam se zahvaljujem i kao sto ste napisali da vam se javim. Terapiju koju mi je prepisao moj lekar prestao sam da pijem i danas sam otisao na kontrolu jer mi nikako ne ide na bolje naprotiv sve mi je gore. Zatvorio sam se u sebe, neizlazim iako me drugari zovu da sa njima odemo nekuda samo da mi verujem u najboljoj nameri pomognu. Veoma sam nervozan sve mi smeta, i nista me ne interesuje. I dalje imam prividjenja na moje pokojne, isto slika sa ratista. Danas mi je doktor prepisao terapiju: diazepam 5mg, 3x1 dn. Da i dalje uzimam flormidal. 15 mg. 1x1. Pp uvece i dodao neki lek triticco r tablete 15. Mg. 0+0+1/postepeno uvodjenje. Da se javim na kontrolu za tri nedelje. Molio bih vas za vase misljenje o novoj terapiji. Verujem da ce mi biti bolje jer ovako vise nemogu.
Poštovani, Terapija je u redu, ali sve ovo bez psihoterapije i vidjanja sa lekarom makar jednom nedeljno nisam sigurna da ce dovesti brzo do rezultata. Savetujem vam je pored lekova, kao obaveznu
Postovani, vec tri dana pijem lek seroxat i imam problem. Ne mogu da izdrzim da se ne pomeram, da budem miran. U toku dana me tera stalno da zevam, i pri zevanju osetim kako sam umoran, da su mi pogotovo umorne noge. Kada legnem da spavam opet ne mogu da budem miran, nego me tera da se protezem, zevam, i kada zaspim vrlo malo spavam i tera me stalno da se pomeram. Kada se probudim iz tog polu sna ja sam nekako odmoran ali se posle kratkog vremena vrlo brzo zamorim. Primetio sam da su mi i zenice jako siroke. Da li da promenim terapiju? Vase misljenje molim. Hvala.
Poštovani, Ne yzm da li su navedene tegobe krenule sa lekom ili su postojale i pre upotrebe. Ukolko su nastale sa njim, trebalo bi ga prekinuti i konsultovati se o prelasku na drugi lek. U svakom slucaju porazgovarajte sa lekarom koji vam ga je propisao
Zdravo
htela bi da vam se obratim imam cerkicu od tri ipo godine i dobila sam posleporodjajnu depresiju od samog pocetka plakala sam nisam smela da je presvucem znaci nista oko nje. . . Kontrolisala sam sve moguce i sve je u redu
a sada sta mi se desava nemam volje ni za nju ni za sebe. Place mi seimam osecaj da cu da napravim nesto sebi ili njoj isla sam kod psihijatra i sta nisam probala ali nikom nisam rekla pravu istinu pijem tablete antidepresive ali nepomazu mi sta da radim a da bi nekom rekla pravu istinu mislice da sam luda i uzece mi dete koje volim kao zenicu oka svoga
sta da radim pomozite mi kako da budem srecna maja to je sto najvise zelim na svetu. . . . . Uplakana majka
Poštovana, Morate reci sve lekaru upravo radi odabira antidepresiva, a takodje smatram da lekovi bez psihoterapije obicno ne mogu dovesti do poboljsanja. Postporodjajne depresije su prolazne, i bice u redu, samo se nastavite sa terapijom koliko treba
Pametni ste i zavrsili ste skolu sa kojom cete se zaposliti i tako konacno osamostaliti. Ne vidim sta biste drugo radili od svog zivota. Svakako samo sazaljenje i vracanje nazad je najneisplatljivija varijanta. Ucite jezik, mozda nekakav drugi kurs npr. Kompjuteri ili razmislite sta moze. Time cete ispuniti vreme, povecati mogucnosti i sretati se sa ljudima. Izlazak iz straha od komunikacija i ljudi se moze savladati jedino komuniciranjem i kontaktom. Znam da nije lako, razumem vasu patnju, tesko je ziveti bez podrske i adekvatno ispoljene ljubavi. Jedino rad na se bi daje pozitivne rezultate. Kako cete, odlucite! Ne predlazem psihijatra, jer mislim da to ne biste prihvatili ali znajte i psihoterapija je rad na sebi!
dr d. Krasic
Pozdrav
Imali ste reakciju na lek a nadovezali ste strah, paniku i poceli katastroficno razmisljati, koje ce dalje odrzavati vase strahove i stvarati paniku. Morate prestati sa tim, jer problem se nece smanjiti ako nastavite ovim putem/drugo, mozete se i obratiti lekaru radi psihoterapijskih seansi, smatram da niste za medikamentoznu terapiju
dr d. Krasic
Pozdrav
Terapija je u redu, ali sve ovo bez psihoterapije i vidjanja sa lekarom makar jednom nedeljno nisam sigurna da ce dovesti brzo do rezultata. Savetujem vam je pored lekova, kao obaveznu
dr d. Krasic
Pozdrav
Ne yzm da li su navedene tegobe krenule sa lekom ili su postojale i pre upotrebe. Ukolko su nastale sa njim, trebalo bi ga prekinuti i konsultovati se o prelasku na drugi lek. U svakom slucaju porazgovarajte sa lekarom koji vam ga je propisao
dr d. Krasic
Pozdrav
Morate reci sve lekaru upravo radi odabira antidepresiva, a takodje smatram da lekovi bez psihoterapije obicno ne mogu dovesti do poboljsanja. Postporodjajne depresije su prolazne, i bice u redu, samo se nastavite sa terapijom koliko treba
dr d. Krasic
Pozdrav
Prikazano 566-570 od ukupno 2344 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke