Možete se lako odvići, jer taj lek ne stvara naviku. Jednostavno, ako je potrebno da prekinete, naravno dogovorite se i sa vašim psihijatrom koji vam je dao lek, obustavite ga.
Postovani sa moje 17 godine dobila sam nerovozni stomak, iritabilni kolit tesko prociscavanje i kad je retka stolica. Uopste nisam imala napona za u wc. Od tad sam psihicki obolila to mi se zasadilo nekako u glavi i kad god treba negde da odem ja ne mogu to da isplaniram od danas za sutra. Jer cu da postanem napeta i znam da drugi dan necu ni imati napona za u wc, a problewmi bice jos velike, nadutos, bolove i tako dalje. Pijem ujutru i uvese dijazepam od 5mg. I amizola malo manje od 10 mg. Ali opet je isto. Jednostavno ne mogu nista prije da dogovorim, sve radim od danas za danas. . Molim vas ako mozete nekako mi pomoci ili me savetujte sta da radim, jer ovo je mene vise od 15 godina dosadilo mi se da zivim od dan za dan, bez da imam planove za koje smatram da nisam sposobna da ih obavim.
Poštovana, Nacin kojim pokusavate da sprecite ono sto vam smeta je pogresan. To radite povremeno i neadekvatno. Krenite sa psihoterapijom, stalnom terapijom kao i odredjenom ishranom. Pokusajte da se ne oipterecujete sta ce biti kad izadjete, sta bude bice. Uvek mozete naci nacin da umanjite i resite te simptome. Oni se potenciraju vasim razmisljanjem o tome.
Postovani doktore! Vec duze vremena imam problema sa mokrenjem i stolicom koji su sve postajali cesci, bolove nemam nikakvih, ali sve se ovo desava psihicki, samo kad i pomislim da idem negde u goste ili kupovini, na pola puta dobijem nagon da idem u vece i vracam se kuci. Sada bojim se da idem negde zbog ovoga, sve zbog straha dali cu da izdrzim do tamo. Dok sam kod kuce sve je normalno. Napominjem da prije pocetak ovoga problema pretrpela sam veliki stres koji je prosao. Nisam isla kod psihijatra (zbog sredini u kojoj zivim) pa zato vas iz srca molim ako mozete da mi ista kazete za ove simptome koje imam, i kako da otklonim ovo stanje cajevima ili ljekove. Unaprijed zahvalna vera!!!
Poštovana, Ne mozete resiti nesto dok se ne suocite sa tim. Bezanje iz situacije koja vas plasi cini vas jos nesigurnijom, i uplasenijom. Ovo znaci da krenete bez obzira na nagon koji ce se javite i da se izborite sa tim. Sami cete tako doci do odgovarajucih manevara zastite, promeniti misljenje, ojacati
Poštovani, imam 38 godina, a bipolarni afektivni poremećaj mi je dijagnostikovan pre 7 godina. U pitanju je dijagnoza f31. 8 - hipomanija i depresija brzim cikliranjem. Do sada sam lečen sledećim lekovima: karbamazepin, auromid, seroxat, flunisan, miansan, eftil, risperidon, anafranil, lamictal, eglonil, rivotril, efectin, zoloft. Od kako mi je uveden litijum u terpapiju (pre 3 god.) , došlo je do poboljšanja, ali i dalje sam pretežno depresivan i nisam u stanju da se vratim na posao, jer se uvek posle nekoliko dana normalnog raspoloženja, vraćaju brojniji dani sa depresivnim i anksioznim simptomima. Krajem prošle godine, umesto zolofta mi je uveden anafranil (u terapiji je bio još litijum, rivotril, lamect/lamictal) i oko mesec dana kasnije sam primetio probleme u govoru-verbalizaciji. Sredinom marta mi je postepeno izbačen anafranil, a polovinom aprila ubačena zalasta; tako da sada dnevno uzimam litijum (4x300 mg) , lamect (100+50+50 mg) , rivotril (2x0, 5mg) i zalastu (10mg) . Problemi sa govorom (ne mogu da se setim imena poznatih objekata, slabije kratkotrajno pamćenje) su se nastavili. Imam i hipotireozu (dnevno uzimam 150 mikrograma euthyroxa) i tsh je stabilizovan u normalni granicama. Napominjem da je moj pokojni otac takođe bio bipolarni pacijent, oboleo u 53-ćoj god. Života. Njemu je litijum doneo višedecenijsku remisiju, uz minimalnu dozu litijuma i largactila, kasnije rivotrila. Umro je od posledica teške demencije, koja je krenula od početka njegovih sedamdesetih godina života. Plašim se da su simptomi koje imam znak rane demencije. Da li je to možda posledica anafranila i/ili zalaste i koliko bi trebalo da prođe vremena da se utvrdi da li je ili nije? Da li bih trebao obaviti neke neurološke i druge preglede? U poslednjih godinu dana sam imao više nade u ozdravljenje-remisiju, ali ovo što se sada dešava veoma me plaši.
Poštovani, Predlazem da napravite dijagnostiku, i da tek nakon toga govorimo o cemu se radi. Imam utisak da ste nestrpljivi i vi i doktor i da ne sacekate dovoljno dugo i da se oslanjate samo na lek. Malo strpljenja i vise vere, sigurno da do remisije mora doci.
Nacin kojim pokusavate da sprecite ono sto vam smeta je pogresan. To radite povremeno i neadekvatno. Krenite sa psihoterapijom, stalnom terapijom kao i odredjenom ishranom. Pokusajte da se ne oipterecujete sta ce biti kad izadjete, sta bude bice. Uvek mozete naci nacin da umanjite i resite te simptome. Oni se potenciraju vasim razmisljanjem o tome.
dr d. Krasic
Pozdrav
Ne mozete resiti nesto dok se ne suocite sa tim. Bezanje iz situacije koja vas plasi cini vas jos nesigurnijom, i uplasenijom. Ovo znaci da krenete bez obzira na nagon koji ce se javite i da se izborite sa tim. Sami cete tako doci do odgovarajucih manevara zastite, promeniti misljenje, ojacati
dr d. Krasic
Pozdrav
Predlazem da napravite dijagnostiku, i da tek nakon toga govorimo o cemu se radi. Imam utisak da ste nestrpljivi i vi i doktor i da ne sacekate dovoljno dugo i da se oslanjate samo na lek. Malo strpljenja i vise vere, sigurno da do remisije mora doci.
dr d. Krasic
Pozdrav
Prikazano 546-550 od ukupno 2344 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke