Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Najnoviji odgovori (87389)

  1. Na pregledu kod pedijatra detetu su izmerene niže vrednosti hormona rasta. Da li postoji mogućnost nadoknade ovog hormona i da li je on dostupan u Srbiji? Hvala Vam!

    Odgovoreno: 08. 06. 2022.
    • Svakodnevnom primenom potkožnim ubrizgavajem rekombinantne humane forme  hormona rasta, nadoknađujemo deficit hormona. Dostupan je u neograničenim količinama i izdaje se na recept. Ova terapija je jako efikasna i što je najbitnije bezbedna. Radi se o potkožnim injekcijama koje se daju svake večeri. Efekti ove terapije se ogledaju u vidu promocije linearnog rasta, mišične mase, smanjenja masnog tkiva, poboljšanja kognitivne funkcije.

  1. Poštovani, naše dete je trenutno na terapiji hormonom rasta. Zanima nas na koje sve organe utiče hormon i koja su njegova dejstva? Hvala Vam!

    Odgovoreno: 08. 06. 2022.
    • Hormon rasta ili somatotropin je hormon koji utiče na pravilan razvoj i rast dece. On je proteinske strukture koga sintetiše hipofiza. Luči se različitom učestalošću u toku života. Njegovi najveći pikovi tj skokovi se dešavaju u toku noći. Hormon rasta u sinergizmu sa drugim hormonima kao što su tireoidni hormoni, hormon nadbubrega (kortizol), hormon pankreasa (insulin), hormon želuca (grelin), utiče na rast kod dece. Somatotropin je bitan regulator metabolizma i utiče na rad brojnih organa i sistema. Najpre utiče na kvalitet kostiju i mišićnu masu. Daje čvrstinu kostima i povećava njihovu gustinu. Kod osoba sa nedostatkom ovog hormona javljaju se krte i lomljive kosti. Utiče na količinu masngo i mišićnog tkiva. U toku primene hormona rasta povećava se mišićna masa a smanjuje masno tkivo. Ima pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem, smanjuje nivo lošeg holesterola. Utiče na jedno opšte blagostanje i bolji kvalitet života. Čak je dokazano da osobe koje imaju nedostatka hormona rasta su vrlo često anksiozne, depresivne, imaju nedostatak energije i vitalnosti. 

  1. Da li naše dete može biti zdravo, iako je njegova visina ispod proseka za taj uzrast? Unapred zahvalna.

    Odgovoreno: 08. 06. 2022.
    • Postoje zdrava a niska deca. Istraživanja o učestalosti niskog rasta pokazuju da većina dece čak do 89% dece niskog rasta može biti zdravo a nisko. To su najčešće deca niskih roditelja. Ovoj grupi fiziološki niske dece pripadaju dve velike grupe a to su deca familijarno niskim rastom odnosno genetski nizak rast i deca konstitucionalno usporenog rasta i razvoja. 

      Familijarno nizak rast odnosno genetski nizak rast podrazumeva grupu dece koja su niska zbog svog niskog genetskog potencijala. To su niska deca nižih roditelja. Ta deca uvek su niža od svojih vršnjaka i ostaju na kraju rasta niža od svojih vršnjaka ali to je sve u skladu sa njihovim genetskim potencijalom. Ova deca se rađaju potpuno zdrava sa normalnom telesnom težinom i dužinom na rođenju. Nemaju nikakvih hormonskih tj. endokrinih poremećaja. 

      Drugu grupu čine deca sa konstitucionalno usporenim rastom i razvojem. Ova deca imaju drugačiji model rasta. Oni kasnije sazrevaju. Njihov somatski rast i razvoj kasni u odnosu na njihov hronološki uzrast. Kasnije ulaze u pubertet i svoju finalnu adultnu visinu dostižu u srednjoškolskim danima kada u većini slučajeva dostižu visinu svojih vršnjaka. Takođe ne odstupaju od svog genetskog potencijala. Treća grupa je kombinacija ova dva poremećaja. Postoji i posebna grupa dece sa idiopatski niskim rastom. Ova deca jesu niska ali nikakvim ispitivanjima ili testovima ne možemo dokazati razlog niskog rasta. 

  1. Poštovani, da li možete da nam kažete koliko puta godišnje se preporučuje merenje telesne visine kod deteta? Hvala Vam.

    Odgovoreno: 08. 06. 2022.
    • Deca treba da budu merena bar jednom godišnje na sistematskim pregledima. Roditeljima se savetuju da u kućnim uslovima bar dva puta godišnje mere decu i da te registrovane visine upisuju u karte rasta. Preporučuje se merenje u jutarnjim časovima,i da dete bude bez obuće. Prosečna vrednost 3 uzastopna merenja se uzima kao određena telesna visina u određenom trenutku. Tada zabeležiti i tačnu starost deteta u trenutku merenja visine. Danas postoje mobilne aplikacije koje omogućuju roditeljima da prate rast dece u kućnim uslovima. Upisivanjem izmerenih visina aplikacija im govori da li dete normalno raste ili je u patološko niskom delu kada se moraju javiti dečijem endokrinologu.

  1. Poštovani da li možete da nam razjasnite nedoumicu. Imamo blizance devojčicu i dečaka, koji su ušli u pubertet. Devojčica je viša od dečaka. Brine nas što sin ne raste istom brzinom kao ćerka. Da li će sin ostati nizak ili će još porasti? Unapred zahvalni.

    Odgovoreno: 08. 06. 2022.
    • Kod devojčica pubertet se javlja posle 8. godine a kod dečaka nakon 9. godine života i karakteriše ga ubrzan rast, razvoj sekundarnih polnih karakteristika i promena u psihofizičkom funkcionisanju.

      Devojčice ranije ulaze u pubertet od dečaka. U proseku sa 11 godina. Javlja se nagli porast visine, porast grudi, i na sredini puberteta dolazi do pojave menarhe. Menarha je prva menstruacija kod devojčica. Faza ubrzanog rasta se javlja u prvoj polovini puberteta nakon porasta grudi.  A prestanak rasta se očekuje posle godinu ili dve nakon dobijanja menarhe. Zato ne smemo čekati kraj pubertata da bismo znali da li je devojčica dovoljno porasla. Dok dečaci u proseku ulaze u pubertet sa 12 godina. Javlja se blago ubrzan rast, razvoj sekundarnih polnih karakteristika. Međutim ono što ih razlikuje od devojčica je to ubrzanje rasta koje se javlja kasnije tek u drugoj polovini puberteta. Kod njih se taj pubertetski zamah rasta javlja u proseku 2 godine kasnije u odnosu na devojčice. Ali zato i duže rastu od devojčica i dostižu veće finalne visine.

Prikazano 11-15 od ukupno 29 pitanja