Poštovana dr,
u trećem mesecu sam trudnoće i pre trudnoće sam se lečila od anksioznosti i paničnih poromećaja. Od trenutka kada sam sazala da sam trudna anksioznost je javila u pojačanoj meri koju prati stanje straha, hipohondrije, crnih misli o budućnosti o tome da neću izdržati celu trudnoću, jer ću da izgubim kontrolu odnosno javlja mi se strah od ludila. Idem redovno kod psihijatra kojeg mi je preporučio ginekolog pijem bromazepam ujutru i uveče 1,5 mg, pre trudnoće sam pila rivotril.
Zanima me da li u toku trudnoće može da se dolazi u Niš na nek vrstu razgovora sa Vama odnosno na neku terapiju vežbanja savladjivanja strahova i panike, jer sam uplašena a o porodjaju da ne pričam, zbog straha ću morati da pitam da se poradjam carskim jer samo kad pomislim na porodjaj mogu da se ugušim od panike. Imam i druge prateće simptome slabo izlazim iz kuće da mi se nešto ne desi, ne smem sebe ni da zamislim sa velikim stomakom jer samo vidim sliku kako sam uplašena u budućnosti i još nemam osećaj sreće za bebu.
Zanima me i da li je u toku trudnoće potrebna terapija antidepresivima mada ih pre nikad nisam pila i kako da pomognem sebi da mi trudnoća kao i svakoj ženi bude nešto lepo a ne samo da je pamtim po strahovima. Pisala sam i pre, ali nisam lepo obrazložila problem.
hvala
Postovana,posto biste mogli da dodjete u Nis,to bi bilo najidealnije.Najbolje bi bilo da se vidimo i krenemo sa tretmanom i to sto pre,da biste uzivali u bebi koja to zasluzuje kao i Vi.Porodjaj moze da se izvede bezbolnim putem,dogovoricete se sa ginekologom,nema rizika.Vei rizik je Carski,te ne brinite za sve postoji resenje.Mozete se javiti na telefon o6416228o6,
Srdacno
Dr Dragana Krasic
Ne znam kako da počnem. Ja sam žena koja ima 32 godine, dva puta sam bila na in vitro ovde u Makedoniji, neuspešno. Na samom početku braka ostala sam noseća i u šestom mesecu trudnoće morala sam prekinut trudnoću, zbog anomalija na bebi. Posle toga sam i ja i suprug bili na ispitivanja svakakva i sve e uredu i kod njega i kod mene, i nakon toga sam prvila in vitro ali do željene trudnoće nikako da dodje.
Molim Vas kažite mi kako da ja bidem mama? Da li e to nekako moguće i pored toga što e sve u redu?
Hvala Vam unapred i veliki pozdrav do Vas od Kumanovo, Makedonija, Tanja.
Ponekad je mozak nas najveci problem i kocnicar. Po svemu sto ste napisali ne bi trebalo da bude problema u ostvarivanju trudnoce [sve je u redu], ostajali ste trudni te ne vidim zasto ste isli na IVF. Moj savet je da zaboravite na imperativ u pravljenju bebe- jednostavno vise ne razmisljate o tome [bar sledecih 8 meseci] i vrlo verovatno cete spontano ostatio trudni. Mozak je cudo.
imam 2 pitanja za Vas: 1.zanima me da li se trudnoća prekida ako se u c+ v nadje e colli? 2. kako se rešiti koka u v+c-svašta sam probala i opet ih imam?
moja sestra je u 21 nedelji trudnoće, ima 30 godina. Pre dve godine je imala spontani u 10 nedelji, medjutim u ovoj trudnoći je sve bili odlično. Radjen UZ 4D, svi testovi...sve dobro do doplera koji joj je juče radjen, naime piše vrednost riaus 0,75, riaud 0,54, doktor kaže da ima verovatno bolest imuniteta, ispitivao je o svim naslednim bolestima, koje mi stvarno nemamo, inače nemamo ni debelih, ni dijabetičara, nema ni ona šećer a pritisak joj je nizak, d-dimer dobar, ugojila se samo 4kg odlično izgleda, ne pusi, zdravo se hrani i baš je posvećena zdravom životu. Sada je jako uplašena, jer je rekao da ima pretnju od infarkta posteljice i preeklamsije.
Povecan je otpor u levoj uterinoj arteriji majke [ ne bi trebalo da je, ali se moze objasniti lokalizacijom posteljice- najverovatnije]. Potrebno je da se uradi Dopler i u a. umbilikalis , a da se za 2 nedelje ponovi dopler. Ako beba napreduje i nema pogorsanja u a. umbilikalis nema razloga za brigu. Nece biti ni infarkta ni preeklampsije, ali je potrebno pracenje. Neka potrazi i drugo misljenje.
Poštovana,
moja dijagnoza je Sy depressivum-F32.0
Koristim lekove koje sam dobila i to : Th.Flunirin caps 20mg 1 ujutru , Lorazepam tbl. 2,5mg 0. 1/4, 1 / plus 1/4 pp , uz to idem na kognitivne psihoterapije. Zadnji nalaz koji sam imala od mog psihijatra je bio 10.01.2009 i on glasi : Promenljivog raspoloženja, shodno spoljnim okolnostima i životnim dilemama. Subdepresivna, uvidjavnija. Koristi adaptabilnije mehanizme odbrane.
Moje pitanje je: imam drastične oscilacije od velikog neraspoloženja do velikog raspoloženja, uz to povremene glavobolje, koje nisu onog klasičnog tipa, nego više liči na pritisak u glavi. Imam i jaku želju za ozdravljenjem, a ne znam kako to da prevazidjem. Da li je OVA terapija adekvatna i koliko će to lečenje vremenski da potraje? Imate li još neki savet?
Unapred hvala na odgovoru.
Postovana,Vasa jaka volja za zivotom je garancija da ste na putu izlecenja.Sigurno je da zivot podrazumeva dinamiku u svemu pa i u raspolozenju,pa posledicno tome i u ponasanju.Svako ima takve oscilacije,koje zavise od spoljnoh okolnosti,a cesto i od onih koje jasno ne sagledavamo,a koje su pokrenute slucajnostima naizgled.Naizgled jer upravo su to negde pokretaci promena.Hormonska zbivanja takodje uticu na emotivno stanje.Razmislite uvek,ne predajte se odmah bujici,ili osecajte drugacije kad krenu da Vas more misli.Flunirin je dobar lek,ali Lorazepam brzo dovodi do navikavanja te savetujem sto pre prestanak uzimanja.
Srdacno
Dr dragana Krasic
Poštovana dr,
Odgovoreno: 20. 01. 2009.u trećem mesecu sam trudnoće i pre trudnoće sam se lečila od anksioznosti i paničnih poromećaja. Od trenutka kada sam sazala da sam trudna anksioznost je javila u pojačanoj meri koju prati stanje straha, hipohondrije, crnih misli o budućnosti o tome da neću izdržati celu trudnoću, jer ću da izgubim kontrolu odnosno javlja mi se strah od ludila. Idem redovno kod psihijatra kojeg mi je preporučio ginekolog pijem bromazepam ujutru i uveče 1,5 mg, pre trudnoće sam pila rivotril.
Zanima me da li u toku trudnoće može da se dolazi u Niš na nek vrstu razgovora sa Vama odnosno na neku terapiju vežbanja savladjivanja strahova i panike, jer sam uplašena a o porodjaju da ne pričam, zbog straha ću morati da pitam da se poradjam carskim jer samo kad pomislim na porodjaj mogu da se ugušim od panike. Imam i druge prateće simptome slabo izlazim iz kuće da mi se nešto ne desi, ne smem sebe ni da zamislim sa velikim stomakom jer samo vidim sliku kako sam uplašena u budućnosti i još nemam osećaj sreće za bebu.
Zanima me i da li je u toku trudnoće potrebna terapija antidepresivima mada ih pre nikad nisam pila i kako da pomognem sebi da mi trudnoća kao i svakoj ženi bude nešto lepo a ne samo da je pamtim po strahovima. Pisala sam i pre, ali nisam lepo obrazložila problem.
hvala
Postovana,posto biste mogli da dodjete u Nis,to bi bilo najidealnije.Najbolje bi bilo da se vidimo i krenemo sa tretmanom i to sto pre,da biste uzivali u bebi koja to zasluzuje kao i Vi.Porodjaj moze da se izvede bezbolnim putem,dogovoricete se sa ginekologom,nema rizika.Vei rizik je Carski,te ne brinite za sve postoji resenje.Mozete se javiti na telefon o6416228o6, Srdacno Dr Dragana Krasic
Ne znam kako da počnem. Ja sam žena koja ima 32 godine, dva puta sam bila na in vitro ovde u Makedoniji, neuspešno. Na samom početku braka ostala sam noseća i u šestom mesecu trudnoće morala sam prekinut trudnoću, zbog anomalija na bebi. Posle toga sam i ja i suprug bili na ispitivanja svakakva i sve e uredu i kod njega i kod mene, i nakon toga sam prvila in vitro ali do željene trudnoće nikako da dodje.
Odgovoreno: 20. 01. 2009.Molim Vas kažite mi kako da ja bidem mama? Da li e to nekako moguće i pored toga što e sve u redu?
Hvala Vam unapred i veliki pozdrav do Vas od Kumanovo, Makedonija, Tanja.
Ponekad je mozak nas najveci problem i kocnicar. Po svemu sto ste napisali ne bi trebalo da bude problema u ostvarivanju trudnoce [sve je u redu], ostajali ste trudni te ne vidim zasto ste isli na IVF. Moj savet je da zaboravite na imperativ u pravljenju bebe- jednostavno vise ne razmisljate o tome [bar sledecih 8 meseci] i vrlo verovatno cete spontano ostatio trudni. Mozak je cudo.
1. Naravno da ne; 2. ako nisu gonokoke nema potrebe do su saprofiti [nisu patogene bakterije].
Povecan je otpor u levoj uterinoj arteriji majke [ ne bi trebalo da je, ali se moze objasniti lokalizacijom posteljice- najverovatnije]. Potrebno je da se uradi Dopler i u a. umbilikalis , a da se za 2 nedelje ponovi dopler. Ako beba napreduje i nema pogorsanja u a. umbilikalis nema razloga za brigu. Nece biti ni infarkta ni preeklampsije, ali je potrebno pracenje. Neka potrazi i drugo misljenje.
Poštovana,
Odgovoreno: 20. 01. 2009.moja dijagnoza je Sy depressivum-F32.0 Koristim lekove koje sam dobila i to : Th.Flunirin caps 20mg 1 ujutru , Lorazepam tbl. 2,5mg 0. 1/4, 1 / plus 1/4 pp , uz to idem na kognitivne psihoterapije. Zadnji nalaz koji sam imala od mog psihijatra je bio 10.01.2009 i on glasi : Promenljivog raspoloženja, shodno spoljnim okolnostima i životnim dilemama. Subdepresivna, uvidjavnija. Koristi adaptabilnije mehanizme odbrane.
Moje pitanje je: imam drastične oscilacije od velikog neraspoloženja do velikog raspoloženja, uz to povremene glavobolje, koje nisu onog klasičnog tipa, nego više liči na pritisak u glavi. Imam i jaku želju za ozdravljenjem, a ne znam kako to da prevazidjem. Da li je OVA terapija adekvatna i koliko će to lečenje vremenski da potraje? Imate li još neki savet?
Unapred hvala na odgovoru.
Postovana,Vasa jaka volja za zivotom je garancija da ste na putu izlecenja.Sigurno je da zivot podrazumeva dinamiku u svemu pa i u raspolozenju,pa posledicno tome i u ponasanju.Svako ima takve oscilacije,koje zavise od spoljnoh okolnosti,a cesto i od onih koje jasno ne sagledavamo,a koje su pokrenute slucajnostima naizgled.Naizgled jer upravo su to negde pokretaci promena.Hormonska zbivanja takodje uticu na emotivno stanje.Razmislite uvek,ne predajte se odmah bujici,ili osecajte drugacije kad krenu da Vas more misli.Flunirin je dobar lek,ali Lorazepam brzo dovodi do navikavanja te savetujem sto pre prestanak uzimanja. Srdacno Dr dragana Krasic
Prikazano 78611-78615 od ukupno 94971 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke