Postovani, imam 28 godina. Oduvijek sam bila uzorna u svemu: najbolji ucenik, student, nisam izlazila previse, provodila se, nikad opijala, pusila niti mijenjala momke, samo dvojica su usla u moj zivot. U vezi sam s divnom osobom, volimo se i zaista razumijemo. Ali problem su moji roditelji, tacnije moja majka. Ne slaze se s tom vezom, on nije dovoljno dobar za mene, on je seljak, nisko sam se spustila posavsi za njim, njegov fakultet nije jak kao moj, ne voli njegove roditelje iako ih uopce ne poznaje. Dodatno situaciju pogorsava cinjenica da sam nezaposlena trenutno, optuzuje mene da sam kriva za to, da se nisam dovoljno trudila, da sam povrsna, da se nikad necu zaposliti vise i da mi je sve krenulo nizbrdo otkako sam s njim. Iskreno, mislim da sam jako razumna i objektivna osoba, da sam se uvijek trudila da oni budu mnome zadovoljni, nikad nisam dozvolila da mi mrlja padne na ime, na poslu sam davala sve od sebe, al jednostavno toliko je bilo stresno, prestala sam raditi jer moj sef nije bio zadovoljan obimom posla koji sam imala, a usput je bio jako tezak i svaki dan sam prozivljavala mini traume zbog toga u smislu stvaranja napetosti, postizanja apsolutnog mira dok se radi. . Sve u svemu, palo mi je tesko sto ne radim, ali mi uopce nije zao previse, jer naravno, nisam savrsena, ali je potpuno daleko od price kakvu je moja mama sebi slozila u glavi. Meni je sad prioritet u zivotu ponovo se zaposliti, vjerujem u to i optimisticna sam, poslije toga dolazi na red moja veza i eventualno planiranje zajednickog zivota. Nekako sam shvatila da svojim roditeljima dugujem to da se osamostalim, da ne naidjem na losu, porocnu osobu, lijenu, osobu koja me prije svega cijeni i postuje. U pocetku, prva mi je misao bila da ga ostavim er sam uvijek bila mamina curica, al onda se zapitam cemu to sve. Pokusavala sam razgovarati s njom, ali jednostavno ne ide i ne slusa me. Osjecam se nemocno, ponasa se kao da sam propalitet. U razgovoru sam joj samo uspjela reci da je zaposlenje prioritet, a sto veze veze tice raskinula bih ju samo onda ako bih ja smatrala da to nije to. Jednostavno jako mi tesko sve to pada, ne jedem, ne spavam, imam napade gusenja, svaki put kad izadjem vani, osjetim griznju savjesti jer im kontriram. Dodje mi da posjetim psihoterapeuta, al u sustini znam da imam ispravan stav po pitanju svega: i buduce karijere i veze, al jednostavno me boli sto se ponasaju i misle o meni sve sto nisam nikad bila i to me jako boli jer uvijek sam sve radila da oni budu ponosni na mene. Ne mogu pojmiti da se ljubavi moram odreci zbog tih nekih provincijskih kompleksa a jos manje se ona nikad ne bi ni zapitala jesam li ja uopce sretna. Svaki dan mi je borba i bojim se za svoje zdravlje naposlijeku
Poštovana, S obzirom da ste svega svesni i veoma analitični mislim da vam je jasno da ste na neki način " žrtva" vaspitanja svojih roditelja kao i malograđanskih stavova koje oni imaju, pogotovo majka. To je jednostavna činjenica, ali vi biste trebalo da sledite svoje ciljeve i svoje želje kao i životne planove. Međutim, to ne bi trebalo da bude u svrhu zadovoljenja ili pak vraćanja nekog duga roditeljima, već iz sopstvenih, unutrašnjih i vama primerenih motiva. Okanite se iluzije da možete promeniti stavove majke, ona ima svoje predrasude i njima se rukovodi, ali vi znate šta je dobro za vas i tako činite. Najpre je važno da što pre pronađete novi posao i budete potpuno samostalni. Materijalna nezavisnost će vam omogućiti i psihološku. Ipak, jako je važno šta vi sama o sebi mislite, koja uverenja stije iza ovakvog vašeg krajnje poslušnog ponašanja. Očigledno je da postoji izvestan manjak samopouzdanja i vere u sebe. Iza svega toga stoji strah kao bazična emocija kod vas. Vaš organizam i telesni simptomi koje navodite neka vam budu indikator da nešto činite protiv sebe, a nadam se da vam to nije cilj. Možete doći i na psihoterapiju ukoliko sami ne budete mogli da izađete iz poteškoća. Pozdrav
Vec nekoliko godina nemam miran zivot pun je problema sa svih strana pa posledice toga se javljaju u vidu jakog grca u grudima, gosenja i konstantne nervoze. Kako da pomognem sebi jer kad god se javim lekaru oni kazu nije tebi nista jos si ti mlada neznajuci kroz sta ja vec godinama prolazim tako da samprestala vise da se borim.
Poštovana, Simptomi o kojima govorite u pismu kao što su jakog grča u grudima, gušenja i konstantne nervoze spadaju u psihosomatiku koja je, opet, posledica dugogodišnjih problema i nemanja mirnog života. Pošto ste u konstantnom stresu vaš organizam i telo reaguju i već vam daju znake da je potrebno da sebi pomognete. Savetujem vam da dođete kod psihoterapeuta na razgovor (možete u naš dz " jedro") . Ne odlažite i ne odustajte od sebe! Pozdrav
Postovani, htela bih da mi pomognete oko problema. Imam decka 2 godine. Poceli smo da se zabavljamo mesec dana od kako je raskinuo sa devojkom sa kojom je bio 3 godine. Kada smo hteli da stupimo u seksualne odnose imao je problem sa erekcijom i tako 3 naredna meseca. Zaboravila sam da kazem da je 5, 6 meseci pre naseg zabavljanja prokockao 50. 000 evra. Zanima me da li je problem njegove erekcije tzv. "kockarska kriza" ili ga pak vezuju neka osecanja za tu njegovu bivsu devojku? Uz sve to poceo je fizicki i psihicki da me zlostavlja i zanima me da li postoji resenje za taj problem? Srdacan pozdrav, unapred hvala!
Poštovana, Očigledno je iz vašeg pisma da vaš dečko ima problem zavisnosti od kocke kao i poremećaj u ponašanju koji je posledica sveke zavisnosti. Problemi sa erekcijom samo je dodatni simptom sveukupne slike njegovog neuravnoteženog psihičkog stanja. On može, pod uslovom da je motivisan, da ode u imz u palmotićevu ili paunovu ulicu i započne lečenje jer se bolesti zavisnosti mogu lečiti. Pitanje je samo da li vi želite da ostanete i dalje u takvoj neadekvatnoj vezi u kojoj ste zlostavljani i u nemogućnosti da zadovoljite svoje prirodne potrebe ili ne. Odluka je na vama. Možete doći i na seansu kod psihoterapeuta (dz " jedro) .
Poštovani, pročitala sam članak o kognitivno-bihejvioralnoj metodi lečenja depresije na sajtu stetoskop. Možete li mi preporučiti stručnjaka iz te oblasti koji pruža individualne terapije i njegove kontakt podatke, jer mi je ista preporučena od lekara specijaliste. Unapred vam se zahvaljujem.
Godinu dana sam imala anksioznost koja je bila vezana za strah od bolestii bili su samo fizicki simptomi. Vremenom shvatila sam da sama sebi moram pomoci i malo po malo cupala se iz kandzi anksioznksti osvjala mesta kojih sam se ranije plasila i sve je bilo super ostali su samo neke zanemarujuci simptomi. Medjutim pre par dana mi se javio nov problem jaka uznemirost i neki nemir neka napetost bukvalno je u sekundi pocela, taj nemir nekad me cini hiperaktivnom a nekad skroz depresivnom, i tako imam te faze cas sam raspolozena cas nisam, u trenutku mi se bila izgubilo interesovanje za bilo sta. . Nigde mir ne nalazim, osecam se kao da sam pocela da ludim ne znam sta cu sa sobom, kada vidim u novinama da je neko ubio nekoga ili se ubip odmah se uplasim da se to ne desi i meni. Sa tim stanjem povratile su mi se i ruzne misli i nocne more, ili razmisljam o prosloti ili o buducnosti ne mogu da se skoncetrisem na sadasnjost i da zivim normalno, ni film nemam strpljenja da odgledam, kao da se odjednom srusio sav moj tru a bila sam na samom vrhu izlecenja, izbegavam svadje jer se mnogo iznerviram, mnogo sam uplaena plasim se da ne izgunim razum i dobijem sizofreniju, moje pitanje za vas je da li je moguce da je ovo preraslo u neki ozbiljan poremecaj iz anksioznosti ili se moja anksioznost u trenutku samo pogorsala? Molim vas za kratko objasnjenje puno ce mi znaciti. Hvala unapred
Poštovana, Dobro je što ste nekim svojim trudom i " radom na sebi" uspeli da za jedno vreme prevaziđete svoje psihološke teškoće, ali indikator da to nije temeljno i da vam je, najverovatnije, potrebna pomoć psihoterapeuta, je činjenica da se stvar vratila na staro pa čak i pogoršala. Moguće je da je u pitanju anksiozni poremećaj sa elementima depresivne reakcije, međutim, ono što je bitno to je da je u osnovi svega emocija straha. Za vas bi bilo preporučljivo da što pre, uz tuđu stručnu pomoć, krenete u istraživanje uzroka strahova koji i dovode do navedenih simptoma. Strah od ludila je takođe jedan od oblika anksioznosti i nije tako retka pojava u današnje vreme. Ne gubite nadu, upeh je moguć! Pozdrav
S obzirom da ste svega svesni i veoma analitični mislim da vam je jasno da ste na neki način " žrtva" vaspitanja svojih roditelja kao i malograđanskih stavova koje oni imaju, pogotovo majka. To je jednostavna činjenica, ali vi biste trebalo da sledite svoje ciljeve i svoje želje kao i životne planove. Međutim, to ne bi trebalo da bude u svrhu zadovoljenja ili pak vraćanja nekog duga roditeljima, već iz sopstvenih, unutrašnjih i vama primerenih motiva. Okanite se iluzije da možete promeniti stavove majke, ona ima svoje predrasude i njima se rukovodi, ali vi znate šta je dobro za vas i tako činite. Najpre je važno da što pre pronađete novi posao i budete potpuno samostalni. Materijalna nezavisnost će vam omogućiti i psihološku. Ipak, jako je važno šta vi sama o sebi mislite, koja uverenja stije iza ovakvog vašeg krajnje poslušnog ponašanja. Očigledno je da postoji izvestan manjak samopouzdanja i vere u sebe. Iza svega toga stoji strah kao bazična emocija kod vas. Vaš organizam i telesni simptomi koje navodite neka vam budu indikator da nešto činite protiv sebe, a nadam se da vam to nije cilj. Možete doći i na psihoterapiju ukoliko sami ne budete mogli da izađete iz poteškoća.
Pozdrav
Simptomi o kojima govorite u pismu kao što su jakog grča u grudima, gušenja i konstantne nervoze spadaju u psihosomatiku koja je, opet, posledica dugogodišnjih problema i nemanja mirnog života. Pošto ste u konstantnom stresu vaš organizam i telo reaguju i već vam daju znake da je potrebno da sebi pomognete. Savetujem vam da dođete kod psihoterapeuta na razgovor (možete u naš dz " jedro") . Ne odlažite i ne odustajte od sebe!
Pozdrav
Očigledno je iz vašeg pisma da vaš dečko ima problem zavisnosti od kocke kao i poremećaj u ponašanju koji je posledica sveke zavisnosti. Problemi sa erekcijom samo je dodatni simptom sveukupne slike njegovog neuravnoteženog psihičkog stanja. On može, pod uslovom da je motivisan, da ode u imz u palmotićevu ili paunovu ulicu i započne lečenje jer se bolesti zavisnosti mogu lečiti. Pitanje je samo da li vi želite da ostanete i dalje u takvoj neadekvatnoj vezi u kojoj ste zlostavljani i u nemogućnosti da zadovoljite svoje prirodne potrebe ili ne. Odluka je na vama. Možete doći i na seansu kod psihoterapeuta (dz " jedro) .
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Možete se javiti i zakazati kod bilo kog psihologa u okviru " medigrup" (dz jedro" ili dz " ristić") .
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Dobro je što ste nekim svojim trudom i " radom na sebi" uspeli da za jedno vreme prevaziđete svoje psihološke teškoće, ali indikator da to nije temeljno i da vam je, najverovatnije, potrebna pomoć psihoterapeuta, je činjenica da se stvar vratila na staro pa čak i pogoršala. Moguće je da je u pitanju anksiozni poremećaj sa elementima depresivne reakcije, međutim, ono što je bitno to je da je u osnovi svega emocija straha. Za vas bi bilo preporučljivo da što pre, uz tuđu stručnu pomoć, krenete u istraživanje uzroka strahova koji i dovode do navedenih simptoma. Strah od ludila je takođe jedan od oblika anksioznosti i nije tako retka pojava u današnje vreme. Ne gubite nadu, upeh je moguć!
Pozdrav
Prikazano 406-410 od ukupno 2343 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke