Jako sam lose zbog bulimije i depresivna sam i agresivna ne znma kako da sebi pomognem.Ineteresuju me posledice koje mogu imati a patim od bulimije vec 12 godina sa etapama anoreksije...i promenama u kilazi do 48 kg na visinu od 181 cm i lecenju ali neuspesno jako iako sam kod stucnih lica isla i znam da nije do njih jer su uglavnom bile preporuka roditeljima i teko sam isla kod ljudi koji su vec znali koliko sam divna devojka i nista vise i dozivljavali su to kao trenutnu fazu i ostalo je tako...a ja sam jako , jako lose...ne vidim izlaz a volela bih... hvala
Posledice mogu biti brojne, najpre ogromna patnja i veoma nizak kvalitet zivota. Drugo je upravo ovo sto ste pomenuli - depresivnost, koja dodatno ima negativan uticaj na pacijenta. Mogu se javiti i telesne posledice. Ako ste visoki 181 cm i teski 48 kg onda je to znacajno ispod telesne tezine koja je neophodna za ocuvanje zdravlja Vaseg tela. Tada ceo organizam pati, obzirom da nema dovoljno hranjivih materija te mnogi organi stradaju. Iako su poremecaji ishrane veoma teski, to ne znaci da se ne mogu leciti, potrebna je upornost. U Beogradu postoje speijalni timovi mladih i ambicioznih lekara psihijatara i njihovih saradnika - psihologa, socijalnih radnika, kao i internista - endokrinologa koji se konkretno bave poremecajima ishrane i ako do sada niste tamo pokusali, mozda bi bilo dobro da porazgovarate sa Vasim psihijatrom i o toj mogucnosti (KBC Dr. Dragisa Misovic). Samo je vazno da ne odustajete, ako zaista zelite da se resite ove bolesti - nece biti lako - ali nije nemoguce!
Draga doktorice,molim Vas za savjet.Kako i da li se isplati pomoci alkoholicaru,koji kaze da je sretan,a vidi se da nije.Naime mamin brat je 62 godiste,vec godinama alkoholicar,ali je sada vec poceo pomalo da propada,pada u depresiju,ne vidi smisao zivota,("dokle ide, ide").U zadnje vrijeme ima ceste bolove u predjelu jetre,dobio navodno hepatitis,dobio diabetes ...Ima li jos sanse da mu se nekako pomogne,iako on nikada za lijecenje nije imao volje,niti priznaje da je alkoholicar.Ima li jos ikakve nade za njega?Kako i da li mu se uopce moglo dosada pomoci protiv njegove volje? Jako zalosne zbog njega sestra i necakinje.Unaprijed hvala
Naravno da ima mogucnosti da se pomogne alkoholicaru i to nije nikakav poseban problem da mu se odredi terapija koja ce mu pomoci da ostavi alkohol. Ono sto je tesko kod alkoholizma je da se osoba nagovori da zapocne lecenje i drugo, kad se uspostavi apstinencija (potpuni prekid konzumacije alkohola), da se ne napravi recidiv (propijanje). Prvi problem se resava na nekoliko nacina. Najpre se pokusa da cela porodica sedne i razgovara sa njim, ali onda kada je trezan. Druga mogucnost je da se uslovi necim, recimo ako je u radnom odnosu da mu zaprete otkazom ako ne ode na lecenje, ako je u braku, razvodom. Vrlo cesto ni to nije dovoljno. Najcesce se javljaju kada im zdravlje postane ugrozeno i kada se jave posledice, pa im lekari objasne da ako nastave da piju ne mogu da se nadaju da ce jos dugo izdrzati. Sledeci nacin je prinudno lecenje u slucaju da je osoba pod dejstvom alkohola agresivna prema drugima ili prema sebi, kada se pozove hitna pomoc i milicija, a po proceni lekara pacijent eventualno posalje u bolnicu na bolnicko lecenje obzirom da postaje opasan po sebe i okolinu. Ponekada nista od ovog ne uspe. Sto se tice odrzavanja apstinencije i tu postoje problemi, obzirom da i nakon lecenja jos dugo imaju tz. krize - neizdrzivi poriv da popiju. Obicno se tokom lecenja uce (i pacijent i porodica) kako da prepoznaju i kako da savladaju krizu. I pored toga je znacajan broj onih koji propiju. Medjutim, ponekada drugo ili trece lecenje bude ono koje mu pomogne, sto znaci da ne treba gubiti nadu, ali je ponekada veoma tesko izdrzati. Mozda je dobro da se javite psihijatrijskoj sluzbi u vasem mestu kako bi Vam dali preciznije podatke o njihovim mogucnostima i eventualnoj pomoci u prevladavanju otpora prema lecenju kod vaseg rodjaka.
Moja nedoumica je u tome da ne mogu da razjasnim sta mi se dogodilo i da li ja imam problem za Psihijatra ili Gastroenterologa, zapravo moj problem pocinje preslog leta na moru, sedela sam sa drustvom na plazi i kartala se i od jednom mi je pozlilo(brzi otkucaji srca, bol u gornjem delu stomaka, strasna panika...)otisla sam kod lokalnog DR. gde mi je medicinska sestra rekla da imam neki "letnji grip" dala mi neke lekove i poslala kuci, posle mora sam odmah otisla kod lekara gde me je on poslao da radim analize na heliko bakteriju itd, kao utvrdili su mi gastritis bez gastroskopije, medjutim slici napadi su mi se ponavljali jos dva puta prosle godine a izmedju njih sam osecala strasnu tegobu u visini zeludca, svaki od tih napada je pracen panikom i nekim osecajem treme, ne znam kako bi vam to objasnila u svakom slucaju strasno.U poslednjih 6-7 meseci nisam imala nekih vecih problema ali sam se trudila da se ne nerviram, bacila cigarete, kafu....Recite mi da li bi po vasem mis!ljenju trebalo da posetim psihijatra? Izvinite na ovako opsirnom pismu! pozdrav
Ako poslednjih 6-7 meseci niste imali probleme, naravno da nije potrebno da se javljate psihijatru. Ako se napadi jakog straha ponove i ako pocnu da Vam predstavljaju problem u smislu da pocinju da budu ucestali, da Vas remete u svakodnevnom zivljenju i funkcionisanju, ako imate stalnu strepnju da se ne ponove, tada bi trabalo da se javite i psihijatru.
Imam 27 godina i jedan problem, pa Vas molim za odgovor. PokuÅ¡aću ukratko da Vam objasnim. Pre 4 godine sam sluÄajno saznala da moja majka boluje od neke psihiÄke bolesti. Moji roditelji su to od mene krili da se ne bih uplaÅ¡ila. Jako su me razoÄarali. Naime, posle porodjaja sa mojim starijim bratom (imala je komplikacije prilikom porodjaja i straÅ¡no je bila uplaÅ¡ena) je promenila svoje ponaÅ¡anje. Kad se, nekoliko dana posle porodjaja, vratila kući poÄela je da se Äudno ponaÅ¡a, nenormalno poÄela je da halucinira. Imala je osećaj da je neko proganja, priÄala i izmiÅ¡ljala svaÅ¡ta... bila je daleko od realnosti i stvarnosti. Mog brata je Äuvala baka a mama je zapoÄela leÄenje. Posle odredjenog perioda i odredjene terapije se vratila u normalu i uvek je bila ok...eto kada ja nisam primetila niÅ¡ta. Jedino nema osećaj kada treba npr. neÅ¡to da se uradi u kući - obiÄni poslovi tipa brisanje praÅ¡ine, Äišćenje i sl. Preterano puno spava. Mislila sam da je jednostavno takva.Ali ona svakog meseca prima terapiju i pije lekove pa je to verovatno zbog ! toga. Doktorka molim Vas da mi odgovorite da li je kod nje uzrok tog stanja bio sam porodjaj ili je to možda ipak naslednog tipa a nevezano za porodjaj (i moj deda - njen otac je imao psihiÄki problem, manija gonjenja ali nije bio opasan po okolinu, leÄio se i isto primao terapiju). Ne mogu da im oprostim zbog Äega su to tako dugo krili od mene, a ni sada ne znaju da mi objasne o Äemu se taÄno radi i koliko sam ja ugrožena u svemu tome. Od kada sam saznala za to postala sam nervoznija osoba, udaljila sam se od njih. Jako sam uplaÅ¡ena da se i meni ne desi neÅ¡to sliÄno kao mojoj majci. Imam dugu vezu i vrlo je moguće da ću uskoro biti u situaciji da stvaram svoju porodicu a ja se na neki naÄin bojim trudnoće - tj. bojim se da je to imalo uticaj da moja majka oboli a ne bih želela da se i to meni desi. Volela bih da mi iskreno odgovorite, ne bojim se istine, samo bih želela da znam kolike su Å¡anse da se i meni desi neÅ¡to sliÄno i kako da to spreÄim. Hvala Vam unapred puno za odgovor
Verovatno se kod Vas majke radi o psihoticnom poremecaju, koji spada u hronicne poremecaje te se zbog toga se lekovi piju jako dugo, cesto do kraja zivota. Porodjaj uglavnom nije glavni uzrok za pojavu bolesti, ali se moze desiti da se bas tad javi. Neki od psihoticnih poremecaja su nasledni, ali to ne znaci da ce potomci sigurno imati taj poremecaj. Moze da se desi da taj gen nije prenesen u Vas genetski materijal, ili ako jeste, da se bolest ne ispolji, ili ispolji u vidu nekih specificnih crta licnosti ali ne kao jasno definisana bolest. Sve ovo sto sam vam napisala treba da uzmete kao mogucnost i ako zaista zelite da saznate sta se desava sa Vasom majkom i kakve su moguce posledice na Vas, treba da odete do lekara koji je leci, koji zna njenu dijagnozu bolesti i koji ce Vam sigurno objasniti da li postoji mogucnost da je njena bolest nasledna. Sto se tice Vaseg odnosa sa roditeljima, verovatno je njihova zelja bila da vas postede nekih problema i da vam omoguce spokojniji zivot. Saznanje da je majka obolela od neke psihicke bolesti ne treba da menja vas zivot. Ako se majka razbolela nakon porodjaja, nema ni jednog sigurnog dokaza da ce se to desiti i Vama, kao i da cete se uopste i razboleti od psihoze.
Postovana, Molim za savjet u vezi dijagnoze Sy. Depresija koja je ustanovljena prilikom posjete ljekara porodicne medicine u kucnoj posjeti, kod pacjenta koji nikad nije imao nikakvih psihickih problema, cak i vrlo rijetke posjete ljekaru uopste. Nakon te kucne posjete i nekoliko pokusaja konacno je uspostavljena "prava" dijagnoza - karcinom pluca. Koliko moze biti validna dijagnoza ustanovljena u kucnoj posjeti ljekara i dijagnoza ljekara specijaliste neuropsihijatra koji nikad nije pregledao pacijenta, nego na osnovu kazivanja drugih clanova porodice koji nisu zivjeli i boravili s pacijentom, a prije utvrdjivanja stvarne dijagnoze, na osnovu netacnih podataka uspostavi dijagnozu "teska depresivna epizoda bez psihoticnih simptoma". Pretpostavljam da ovo pitanje izlazi iz okvira, ali, vjerujete, ja sam na rubu zivaca i u totalno rasturenom stanju ove zadnje 2 godine, od kad sve to traje. Unaprijed zahvalan
Ja ne mogu da tvrdim da li je dijagnoza tacna ili ne, obzirom da vas nisam pregledala. Takodje, tasko je reci koliko bilo cija dijagnoza moze biti tacna ako ne postoji neposredan kontakt i razgovor sa pacijentom. Sto se tice dijagnoze lekara porodicne medicine koji Vas je posetio, verovatno je imao razloga zasto je posumljao na depresivnost. Ponekad se zbog telesne bolesti mogu javiti promene u psihickom statusu koje podsecaju na neka poznata psihicka oboljenja. Zato, uvek kada nam dodje pacijent, uradimo dodatna telena ispitivanja (ako to vec nije uradjeno) da bi otklonili sumlju, posebno na teza somatska oboljenja. Takodje postoji nesto sto se naziva maskirana depresija, gde dominantne zalbe nisu na tugu i prazninu vec na niz telesnih tegoba i gde pacijent ne sumlja da je sustina njegovih problema depresija. Ako ste, kako kazete, u "rasturenom stanju", cak i ako niste obolei od depresije, potrazite pomoc psihijatra!
Jako sam lose zbog bulimije i depresivna sam i agresivna ne znma kako da sebi pomognem.Ineteresuju me posledice koje mogu imati a patim od bulimije vec 12 godina sa etapama anoreksije...i promenama u kilazi do 48 kg na visinu od 181 cm i lecenju ali neuspesno jako iako sam kod stucnih lica isla i znam da nije do njih jer su uglavnom bile preporuka roditeljima i teko sam isla kod ljudi koji su vec znali koliko sam divna devojka i nista vise i dozivljavali su to kao trenutnu fazu i ostalo je tako...a ja sam jako , jako lose...ne vidim izlaz a volela bih... hvala
Odgovoreno: 25. 12. 2007.Posledice mogu biti brojne, najpre ogromna patnja i veoma nizak kvalitet zivota. Drugo je upravo ovo sto ste pomenuli - depresivnost, koja dodatno ima negativan uticaj na pacijenta. Mogu se javiti i telesne posledice. Ako ste visoki 181 cm i teski 48 kg onda je to znacajno ispod telesne tezine koja je neophodna za ocuvanje zdravlja Vaseg tela. Tada ceo organizam pati, obzirom da nema dovoljno hranjivih materija te mnogi organi stradaju. Iako su poremecaji ishrane veoma teski, to ne znaci da se ne mogu leciti, potrebna je upornost. U Beogradu postoje speijalni timovi mladih i ambicioznih lekara psihijatara i njihovih saradnika - psihologa, socijalnih radnika, kao i internista - endokrinologa koji se konkretno bave poremecajima ishrane i ako do sada niste tamo pokusali, mozda bi bilo dobro da porazgovarate sa Vasim psihijatrom i o toj mogucnosti (KBC Dr. Dragisa Misovic). Samo je vazno da ne odustajete, ako zaista zelite da se resite ove bolesti - nece biti lako - ali nije nemoguce!
Draga doktorice,molim Vas za savjet.Kako i da li se isplati pomoci alkoholicaru,koji kaze da je sretan,a vidi se da nije.Naime mamin brat je 62 godiste,vec godinama alkoholicar,ali je sada vec poceo pomalo da propada,pada u depresiju,ne vidi smisao zivota,("dokle ide, ide").U zadnje vrijeme ima ceste bolove u predjelu jetre,dobio navodno hepatitis,dobio diabetes ...Ima li jos sanse da mu se nekako pomogne,iako on nikada za lijecenje nije imao volje,niti priznaje da je alkoholicar.Ima li jos ikakve nade za njega?Kako i da li mu se uopce moglo dosada pomoci protiv njegove volje? Jako zalosne zbog njega sestra i necakinje.Unaprijed hvala
Odgovoreno: 25. 12. 2007.Naravno da ima mogucnosti da se pomogne alkoholicaru i to nije nikakav poseban problem da mu se odredi terapija koja ce mu pomoci da ostavi alkohol. Ono sto je tesko kod alkoholizma je da se osoba nagovori da zapocne lecenje i drugo, kad se uspostavi apstinencija (potpuni prekid konzumacije alkohola), da se ne napravi recidiv (propijanje). Prvi problem se resava na nekoliko nacina. Najpre se pokusa da cela porodica sedne i razgovara sa njim, ali onda kada je trezan. Druga mogucnost je da se uslovi necim, recimo ako je u radnom odnosu da mu zaprete otkazom ako ne ode na lecenje, ako je u braku, razvodom. Vrlo cesto ni to nije dovoljno. Najcesce se javljaju kada im zdravlje postane ugrozeno i kada se jave posledice, pa im lekari objasne da ako nastave da piju ne mogu da se nadaju da ce jos dugo izdrzati. Sledeci nacin je prinudno lecenje u slucaju da je osoba pod dejstvom alkohola agresivna prema drugima ili prema sebi, kada se pozove hitna pomoc i milicija, a po proceni lekara pacijent eventualno posalje u bolnicu na bolnicko lecenje obzirom da postaje opasan po sebe i okolinu. Ponekada nista od ovog ne uspe. Sto se tice odrzavanja apstinencije i tu postoje problemi, obzirom da i nakon lecenja jos dugo imaju tz. krize - neizdrzivi poriv da popiju. Obicno se tokom lecenja uce (i pacijent i porodica) kako da prepoznaju i kako da savladaju krizu. I pored toga je znacajan broj onih koji propiju. Medjutim, ponekada drugo ili trece lecenje bude ono koje mu pomogne, sto znaci da ne treba gubiti nadu, ali je ponekada veoma tesko izdrzati. Mozda je dobro da se javite psihijatrijskoj sluzbi u vasem mestu kako bi Vam dali preciznije podatke o njihovim mogucnostima i eventualnoj pomoci u prevladavanju otpora prema lecenju kod vaseg rodjaka.
Moja nedoumica je u tome da ne mogu da razjasnim sta mi se dogodilo i da li ja imam problem za Psihijatra ili Gastroenterologa, zapravo moj problem pocinje preslog leta na moru, sedela sam sa drustvom na plazi i kartala se i od jednom mi je pozlilo(brzi otkucaji srca, bol u gornjem delu stomaka, strasna panika...)otisla sam kod lokalnog DR. gde mi je medicinska sestra rekla da imam neki "letnji grip" dala mi neke lekove i poslala kuci, posle mora sam odmah otisla kod lekara gde me je on poslao da radim analize na heliko bakteriju itd, kao utvrdili su mi gastritis bez gastroskopije, medjutim slici napadi su mi se ponavljali jos dva puta prosle godine a izmedju njih sam osecala strasnu tegobu u visini zeludca, svaki od tih napada je pracen panikom i nekim osecajem treme, ne znam kako bi vam to objasnila u svakom slucaju strasno.U poslednjih 6-7 meseci nisam imala nekih vecih problema ali sam se trudila da se ne nerviram, bacila cigarete, kafu....Recite mi da li bi po vasem mis!ljenju trebalo da posetim psihijatra? Izvinite na ovako opsirnom pismu! pozdrav
Odgovoreno: 25. 12. 2007.Ako poslednjih 6-7 meseci niste imali probleme, naravno da nije potrebno da se javljate psihijatru. Ako se napadi jakog straha ponove i ako pocnu da Vam predstavljaju problem u smislu da pocinju da budu ucestali, da Vas remete u svakodnevnom zivljenju i funkcionisanju, ako imate stalnu strepnju da se ne ponove, tada bi trabalo da se javite i psihijatru.
Imam 27 godina i jedan problem, pa Vas molim za odgovor. PokuÅ¡aću ukratko da Vam objasnim. Pre 4 godine sam sluÄajno saznala da moja majka boluje od neke psihiÄke bolesti. Moji roditelji su to od mene krili da se ne bih uplaÅ¡ila. Jako su me razoÄarali. Naime, posle porodjaja sa mojim starijim bratom (imala je komplikacije prilikom porodjaja i straÅ¡no je bila uplaÅ¡ena) je promenila svoje ponaÅ¡anje. Kad se, nekoliko dana posle porodjaja, vratila kući poÄela je da se Äudno ponaÅ¡a, nenormalno poÄela je da halucinira. Imala je osećaj da je neko proganja, priÄala i izmiÅ¡ljala svaÅ¡ta... bila je daleko od realnosti i stvarnosti. Mog brata je Äuvala baka a mama je zapoÄela leÄenje. Posle odredjenog perioda i odredjene terapije se vratila u normalu i uvek je bila ok...eto kada ja nisam primetila niÅ¡ta. Jedino nema osećaj kada treba npr. neÅ¡to da se uradi u kući - obiÄni poslovi tipa brisanje praÅ¡ine, Äišćenje i sl. Preterano puno spava. Mislila sam da je jednostavno takva.Ali ona svakog meseca prima terapiju i pije lekove pa je to verovatno zbog ! toga. Doktorka molim Vas da mi odgovorite da li je kod nje uzrok tog stanja bio sam porodjaj ili je to možda ipak naslednog tipa a nevezano za porodjaj (i moj deda - njen otac je imao psihiÄki problem, manija gonjenja ali nije bio opasan po okolinu, leÄio se i isto primao terapiju). Ne mogu da im oprostim zbog Äega su to tako dugo krili od mene, a ni sada ne znaju da mi objasne o Äemu se taÄno radi i koliko sam ja ugrožena u svemu tome. Od kada sam saznala za to postala sam nervoznija osoba, udaljila sam se od njih. Jako sam uplaÅ¡ena da se i meni ne desi neÅ¡to sliÄno kao mojoj majci. Imam dugu vezu i vrlo je moguće da ću uskoro biti u situaciji da stvaram svoju porodicu a ja se na neki naÄin bojim trudnoće - tj. bojim se da je to imalo uticaj da moja majka oboli a ne bih želela da se i to meni desi. Volela bih da mi iskreno odgovorite, ne bojim se istine, samo bih želela da znam kolike su Å¡anse da se i meni desi neÅ¡to sliÄno i kako da to spreÄim. Hvala Vam unapred puno za odgovor
Odgovoreno: 17. 12. 2007.Verovatno se kod Vas majke radi o psihoticnom poremecaju, koji spada u hronicne poremecaje te se zbog toga se lekovi piju jako dugo, cesto do kraja zivota. Porodjaj uglavnom nije glavni uzrok za pojavu bolesti, ali se moze desiti da se bas tad javi. Neki od psihoticnih poremecaja su nasledni, ali to ne znaci da ce potomci sigurno imati taj poremecaj. Moze da se desi da taj gen nije prenesen u Vas genetski materijal, ili ako jeste, da se bolest ne ispolji, ili ispolji u vidu nekih specificnih crta licnosti ali ne kao jasno definisana bolest. Sve ovo sto sam vam napisala treba da uzmete kao mogucnost i ako zaista zelite da saznate sta se desava sa Vasom majkom i kakve su moguce posledice na Vas, treba da odete do lekara koji je leci, koji zna njenu dijagnozu bolesti i koji ce Vam sigurno objasniti da li postoji mogucnost da je njena bolest nasledna. Sto se tice Vaseg odnosa sa roditeljima, verovatno je njihova zelja bila da vas postede nekih problema i da vam omoguce spokojniji zivot. Saznanje da je majka obolela od neke psihicke bolesti ne treba da menja vas zivot. Ako se majka razbolela nakon porodjaja, nema ni jednog sigurnog dokaza da ce se to desiti i Vama, kao i da cete se uopste i razboleti od psihoze.
Postovana, Molim za savjet u vezi dijagnoze Sy. Depresija koja je ustanovljena prilikom posjete ljekara porodicne medicine u kucnoj posjeti, kod pacjenta koji nikad nije imao nikakvih psihickih problema, cak i vrlo rijetke posjete ljekaru uopste. Nakon te kucne posjete i nekoliko pokusaja konacno je uspostavljena "prava" dijagnoza - karcinom pluca. Koliko moze biti validna dijagnoza ustanovljena u kucnoj posjeti ljekara i dijagnoza ljekara specijaliste neuropsihijatra koji nikad nije pregledao pacijenta, nego na osnovu kazivanja drugih clanova porodice koji nisu zivjeli i boravili s pacijentom, a prije utvrdjivanja stvarne dijagnoze, na osnovu netacnih podataka uspostavi dijagnozu "teska depresivna epizoda bez psihoticnih simptoma". Pretpostavljam da ovo pitanje izlazi iz okvira, ali, vjerujete, ja sam na rubu zivaca i u totalno rasturenom stanju ove zadnje 2 godine, od kad sve to traje. Unaprijed zahvalan
Odgovoreno: 17. 12. 2007.Ja ne mogu da tvrdim da li je dijagnoza tacna ili ne, obzirom da vas nisam pregledala. Takodje, tasko je reci koliko bilo cija dijagnoza moze biti tacna ako ne postoji neposredan kontakt i razgovor sa pacijentom. Sto se tice dijagnoze lekara porodicne medicine koji Vas je posetio, verovatno je imao razloga zasto je posumljao na depresivnost. Ponekad se zbog telesne bolesti mogu javiti promene u psihickom statusu koje podsecaju na neka poznata psihicka oboljenja. Zato, uvek kada nam dodje pacijent, uradimo dodatna telena ispitivanja (ako to vec nije uradjeno) da bi otklonili sumlju, posebno na teza somatska oboljenja. Takodje postoji nesto sto se naziva maskirana depresija, gde dominantne zalbe nisu na tugu i prazninu vec na niz telesnih tegoba i gde pacijent ne sumlja da je sustina njegovih problema depresija. Ako ste, kako kazete, u "rasturenom stanju", cak i ako niste obolei od depresije, potrazite pomoc psihijatra!
Prikazano 2216-2220 od ukupno 2327 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima