Cesto znam da budem nervozan,grickam nokte,imam tikove......Brzo planem u porodici i znam cesto da opsujem....zanima me da li mogu da se oslobodim tikova,a bas mi smetaju...
Tikovi su poremecaj koji se moze leciti. Ishod lecenja uglavnom zavisi od uzroka i duzine trajanja poremecaja. Najcesci uzrok je prevelika napetost koja moze biti u sklopu temperamenta ili karaktera, odredjenih psihickih poremecaja ili problema u okolini.
Pre otprilike dve godine rodjaku su odstranjeni polipi iz grla.
Bio je dugogodišnji strastven pušač. Ove godine vratila mu se
promuklost i nalaz lekara je sledeći: "Vidi se prisustvo mekotivne infiltacije glotisa sa zahvatanjem leve glasnice i prednje komisure sa ispunjavanjem laringealnog ventrikula i peeptiglotičkog prostora izmedju lamina tiroidnih hrskavica je značajno povećano usled ekspanzivniog procesa. Zaključak: neoplastička infiltracija leve glasnice sa zahvatanjem prednje komisure laringealnog ventrikula i preepglotičkog prostora bez značajno uvećanih limfnih čvorova vrata. To je najverovatnije nalaz ct vrata i glave. Poruku mi je poslala supruga obolelog i moli za komentar.
Odgovoreno: 20. 07. 2008.
suprug vase prijateljice je ozbiljno bolestan i potrebno mu je lecenje kod specijaliste za uh grlo i nos. tj ORL. Na osnovu nalaza koji ste poslali pottrebno je uraditi operaciju uklanjanja celog grkljana.
Postovani ,nisam bila sigurna u koju medicinsku oblast da lociram moje pitanje,da li pod kardiologiju,ginekologiju ili psihologiju.Radi se o sledecem:od srednje skole pocele su tegobe sa disanjem bolje reci gusenjem(sada imam 38 god.)Upadala sam u periode kada nisam danima mogla da normalno disem,udahnem vazduh ali on kao da stigne do pola puta i kao da ceo moj organizam ne dobije dovoljnu kolicinu vazduha vec samo pola.sto mi stvori automatski neverovatnu nervozu a cesto i lupanje srca.I tako posle recimo desetog udisaja udahnem dovoljnu kolicinu vazduha koja me smiri ali na kratko. I onda ponovo.I sada mi se desavaju takve situacije, isla sam kod kardiologa na kompletan predleg sve je u redu krvna slika takodje zajedno sa srcanim enzimima.Da li mozete da mi kazete kome da se obratim dalje.U zadnje vreme ova stanja sam povezala sa predmenstrualnim ciklusom,koji inace tesko podnosim.da li su mozda hormoni?Hormone stitne zlezde takodje nisam proveravala.Tesko mi je zadnja dva dana se ceo dan borim za vazduh jako sam izmorena na kraju moram da popijem nesto za smirenje ali ni to mi vise ne pomaze.Ranije su mise ovi napadi desavali uglavnom nocu,ali sada i danju.ako mozete bilo kavim savetom da mi pomognete bila bih vam veoma zahvalna Pozdrav Sandra Vesic Tesla
Tegobe koje opisujete su veoma cesto jedan od simptoma anksioznih poremecaja. Medjtuim, pre nego sto se pacijent uputi psihijatru obicno se urade sve analize koje bi mogle da ukazu da li ili ne postoje telesne bolesti koje izazivaju navedene tegobe. Veoma cesto i izmene hormonalnog statusa kod zena moze da doprinese javljanju pojedinih tegoba. Moj savet vam je da se javite lekaru opste prakse da vas pregleda internistici, ako sumlja na neko od telesnih oboljenja nakon detaljnog pregleda da vas upiti na dodatne specijalisticke pregle. Ako seispostavi da ste telesno zdravi, onda na red dolazi i psihijatar koji ce proceniti o kojoj se bolesti radi i koja je terapija najadekvatnija za vase tegobe. Ako su vam lekovi za smirenje pomagali u toku napada postoji velika verovatnoca da se radi o psihogenim tegobama a ne telesnim. Stitna zlezda ne daje takve tegobe osim kada se prilicno uveca, ali onda bi imali i neke druge tegobe. Procitajte o vezbama disanja na nasem sajtu (clanak o progresivnoj misiscnoj relaksaciji) - mozda vam to moze za pocetak malo pomoci.
Imam 34 godine.Citao sam neke od postova, i taman pronadjem da je neko svojim pitanjem opisao i moju problematiku, kad me razocara odgovor, a to je izmedju ostalog "koriscenje odgovarajucih medikamenata". Dobro, da li je moguce da su ti lekovi preporuka, cak na "prvu loptu".
Da li je moguce, da ako su moja razmisljanja, moj problem uzrokovani tako sto me je otac zastrasivao u detinjstvu, da se na to ne moze uticati odgovarajucom PSIHOterapijom, u smislu razgovora i neke metode? Molim Vas, odgovorite mi.
Ako sam dovoljno racionalan da zakljucim, da je na moju licnost upravo uticala porodica, zar medicina ne moze drugacije da pomogne osim da obavezno preporuci i lekove, cije negativno dejstvo fino pise: Halucinacije.
Oprostite, ako zvucim bezobrazno, ali ne zelim lekove.
Moj problem su strahovi koje imam od detinjstva, ovako jednostavno opisano. Naravno, ne mogu vise to da trpim, zelim da zivim. I zelim pomoc bez lekova i trovanja svog organizma.
Molim Vas, molim Vas pomozite.
Preporucite mi nekog dobrog psihoterapeuta ili nekog ko to mozda zna...
ili mesto gde se o tome mogu raspitati.
Najlepse hvala.
Psihijatrijske bolesti se mogu leciti na nekoliko nacina. Jedan nacin je medikamentozna terapija, drugi nacin je psihoterapija, treci nacin je socioterapija. Takodje, zavisno od toga o cemu se radi, koliko je poremecaj napredovao i koliko se uslozio, moze da se primeni i kombinacija ovih metoda. Ono sto je duznost lekara, posebno psihijatra je da proceni na osnovu svog stecenog znanja i iskustva (6 godine medicine, 2 godine obaveznog staza, 5 godina specijalizacije i razlicit broj godina iskustva) o kom se poremecaju radi i koja je metoda najpodesnija za lecenje tegoba koje pacijent iznosi. U obzir se uzimaju svi parametri, cak i to kako je poremecaj nastao. Na lekaru je da predlozi terapiju za koju smatra da je najadekvatnija za tog pacijenta a na vama da li cete prihvatiti ili ne. Ima onih i koji svoje probleme resavaju odlazeci kod vracara i gatalica - i to je njihovo pravo jer smatraju da im je uzrok u madjijama. Prema tome, imate pravo na svoje misljenje kao i da ne prihvatate lecenje koje vam se ponudi kao najadekvatnije vasem stanju jer ste nadam se punoletni i imate punu odgovornost nad svojim zivotom. Naravno i posledice koje iz toga proizilaze su u okviru vasih odgovornosti. Ako nema dobre saradnje, ako ste neiskreni prema lekaru, ako resavate problem na svoju ruku onda je zaista tesko nekom pomoci ma koliko zarko to lekar zeleo. Sto se tice vasih strahova, sve zavisi o kojim se strahovima radi. Razliciti strahovi se tretitaju razlicitim psihoterapijskim metodama, ali ima i strahova koje je moguce resiti jedino uz pomoc lekova kao sto je to kod psihoza i nekih drugih tezih psihijatrijskih oboljenja. S obzirom na to da niste objasnili svoje strahove i gde zivite, nisam u mogucnosti da vam predlozim nekog od kolega. Ono sto sigurno mozete da uradite je da se javite najblizem psihijatru koji ce vam nakon razgovora preporuciti svog kolegu koji se bavi psihoterapijom koja bi vama odgovarala.
postovani dr,
moram vam priznati da sam dugo oklevao da vam pisem i time predstavim svoj problem. naime, u zadnjih par meseci imam problema sa postizanjem pune erekcije. sumnjam na erektilnu disfunkciju, mada mislim, odnosno osecam da je vise psiholoski nego organski problem. u poslednje vreme sam opsednut mogucim "neuspehom" u zdovoljavanju partnerke, sto je cini mi se i direktan uzrok straha koji mi se javlja sve ucestalije. zeleo bih ako mozete da mi pomognete vasim savetom, a i da me uputite kom bi lekaru i kojoj psihoterapiji trebao da se posvetim. naravno urologu cu se prvo obratiti...imam 25 god, vezu od 2 godine sa predivnom devojkom koju volim, i cije razumevanje mog problema ne zelim da stavljam ne test. bar ne za sada...
unapred zahvalan,
s'postovanjem
Jedan od znacajnih problema koji mogu da dovedu do erektilne disfunkcije je i (pogresno) verovanje muskaraca da uvek moraju da budu efikasni i da uvek moraju da zadovolje partnerku, da budu najbolji ljubavnici na svetu i da nikada ne dozive "neuspeh". Medjutim, realnost je malo drugacija. Nema muskarca koji bar nekad nije imao problem sa potencijom, obzirom da je to kod muskaraca veoma specificno i da svaki stres ili jaca emocija mogu da uticu u tom trenutku na nesto smanjenu ili izostalu erekciju. TO NE ZNACI DA SU ODMAH IZGUBILI POLNU MOC, VEC DA SU SAMO LJUDI A NE BOGOVI ! Ono sto je problem u tome sto ovakva ocekivanja i verovanja dovode to toga da se takvi normalni periodi u seksualnom zivotu svakog muskarca prihvataju kao neuspeh, sramota, gubitak muskosti (a ne samo prolazni fenomen) i to predstavlja dobru osnovu za pojavu straha od moguceg neuspeha, koji, ako se javi, negativno utice na potenciju cime se se "potvrdjuju" strahovanja i muskarac ulazi u zacarani krug u kome zbog stalno porasta straha, dolazi do negativnog uticaja na potenciju i obrnuto. Takodje, negativno ocekivanje o reakciji partnerke je uglavnom prenaglaseno i rigidno - ako imam problem odmah sam u njenim ocima krpa i nesposoban, odmah me ostavlja. U realnom zivotu se to tako uglavnom ne dogadja. Veza se ne zasniva samo na seksualnim odnosima vec i na drugim stvarima koje u vezi postoje i ako bi se iz veze izlazilo svaki put kada muskarac ili zena nisu " na nivou zadatka" - ne bi postojala ni jedna jedina veza na svetu. Moj savet vam je da razmislite o vasim ocekivanjima i da sebi dopustite da povremeno budete i nesavrseni i da na to ne gledate kao neuspeh nego kao jedan od normalnih perioda u zivotu svakog muskarca koji nije Bog ili masina/robot vec obicno smrtno ljudsko bice. Sto su vam veca ocekivanja i nerealnija, veca je verovatnoca da ce vas normalne, povremene poteskoce odvesti u erektilnu disfunkciju. Ako je problem vec instaliran, onda je potrebno da se javite seksualnom terapeutu. Sto se tice predloga za terapeuta, ja nisam upoznata sa usmerenjima svjih kolega u svim psihijatrijskim ustanovama, tako da vam tu ne mogu pomoci. Ono sto valja uraditi je da odete do psihijatrijske ustanove u vasem mestu i da se raspitate ko se tamo bavi seksualnim poremecajima.
Cesto znam da budem nervozan,grickam nokte,imam tikove......Brzo planem u porodici i znam cesto da opsujem....zanima me da li mogu da se oslobodim tikova,a bas mi smetaju...
Odgovoreno: 02. 08. 2008.Tikovi su poremecaj koji se moze leciti. Ishod lecenja uglavnom zavisi od uzroka i duzine trajanja poremecaja. Najcesci uzrok je prevelika napetost koja moze biti u sklopu temperamenta ili karaktera, odredjenih psihickih poremecaja ili problema u okolini.
Pre otprilike dve godine rodjaku su odstranjeni polipi iz grla. Bio je dugogodišnji strastven pušač. Ove godine vratila mu se promuklost i nalaz lekara je sledeći: "Vidi se prisustvo mekotivne infiltacije glotisa sa zahvatanjem leve glasnice i prednje komisure sa ispunjavanjem laringealnog ventrikula i peeptiglotičkog prostora izmedju lamina tiroidnih hrskavica je značajno povećano usled ekspanzivniog procesa. Zaključak: neoplastička infiltracija leve glasnice sa zahvatanjem prednje komisure laringealnog ventrikula i preepglotičkog prostora bez značajno uvećanih limfnih čvorova vrata. To je najverovatnije nalaz ct vrata i glave. Poruku mi je poslala supruga obolelog i moli za komentar.
Odgovoreno: 20. 07. 2008.suprug vase prijateljice je ozbiljno bolestan i potrebno mu je lecenje kod specijaliste za uh grlo i nos. tj ORL. Na osnovu nalaza koji ste poslali pottrebno je uraditi operaciju uklanjanja celog grkljana.
Postovani ,nisam bila sigurna u koju medicinsku oblast da lociram moje pitanje,da li pod kardiologiju,ginekologiju ili psihologiju.Radi se o sledecem:od srednje skole pocele su tegobe sa disanjem bolje reci gusenjem(sada imam 38 god.)Upadala sam u periode kada nisam danima mogla da normalno disem,udahnem vazduh ali on kao da stigne do pola puta i kao da ceo moj organizam ne dobije dovoljnu kolicinu vazduha vec samo pola.sto mi stvori automatski neverovatnu nervozu a cesto i lupanje srca.I tako posle recimo desetog udisaja udahnem dovoljnu kolicinu vazduha koja me smiri ali na kratko. I onda ponovo.I sada mi se desavaju takve situacije, isla sam kod kardiologa na kompletan predleg sve je u redu krvna slika takodje zajedno sa srcanim enzimima.Da li mozete da mi kazete kome da se obratim dalje.U zadnje vreme ova stanja sam povezala sa predmenstrualnim ciklusom,koji inace tesko podnosim.da li su mozda hormoni?Hormone stitne zlezde takodje nisam proveravala.Tesko mi je zadnja dva dana se ceo dan borim za vazduh jako sam izmorena na kraju moram da popijem nesto za smirenje ali ni to mi vise ne pomaze.Ranije su mise ovi napadi desavali uglavnom nocu,ali sada i danju.ako mozete bilo kavim savetom da mi pomognete bila bih vam veoma zahvalna Pozdrav Sandra Vesic Tesla
Odgovoreno: 07. 06. 2008.Tegobe koje opisujete su veoma cesto jedan od simptoma anksioznih poremecaja. Medjtuim, pre nego sto se pacijent uputi psihijatru obicno se urade sve analize koje bi mogle da ukazu da li ili ne postoje telesne bolesti koje izazivaju navedene tegobe. Veoma cesto i izmene hormonalnog statusa kod zena moze da doprinese javljanju pojedinih tegoba. Moj savet vam je da se javite lekaru opste prakse da vas pregleda internistici, ako sumlja na neko od telesnih oboljenja nakon detaljnog pregleda da vas upiti na dodatne specijalisticke pregle. Ako seispostavi da ste telesno zdravi, onda na red dolazi i psihijatar koji ce proceniti o kojoj se bolesti radi i koja je terapija najadekvatnija za vase tegobe. Ako su vam lekovi za smirenje pomagali u toku napada postoji velika verovatnoca da se radi o psihogenim tegobama a ne telesnim. Stitna zlezda ne daje takve tegobe osim kada se prilicno uveca, ali onda bi imali i neke druge tegobe. Procitajte o vezbama disanja na nasem sajtu (clanak o progresivnoj misiscnoj relaksaciji) - mozda vam to moze za pocetak malo pomoci.
Imam 34 godine.Citao sam neke od postova, i taman pronadjem da je neko svojim pitanjem opisao i moju problematiku, kad me razocara odgovor, a to je izmedju ostalog "koriscenje odgovarajucih medikamenata". Dobro, da li je moguce da su ti lekovi preporuka, cak na "prvu loptu". Da li je moguce, da ako su moja razmisljanja, moj problem uzrokovani tako sto me je otac zastrasivao u detinjstvu, da se na to ne moze uticati odgovarajucom PSIHOterapijom, u smislu razgovora i neke metode? Molim Vas, odgovorite mi. Ako sam dovoljno racionalan da zakljucim, da je na moju licnost upravo uticala porodica, zar medicina ne moze drugacije da pomogne osim da obavezno preporuci i lekove, cije negativno dejstvo fino pise: Halucinacije. Oprostite, ako zvucim bezobrazno, ali ne zelim lekove. Moj problem su strahovi koje imam od detinjstva, ovako jednostavno opisano. Naravno, ne mogu vise to da trpim, zelim da zivim. I zelim pomoc bez lekova i trovanja svog organizma. Molim Vas, molim Vas pomozite. Preporucite mi nekog dobrog psihoterapeuta ili nekog ko to mozda zna... ili mesto gde se o tome mogu raspitati. Najlepse hvala.
Odgovoreno: 07. 06. 2008.Psihijatrijske bolesti se mogu leciti na nekoliko nacina. Jedan nacin je medikamentozna terapija, drugi nacin je psihoterapija, treci nacin je socioterapija. Takodje, zavisno od toga o cemu se radi, koliko je poremecaj napredovao i koliko se uslozio, moze da se primeni i kombinacija ovih metoda. Ono sto je duznost lekara, posebno psihijatra je da proceni na osnovu svog stecenog znanja i iskustva (6 godine medicine, 2 godine obaveznog staza, 5 godina specijalizacije i razlicit broj godina iskustva) o kom se poremecaju radi i koja je metoda najpodesnija za lecenje tegoba koje pacijent iznosi. U obzir se uzimaju svi parametri, cak i to kako je poremecaj nastao. Na lekaru je da predlozi terapiju za koju smatra da je najadekvatnija za tog pacijenta a na vama da li cete prihvatiti ili ne. Ima onih i koji svoje probleme resavaju odlazeci kod vracara i gatalica - i to je njihovo pravo jer smatraju da im je uzrok u madjijama. Prema tome, imate pravo na svoje misljenje kao i da ne prihvatate lecenje koje vam se ponudi kao najadekvatnije vasem stanju jer ste nadam se punoletni i imate punu odgovornost nad svojim zivotom. Naravno i posledice koje iz toga proizilaze su u okviru vasih odgovornosti. Ako nema dobre saradnje, ako ste neiskreni prema lekaru, ako resavate problem na svoju ruku onda je zaista tesko nekom pomoci ma koliko zarko to lekar zeleo. Sto se tice vasih strahova, sve zavisi o kojim se strahovima radi. Razliciti strahovi se tretitaju razlicitim psihoterapijskim metodama, ali ima i strahova koje je moguce resiti jedino uz pomoc lekova kao sto je to kod psihoza i nekih drugih tezih psihijatrijskih oboljenja. S obzirom na to da niste objasnili svoje strahove i gde zivite, nisam u mogucnosti da vam predlozim nekog od kolega. Ono sto sigurno mozete da uradite je da se javite najblizem psihijatru koji ce vam nakon razgovora preporuciti svog kolegu koji se bavi psihoterapijom koja bi vama odgovarala.
postovani dr, moram vam priznati da sam dugo oklevao da vam pisem i time predstavim svoj problem. naime, u zadnjih par meseci imam problema sa postizanjem pune erekcije. sumnjam na erektilnu disfunkciju, mada mislim, odnosno osecam da je vise psiholoski nego organski problem. u poslednje vreme sam opsednut mogucim "neuspehom" u zdovoljavanju partnerke, sto je cini mi se i direktan uzrok straha koji mi se javlja sve ucestalije. zeleo bih ako mozete da mi pomognete vasim savetom, a i da me uputite kom bi lekaru i kojoj psihoterapiji trebao da se posvetim. naravno urologu cu se prvo obratiti...imam 25 god, vezu od 2 godine sa predivnom devojkom koju volim, i cije razumevanje mog problema ne zelim da stavljam ne test. bar ne za sada... unapred zahvalan, s'postovanjem
Odgovoreno: 07. 06. 2008.Jedan od znacajnih problema koji mogu da dovedu do erektilne disfunkcije je i (pogresno) verovanje muskaraca da uvek moraju da budu efikasni i da uvek moraju da zadovolje partnerku, da budu najbolji ljubavnici na svetu i da nikada ne dozive "neuspeh". Medjutim, realnost je malo drugacija. Nema muskarca koji bar nekad nije imao problem sa potencijom, obzirom da je to kod muskaraca veoma specificno i da svaki stres ili jaca emocija mogu da uticu u tom trenutku na nesto smanjenu ili izostalu erekciju. TO NE ZNACI DA SU ODMAH IZGUBILI POLNU MOC, VEC DA SU SAMO LJUDI A NE BOGOVI ! Ono sto je problem u tome sto ovakva ocekivanja i verovanja dovode to toga da se takvi normalni periodi u seksualnom zivotu svakog muskarca prihvataju kao neuspeh, sramota, gubitak muskosti (a ne samo prolazni fenomen) i to predstavlja dobru osnovu za pojavu straha od moguceg neuspeha, koji, ako se javi, negativno utice na potenciju cime se se "potvrdjuju" strahovanja i muskarac ulazi u zacarani krug u kome zbog stalno porasta straha, dolazi do negativnog uticaja na potenciju i obrnuto. Takodje, negativno ocekivanje o reakciji partnerke je uglavnom prenaglaseno i rigidno - ako imam problem odmah sam u njenim ocima krpa i nesposoban, odmah me ostavlja. U realnom zivotu se to tako uglavnom ne dogadja. Veza se ne zasniva samo na seksualnim odnosima vec i na drugim stvarima koje u vezi postoje i ako bi se iz veze izlazilo svaki put kada muskarac ili zena nisu " na nivou zadatka" - ne bi postojala ni jedna jedina veza na svetu. Moj savet vam je da razmislite o vasim ocekivanjima i da sebi dopustite da povremeno budete i nesavrseni i da na to ne gledate kao neuspeh nego kao jedan od normalnih perioda u zivotu svakog muskarca koji nije Bog ili masina/robot vec obicno smrtno ljudsko bice. Sto su vam veca ocekivanja i nerealnija, veca je verovatnoca da ce vas normalne, povremene poteskoce odvesti u erektilnu disfunkciju. Ako je problem vec instaliran, onda je potrebno da se javite seksualnom terapeutu. Sto se tice predloga za terapeuta, ja nisam upoznata sa usmerenjima svjih kolega u svim psihijatrijskim ustanovama, tako da vam tu ne mogu pomoci. Ono sto valja uraditi je da odete do psihijatrijske ustanove u vasem mestu i da se raspitate ko se tamo bavi seksualnim poremecajima.
Prikazano 2136-2140 od ukupno 2327 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima