Poštovana,
Imala bih pitanje u vezi sina. Naime on ima 32 godine i više od 10 godina ima
izlive agresije. Sav
pocrveni, počne da
viče i
razbija nameštaj. To traje nekih par minuta, onda ili seda i
hvata se za glavu i ili
plače ili
ćuti, ili pak izađe iz kuće. Pre par meseci odveli smo ga na kliniku i ustanovljena je dijagnoza
f29. Moje pitanje glasi, da li je to
težak psihički poremećaj. Napominjem da on odbija kontrole i uzimanje lekova.
Hvala unapred.
Poštovana,
Dijagnoza pod ovom šifrom označava
psihotični poremećaj nešizofrenog tipa, i podrazumeva obavezno praćenje i uzimanje terapije.
dr D. Krasić. Pozdrav.
Poštovana dr,
Zamolila bih Vas da mi preporučite nekog stručnjaka za
kognitivnobihevioralnu terapiju u Beogradu, buduci da se već duže vremena lečim, pijem lekove, u lokalnom dz, od
opsesivno-kompulsivnog sindroma. Čitala sam da je ova vrsta terapije uspešna kad se primenjuje zajedno sa medikamentima.
Unapred sam Vam zahvalna.
Poštovana,
Molim Vas za jedan tj. više odgovora. Pre 12 godina mi je dijagnostikovana
miastenija gravis počeli su
lečenje sa kortiko steroidima ali nije mi bilo bolje da bi uradili dopunska ispitivanja i otkrili da imam i
multipl skleroxu od tad do sad sam
konstantno
na kortikosteroidima. Dolazi do niza drugih bolesti šećer osteoporoza itd međutim najgore je to što počinje
vrtoglavica i nesnosni napadi panike. Panike da izaađem iz kuće da pijem lekove ma od svega. Išla sam i kod psihijatra radila testove i dobila dijagnoze f41.2 i f60.3 nisu mi dali lekove zbog osnovne bolesti. Radim sama na sebi terudim se da sve to prevaziđem jel imam dvoje dece i supruga. Međutim kad god upadnem u neku stresnu situaciju vraćaju mi se ti simptomi
bol u želucu,
povraćanje vrtoglavica lupanje srca i panike. Molim Vas recite mi šta znače te dijagnoze da li su opasne mislim nemam suicidne pomisli čak naprotiv bojim se stalno da mi se nešto ne desi jel mi suprug od pre godinu dana
boluje od leukemije pa trebam da izdržim sve to da bi deci trajala. Nisam nervozna ni svađalica samo ponekad tužna. Ne znam kako bi to objasnila ali od kad znam za sebe imam te probleme
teško kontrolišem emocije tj. na stres uvek reagujem opanikom i kao da me celu samelje kad se nešto loše desi onda mi treba mnogo vremena da izađem iz tog začaranog kruga panike i želje da sve bude ok. Sad sam zabrinuta zbog supruga a i dece pošto ćerka ima promene u ponašanju pa sam je odvela kod psihijatra i rekli su da ima f28 ali da za sad ne treba lečenje međutim ona sve češće pada u neka
stanja bezvoljnosti i
depresije plače ćuti ima
panične napade oseća kaže bes
potrebu da nešto slomi. Pa ne znam brinem ne zbog sebe koliko zbog nje bojim se da je to što ima nasledila od mene i da sam ja kriva. Mada ni to nije važno važno mi je da znam da fali joj treba lečenje jel to nešto što prolazi ili će joj ostati kako da joj pomognemo kao porodica smo ok ali smo nažalost ima li tih pehova sa bolestima prvo ja pa sin u 16 je imao aneurizmu pa sad ovo sa mužem ćini mi se da je džaba što smo se trudili da sve drugo bude ok nije bilo batina vike uvek smo skladno i u dogovoru sa njima živeli ali bojim se da su ove stvari ostavile traga na njoj. Pa me zanima da li je ona sa tim rođena ili je to
posledica života i da li je to izlečivo mislim da li je to poremećaj nekog hormona ili šta je? I jops mi samo recite šta znače moje dijagnoze ja sam imala stresan život u porodici u kojoj sam odrasla ali posle sam se trudila da u svojoj porodici sve to nadoknadim i da mi bude bolje tj. da oni što manje vide ta moja unutrašnja stanja dosta mi je teško nekad da to prikrijem ali moram izvinite na opširnosti znam da će te razumeti ustvari srž mog pitanja i nadam se da će te mi odgovoriti.
Hvala.
Poštovana,
Život Vas zaista nije milovao i konstantujem da ste jedna jako
snažna žena, pošto se dobro nosite sa svim. Primetila sam da u mnoštvu problema koji su bili i koji su sada, vi uspevate da problem uspešno rešite! Smatram da su svi
kapaciteti ograničeni, te i Vaši. Stoga bi trebalo da uzmete od lekova
antidepresive,
T. Zoloft 50mg, koji se uzima jedna uveče ili ujutru.
Ne menjapsihomotoriku, efekat počinje dve nedelje nakon uzimanja, i mora da se pije najmanje tri meseca. Nije kontraindikovan u Vašem slučaju, što se tiče ćerke, nisam sigurna da je ova navedena dijagnoza dobra, pa Vam savetujem da je vidi neko ko se bavi ovom problematikom. Možete je dovesti ukoliko ste u okolini ili iz Niša kod mene.
dr D. Krasić. Pozdrav
Poštovana,
Da li mlad 28 godišnji
hirurg, budući hirurg? Da li su
ženskaroši?
Bolnice pune mladih i uspešnih sestara,
mladih doktorki, da li im mogu
odoleti? Ili ja samo previše gledam seriju uvod u anatomiju i mislim na njega a neusredsređujem se na sebe!
Hvala unapred.
Poštovanje,
Biću malo opširnija. Imam 30 godina, sina od 2,5 godine. Zabavljala sam se sa momkom 8 godina. Počeli smo da živimo zajedno i posle nekih pet meseci sam ostala u drugom stanju. Kada sam bila u trećem mesecu trudnoće on je poginuo. Ja sam rodila zdravo i divno dete. Živim sa roditeljima, sestrom, njenim mužem i njihovom decom (dve devojčice od 4 i 3 godine) u maloj kući. Ja se osećam jako loše. Jedno vreme oko godinu dana sam jako puno pila
sedative, u velikim količinama. Uglavnom
bensedin i
diazepam od 10 mg po sedam osam dnevno. To sam prestala da pijem i od tada nastaju moje muke. Otišla sam kod psihijatra, kojim nisam bila zadovoljna, jer kada sam ispričala svoju priču, najiskrenije, jednostavno mi je ona ustanovila
depresiju. Dobila sam da pijem
flunirin, bromazepam i rivotil. Međutim, ja sam bila toliko
umorna, iscrpljena, bezvoljna i pospana da je to bilo toliko primetno i nekontrolisano, užas. Mojima nisam ni rekla da sam bila kod psihijatra, jer se oni groze svega što je u vezi medicine, iako mi je sestra završila medicinsku školu. Jednom prilikom sam krenula sa sestrom po dete u vrtić i onda je ona našla pogodnu priliku da me izvređa tipa ti si narkomanka, prijaviću te da ti oduzmu dete itd. Ja sam joj tada pokazala izveštaje psihijatra i sve one lekove koje sam imala kod sebe, prepisane, pobacala pred njom. Meni je idalje loše,
depresivna sam, jedem na nervnoj bazi, bezvoljna skroz, jedino me moje dete oraspoloži. Da, inače da napomenem da sam
vrlo brižna i dobra majka, jer sva deca koja se igraju u parku sa mojim sinom me obožavaju i svi govore da sam ja njihova mama, jer se ja sa njima igram, pričam i trudim se da budu svi dobri da se lepo igraju, da se ne svađaju. Imam strah da opet odem kod psihijatra, prvenstveno zbog moje sestre, jer ja nisam
narkomanka ako pijem antidepresive, znam da sam vrlo nesigurna i da sam izuzetno podbacila na poslu, zbog ovog mog stanja. Kritikuju me, prete otkazom, ja se trudim da uradim svoj deo posla, ali nekako uvek
zablokiram, kao da to nikada nisam radila. Ne znam šta da radim. Inače i finansijska situacija mi je jako loša, i zbog toga sam vrlo
neraspoložena. Imam momka sa kojim sam već godinu i po dana, on me voli kao i ja njega, ali se prema njemu ružno ponašam, znam da on trpi, ali to je nekako jače od mene, skoro da
nemamo seksualni život, a i kada treba da dođe do odnosa ja sam toliko
nezainteresovana i
ne želim seks, libido mi je uništen, mada nisam imala tih problema do pre sedam meseci. Još jednom se izvinjavam na opširnom pismu, ali želim da mi date neki savet imajući bar malo uvid o stanju u kome se nalazim.
Unapred zahvalna, Marina.
Poštovana,
Život se zaista surovo poigrao sa Vama, i ostavio da se nevešto snalazite. Na žalost, porodica koju imate nema razumevanje za Vas i Vaše probleme. Mogu da Vam kažem, da niste slaba osoba, jer strahota koja Vam se desila je morala da uzme svoj danak, koji je bio Vaša zavisnost, a koju ste uspešno pobedili! Ni to nije bilo lako, i zato Vam mogu reći da ste jaki, i da možete da se izborite, pogotovu sto imate nekog ko Vas voli i nadam se i vi njega. Vaša sestra je ipak samo medicinska sestra, te praktično da nema znanja, pogotovu iz psihijatrije, te se ne obazirite na njene primedbe koje su rezultat ne znanja i nerazumevanja. Ali sebi morate pomoći odlaskom psihijataru! Osim lekova postoji i
psihoterapija, koja može ići uz antidepresive, što se tiče
lekova za smirenje sa njima se ne slažem, pogotovu sada kada ste
pobedili zavisnost od bensedina. Uzmite Vit. E u većim dozama, kao i B vitamin neko vreme. Ako ste blizu, javite se te se možemo videti.
dr D. Krasić. Pozdrav
Imala bih pitanje u vezi sina. Naime on ima 32 godine i više od 10 godina ima izlive agresije. Sav pocrveni, počne da viče i razbija nameštaj. To traje nekih par minuta, onda ili seda i hvata se za glavu i ili plače ili ćuti, ili pak izađe iz kuće. Pre par meseci odveli smo ga na kliniku i ustanovljena je dijagnoza f29. Moje pitanje glasi, da li je to težak psihički poremećaj. Napominjem da on odbija kontrole i uzimanje lekova.
Hvala unapred.
Dijagnoza pod ovom šifrom označava psihotični poremećaj nešizofrenog tipa, i podrazumeva obavezno praćenje i uzimanje terapije.
dr D. Krasić. Pozdrav.
Zamolila bih Vas da mi preporučite nekog stručnjaka za kognitivnobihevioralnu terapiju u Beogradu, buduci da se već duže vremena lečim, pijem lekove, u lokalnom dz, od opsesivno-kompulsivnog sindroma. Čitala sam da je ova vrsta terapije uspešna kad se primenjuje zajedno sa medikamentima.
Unapred sam Vam zahvalna.
U institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj imate stručnjake koji se bave ovom terapijom.
dr D. Krasić. Pozdrav.
Molim Vas za jedan tj. više odgovora. Pre 12 godina mi je dijagnostikovana miastenija gravis počeli su lečenje sa kortiko steroidima ali nije mi bilo bolje da bi uradili dopunska ispitivanja i otkrili da imam i multipl skleroxu od tad do sad sam konstantno na kortikosteroidima. Dolazi do niza drugih bolesti šećer osteoporoza itd međutim najgore je to što počinje vrtoglavica i nesnosni napadi panike. Panike da izaađem iz kuće da pijem lekove ma od svega. Išla sam i kod psihijatra radila testove i dobila dijagnoze f41.2 i f60.3 nisu mi dali lekove zbog osnovne bolesti. Radim sama na sebi terudim se da sve to prevaziđem jel imam dvoje dece i supruga. Međutim kad god upadnem u neku stresnu situaciju vraćaju mi se ti simptomi bol u želucu, povraćanje vrtoglavica lupanje srca i panike. Molim Vas recite mi šta znače te dijagnoze da li su opasne mislim nemam suicidne pomisli čak naprotiv bojim se stalno da mi se nešto ne desi jel mi suprug od pre godinu dana boluje od leukemije pa trebam da izdržim sve to da bi deci trajala. Nisam nervozna ni svađalica samo ponekad tužna. Ne znam kako bi to objasnila ali od kad znam za sebe imam te probleme teško kontrolišem emocije tj. na stres uvek reagujem opanikom i kao da me celu samelje kad se nešto loše desi onda mi treba mnogo vremena da izađem iz tog začaranog kruga panike i želje da sve bude ok. Sad sam zabrinuta zbog supruga a i dece pošto ćerka ima promene u ponašanju pa sam je odvela kod psihijatra i rekli su da ima f28 ali da za sad ne treba lečenje međutim ona sve češće pada u neka stanja bezvoljnosti i depresije plače ćuti ima panične napade oseća kaže bes potrebu da nešto slomi. Pa ne znam brinem ne zbog sebe koliko zbog nje bojim se da je to što ima nasledila od mene i da sam ja kriva. Mada ni to nije važno važno mi je da znam da fali joj treba lečenje jel to nešto što prolazi ili će joj ostati kako da joj pomognemo kao porodica smo ok ali smo nažalost ima li tih pehova sa bolestima prvo ja pa sin u 16 je imao aneurizmu pa sad ovo sa mužem ćini mi se da je džaba što smo se trudili da sve drugo bude ok nije bilo batina vike uvek smo skladno i u dogovoru sa njima živeli ali bojim se da su ove stvari ostavile traga na njoj. Pa me zanima da li je ona sa tim rođena ili je to posledica života i da li je to izlečivo mislim da li je to poremećaj nekog hormona ili šta je? I jops mi samo recite šta znače moje dijagnoze ja sam imala stresan život u porodici u kojoj sam odrasla ali posle sam se trudila da u svojoj porodici sve to nadoknadim i da mi bude bolje tj. da oni što manje vide ta moja unutrašnja stanja dosta mi je teško nekad da to prikrijem ali moram izvinite na opširnosti znam da će te razumeti ustvari srž mog pitanja i nadam se da će te mi odgovoriti.
Hvala.
Život Vas zaista nije milovao i konstantujem da ste jedna jako snažna žena, pošto se dobro nosite sa svim. Primetila sam da u mnoštvu problema koji su bili i koji su sada, vi uspevate da problem uspešno rešite! Smatram da su svi kapaciteti ograničeni, te i Vaši. Stoga bi trebalo da uzmete od lekova antidepresive, T. Zoloft 50mg, koji se uzima jedna uveče ili ujutru. Ne menja psihomotoriku, efekat počinje dve nedelje nakon uzimanja, i mora da se pije najmanje tri meseca. Nije kontraindikovan u Vašem slučaju, što se tiče ćerke, nisam sigurna da je ova navedena dijagnoza dobra, pa Vam savetujem da je vidi neko ko se bavi ovom problematikom. Možete je dovesti ukoliko ste u okolini ili iz Niša kod mene.
dr D. Krasić. Pozdrav
Da li mlad 28 godišnji hirurg, budući hirurg? Da li su ženskaroši? Bolnice pune mladih i uspešnih sestara, mladih doktorki, da li im mogu odoleti? Ili ja samo previše gledam seriju uvod u anatomiju i mislim na njega a neusredsređujem se na sebe!
Hvala unapred.
Serije u ovom slučaju nisu što i život! Nije baš tako, ne sekirajte se za doktora!
Pozdrav.
dr d. Krasic
Pozdrav
Biću malo opširnija. Imam 30 godina, sina od 2,5 godine. Zabavljala sam se sa momkom 8 godina. Počeli smo da živimo zajedno i posle nekih pet meseci sam ostala u drugom stanju. Kada sam bila u trećem mesecu trudnoće on je poginuo. Ja sam rodila zdravo i divno dete. Živim sa roditeljima, sestrom, njenim mužem i njihovom decom (dve devojčice od 4 i 3 godine) u maloj kući. Ja se osećam jako loše. Jedno vreme oko godinu dana sam jako puno pila sedative, u velikim količinama. Uglavnom bensedin i diazepam od 10 mg po sedam osam dnevno. To sam prestala da pijem i od tada nastaju moje muke. Otišla sam kod psihijatra, kojim nisam bila zadovoljna, jer kada sam ispričala svoju priču, najiskrenije, jednostavno mi je ona ustanovila depresiju. Dobila sam da pijem flunirin, bromazepam i rivotil. Međutim, ja sam bila toliko umorna, iscrpljena, bezvoljna i pospana da je to bilo toliko primetno i nekontrolisano, užas. Mojima nisam ni rekla da sam bila kod psihijatra, jer se oni groze svega što je u vezi medicine, iako mi je sestra završila medicinsku školu. Jednom prilikom sam krenula sa sestrom po dete u vrtić i onda je ona našla pogodnu priliku da me izvređa tipa ti si narkomanka, prijaviću te da ti oduzmu dete itd. Ja sam joj tada pokazala izveštaje psihijatra i sve one lekove koje sam imala kod sebe, prepisane, pobacala pred njom. Meni je idalje loše, depresivna sam, jedem na nervnoj bazi, bezvoljna skroz, jedino me moje dete oraspoloži. Da, inače da napomenem da sam vrlo brižna i dobra majka, jer sva deca koja se igraju u parku sa mojim sinom me obožavaju i svi govore da sam ja njihova mama, jer se ja sa njima igram, pričam i trudim se da budu svi dobri da se lepo igraju, da se ne svađaju. Imam strah da opet odem kod psihijatra, prvenstveno zbog moje sestre, jer ja nisam narkomanka ako pijem antidepresive, znam da sam vrlo nesigurna i da sam izuzetno podbacila na poslu, zbog ovog mog stanja. Kritikuju me, prete otkazom, ja se trudim da uradim svoj deo posla, ali nekako uvek zablokiram, kao da to nikada nisam radila. Ne znam šta da radim. Inače i finansijska situacija mi je jako loša, i zbog toga sam vrlo neraspoložena. Imam momka sa kojim sam već godinu i po dana, on me voli kao i ja njega, ali se prema njemu ružno ponašam, znam da on trpi, ali to je nekako jače od mene, skoro da nemamo seksualni život, a i kada treba da dođe do odnosa ja sam toliko nezainteresovana i ne želim seks, libido mi je uništen, mada nisam imala tih problema do pre sedam meseci. Još jednom se izvinjavam na opširnom pismu, ali želim da mi date neki savet imajući bar malo uvid o stanju u kome se nalazim.
Unapred zahvalna, Marina.
Život se zaista surovo poigrao sa Vama, i ostavio da se nevešto snalazite. Na žalost, porodica koju imate nema razumevanje za Vas i Vaše probleme. Mogu da Vam kažem, da niste slaba osoba, jer strahota koja Vam se desila je morala da uzme svoj danak, koji je bio Vaša zavisnost, a koju ste uspešno pobedili! Ni to nije bilo lako, i zato Vam mogu reći da ste jaki, i da možete da se izborite, pogotovu sto imate nekog ko Vas voli i nadam se i vi njega. Vaša sestra je ipak samo medicinska sestra, te praktično da nema znanja, pogotovu iz psihijatrije, te se ne obazirite na njene primedbe koje su rezultat ne znanja i nerazumevanja. Ali sebi morate pomoći odlaskom psihijataru! Osim lekova postoji i psihoterapija, koja može ići uz antidepresive, što se tiče lekova za smirenje sa njima se ne slažem, pogotovu sada kada ste pobedili zavisnost od bensedina. Uzmite Vit. E u većim dozama, kao i B vitamin neko vreme. Ako ste blizu, javite se te se možemo videti.
dr D. Krasić. Pozdrav
Prikazano 1411-1415 od ukupno 2343 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke