Postovana doktorice, pisem vam u nadi da ce te mi odgovoriti na moje dileme i probleme s kojima se suocavam vec dugi niz godina. O cemu se radi?: ja sam 2001 g. Poceo da se zabavljam sa jednom jaakooo lepom i zgodnom devojkom. Sex nam je bio fantastican, veza puna strasti, ona se bavi pevanjem pop pesama i tako. Uglavnom krajem 2002. I pocetkom 2003. G. Dolazi do naseg raskida: ja ljubomoran, ona treba nekog jaceg u finansijskom, zivotnom smislu - ja sam tad imao 22 godine, i devojka jednsotavno, nakon niza svadja peripetija, povuci - potegni, odlazi od mene. Ja sam posle bio u depresiji, zaista mi je trebalo neko vreme da se uopste saberem i probam bilo sta raditi. I ok, septembra 2003. G. Sam krenuo, poceo sam raditi, stvarati nesto i tako. Medejutim i danas, gotovo 7. G. Od naseg raskida i razlaza ona se meni vrti u glavi - kao sexualna fantazija, kao najbolja riba fizicki i dr. U medjuvremenu je postala jako popularna u bivsoj jugoslaviji, izgleda sjajno, udala se, rodila curicu, i jednostavno napravila je ono sto je htela u zvitou. A ja? Ja radim, napravio sam rezultate, ali nikako da se rijesim te sjenke njene koja se nekako nadvila nad mene od tada. Nikako da imam zdrav odnos prema toj vezi - da kazem ok, gotovo je, bilo je, vec i dalje nekako mislim da ce mo se negdje sresti, da ce pasti neki sex, pa. . . Ne da ce mo se pomiriti, ali ko zna mozda imam i to negdje duboko u sebi. To utice na kvalitet mog zivota, frustriran sam njom, njenim uspijehom, ne mogu svoju vezu koju sada imam i koja traje godinu i pol, da ojacm i krenem prema braku jer imam predivnu djevojku, zaista predivnu i prelijepu. Ali eto, kazem vam, problem sa tom bivsom vezom, sa tom njenom stalnom prisutnoscu u medijima, osjecam se kao da sam njome obiljezen i osjecam se kao porazen jer je ona u drustvu u kojem zivimo "nesto". Osjecam da sam neke stvari uradio iz inata njoj, i da bih pokazao da ja mogu, da ja vise nisam klinac kao pre 7g. Sve to me jede i razjeda i ne znam kako da nadjem meru da se otarasim misli i bilo cega vezano za tu moju bivsu vezu. Hvala vam velika na strpljenju i zaista ocekujem konkretan odgovor na moje probleme ili da mi ponudite neku "dijagnozu" da znam gde sam, sta sam. Pozdravljam vas dragan
Poštovani, I sami sagledavate apsurdnost situacije, najpre zbog statusa odredjene osobe (bracnog) , a potom i zbog vremenske distance koja smesta i sadrzaje vaseg zivota. Koji vas potpuno udaljavaju od nje. Sta zelite, ono sto nemate i izgubili ste jer imate problem gubitka? Da li ste zavidni i ljubomorni, da li vas podseca na to da biste bili uspesni sa njom (ne mislim, ali razmislite) ??? Govoriti o ljubavi koja opstaje sedam godina, je malo prihvatljivo. Ako ste skloni opsesijama, onda ste se nasli u ovoj? Ili mozda zelite da zivite u proslosti? Ne reskirajte ponovo! Rekli ste da imate osobu ''lepu i td'', ne trazite ono sto nemate vec cuvajte ono sto imate, da ne biste potom za njom patili!! Pozdrav
Postovani doktore imam 18 godina. Od prvog razreda osnovne skole sam trpela maltretiranja od strane jednog decaka. Tukao me je, vredjao, pretio i uz pretnju mi uzimao pare. Stalno mi je ogranicavao slobodu, da nisam smela ni da se nasmejem. Moj tata je bio obavesten o svemu. Odmah je bila obavestena skola, medjutim tu nista nije bilo uradjeno. Onda je se obratio prosvetnoj inspekciji u ministarstvu, medjutim osoba koja je nadlezna za to je sve sabotirala. Doznala sam da je cepao nase zalbe i da je stitio tog delikventa. Posle toga nasilje je se sve vise pojacavalo, a meni je jedino preostalo da sve to cutim i trpim. Cak je pretio da ako ikome budem rekla da ce mi ubiti sestru. Vise sam strahovala zbog nje, nego zbog sebe. To je sve ostavilo velike posledice po mene i moje zdravlje. Smanjeno mi je samopouzdanje, osecam se bezvrednom, kao da me niko ne voli. Osecam se usamljenom, a jos vise me je dotukla mamina bolest i smrt, koju smo ja i sestra same gledale, jer tata je bio na poslu. Isla sam kod psihijatra na razgovor. On mi je dao dijagnoze f92. 0 i f92 koje ne znam sta znace. Pijem antidepresive (seroxat i demetrin) , ali ne pomazu mi. Imam redovne seanse kognitivno bihejvioralne i suportivne terapije, ali osecam se isto. U meni je sad samo bes i tuga. Najvise me boli to sto za svu decu danas ima pravde a meni je jedino preostalo da pijem lekove i da nosim teret svoje proslosti. Moja porodica mi pruza puno ljubavi, ali je ja nazalost ne osecam. Osecam se nezasticenom i usamljenom, sto ponekad me plasi. Ne znam vise kome da se obratim. Jako mi je lose, i ne znam sta da radim. Da zaboravim ne mogu, to je jace od mene. Jedino sto me drzi je vera u boga, ali za mene kao da je svet stao. Molim vas pomozite mi. Pozdrav.
Poštovana, Ova prica sa decakom zvuci drasticno i dramaticno i ne znam da li je zavrsena. Izgubila si najdraze bice sto ti je dodatno narusilo zivot, srecu i samopouzdanje. Depresija je bila logicno resenje kao i psihijatar. Ali negde moramo ono sto se desilo i secamo ga se, staviti u prostore proslosti i ici dalje, bez nje nema buducnosti. Smatram da bi psihoterapija psihodinamska bila bolja, te ukoliko si u mogucnosti kreni sa njom
Poštovani! Do sada se nisam usudila obratiti nikome u vezi moje problematike. Naime, patim od klaustofobije. Do pre par godina imala sam samo otežano disanje kada sam se našla u zatvorenoj prostoriji (npr. Lift) medjutim to je sad već preraslo za mene u dosta zabrinjavajuće stanje. Simptomi su gušenje, lupanje srca, (jak bol u grudima) znojenje tela dok su mi dlanovi suvi. Pokušavala sam zdravim razumom ubediti sebe da je to neka moja fantazija i da je ja moram sama savladati. Naravno, bezuspešan trud. Zato vas molim da mi pomognete, preporučite način lečenja ili pak ublažavanja ove problematike. Veliki pozdrav!
Opsednuta sam time da se ne ugojim, trenutno mi je linija dobra i volela bih da tako ostane i dalje. . . Ne zelim vise da mrsam, ali ni da se ugojim. . . Ponekad ne jedem ceo dan onda samo veceram i to da bih mogla da zaspim, ili jedem samo jabuke. . . Onda sam i u poslednje vreme pokleknula pred slatkisima i pocela da sve to povracam nakon prejedanja. . . Jednom ili dva puta dnevno. . . Ja u stvari i ne znam da li imam problem jer mi se cini da sa tim bilo kada mogu prestati. . . Ali onda kazem "ma od sutra cu" i opet jedem pa povratim, jos sebi postavljam bolesna pitanja da li sam sve povratila ili cu se ugojiti. . . Svesna sam da to nije normalno, ali ne mogu da se oslobodim tih misli! Da li je problem samo u mojoj glavi ili zaista treba nekome da se obratim? Imam 20 godina, menstruacije su mi neredovne (po nelkoliko meseci ih nemam) , a mislim da je na to uticao i stres kome sam bila izlozena u ogromnoj meri tokom prosle dve god s obzirom da ovaj poremecaj u ishrani imam oko 1 god.
Poštovana, Neophodno je da se javite psihijatru sto pre, jer imate poremecaj ishrane, koji se po pravilu produbljuje u trajanju te vas moze odvesti u psihotelesnu iscrpljenost koja cesto zahteva hospitalno lecenje
Ukoliko nastavite i imate potrebu i dalju za tim, vec ste u zavisnosti!
Pozdrav
I sami sagledavate apsurdnost situacije, najpre zbog statusa odredjene osobe (bracnog) , a potom i zbog vremenske distance koja smesta i sadrzaje vaseg zivota. Koji vas potpuno udaljavaju od nje. Sta zelite, ono sto nemate i izgubili ste jer imate problem gubitka? Da li ste zavidni i ljubomorni, da li vas podseca na to da biste bili uspesni sa njom (ne mislim, ali razmislite) ??? Govoriti o ljubavi koja opstaje sedam godina, je malo prihvatljivo. Ako ste skloni opsesijama, onda ste se nasli u ovoj? Ili mozda zelite da zivite u proslosti? Ne reskirajte ponovo! Rekli ste da imate osobu ''lepu i td'', ne trazite ono sto nemate vec cuvajte ono sto imate, da ne biste potom za njom patili!!
Pozdrav
Ova prica sa decakom zvuci drasticno i dramaticno i ne znam da li je zavrsena. Izgubila si najdraze bice sto ti je dodatno narusilo zivot, srecu i samopouzdanje. Depresija je bila logicno resenje kao i psihijatar. Ali negde moramo ono sto se desilo i secamo ga se, staviti u prostore proslosti i ici dalje, bez nje nema buducnosti. Smatram da bi psihoterapija psihodinamska bila bolja, te ukoliko si u mogucnosti kreni sa njom
dr d. Krasic
Pozdrav
Lecenje podrazumeva odlazak psihijatru, psihoterapiju kao i medikamentoznu terapiju koja u pocetku jeste neophodnost
dr d. Krasic
Pozdrav
Neophodno je da se javite psihijatru sto pre, jer imate poremecaj ishrane, koji se po pravilu produbljuje u trajanju te vas moze odvesti u psihotelesnu iscrpljenost koja cesto zahteva hospitalno lecenje
dr d. Krasic
Pozdrav
Prikazano 1031-1035 od ukupno 2344 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke