Dobar dan! Ovako ja mislim da ja patim od anksioznog poremecaja,kada sam krenuo u prvi srednje svi su me maltretirali,Dan danas kada sam zavrsio skolu se ne osjecam dobro stalno uzimam tablete za smirenje.Tesko mi je o meni svi pricaju lazi,govore da se ja svega bojim,i onda mi se u mom rodjenom gradu svi smiju ne mogu naci prijatelja niti djevojku.Svaki dan razmisljam o tome da se ubijem ali ne mogu imam brata i dvije sestre jako smo vezani.Kad sam bio djecak imali smo stadion u naselju gdje zivim i moji dva najbolja prijatelja bi dosla po mene svaki put da igramo nogomet zajedno,ali moj otac bi ih otjerao ja sam bio tako tuzan plakao bih u sobi.Danas mi svatko govori sto hoce a ja sutim kao da nisam ni ziv svi me vrijedjaju a ja trpim tracaju o meni ali ja to mogu podnijeti mislim bar tada sam mogao.U srednjoj skoli sam sam stajao ispred skole ne druzeci se ni s kim i osjecam da gubim snagu volju za zivotom,padam u depresiju.Razmisljam o samoubojstvu,ali sam razmisljao da njih sve poubijam ali ne ide mi se u zatvor.Mozete li mi pomoci.Hvala najljepsa unaprijed!!
Nasleđe kao i sredinski uslovi utiču na način kako će se neko formirati kao osoba. Na pojedine stvari ne možemo uticati (ko su nam roditelji i sl.), a na druge možemo. Vremenom kako odrastamo sve je više stvari na koje možemo uticati i menjati. Vi se uzrasno nalazite na prekretnici pa je težina onogo što osećate i sa čime se suočavate razumljiva.
Prema svemu što ste naveli izlaz i rešenje možete pronaći kod stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem. Na prvom mestu trebate se obratiti psihijatru radi procene i eventualnog određevianja terapije koju će svakako podržavati i pratiti odlasci psihoterapeutu. Ukoliko u Vašem mestu ne postoji centar za mentalno zdravlje možete tražiti uput za najbliži. Kada to učinite bićete zahvalni sebi.
Tesko mi je,anksiozna,svakim danom sve mrsavija i mrsavija,jednostavno ne znam od kako smo raskinuli,vec 5 meseci ne mogu da se vratim u normalu,uhodim,pretim,osecam se povredjeno,izgubila sam prijatelje i sebe,a u medjuvremenu obelezena kao ludaca,a to zaista nisam bila,student sam i zaposlena,imala sam bezbroj prijatelja,ispunjen zivot,vodila sam se kao osoba koja je srecna pozitivna puna samopouzdanja omiljena u drustvu,sad sam nista i samo tonem sve dublje i dublje,pala sam u ocima svima meni dragih ljudi,ja sve to znam,ali ja ne mogu duze od 5 dana da budem normalna,bila bih Vam zahvalna na pomoci i izdvojenom vremenu na procitanoj prici ovo je samo jedan mali deo…Hvala
U skladu sa navedenim simptomima uputno je da se što pre obratite Studenskoj poliklinici kako bi ste zakazali pregled kod lekara, odnosno konsultacije sa psihologom/psihoterapeutom.
Postovanje,imam problem sa cerkom 17god.Ponasanje je cudno,ne ide redovno u skolu,bahato SE ponasa I u skolu I kod kuce.Muz mi radi u Nemackoj ja radim u Leoni.Recite mi samo Kako da postupim sa njom jer ja resenje nemogu lil neznam sama da donesem.Pokusala Sam lepim razgovor,ne ide,pokusala kaznomo,nema efekta.Prosto neznam Kako da postupim.Molim vas dajte mi neko resenje.Preispitujem sebe gde Sam pogresila,neznam.Sta je god pozelela dobila je.Jedino tu Ako nisam gresku napravila
Stručnu podršku možete dobiti od nadležnog Centra za socijalni rad, odnosno Savetovališta za brak i porodicu, kao i instituta ili centra za mentalno zdravlje.
Postovani,
Imam 42 godine i prilicno sam zadovoljna svojom zivotom.
Medjutim, strah od gubitka materijalnih stvari me sve vise blokira i utice negativno na moju svakodnevnicu...Od kako znam za sebe, trudim se sacuvati svoje i ako nesto izgubim, jako se potresem i patim dugo, cak i ako su u pitanju neke beznacajne sitnice. Pogotovo ako imaju veze sa nekom meni dragom osobom. Stalno zakljucavam, zatvaram, provjeravam, cak unosim u kucu neke beznacajne stvari kojima je inace mjesto vani - a sve u strahu da ih neko ne odnese, i tako vec od malih nogu...Bez nekog konkretnog razloga strahujem od raznih kazni/penala koji su ovdje gdje zivim nerijetka stvar i gdje je poreska uprava "Bog i batina", iako sve placam na vrijeme i nista nigdje ne dugujem. Uvijek mislim da cu morati nesto doplatiti, kada se na kraju godine vrse konacni obracuni i stalno strahujem da ce me nesto puno kostati, Ako dobijem neku obavijest od neke institucije da postoji cak i mala mogucnoscu da cu mozda morati nesto platiti, mene strah blokira i cijeli dan mi je unisten. Finansijski sam potpuno stabilna, cak i iznad prosjeka ali stalno imam osjecaj da moram imati jos vise, da ovo nije dovoljno i da mi "nesto" zeli to oduzeti.. Nisam skrta, volim potrositi novac na drustvo, putovanja i lijepe stvari ali kada je u pitanju gubitak necega ili neki veliki racun koji bi mi eventualno mogao stici, tu sam totalno zarobljena u strahu. Ja stalno provjeravam gdje mi sta, da nisam nesto izgubila, provjeravam djecije stvari, jesu li oni sve donijeli iz skole i ako necega nema - mene to jako pogodi. Moram napomenuti da radim na sebi intezivno, vec godinama, i mnogo stvari koje su me sputavale uspijesno sam rijesila, medjutim kod ove teme imam otpore i ne znam kako i gdje da pocnem. Osjecam da sam bespomocna u ovom slucaju i stvarno ne znam kako da se izborim s tim. Koja vrstu terapije bi mogla rijesiti moj problem? Hvala mnogo na odgovoru.
Srdacan pozdrav, M.S.
Hvala Vam na detaljnom opisu stanja i tegoba koje imate.
Većina psihoterapijskih pravaca bi Vam bila od pomoći, kao što su na primer Transakciona psihoterapija, Kognitivno- bihejvioralna terapija, Geštalt, Grupna, Psihodrama.
Ono što će dovesti do rezultata je sam terapijski proces i odnos između Vas i terapeuta.
Velika je prednost to što ste do sada radili na sebi. To će dodatno ubrzati i pojačati pozitivne efekte psihoterapije.
Prvo se obratite lekaru opšte prakse kako bi ste isključili moguće somatkse osnove navedenih simptoma. Nakon toga možete zakazati pregled kod psihijatra.
Dobar dan! Ovako ja mislim da ja patim od anksioznog poremecaja,kada sam krenuo u prvi srednje svi su me maltretirali,Dan danas kada sam zavrsio skolu se ne osjecam dobro stalno uzimam tablete za smirenje.Tesko mi je o meni svi pricaju lazi,govore da se ja svega bojim,i onda mi se u mom rodjenom gradu svi smiju ne mogu naci prijatelja niti djevojku.Svaki dan razmisljam o tome da se ubijem ali ne mogu imam brata i dvije sestre jako smo vezani.Kad sam bio djecak imali smo stadion u naselju gdje zivim i moji dva najbolja prijatelja bi dosla po mene svaki put da igramo nogomet zajedno,ali moj otac bi ih otjerao ja sam bio tako tuzan plakao bih u sobi.Danas mi svatko govori sto hoce a ja sutim kao da nisam ni ziv svi me vrijedjaju a ja trpim tracaju o meni ali ja to mogu podnijeti mislim bar tada sam mogao.U srednjoj skoli sam sam stajao ispred skole ne druzeci se ni s kim i osjecam da gubim snagu volju za zivotom,padam u depresiju.Razmisljam o samoubojstvu,ali sam razmisljao da njih sve poubijam ali ne ide mi se u zatvor.Mozete li mi pomoci.Hvala najljepsa unaprijed!!
Odgovoreno: 30. 05. 2022.Poštovani dobar dan,
Nasleđe kao i sredinski uslovi utiču na način kako će se neko formirati kao osoba. Na pojedine stvari ne možemo uticati (ko su nam roditelji i sl.), a na druge možemo. Vremenom kako odrastamo sve je više stvari na koje možemo uticati i menjati. Vi se uzrasno nalazite na prekretnici pa je težina onogo što osećate i sa čime se suočavate razumljiva.
Prema svemu što ste naveli izlaz i rešenje možete pronaći kod stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem. Na prvom mestu trebate se obratiti psihijatru radi procene i eventualnog određevianja terapije koju će svakako podržavati i pratiti odlasci psihoterapeutu. Ukoliko u Vašem mestu ne postoji centar za mentalno zdravlje možete tražiti uput za najbliži. Kada to učinite bićete zahvalni sebi.
Srdačan pozdrav.
Tesko mi je,anksiozna,svakim danom sve mrsavija i mrsavija,jednostavno ne znam od kako smo raskinuli,vec 5 meseci ne mogu da se vratim u normalu,uhodim,pretim,osecam se povredjeno,izgubila sam prijatelje i sebe,a u medjuvremenu obelezena kao ludaca,a to zaista nisam bila,student sam i zaposlena,imala sam bezbroj prijatelja,ispunjen zivot,vodila sam se kao osoba koja je srecna pozitivna puna samopouzdanja omiljena u drustvu,sad sam nista i samo tonem sve dublje i dublje,pala sam u ocima svima meni dragih ljudi,ja sve to znam,ali ja ne mogu duze od 5 dana da budem normalna,bila bih Vam zahvalna na pomoci i izdvojenom vremenu na procitanoj prici ovo je samo jedan mali deo…Hvala
Odgovoreno: 23. 05. 2022.Poštovana,
U skladu sa navedenim simptomima uputno je da se što pre obratite Studenskoj poliklinici kako bi ste zakazali pregled kod lekara, odnosno konsultacije sa psihologom/psihoterapeutom.
Srdačan pozdrav.
Postovanje,imam problem sa cerkom 17god.Ponasanje je cudno,ne ide redovno u skolu,bahato SE ponasa I u skolu I kod kuce.Muz mi radi u Nemackoj ja radim u Leoni.Recite mi samo Kako da postupim sa njom jer ja resenje nemogu lil neznam sama da donesem.Pokusala Sam lepim razgovor,ne ide,pokusala kaznomo,nema efekta.Prosto neznam Kako da postupim.Molim vas dajte mi neko resenje.Preispitujem sebe gde Sam pogresila,neznam.Sta je god pozelela dobila je.Jedino tu Ako nisam gresku napravila
Odgovoreno: 19. 05. 2022.Poštovana,
Stručnu podršku možete dobiti od nadležnog Centra za socijalni rad, odnosno Savetovališta za brak i porodicu, kao i instituta ili centra za mentalno zdravlje.
Srdačan pozdrav!
Postovani, Imam 42 godine i prilicno sam zadovoljna svojom zivotom. Medjutim, strah od gubitka materijalnih stvari me sve vise blokira i utice negativno na moju svakodnevnicu...Od kako znam za sebe, trudim se sacuvati svoje i ako nesto izgubim, jako se potresem i patim dugo, cak i ako su u pitanju neke beznacajne sitnice. Pogotovo ako imaju veze sa nekom meni dragom osobom. Stalno zakljucavam, zatvaram, provjeravam, cak unosim u kucu neke beznacajne stvari kojima je inace mjesto vani - a sve u strahu da ih neko ne odnese, i tako vec od malih nogu...Bez nekog konkretnog razloga strahujem od raznih kazni/penala koji su ovdje gdje zivim nerijetka stvar i gdje je poreska uprava "Bog i batina", iako sve placam na vrijeme i nista nigdje ne dugujem. Uvijek mislim da cu morati nesto doplatiti, kada se na kraju godine vrse konacni obracuni i stalno strahujem da ce me nesto puno kostati, Ako dobijem neku obavijest od neke institucije da postoji cak i mala mogucnoscu da cu mozda morati nesto platiti, mene strah blokira i cijeli dan mi je unisten. Finansijski sam potpuno stabilna, cak i iznad prosjeka ali stalno imam osjecaj da moram imati jos vise, da ovo nije dovoljno i da mi "nesto" zeli to oduzeti.. Nisam skrta, volim potrositi novac na drustvo, putovanja i lijepe stvari ali kada je u pitanju gubitak necega ili neki veliki racun koji bi mi eventualno mogao stici, tu sam totalno zarobljena u strahu. Ja stalno provjeravam gdje mi sta, da nisam nesto izgubila, provjeravam djecije stvari, jesu li oni sve donijeli iz skole i ako necega nema - mene to jako pogodi. Moram napomenuti da radim na sebi intezivno, vec godinama, i mnogo stvari koje su me sputavale uspijesno sam rijesila, medjutim kod ove teme imam otpore i ne znam kako i gdje da pocnem. Osjecam da sam bespomocna u ovom slucaju i stvarno ne znam kako da se izborim s tim. Koja vrstu terapije bi mogla rijesiti moj problem? Hvala mnogo na odgovoru. Srdacan pozdrav, M.S.
Odgovoreno: 19. 05. 2022.Poštovana,
Hvala Vam na detaljnom opisu stanja i tegoba koje imate.
Većina psihoterapijskih pravaca bi Vam bila od pomoći, kao što su na primer Transakciona psihoterapija, Kognitivno- bihejvioralna terapija, Geštalt, Grupna, Psihodrama.
Ono što će dovesti do rezultata je sam terapijski proces i odnos između Vas i terapeuta.
Velika je prednost to što ste do sada radili na sebi. To će dodatno ubrzati i pojačati pozitivne efekte psihoterapije.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
Sindrom hroničnog umora. Lečenje. Problemi umora , koncentracije, memorije, spavanja, probave, nervoze . . .
Odgovoreno: 26. 04. 2022.Poštovana,
Prvo se obratite lekaru opšte prakse kako bi ste isključili moguće somatkse osnove navedenih simptoma. Nakon toga možete zakazati pregled kod psihijatra.
Srdačan pozdrav!
Prikazano 41-45 od ukupno 228 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke