1. Pitanje broj: #126772

    Pozdrav doktore bocokić, evo da vam se javim nakon pregleda endokrinologa (obavio sam ga ipak u sad) i podelim s vama rezultate pregleda. Endokrinolog mi je dao malo drugačiju terapiju od one koju mi je predložio urolog. Dobio sam udarnu terapiju od 750 mg testosterona instramuskularnog svake nedelje narednih 20 nedelja, a zatim 5 nedelja po 1000 mg. Prvih 20 nedelja bi nivo u serumu trebao da bude oko 2 500 ng/dl, a tokom poslednjih 5 nedelja bi visina trebala da bude oko 3 000 ng/dl. Upozoren sam da ću morati odmah da se povrgnem stimulaciji prirodne sintentizacije nakon terapije, jer će za vreme terapije ona biti praktično nulta. Slobodnim tumačenjem mislim da je reč o izbegavanju atrofije. Posle toga bi trebalo sve da bude gotovo. Javiću vam se tada da podelim iskustva s vama i da li je terapija dobro prošla. Usput želim da obrazložim poentu prethodne poruke, jer mislim da ste je protumačili pogrešno. Niste me uvredili dragi doktore, naprotiv, drago mi je što mogu da podelim iskustvo putem stetoskopa i skrenem pažnju na probleme koje mladi ljudi imaju, a kojih se možda plaše ili sramote da kažu svom lekaru. Kada govorim o etici, fokusiram se na činjenici da se generalno koristi dogmatika u određenim granama medicine, što je karakteristika crkvi, a ne nauke. Kada dobijete odgovor da vam je potreban psiholog, a vi pritom imate narušeno vitalno zdravlje zbog anatomskih povreda, to može da zvuči malo, u najmanju ruku, čudno. Želeo sam da vam (kao kolektivu, nikako samo vama lično) dam dobronamerni savet kao neko ko ima iskustvo iz prve ruke sa odrastanjem sa testisom manje. Budući da ste urolog i da obavljate zahvate pretpubertetskoj deci, upozorite roditelje da će njihovoj deci možda (najverovatnije!) biti potrebna supstituciona terapija ukoliko im je uklonjen testis pre pubertalnog doba, kako bi se razvili normalno. U americi spletom okolnosti (imam praksu na projektu matičnih ćelija na čikaškom univerzitetu) poznajem gomilu ljudi koji su rođeni sa jednim testisom ili im je učinjena orhidektomija u ranom detinjstvu i svi su imali identične probleme - nizak nivo testosterona u serumu i tkz. Sindrom baby facea, ali ne i problem slabe maljavosti, što često može da uputi na pogrešan zaljučak. Neki koji su danas u poznijim godinama to pogrešno tumače kao "sporo" starenje. Oni nisu svesni da se tokom krucijalnog perioda nisu razvili potpuno i da ne govorimo o sporom starenju, već nedovoljnom razvitku. Nisam upoznao ni jednu osobu koja se razvila u potpunosti ili koja je izgledala u skladu sa svojim godinama. Zar ne mislite da ljudi imaju pravo da dobiju makar mogućnost da odlučuju o tome? Ja je u srbiji sa svojih tadašnjih 17 godina, kada sam se prvi put obratio za pomoć lekaru, nisam dobio. Zaista ovo ne pišem zbog sebe, jer ću (verovatno) ovo uspeti da sredim, ali gomila mladih neće uspeti, jer im niko neće skrenuti pažnju na problem ili će ih izabrani lekar u srbiji ignorisati. Govorimo o jednom delikantom problemu, koji je utopljen u dogmi da je jedan testis "dovoljan" za "normalan" razvoj. Kao što ni jedan bubreg nije dovoljan za normalan život - dovoljan je za kolokvijalno "pristojan", ali ne normalan - tako ni jedan testis nije dovoljan, posebno ne ako govorimo o proizvodnom tkivu koji luči verovatno najmoćniji hormon u /muškom/ ljudskom telu. Priroda je bila vrlo štura - kao neko ko se bavi medicinom, znate kakva je anatomija homo sapiensa. Nismo se rešili ni slepog creva, a kamoli uspešno razvili "višak" organa. Selekcija je pritiskala vrste tokom filogeneze da razviju samo ono što im je neophodno za preživljavanje. Prethodna poruka je zvučala možda malo nerazgoventno, ali sam je napisao prvenstveno zbog drugih ljudi, želeći da vam skrenem pažnju kao kolegi (student sam mikrobiologije, nalazimo se na pola puta) koji je svakodnevno u kontaktu sa gomilom ljudi iz urološke prakse da obratite pažnju kada pošaljete decu nakon slične operacije kući i da upozorite njihove roditelje da se verovatno neće razviti u potpunosti. Moje roditelje niko nije upozorio i danas plaćam visoku cenu toga. Moja obaveza kao naučnika i humaniste jeste da širim znanje i iskustva. Da bi drugi ljudi naučili na tuđim greškama, pogotovu u maloj državi kakva je srbija, trebalo bi da svi radimo u simbiozi i delimo iskustva. Ja ga dobronamerno delim s vama, vašim kolegama i pacijentima u srbiji, a nadam se da ćete to isto učiniti i vi. Sve najbolje doktore, vladimir.

    Odgovoreno: 31. 03. 2014.

Ostavite komentar