Postovana marija, ja sam student iii godine, ali zadnjih godina imam problema koji mi otezavaju normalno funkcionisanje. Naime, prije nekih otprilike 3 godine sam imala panicni napad, pila sam zoloft i biloje ok. Al sada se opet vratilo, pijem sada opet neke tablete. Zanima me, da li ce to stanje proci, da li je to neka faza sazrevanja ili? Takodjer imam strah od smrti i ludila. Mislila sam da pored terapije idemjos i na jogu. Molim vas da mi kazete sta da radim?
Poštovana, Sve sto radite za sebe i zbog sebe daje dobre rezultate. Panicni poremecaj je bolest koja ima povratni karakter, i adekvatno znanje o tome je jako bitno jer menja vas stav o tome, pristup, sagledavanje i sam dozivljaj bolesti. Potrebna je posihoterapija i podjednako je vazna sa medikamentnom terapijom. U fazi redukovanja simptoma ona je jako bitna!
Postovani moje je pitanje dugo ali vas molim da ga procitate i odgovorite mi. Imam osamnaesto godina musko sam. Imam neke bolove u ledjima i vratu i nestabilnost pri hodanju i kao nesvjestanje odnosno nosanje kada sjedim pogotovo navece iili kad duze hodam. Ali sad mi se pojavio novi problem pre neku vece sam malo duze sjedio za racunarom mozda do jedan sat. I soba se izhladila jer preko noci ne odrzavamo vatru tako da je postalo malo vise hladno a meni su noge bile studene kada sam posao da legnem spavati pocelo mi se isto mantati ubrzan rad srca kao groznica neka i nemogucnost normalnog disanja i nemogucnost mirovanja i kao da me nesto gusi u vratu, i kada god sam trebao da klonem u san taj trzaj srca me probudi jer se sav trznem. I dah m ipreskace. Tako do 3 sata iza ponoci i tada sam negde uspeo zaspati. Ali stradan i kada sam ustao imao sam isti osecaj lupanja ili kao ubrzan rad srca a navece me uvijek uhvati crvenilo u licu i neka toplota aali nikad nisam imao temperaturu kada ima te tegobe. Jako mi to smeta nezz sta je tako mi se i prosle zime dva puta desilo pa sam postao i anksiozna osoba zbog toga ali se sada malo manje uzbudim jer sam naviko na te napade mada sumnjam da su napadi panike. Radio sam preglede srca i pluca i stitnjace i krvnu sliku bas prosle zime zbog toga sve uredu a srce sam i letos kontrolisao isto tako. Sta bi moglo biti dal je moguce da ovi problemi sa kicmom imaju nekog efekta na to sto m ise desava te tegobe mantanja vrucine u licu nestabilnostii lupanja. Ali moram naglasiti da iance nemogu da mirujem kada lezim jer se nekako na svaki otkucaj srca pomjerim. Molim vas za misljene.
Poštovani, Prisutni simptomi vode u pravcu panicne problematike, odnosno panicnog poremecaja. Veoma je cest kod maldih, subjektivni dozivljaj je neprijatan i ugrozavajuci, a objektivno nema nicega i osoba nije ugrozena. Neophodno je psihoterapijsko lecenje a najcesce i lecenje antidepresivima, kojih se ne treba bojati.
Poštovani, Morate najpre utvrditi zbog cega imate nesanicu, a sto se leka tice ima ih na trzistu puno. Koji ce vama odgovarati mora proceniti lekar nakon dijagnostike
Pre dve godine poceli su moji problemi. . . Inace studiram psihologiju. . . U to vreme, spremao sam ispit psihopatologija detinjstva i mladosti i citao o seksualnim devijacijama, stigao do prisilne masturbacije i u okviru teksta procitao da se u fantazijama javljaju razliciti sadrzaji. . . Osoba na primer moze zamisljati i vlastite rodjake, bracu i sestre. . . Meni je to bilo strano i daleko, ta cinjenica da se to moze desiti. . . Sutradan sam gledao neki film porno sadrzine i tokom masturbacije na fles mi se u glavi javila slika rodjene sestre. . . Ja sam se preplasio. . . Nisam mogao da verujem. . . Posle toga sam poceo da razmisljam zasto se to desilo, da li mene zaista privlaci sestra, da ja nisam nastrani manijak. . . Poceo sam da ludim. . . Prolazio sam pored sestre i proveravao svoje reakcije i poceo da mislim kako stvarno jesam nastran. . . Dva meseca sam ziveo u konstantnom strahu od takvih misli, koje su se uporno javljale i mucile me. . . Izbegavao sam sestru. . . Imao sam nesanice, nocne more, itd. . . Morao sam da se obratim psihijatru, koji je ustanovio da je rec o opsesivnim mislima. . . Malo umiren, otisao sam kuci. . . Medjutim, ma koliko se trudio da potisnem te misli, prilikom svake fantazije, one su se javljale. . . Prilikom citanja knjiga u kojima se pojavljuje zenski lik, javljala mi se slika sestre. . . Nisam mogao da je izbacim iz glave. . . Kasnije, kako je vreme prolazilo, poceo sam da razmisljam, da sem sto sam mozda incestuozan, da nisam i pedofil, posto moja sestra ima 17 godina. . . Poceo sam i tu sebe da proveravam, gledajuci klinke i osecao bih se neprijatno i postao sve ubedjeniji da sam pedofil. . . U jednom trenutku, pre godinu dana, moj zivot je postao nocna mora. . . Septembra meseca prosle godine, sam razmisljajuci o tome, i kako mi misli nisu izbijale iz glave, osecao veliku kolicinu anksioznosti, da nisam spavao danima. . . Bio sam slomljen. . . Morao sam se ponovo obratiti psihijatru, koji me je tada tretirao rivotrilom i cak jednim antipsihotikom, po imenu prazine jednom uvece i uz to i sanvalom, kako bih mogao da spavam. . . San mi se ustalio. . . Resio sam da vise ne mogu da mucim sebe i krenuo na kognitivno bihejvioralnu terapiju i poceo sa uzimanjem asentre. . . Sada je pijem dve plus jedna. . . Prestale su incestuozne misli, kroz terapiju i pedofilne. . . Medjutim, zadrzale su se predjasnje misli koje sam imao. . . O tome nisam napred pisao. . . Odnosile su se na temu bogorodice. . . Naime, imao sam obicaj da se svako vece pred spavanje pomolim. . . U jednom trenutku pocele su da mi se javljaju sablaznjive misli o bogorodici. . . Cak i kad su prestale incestuozne i pedofilne misli, prilikom seksualnih fantazija, javljala mi se slika bogorodice i strasno mi je to smetalo i dovodilo do ogromnog osecaja krivice, tako da nisam mogao normalno da funkcionisem. . . Poslednji u nizu dogadjaja, desio se posle smrti moje tetke. . . Za vreme sahrane, imao sam kojekkve skaredne misli i bio ljut na sebe zbog toga. . . Jedva sam cekao da se zavrsi sahrana, te da dodjem kuci. . . Bio sam prestrasen. . . Pomislio sam, ponovo, da ludim. . . Pocinjao sam da mislim da sam nekrofil. . . Sama pomisao na to mi je bila odvratna. . . Poceo sam da izbegavam misli o bilo kojoj zeni. . . Sad, da predjem na stvar. . . Poslednja u nizu misli koja me opseda je da nisam homoseksualac. . . To me sve jace obuzima. . . I zbog toga nisam nekoliko noci spavao. . . Inace nikada do pre dve godine, nisam razmisljao ni o pedofiliji, ni o nekrofiliji, a pogotovo ne o homoseksualnosti. . . Bio sam cvrsto uveren da sam heteroseksualac, jer su me privlacile iskljucivo zene i naravno, imao sam seksualna iskustva samo sa zenama, nikada nisam sumnjao u sebe u tom pogledu. . . Imao sam, sto se tice odnosa sa zenama u poslednjih godinu dosta neuspeha, tj. Vise odbijanja. . . Malo sam se i tu razocarao. . . Inace, imam 28 godina, jos uvek studiram, imam jos dva ispita do kraja, i tu sam u potpunom haosu, jer smatram da sam morao daleko ranije da zavrsim i s obzirom kako su se stvari na pocetku studija odvijale i s obzirom na iq. . . Sve u svemu, mnogo sam razocaran u sebe. . . Molim vas, recite mi sta se sa mnom desava. . . Ja ne zelim homoseksualne misli. . . Da li one znace da sam homoseksualac (ne daj boze) . . . Kako da ih se resim? Unapred hvala i izvinite na smetnji. . .
Poštovani, More vas prisilne misli koje i jesu uglavnom agresivne ili seksualne, "nedozvoljive'' tematike. Zato su i neprihvatljive i neprijatne i izazivaju strah. Lice tezi da ih ukloni i tada se desavaju i radnje kojima se one ponistavaju i u tom stadijumu bolest postaje uocljiva prema okolini. Neophodno je da se javite psihijatru i da se podvrgnete redovnoj psihoterapiji kao i medikamentnoj terapiji!
Poštovana, Depresija je psihicka bolest koju prati neraspolozenje, bezvoljnost, neefikasnost, promena aktivnosti do inhibovanosti, napetost i uznemirenje, cesto nesanica, gubitak apetita i interesovanja na svim poljima, kako se bolest produbljuje. Uzroci mogu biti razliciti, spoljni ili unutrasnji (genetski, bioloski) . Lecenje je shodno uzroku i tipu bolesti, u osnovi su obavezni antidepresivi. Postoje i psihostabilizatori i anksiolitici, a koja ce kombinacija biti najbolja procenice psihijatar.
Sve sto radite za sebe i zbog sebe daje dobre rezultate. Panicni poremecaj je bolest koja ima povratni karakter, i adekvatno znanje o tome je jako bitno jer menja vas stav o tome, pristup, sagledavanje i sam dozivljaj bolesti. Potrebna je posihoterapija i podjednako je vazna sa medikamentnom terapijom. U fazi redukovanja simptoma ona je jako bitna!
dr d. Krasic
Pozdrav
Prisutni simptomi vode u pravcu panicne problematike, odnosno panicnog poremecaja. Veoma je cest kod maldih, subjektivni dozivljaj je neprijatan i ugrozavajuci, a objektivno nema nicega i osoba nije ugrozena. Neophodno je psihoterapijsko lecenje a najcesce i lecenje antidepresivima, kojih se ne treba bojati.
dr d. Krasic
Pozdrav
Morate najpre utvrditi zbog cega imate nesanicu, a sto se leka tice ima ih na trzistu puno. Koji ce vama odgovarati mora proceniti lekar nakon dijagnostike
dr d. Krasic
Pozdrav
More vas prisilne misli koje i jesu uglavnom agresivne ili seksualne, "nedozvoljive'' tematike. Zato su i neprihvatljive i neprijatne i izazivaju strah. Lice tezi da ih ukloni i tada se desavaju i radnje kojima se one ponistavaju i u tom stadijumu bolest postaje uocljiva prema okolini. Neophodno je da se javite psihijatru i da se podvrgnete redovnoj psihoterapiji kao i medikamentnoj terapiji!
dr d. Krasic
Pozdrav
Depresija je psihicka bolest koju prati neraspolozenje, bezvoljnost, neefikasnost, promena aktivnosti do inhibovanosti, napetost i uznemirenje, cesto nesanica, gubitak apetita i interesovanja na svim poljima, kako se bolest produbljuje. Uzroci mogu biti razliciti, spoljni ili unutrasnji (genetski, bioloski) . Lecenje je shodno uzroku i tipu bolesti, u osnovi su obavezni antidepresivi. Postoje i psihostabilizatori i anksiolitici, a koja ce kombinacija biti najbolja procenice psihijatar.
dr d. Krasic
Pozdrav
Prikazano 966-970 od ukupno 2344 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke