Postovani doktore, Pisem jer mi je zaista ogromna nuzda. Nadam se da necete ostati nemi na moje pitanje, Naime, vec 12 godina imam bulimiju nepurgativnog tipa (zapravo, psihijatar je vodi pod suspect), i to je bukvalno svaki dan, Opsesivne misli o hrani, prejedanju, povracanju, izazivanju dijareje, intenzivnom vezbanju... Nisam primenjivao purgativni metod nikad, ali intenz vezbanje i izgladnjivanje jesam, i cak sam 2013. smrsao na 59 kilograma (sa 16 godina, a buduci da sam par meseci pre toga imao 70 nesto kg), a sad imam oko 85. Dakle, tezina varira, varira i moje razmisljanje na temu hrane, imalo je perioda kada je ono bilo jace ili slabije, cak su bila i neka tri meseca kada je bilo potpuno prestalo, ali se posle, izazvano nekim drugim (za mene velikim) stresovima vratilo. Dakle, psih mi je rekao da je vrv u pitanju bulimija ili nesto slicno, i dao mi je flunisan i lorazepam. A ja Vas pitam-koje su jos metode samopomoci? Nudite li vi neku vrstu terapije? Sta je najdelotvornije u lecenju poremecaja ishrane? Pomaze li grupna terapija i grupni razgovori na tu temu? Bilje, priroda, ambijent, muzika... Dakle, trazim bilo kakav odgovor jer me pomenuti problem muci vec 12 godina, dakle od 2008, i zelim da ga se oslobodim, Molim vas za odgovor. Sa postovanjem, Jovan

Odgovoreno: 15. 08. 2020.