Posle svake povrede ja odbrojavam dane inkubacije bolesti

Već neko vrijeme imam problem sa hipohondrijom. Sve je počelo u septembru ove godine kada sam se uboo na ekserom u koljeno. Tada mi je komšija rekao da odem da primim vakcinu protiv tetanusa, što ja nisam učinio. Posle nekoliko dana sam na internetu pretraživao šta je tetanus, i od tada se ne mogu smiriti. Počeo sam sa brojanjem dana inkubacije tetanusa, 21 dan, i kad se to završilo, slučajno se ubodem na iglu. Ponovo sam počeo sa brojanjem dana i sve tako ukrug. Čim se završio 21. dan, ja se opet povrijedim i opet brojim, i tako sve od septembra do sad. Shvatio sam da se meni ništa neće desit jer sam vakcinisan, jer su to male ranice koje sam odmah ispirao hidrogenom i vodom, ali sada to više nije problem već je problem dogadjaj koji mi se desio prije 8 dana. Napao me je pas kada sam bio na selu kod strica. Pas me nije ujeo tj. nisam osjetio ujed. Sutradan sam pogledao nogu i vidio neke ožiljke koji su stari, moguće godinama. Čim sam to vidio, počne me noga bolit. Sad brojim dane - da ne dobijem bjesnilo, iako je pas vakcinisan redovno. Problem je to što kad god se negdje udarim mene to boli koliko traje i taj period inkubacije, a posle toga nestaje bol, kao da ga nikad nije bilo. Taj način života me ubija, povukao sam se u sebe, stalno sam kod kuće, rijetko izlazim. Plapim se da me strah ne zadesi negdje vani. Bio sam kod psihologa koji me je ubjedjivao da mi ništa neće biti ali ja to ne mogu da prihvatim. Pijem leksilium uveče pred spavanje. Molim Vas za neki savjet. Da li je moguće da svi ti bolovi koji nastaju mogu imati psihičku pozadinu?