Postovani, imam sina koji ce u septembru napuniti 2 godine. Od prve redovne kontrole okarakterisan je od strane pedijatra kao hiperaktivan. Nikad nije bio neka mirna beba, nisu mu mirovale noge kad mu se oblaci pelena, uspavljivali smo ga nekad uz neke najbrze ritmove. . . Ali je zato jak, hitar, pokretan, spretan, izdrzljiv, nije od onih beba koje su morale da se vode na vezbe, motorika mu je savrsena, pravi sportski tip. Sve ga zanima, po ceo dan je u stanju da provede napolju, u pokretu, obozava da se vija po kuci, oko stola, jednostavno retki su trenuci kad miruje, zagleda se u neki crtani, neki film, reklame obozava. Es ad, u zadnje vreme je poceo da baca stvari, igracke, daljinske, bilo sta sto mu se nadje pod rukom, obicno kad je unekom vecem drustvu nas familije, kad je kod baba i deda, kuci retko, kad je s mamom i tatom samo. Pogotovo kad je s nekim 1 na 1, onda je obicno miran, ume da se igra auticem po sat vremena, da se ne cuje. Ali nekad ga uhvati to ludilo da baca, posebno kad mu se ljutito kaze ne, on onda namerno nastavi da baca, pa se plasim da to ne preraste u neki veci problem, ik ad negde odemo. Moguce da to potice od ranije, kao mali u setalici je umeo da baca igracke koje mmu se stave tu ispred, mozda je vec tad trebalo nekako reagovatiali kako kad je bio isuvise mali i nista nije razumeo, sad pocinje da razume, i kad ga se izgrdi tako za to bacanje pocne kao da place ali ubrzo nastavi sa takvim ponasanjem. Za mene je uvek to bio znak bezobraznog deteta i nisam volela s takvomdecom i krivila sam roditelje sto nisu dete naucili da to ne sme, ali eto i meni sedesava. Da li je to zbog toga sto je takvog duha nemirnog, nije od onih koji sede na podu i igraju se (osim kad npr. Odemona neki deciji rodjendan, ume da bude prava dobrica, ne mesa se medju decu koja skacu, guraju se, vriste, nego sedne pored mene i igra se auticem npr) ili je to faza, prestace? Eto molim za malo analize na osnovui ovoga sto sam opisala, ja svakako vise volim sto je taj tip, znatizeljan, ne stidi se, nego da postane neki cutljivko, stidljivko. Hvala unapred, pozdrav
Poštovana, Okarakterisati neko dete kao hiperaktivno, danas je postalo u "kao dobar dan". Dijagnoza hiperaktivnosti i poremećaja pažnje ne može se postaviti na osnovu jednog kratkog pregleda, potrebno je višenedeljno praćenje i posmatranje deteta, kako u kući, tako i u kolektivu ili na drugom mestu gde dete boravi. Iskreno, mislim da je vaše dete suviše malo za tako jednu ozbiljnu dijagnozu (koja zahteva medikamentoznu terapiju) . Pre bih rekla da se radi o fazi razvoja, možda malo popuštanjasa vaše strane i njegogovog istraživanja granica.
morate postaviti jasne granice, šta se sme, a šta ne sme. Vrlo je bitno da svi budete dosledni.
ukoliko se ponašanje koje vas zabrinjava nastavi savetujem da konsultujete dečijeg psihologa, koji bi vam mogao dati detaljnije smernice u smislu vašeg ponašanja prema njemu. On je ipak dete, i njegovo je da probe dokle može Pozdrav
Pitanje broj: #138851
Okarakterisati neko dete kao hiperaktivno, danas je postalo u "kao dobar dan". Dijagnoza hiperaktivnosti i poremećaja pažnje ne može se postaviti na osnovu jednog kratkog pregleda, potrebno je višenedeljno praćenje i posmatranje deteta, kako u kući, tako i u kolektivu ili na drugom mestu gde dete boravi. Iskreno, mislim da je vaše dete suviše malo za tako jednu ozbiljnu dijagnozu (koja zahteva medikamentoznu terapiju) . Pre bih rekla da se radi o fazi razvoja, možda malo popuštanjasa vaše strane i njegogovog istraživanja granica.
morate postaviti jasne granice, šta se sme, a šta ne sme. Vrlo je bitno da svi budete dosledni.
ukoliko se ponašanje koje vas zabrinjava nastavi savetujem da konsultujete dečijeg psihologa, koji bi vam mogao dati detaljnije smernice u smislu vašeg ponašanja prema njemu. On je ipak dete, i njegovo je da probe dokle može
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima