Pitanje broj: #41558

Poštovana,
Moze se puno reci o multiploj sklerozi, cak i citava knjiga. Multipla skleroza (ms) je neurodegenerativno oboljenje koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema. Multipla skleroza zahvata aksone, dugacke produzetke nervne celije - pojedini delovi mijelinskog omotaca aksona upalno reaguju i propadaju. Zato se multipla skleroza smatra upalnom, demijelinizacionom bolesti. Kad je odredjeni deo mijelinskog omotaca upaljen i ostecen, prenosenje impulsa kroz akson je poremeceno, usporeno, isprekidano zbog cega poruke iz mozga dolaze na cilj sa zakasnjenjem, pogresno ili ih uopste nema. Od multiple skleroze u svetskoj populaciji boluje oko 1 milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama. Smatra se da u osnovi ovog oboljenja lezi interakcija izmedju genetskih faktora i faktora sredine, medjutim ni jedni ni drugi nisu jasno definisani. Mnogi istrazivaci smatraju da je multipla skleroza autoimuno oboljenje u kojem organizam, preko imunog sistema, stvara odbrambene mehanizme protiv vlastitog tkiva. U slucaju multiple skleroze to je mijelin, a „okidacki" faktor sredine mogao bi biti virus. Kod vecine obolelih od multiple skleroze prvi simptomi se javljaju izmedju dvadesete i cetrdeset pete godine zivota. Bolest se retko otkrije u uzrastu pre petnaeste godine, a njeno pojavljivanje nakon pedeset pete godine je izuzetno retko. Zene obolevaju dva puta cesce od muskaraca. Ucestalost bolesti varira u razlicitim krajevima sveta, pa cak i unutar jedne zemlje. Iako ms nije nasledna bolest, postoji odredjena nasledna sklonost ka razvijanju bolesti. Ako medju najblizim srodnicima ima obolelog od ove bolesti, osoba poseduje 1-3% verovatnoce za dobijanje bolesti. Kod jednojajcanih blizanaca, verovatnoca da i drugi dobije multiplu sklerozu je oko 30% . Kod dvojajcanih blizanaca ta verovatnoca je oko 4% . Cinjenica da jednojajcani blizanci ne oboljevaju u 100% slucajeva, pokazuje da bolest nije iskljucivo genetski uslovljena. Pocetni simptomi multiple skleroze cesto su dupli vid, mesanje crvene i zelene boje ili cak slepoca na jedno oko. Neobjasnjivi vidni problemi obicno se poboljsavaju u visim stadijumima bolesti. Vecina pacijenata sa multiplom sklerozom ima iskustvo sa slaboscu misica u ekstremitetima i teskocu sa koordinacijom i ravnotezom u toku bolesti. Umor moze biti izazvan fizickom iscrpljenoscu a popravlja se odmorom, ili moze poprimiti formu stalnog umora. Mnogi bolesnici imaju simptome kao sto su neosetljivost, svrab koze, trnci; neuobicajeno neki mogu osecati bolove. Teskoce govora, tremor i vrtoglavica su cesti simptomi. Oko polovine ljudi sa multiplom sklerozom ima kognitivne teskoce poput: koncentracije, paznje, pamcenja, teskoce rasudjivanja ali takvi simptomi su cesto blagi i obicno se previdjaju (zanemaruju) . Depresija koja je povezana sa kognitivnim problemima drugo je zajednicko obelezje obolelih od multiple skleroze. Oko 10% pacijenata pati od tezih psiholoskih poremecaja. Kod 60% obolelih toplina moze uzrokovati privremeno pogorsanje mnogih simptoma multiple skleroze. U tim slucajevima smanjenje topline eliminise probleme. Zbog toga plivanje moze biti dobro za ljude s multiplom sklerozom.
simptomi multiple skleroze zavise od mesta zahvatanja i jacine upale mijelinskog omotaca aksona. To je razlog zbog cega su simptomi multiple skleroze toliko razliciti i zasto ih je tesko predvideti. Buduci da mozak i kicmena mozdina imaju velik rezervni kapacitet, mnoga podrucja upale mijelinskog omotaca nece dati nikakve simptome. Na mestima nestanka mijelinskog omotaca nastaju oziljci koji se nazivaju skleroza, plak ili lezija. Tok bolesti je raznolik i nepredvidiv. Karakterisu ga izmene egzacerbacije (faza pogorsanja) i remisije (faza smirenja) bolesti. U pocetku remisije mogu trajati mesecima i godinama, cak i vise od 10 god. Kod bolesnika koji imaju ceste napade bolesti, pogotovo ako bolest pocne u srednjim godinama, tok moze biti izrazito ubrzan i u kratkom roku dovesti do razvoja invalidnosti. Ostecenja u mozgu i kicmenoj mozdini mogu se videti na ct (kompjuterska tomografija) mozga, a najosetljivija dijagnosticka pretraga na kojoj se mogu videti plakovi demijelinizacije je mri (magnetska rezonanca) . Postoje tri osnovna tipa multipla skleroze, i to:
benigna multipla skleroza karakterise se malom nesposobnoscu mnogo godina posle dijagnoze ili vrlo sporom akumulacijom nesposobnosti kroz vreme; relapsirajuce - remitujuca multipla skleroza (pogorsanje–poboljsanje) - kod ovog tipa multiple skleroze ljudi pokazuju simptome bolesti, ali izgleda da se oporavljaju. Posle nekog vremena, simptomi se ponovo javljaju. Ciklus od sipmptoma do oporavka se nastavlja tokom vremena. Ovo je najuobicajeniji tip multiple skleroze. Hronicno progresivna multipla skleroza, kod koje postoji kontinuirana progresija bolesti s kratkim razdobljima poboljsanja ili stabilizacije. Za sada nema leka za multiplu sklerozu. Mnogi pacijenti mogu ziveti i bez terapije, zavisno od toka bolesti. Neki lekovi imaju lose popratne pojave i rizike (prvenstveno kortikosteroidi) . Donedavno vecina lekara koristila je u tretiranju multiple skleroze kortikosteroide koji poseduju protiv - upalna svojstva. Momentalno terapija koja najvise deluje je beta interferon. Ova terapija deluje tako sto smanjuje broj relapsa (pogorsanja) i time usporava progresiju bolesti. Ako se relaps ipak pojavi, on je kraci i slabiji. Osim toga, magnetna rezonanca pokazuje da beta interferon smanjuje broj lezija. Konstantno se ispituju novi lekovi za lecenje multiple skleroze. Naucnici su dokazali da postoji veza izmedju nedostatka d vitamina i rizika od nastanka multiple skleroze kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za ovu bolest. Naucnici iz kanade i velike britanije ustanovili su da ukoliko je nivo vitamina d nizak za vreme trudnoce, dete ima velike sanse da kasnije u zivotu razvije ovu bolest. Ustanovljeno je da vitamin d aktivira belancevine koje se vezuju za odredjeni gen (drb1-1501) , odgovoran za razvoj multiple skleroze. Ukoliko nema dovoljno vitamina d u organizmu, gen ne može da funkcionise normalno, sto ne znaci jos uvek da treba uzimati d vitamin u tabletama. Sto se tice dijete, preporucuje se sto vise svezeg voca i povrca, ribe, piletine a menje namirnica bogatih mastima zivotinjskog porekla, upotreba lanenog i maslinovog ulja je preporucljiva.

Pozdrav