Postovani, mojoj mami je odredjena dijagnoza " myasthenia gravis " pre 5 meseci, iako je imala simptome te bolesti još pre 2 god. , ali tada su lekari rekli da ima slabu cirkulaciju, slab dotok krvi u mozak, blagi slog zbog spustenog ocnog kapka ili. . . Pre 5 meseci simptomi su bili izrazeniji - spusten kapak, nazalan govor, tesko disanje, otezano gutanje, opsta malaksalost ekstremiteta. . . Tada su joj postavili dijagnozu i od tada pije mestinon tbl. 3x dnevno. Interesuje me sledeće: koje lekove sme da pije, s obzirom na njenu bolest, kada ima neke druge tegobe? Recimo, kada ima glavobolju ili zubobolju, prehladu ili grip, da li sme da pije sve analgetike, antipiretike ili samo neke? Postoji li lista lekova koje nebi smela koristiti? Da li preporucujete da pocne da pije neke vitamine svakodnevno, tipa komplex vit. B (beviplex) ili oligovit zbog boljeg opsteg stanja organizma? Molim vas da mi napišete koje sve promene njenog organizma mozemo ocekivati u buducnosti? (neko joj je rekao da ce joj opasti kosa. . . Postoji li mogucnost?) unapred zahvalna, danijela
Poštovana, Myasthenia (myasthenia gravis) je hronicno misicno oboljenje koje se ispoljava kroz slabost i zamor skeletne muskulature. Vecinom se snaga misica vraca sa kratkim odmorom. Slabost misica uzrokuju smetnje prenosa nervnih impulsa na misicne celije. U danasnje vreme, ako se pravovremeno pocne sa lecenjem, ne ostaju nikakvi znacajni simptomi. Preduslov za ovo je da se rano dijagnostikuje i leci optimalnom kombinacijom svih dostupnih terapija. Moze se ispoljavati na sasvim razlicite nacine. U vecini slucajeva je prvi simptom da se vidi dupla slika kao posledica slabosti ocnih misica. Cesto postoji samo slabost ocnih kapaka koja moze da se pojavi samo na jednom oku ili na oba. Kod jednog dela pacijenata ovo je dugo jedini simptom. Teza dijagnoza je kad je jedini simptom otezani govor ili otezano gutanje ili kada se pojavi nekarakteristicna misicna slabost tela. Pri tome mogu biti simptomi padanje, slabost pri hodu po stepenicama i pri dizanju iz lezeceg ili sedeceg polozaja ili ogranicenje telesne izdrzljivosti. Ako su pogodjeni misici lica menja se i mimika. Ove izmene mimike daju utisak tuge i zamora a smejanje deluje neprirodno. Svi simptomi se pojavljuju razlicitim intenzitetom i cesto se preko dana menjaju. Retko dolazi do tako jake slabosti misica da su pogorsani gutanje, hod pa cak i disanje. Slabost misica moze da se razvije u roku od nekoliko dana ili nedelja i da se menja tokom narednih meseci. Moze i da nestane posle krace faze bolesti. Ali takodje moze i da dovede do veoma izrazitog smanjenja snage misica. Intenzitet slabosti moze se menjati tokom dana. Posebno rano ujutru, posle fizickog napora i krajem dana. Vec posle krace pauze moze da se primeti smanjenje slabosti misica, kao npr. Kod cekanja lekara u cekaonici. Ovo oboljenje moze da se pojavi kod ljudi svakog uzrasta ili pola. Kod mladjih zena je tri puta veca verovatnoca pojavljivanja nego kod muskaraca istog uzrasta. Spoljasnji faktori kao sto su psihicki stres ili infektivne bolesti ne mogu prouzrokovati myastheniju ali mogu da uticu na pogorsanje simptoma bolesti. Ova bolest nije zarazna. Oboleli je ne prenose na svoje potomke. U krajnjem slucaju u porodici pacijenta postoji poviseni rizik pojavljivanja autoimunih oboljenja. U proseku se myasthenija gravis pojavljuje kod 6 ljudi na 100. 000. Simptomi myastenije su prouzrokovani poremecajem prenosa nervnih impulsa na misiæne celije. Mozak i sami nervi nisu pogodjeni. Kod svih funkcija pokreta i drzanja tela su neophodne kontrakcije misica. Naredba za kontrakciju misicnih celija koja potice iz mozga se prenosi preko kicmene mozdine i tzv. Motorickih nerava. Kod prenosa naredbe zavrseci motorickih nerava oslobodjaju prenosni materijal – acetilholin koji difundira (difuzijom prelazi) u misicne celije i utice na specijalne receptore. Veza acetilholina i receptora uzrokuje kontrakciju. Kod myastenije je smanjen broj acetilholinskih receptora. Uzrok ovog smanjenja je nepravilna aktivnost telesnog odbrambenog sistema (imunosistema) koji proizvodi antitela protiv acetilholinskih receptora koja unistavaju receptore.
prepoznavanje ovog poremecaja je dovelo do toga da se myastenija oznacava kao autoimunooboljenje tj. Oboljenje kod kojeg se sopstveni imunitetni sistem okrece protiv specificnih proteina vlastitog tela. Na osnovu ovih saznanja su se razvile moderne terapeutske metode. Nazalost do sada je nepoznato koji faktori uticu na nastanak nepravilne reakcije imunosistema. Sumnja na mystheniju gravis je osnovana kada se kod odredjenih pokreta prevremeno pojavljuje slabost misica. Za potvrdu ove dijagnoze se onda sprovodi tzv. Tenzilonski test. Tenzilon (edrophoniumchlorid) je lek koji poboljsava prenos impulsa sa nerva na misice. Kada se ubrizga u venu na ruci dolazi do prolaznog poboljsanja misicne snage i koje traje najduze pola sata. Kod vecine pacijenata je prisutno povecanje grudne zlezde (timusa) , koja se nalazi iza grudne kosti. Timus je vazan deo imunog sistema. Po pravilu je razvijen u decijem uzrastu i nestaje u pubertetu. Lecenje myasthenije se sastoji od primenjivanja lekova i odstranjenja grudne zlezde. Pazljiv odabir terapije omogucava zivot bez teskoca. Ove optimisticke prognoze nisu poznate mnogim pacijentima! Lekovi koji se koriste su: mestinon, mestinon retard (neostigmin) . Mytelase se manje koristi zbog predugog zadrzavanja u telu. Sledeci vid terapije je operativno odstranjenje grudne zlezde (timusa) . Dugorocno delotvorni lekovi iz grupe imunosupresiva su danas doveli do toga da se preparati iz porodice potomaka kortizona moraju koristiti samo privremeno i samo u teskim slucajevima. Otkako je postalo poznato da slabost misica uzrokuju auto-antitela protiv acetilholinskih receptora pokusavalo se da se ova antitela uklone iz krvne plazme. Ovo se danas skoro bez rizika postize terapijom plazmafereze. Pri ovoj terapiji se pacijentova krv u krvnim centrifugama ili u specijalnim filterima razdvaja na krvne celije i krvnu plazmu. Deo krvne plazme u kojem se nalaze antitela se zamenjuje za tecnost koja preuzima funkciju plazme. Kod modernih metoda se antitela mogu u veoma velikoj meri selektivno odstraniti iz plazme. Terapija plazmaferezom je zbog velikih personalnih i tehnickih troskova rezervisana samo za teze slucajeve kao sto je npr. Myasthenicna kriza kao i za pacijente kojima drugi vidovi terapije ne pomazu. Naravno i kod plazmafereze postoji mali rizik. Myasthenicna kriza se pojavljuje kada simptomi misicne slabosti do te mere dodju do izrazaja da misici odgovorni za disanje i gutanje vise ne mogu da vrse svoju funkciju. Pre nego sto su se pojavile moderne terapije za myastheniju je relativno cesto dolazilo do ovakvih kriza, sto se danas na srecu desava redje. Iako spoljasnji faktori kao npr. Infekcije, hormonski poremecaji i stres mogu da uslove nastanak krize, stvarni uzrok krize je pojacana aktivnost auto-imunih procesa. Ako dodje do krize neophodno je trenutno lecenje na nekoj od specijalizovanih klinika. Holinergicna kriza do koje je ranije cesto dolazilo se danas skoro uopste ne pojavljuje. Uzrok ove krize je bilo davanje prekomernih doza mestinona, prostigmina ili mytelaze (koja se posebno dugo zadrzava u organizmu) kod pogorsanja myasthenije i dovodilo je do ozbiljnih pojava predoziranja. Danas se standardna terapija ogranicava na 180 – 450 mg mestinona koji se dele na ceo dan i samo u veoma retkim slucajevima dovodi do pojava predoziranja. Postoji mnogo lekova koji mogu da prouzrokuju smetnje prenosa nervnih impulsa na misice. Vecina lekara je tog misljenja da ove lekove ne treba davati obolelima od myasthenije. Kod blage myasthenije je ova sumnja neosnovana. Ovo vazi npr. Za upotrebu lokalne anestezije u stomatologiji. Ako postoji nekakva sumnja, treba se konsultovati sa lekarom koji ima iskustvo u lecenju myasthenije, znaci izbegavaju se lekovi koji imajun uticaj na opustanje misica, tj. Uspavljivanje. Fizioterapeutsko lecenje je posebno vazno za teze obolele pacijente, posebno za one sa disajnim smetnjama. Ako se lecenjem postigne potpuno ili skoro potpuno oslobadjanje od poteskoca, u tom slucaju fizioterapeutsko lecenje nije potrebno. U ovom slucaju oboleli od myasthenije treba da bude fizicki i sportski toliko aktivan koliko mu to snaga i izdrzljivost dozvoljavaju. Trening je posebno vazan ako pacijent zbog myasthenije duze vreme nije bio fizicki aktivan. Pri tome treba obracati paznju da se ne pretera sa fizickom aktivnoscu sto bi isto moglo da ima negativne posledice. Po pravilu osobama obolelim od myasthenije koje su efikasno i pravovremeno lecene nisu potrebna tehnicka pomagala. U proteklih 15 godina su se u razvijenim drzavama odvijala intenzivna istrazivanja vezana za myasthenije i njene uzroke nastanka. Pozdrav
Kako doći do leka MESTINON RETARD 180 kada se koliko znam može nabaviti samo u Nemačkoj.Moja bratanica boluje od miastenije gravis i trenutno je u drugom stanju i lek joj je baš potreban,recept ne može da se dobije a to je jedini način da se kupi u Nemačkoj
Ve krize je bilo davanje prekomernih doza mestinona, prostigmina ili mytelaze (koja se posebno dugo zadrzava u organizmu) kod pogorsanja myasthenije i dovodilo je do ozbiljnih pojava predoziranja. Danas se standardna terapija ogranicava na 180 – 450 mg mestinona koji se dele na ceo dan i samo u veoma retkim slucajevima dovodi do pojava predoziranja. Postoji mnogo lekova koji mogu da prouzrokuju smetnje prenosa nervnih impulsa na misice. Vecina lekara je tog misljenja da ove lekove ne treba davati obolelima od myasthenije. Kod blage myasthenije je ova sumnja neosnovana. Ovo vazi npr. Za upotrebu lokalne anestezije u stomatologiji. Ako postoji nekakva sumnja, treba se konsultovati sa lekarom koji ima iskustvo u lecenju myasthenije, znaci izbegavaju se lekovi koji imajun uticaj na opustanje misica, tj. Uspavljivanje. Osam godina se patim sa myastheniom, od 2002 godine, pati me kod govora a često i kod gutanja hrane, ostalo sve ok, normala, uključujući i bavljenje sportom. Za osam godina prošao sam a i sada sam na ovoj terapiji, mestinon, kortikosteroidi, jedno vrijeme i imuran, ali imuran bolje ne uzimajte. Najteže u ovaj bolesti je to, što nikada neznaš, kako ćeš sutra osvanuti, oćeš li moći pričati, jesti, il će sve biti normala, kao da bolesti i nema. Utješno je da se od ove bolesti više ne umire, al se zato dobro napatimo sa njom. Vezano za gornji citat, iz iskustva kažem, svi koji idu na operaciju sa narkozom, treba da se dobro posavjetuju sa doktorom, ja sam bio na operaciji i jedva me probudili iz narkoze. Terapija, uzimanje mestinona, pijem ga 8 godina, ujutro obavezno 2x60 mg, a kasnije ovisi, kakav sam taj dan, ona teza da treba uzimati svaka 4 sata, ništa, sve ovisi o danu, o vremenskim prilikama. Mestinon nije dovoljan da bi funkcioniro tako da uz njega koristim i decortin 20, kortikosteroid, koliko, kad je loše 60-80 mg /dan, kasnije 10-20 mg dan, kad sam dobro onda bez kortisteroida, al to je najviše par dana, onda opet jovo nanovo. Ne mogu da se falim al ni da žalim, šta me je moglo snaći od tolikih boleščina, jel ostalo mi je sve ok, al ovoga nikako da se riješim.
Pitanje broj: #40126
Myasthenia (myasthenia gravis) je hronicno misicno oboljenje koje se ispoljava kroz slabost i zamor skeletne muskulature. Vecinom se snaga misica vraca sa kratkim odmorom. Slabost misica uzrokuju smetnje prenosa nervnih impulsa na misicne celije. U danasnje vreme, ako se pravovremeno pocne sa lecenjem, ne ostaju nikakvi znacajni simptomi. Preduslov za ovo je da se rano dijagnostikuje i leci optimalnom kombinacijom svih dostupnih terapija. Moze se ispoljavati na sasvim razlicite nacine. U vecini slucajeva je prvi simptom da se vidi dupla slika kao posledica slabosti ocnih misica. Cesto postoji samo slabost ocnih kapaka koja moze da se pojavi samo na jednom oku ili na oba. Kod jednog dela pacijenata ovo je dugo jedini simptom. Teza dijagnoza je kad je jedini simptom otezani govor ili otezano gutanje ili kada se pojavi nekarakteristicna misicna slabost tela. Pri tome mogu biti simptomi padanje, slabost pri hodu po stepenicama i pri dizanju iz lezeceg ili sedeceg polozaja ili ogranicenje telesne izdrzljivosti. Ako su pogodjeni misici lica menja se i mimika. Ove izmene mimike daju utisak tuge i zamora a smejanje deluje neprirodno. Svi simptomi se pojavljuju razlicitim intenzitetom i cesto se preko dana menjaju. Retko dolazi do tako jake slabosti misica da su pogorsani gutanje, hod pa cak i disanje. Slabost misica moze da se razvije u roku od nekoliko dana ili nedelja i da se menja tokom narednih meseci. Moze i da nestane posle krace faze bolesti. Ali takodje moze i da dovede do veoma izrazitog smanjenja snage misica. Intenzitet slabosti moze se menjati tokom dana. Posebno rano ujutru, posle fizickog napora i krajem dana. Vec posle krace pauze moze da se primeti smanjenje slabosti misica, kao npr. Kod cekanja lekara u cekaonici. Ovo oboljenje moze da se pojavi kod ljudi svakog uzrasta ili pola. Kod mladjih zena je tri puta veca verovatnoca pojavljivanja nego kod muskaraca istog uzrasta. Spoljasnji faktori kao sto su psihicki stres ili infektivne bolesti ne mogu prouzrokovati myastheniju ali mogu da uticu na pogorsanje simptoma bolesti. Ova bolest nije zarazna. Oboleli je ne prenose na svoje potomke. U krajnjem slucaju u porodici pacijenta postoji poviseni rizik pojavljivanja autoimunih oboljenja. U proseku se myasthenija gravis pojavljuje kod 6 ljudi na 100. 000. Simptomi myastenije su prouzrokovani poremecajem prenosa nervnih impulsa na misiæne celije. Mozak i sami nervi nisu pogodjeni. Kod svih funkcija pokreta i drzanja tela su neophodne kontrakcije misica. Naredba za kontrakciju misicnih celija koja potice iz mozga se prenosi preko kicmene mozdine i tzv. Motorickih nerava. Kod prenosa naredbe zavrseci motorickih nerava oslobodjaju prenosni materijal – acetilholin koji difundira (difuzijom prelazi) u misicne celije i utice na specijalne receptore. Veza acetilholina i receptora uzrokuje kontrakciju. Kod myastenije je smanjen broj acetilholinskih receptora. Uzrok ovog smanjenja je nepravilna aktivnost telesnog odbrambenog sistema (imunosistema) koji proizvodi antitela protiv acetilholinskih receptora koja unistavaju receptore.
prepoznavanje ovog poremecaja je dovelo do toga da se myastenija oznacava kao autoimunooboljenje tj. Oboljenje kod kojeg se sopstveni imunitetni sistem okrece protiv specificnih proteina vlastitog tela. Na osnovu ovih saznanja su se razvile moderne terapeutske metode. Nazalost do sada je nepoznato koji faktori uticu na nastanak nepravilne reakcije imunosistema. Sumnja na mystheniju gravis je osnovana kada se kod odredjenih pokreta prevremeno pojavljuje slabost misica. Za potvrdu ove dijagnoze se onda sprovodi tzv. Tenzilonski test. Tenzilon (edrophoniumchlorid) je lek koji poboljsava prenos impulsa sa nerva na misice. Kada se ubrizga u venu na ruci dolazi do prolaznog poboljsanja misicne snage i koje traje najduze pola sata. Kod vecine pacijenata je prisutno povecanje grudne zlezde (timusa) , koja se nalazi iza grudne kosti. Timus je vazan deo imunog sistema. Po pravilu je razvijen u decijem uzrastu i nestaje u pubertetu. Lecenje myasthenije se sastoji od primenjivanja lekova i odstranjenja grudne zlezde. Pazljiv odabir terapije omogucava zivot bez teskoca. Ove optimisticke prognoze nisu poznate mnogim pacijentima! Lekovi koji se koriste su: mestinon, mestinon retard (neostigmin) . Mytelase se manje koristi zbog predugog zadrzavanja u telu. Sledeci vid terapije je operativno odstranjenje grudne zlezde (timusa) . Dugorocno delotvorni lekovi iz grupe imunosupresiva su danas doveli do toga da se preparati iz porodice potomaka kortizona moraju koristiti samo privremeno i samo u teskim slucajevima. Otkako je postalo poznato da slabost misica uzrokuju auto-antitela protiv acetilholinskih receptora pokusavalo se da se ova antitela uklone iz krvne plazme. Ovo se danas skoro bez rizika postize terapijom plazmafereze. Pri ovoj terapiji se pacijentova krv u krvnim centrifugama ili u specijalnim filterima razdvaja na krvne celije i krvnu plazmu. Deo krvne plazme u kojem se nalaze antitela se zamenjuje za tecnost koja preuzima funkciju plazme. Kod modernih metoda se antitela mogu u veoma velikoj meri selektivno odstraniti iz plazme. Terapija plazmaferezom je zbog velikih personalnih i tehnickih troskova rezervisana samo za teze slucajeve kao sto je npr. Myasthenicna kriza kao i za pacijente kojima drugi vidovi terapije ne pomazu. Naravno i kod plazmafereze postoji mali rizik. Myasthenicna kriza se pojavljuje kada simptomi misicne slabosti do te mere dodju do izrazaja da misici odgovorni za disanje i gutanje vise ne mogu da vrse svoju funkciju. Pre nego sto su se pojavile moderne terapije za myastheniju je relativno cesto dolazilo do ovakvih kriza, sto se danas na srecu desava redje. Iako spoljasnji faktori kao npr. Infekcije, hormonski poremecaji i stres mogu da uslove nastanak krize, stvarni uzrok krize je pojacana aktivnost auto-imunih procesa. Ako dodje do krize neophodno je trenutno lecenje na nekoj od specijalizovanih klinika. Holinergicna kriza do koje je ranije cesto dolazilo se danas skoro uopste ne pojavljuje. Uzrok ove krize je bilo davanje prekomernih doza mestinona, prostigmina ili mytelaze (koja se posebno dugo zadrzava u organizmu) kod pogorsanja myasthenije i dovodilo je do ozbiljnih pojava predoziranja. Danas se standardna terapija ogranicava na 180 – 450 mg mestinona koji se dele na ceo dan i samo u veoma retkim slucajevima dovodi do pojava predoziranja. Postoji mnogo lekova koji mogu da prouzrokuju smetnje prenosa nervnih impulsa na misice. Vecina lekara je tog misljenja da ove lekove ne treba davati obolelima od myasthenije. Kod blage myasthenije je ova sumnja neosnovana. Ovo vazi npr. Za upotrebu lokalne anestezije u stomatologiji. Ako postoji nekakva sumnja, treba se konsultovati sa lekarom koji ima iskustvo u lecenju myasthenije, znaci izbegavaju se lekovi koji imajun uticaj na opustanje misica, tj. Uspavljivanje. Fizioterapeutsko lecenje je posebno vazno za teze obolele pacijente, posebno za one sa disajnim smetnjama. Ako se lecenjem postigne potpuno ili skoro potpuno oslobadjanje od poteskoca, u tom slucaju fizioterapeutsko lecenje nije potrebno. U ovom slucaju oboleli od myasthenije treba da bude fizicki i sportski toliko aktivan koliko mu to snaga i izdrzljivost dozvoljavaju. Trening je posebno vazan ako pacijent zbog myasthenije duze vreme nije bio fizicki aktivan. Pri tome treba obracati paznju da se ne pretera sa fizickom aktivnoscu sto bi isto moglo da ima negativne posledice. Po pravilu osobama obolelim od myasthenije koje su efikasno i pravovremeno lecene nisu potrebna tehnicka pomagala. U proteklih 15 godina su se u razvijenim drzavama odvijala intenzivna istrazivanja vezana za myasthenije i njene uzroke nastanka.
Pozdrav
Komentari na pitanje: #40126
Kako doći do leka MESTINON RETARD 180 kada se koliko znam može nabaviti samo u Nemačkoj.Moja bratanica boluje od miastenije gravis i trenutno je u drugom stanju i lek joj je baš potreban,recept ne može da se dobije a to je jedini način da se kupi u Nemačkoj
Pregledajte odgovore po oblastima