Pitanje broj: #29040

Poštovana,
Naravno da razlog Vašem stalnom sekretu mogu biti kondilomi, odnosno humani papiloma virus koji iz izaziva. Verovatno da pored spoljnih vidljivih imate i unutrašnje kondilome u vagini, možda čak i promene na grliću materice. To sami možete i napipati. Ukoliko Vam je sluznica vagine neravna, prekrivena kao sitnim zrncima griza ili peska, to su oni. Sve ih morate poskidati, inače će se stalno vraćati. Takođe i partner mora ići na pregled, ako ima promene i on ih mora otkloniti. Virus je jako infekcitvan i otporan u spoljnoj sredini, kažu da je kod svih osoba koje imaju kondilome pozitivan i bris na virus sa ruku, što znaćči da svojim rukama virus prenosite na sve premete oko sebe i moćete inficirati svakog u svojoj okolini. Oralnim seksom možete preneti virus i u usta, na lice, na oči. Ubaciću vam tekst o humanom papiloma virusu, da biste se upoznali sa spektorm infekcija i oboljenja koje virus izaziva. Humani papilomavirus uvod kondilomi su uzrokovani infekcijom humanim papiloma virusom. Oni su uzročnici tumora koji nastaju usled dna mutacija kod ljudi i životinja. Humani papilornavirusi (hpv) stvaraju epitelne tumore kože i sluznica. Otkriveno je više od 100 tipova. Veoma su uporni i otporni na razne lekove. Neki od tipova ovog virusa uzročnici su raka grlića materice, , ali i anusa, vagine i spoljašnjih polnih organa žene. Isti virusi, mada ređe, mogu da budu odgovorni i za kancer penisa, a kod osoba koje upražnjavaju genitalno-oralni seks i za rak usne šupljine i glasnih žica. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da ljudski papiloma virus drugi vodeći urok smrtnosti od raka kod žena. Većina infekcija ovim virusom nije opasna po život. Infekcija se prenosi s obolelih na zdrave direktnim kontaktom sluzokoža. . Genitalni hpv prenosi se bilo kojim oblikom polnog kontakta - uglavnom direktnim kontaktom s inficiranim vratom materice, stidnicom, penisom ili anusom, a poznate su i forme oralnog hpv viralnog stomatitisa. Nije neophodno imati seksualni odnos da bi se osoba inficirala. Najnovija istraživanja su utvrdila da se infekcija prenosi putem dodira, tj. Kože. Smatra se da će tri četvrtine populacije biti izloženo ovom virusu baš zbog prenošenja putem dodira, tj. Preko kože. Kada je neko inficiran treba iz begavati sex (i oralni i analni) . Hpv se prenosi seksualnim putem cak i blagim dodirom dve sluzokoze, kao i vertikalnom transmisijom sa majke na dete gde novorodjence cesto biva inficirano i dobija laringealne papilome (kondilomi u grlu) . Moguce je i širenje kondiloma po telu, tj. Prenošenje virusa sopstvenim rukama sa svojih bradavica na neinficirana mesta. Opisan je slučaj majke koja se kupala sa svojom ćerkom i koristila isti peskir u isto vreme za obe i tako cerku inficirala kondilomima. Ako imate kondilome savetuje se apstinencija od svakog polnog kontakta tokom lečenja jer bilo koje trenje inficiranog mesta dovodi do rasipanja virusa. Iz ovih razloga mislim da bi trebalo da otklonite promene, kako ne biste bili rezervoar infekcije i dalje je širili. Istovremeno mislim da biste trebali i da odradite hpv tipizaciju-odnosno bris na ove viruse, jer jako često se nađu visokorizični tipovi koji su udruženi sa malignim bolestima. Takođe treba dobro proveriti da promena nema i u unutrašnjosti vagine i oko otvora mokraćnog kanala, jer se i one moraju skinuti. Promene možete i sami napipati (rukavicom) . Sluzokoža vagine mora biti glatka i meka. Ako imate utisak da je posuta zrncima griza ili ako vam rukavica ne klizi glatko verovatno ih ima i u unutrašnjosti. Sve promene treba otkloniti. Ponovljeno pojavljivanje kondiloma kod jedne je pacijentkinje završilo sa karcinomom vulve. Tipovi hpv 6 i 11 se obično nazivaju nisko rizičnim zato što infekcije koje oni izazivaju imaju mali onkogeni potencijal i obično rezultiraju nastankom kondiloma i niskorizičnih predkancerogenih ranica. Tipovi hpv 16 i 18 se nazivaju visokorizičnim tipovirna hpv zato što su odgovorni za većinu ozbiljnih intraepitelnih ranica koje mogu da napreduju do karcinoma, posebno kože i/ili sluznice u anogenitalnoj regiji. Sama hpv infekcija ne uzrokuje maligne transformacije inficiranog tkiva. Kofaktori, kao sto je upotreba duvana, ultraljubičasto zračenje, trudnoća, slab imunitet i dr onkogeni su takode povezani sa ovim procesom. Bolesti udružene sa hpv subtipovima negenitalne kožne bolesti hpv tip obične bradavice (verrucae vulgaris) 1, 2, 4, 26, 27, 29, 41, 57, 65 mirmecije (bradavice na dlanovima) 1, 2, 4, 63 ravne bradavice (verrucae plana) 3. 10. 27. 28. 38. 41. 49 mesarske bradavice 1, 2, 3, 4, 7, 10, 28 mozaične bradavice 2, 27, 57 skvamozni karcinom nokta 16 epidermodisplazija benigna 2, 3, 10, 12, 15, 19, 36, 46, 47, 50 epidermodisplazija maligna 5, 8, 9, 10, 14, 17, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 37, 38 nebradavičaste lezije kože 37, 38 negenitalne bolesti sluznice papilomatoza disajnih puteva 6, 11 skvamozni karcinom pluća 6, 11, 16, 18 papilom larinksa, maksilarnog sinusa, konjunktive oka, usne duplje 6, 11, 30, 57, 13, 32 karcinom larinksa, skvamozni karcinom sinusa, karcinom oka, usne duplje ili leukoplakija usne sluznice, jednjaka 16, 18 anogenitalne bolesti šiljati kondilomi, ravni kondilomi 6, 11, 30, 42, 43, 44, 45, 51, 52, 54 bowenoidna papuloza 16, 18, 34, 39, 42, 45 bowenova bolest 16, 18, 31, 34 buschke-lowensteinovi tumori (gigantski kondilomi) 6, 11 nespecifična intraepitelna neoplazija niskog, srednjeg ili visokog stepena 6, 11, 43 31, 33, 35, 42, 44, 45, 51, 52 16, 18, 56, 58 karcinom vulve 6, 11, 16, 18 karcinom grlića 16, 18, 31 karcinom anusa 16, 31, 32, 33 karcinom penisa (queratova eritroplazija-in situ) invazivni 16 16, 18 bowenova bolest (karcinom kože penisa i ruke) patofiziologija papilomavirusi su specifični za određenu vrstu i ne napadaju druge vrste čak ni u laboratorijskim uslovima. Ljudi su jedini poznati rezervoar za hpv. Papiloma virusi su virusi bez omotača sa ikozahedralnom simetrijom od 72 kapsometra koja okružuje genom sastavljen od dvovlaknaste kružne dnk sa približno 8000 baznih parova. Misli se da papilomavirusi imaju 2 načina replikacije. Jedan je stabilna replikacija episomalnog genoma u osnovnim ćelijama, drugi je odbegli, ili vegetativni oblik replikacije u ćelijama sa promenama koje generišu progenski virus. Umnožavanje virusa je ograničeno na jedro ćelije domaćina, a inficirane ćelije pokazuju visok stepen jedarne atipije. Iako sve ćelije promena uzrokovanih ovim virusom sadrže viralni genom, izraz virusna geneza se usko povezuje sa stanjem ćelijiske promene. Većina virusnih gena nije aktivna sve dok inficirani keratinocit na napusti osnovni sloj. Hpv promene nastaju proliferacijom inficiranih baznih keratinocita. Infekcija se obično javlja kada ćelije, , domaćina" budu izložene infektivnom virusu kroz poljuljanu barijeru, kao što bi se desilo putem seksualnog odnosa, ili posle manjih abrazija kože. Hpv infekcije nisu citolitične, već se virusne čestice oslobađaju kao rezultat degeneracije i ljuštenja kože. Hpv virus može da preživi više meseci i na niskim temperaturama bez, , domacina", zbog toga neko sa plantarnim bradavicama može da prenese virus kada hoda bosonog. Umnožavanje virusa je ograničeno na jedro ćelije domaćina, a inficirane ćelije pokazuju visok stepen jedarne atipije. Hpv genom postoji kao cirkularni episomalni dnk odvojen od jedra ćelije, , domaćina" kod benignih odnosno niskorizičnih hpv ranica (lezija) , kao što su one koje se uglavnom povezuju sa hpv tipovima 6i11. Genomi visoko rizičnih hpv tipova 16 i 18 su naprotiv integrisani u dnk ćelije, , domaćina" kod malignih ranica. Integracija virusnog genoma u genom ćelija, , domaćina" se smatra obeležjem malignih promena. Tipovi hpv pokazuju visok stepen specifičnosti lokacije, tako da se neki hpv tipovi mogu naći samo na odredenim delovima kože i sluznice. Sama hpv infekcija ne uzrokuje maligne transformacije inficiranog tkiva. Kofaktori, kao sto su upotreba duvana, izlaganje ultraljubičastom zračenju, trudnoća, odnosno pad imuniteta utiču na taj proces. Pacijenti koji u terapiji koriste imunosupresive i pacijenti inficirani hiv virusom su posebno podložni hpv infekcijama. Učestalost: u usa: broj identifikovanih pacijenata sa hpv oboljenjem je značajno povećan tokom proteklih 20 godina zbog povećanje pažnje koja se pridaje različitim manifestacijama hpv oboljenja i usled šireg hpv dnk testiranja. Pacijenti koji primaju imunorepresivne lekove i oni sa oslabljenim imunitetom, kao i pacijenti zarazeni hiv virusom su skloni hpv infekcijama. U americi, procenjuje se da se godišnje detektuje 2, 5 miliona žena sa citološkom dijagnozom pretećeg ranog stepena raka grlića materice. Posledice raka grlića materice su dramatično smanjene tokom poslednjeg veka zbog primene papanikolau testa (papa test ili papa bris) , koja je počela 1930tih i! 940tih godina. Medutim, od 1990-2001 procenjuje se da je godišnji broj novih invazivnih rakova grlica materice ostao relativno konstantan tj. Izmedu 13. 500 i 12. 900. Cervikalno citoločko testiranje uz pomoć papa testa je standardni proces ispitivanja maligniteta grlića materice. Papa test bi trebalo obavljati jednom u 6 meseci, najkasnije 3 godine po otpočinjanju seksualne aktivnosti, ili kada žena napuni 21 godinu. Kada je rezultat papa testa uredan 3 godine zaredom, papa bris se može raditi nešto ređe, ukoliko pacijent nosi nizak rizik za razvoj cervikalne displazije. Papa bris bi trebalo da sadrži uzorke ćelija iz egzocerviksa, zone transformacije i endocervikalnog kanala. Savršen test je kada pacijent nema menstruaciju, pa citološki uzorak nije apsorbovao krv. Ukoliko pacijent ima cerviko-vaginalnu infekciju sa naglašenim vaginalnim sekretom, onda bi test trebalo ponoviti kada se infekcija sanira. Ukoliko se test ipak mora obaviti, onda se sekret nežno ukloni sa štapicem sa vatom namočenim u slani rastvor. Ovaj test se može modifikovati kako bi odgovarao uzorku tkiva vagine, vulve, perianalne oblasti na kojima se sumnja da postoji intraepitelna neoplazija. Iako to nije uobičajena rutina, trebalo bi uraditi i analni papa test kod rnuškaraca kod kojih postoji veliki rizik i koji učestvuju u receptivnom analnom odnosu. Papa bris koji se zasniva na tečnosti (th1nprep i surepath su dve metode koje su trenutno odobrene od strane američke uprave za lekove) poboljšava dijagnostičku osetljivost ispitivanja cervikalne citologije. Oni takode imaju prednost i što omogućavaju istovremeno ispitivanje i na hpv. Anogenitalne bradavice kondilomata akuminata (šiljate bradavice) su egzofitične karfiolaste promene koje se obično nalaze u blizini vlažnih površina. Mogu se primetiti u perianalnoj oblasti, vagini, usnicama i na vulvi, ali se takođe mogu naći na suvim površinama, kao što je penis. Genitalne šiljate bradavice podrazumevaju glatke bubuljičaste bradavice i keratotičke bradavice, s tim da ove poslednje liče na negenitalne kožne bradavice zbog svoje zadebljane hrapave površine. Spadaju u najčešće dijagnostifikovane virusne seksualno prenosive bolesti (std) u usa i uk. Procenjuje se da godišnje ima izmedu 500. 000 i jedan milion novih slučajeva. Od 1966 - 1986 pojava genitalnih bradavica se upetostručila. Širom sveta, hpv dominira kao uzročnik raka grlića materice u 95-99, 7% slučajeva, a kod analnog raka u 88% . Kod mnogih nacija u razvoju, rak grlića materice je vodeći uzrok smrtnosti kod žena, a u svetu je drugi po redu uzrok smrti u ženskoj populaciji, a razlog tome je nedostatak efektivnih programa kojim se prati cervikalna citologija putem papa testa. Stopa smrtnosti od raka grlica materice je veca kod crnkinja u odnosu 6: 1 prema belim ženama. Hpv virusna infekcija je zastupljenija kod žena sa 22-35% , dok je kod muškaraca zastupljen sa 23% u zavisnosti od seksualne prakse proučavanih muškaraca. Postoji direktna veza izmedu anogenitalne hpv infekcije i obima seksualne aktivnosti, kao sto je doba prvog odnosa, i broj seksualnih partnera u životu. Što se tiče starosti, hpv infekcije su najzastupljenije kod devojaka i momaka u doba studiranja. Istorijat: do 19. Veka, verovalo se da su genitalne bradavice oblik sifilisa ili gonoreje. Virusna etiologija bradavica je utvrđena 1907. Godine, inokulacijom filtrata bradavica u kozu čime je izazvan papilom na mestu ubrizgavanja. Danas, kondiloma akuminatum ili gw (genital warts) se obično smatraju benignim proliferacijama na anogenitalnoj koži i sluzokoži, koje su rezultat infekcije humanim papiloma virusima (hpv) . Porodica hpv ima najmanje 83 dokumentovana genotipa. Neki veruju da se broj papiloma virusa već popeo na 130 i više. Uprkos uglavnom benignoj prirodi proliferacija, određeni tipovi hpv mogu da dovedu pacijente u veliki rizik od anogenitalnog raka. Genitalne bradavice su rezultat infekcije hpv virusom, za koji se veruje da se dobija inokulacijom virusa u epidermis preko epitela (npr. Ljuspanje kože) . Autoinokulacija virusa u susedne ranice je uobičajena. Širenje hpv infekcije se povezuje sa kontaktom sa kožnim lezijama inficirane osobe, a ne preko krvi. Verovatno imunitet posredstvom ćelija igra važnu ulogu u regresiji bradavica; pacijenti sa ugroženim ćelijskim imunitetom su posebno podložni hpv infekcijama i kod njih ih je izuzetno teško izlečiti. Smrtnost: genitalne bradavice su obično benigne, značajne su zbog toga što povećavaju rizik od malignih, sekundarnih hpv infekcija. Skoro dve trecine ljudi se inficira genitalnim bradavicama putem seksuainog kontakta. Visoka podudarnost kod tipa hpv virusa postoji među seksualnim partnerima. Bradavice postaju klinički vidljive tek nekoliko meseci posle inokulacije hpv virusa. Promene se postepeno razvijaju i mogu da nastanu i putem inokulacije na suprotnim površinama (lik i odraz u ogledalu) . Anogenitalne bradavice se manifestuju kao rozikaste ili braon bubuljica ili čvorića na genitalijama, oko anusa ili na perienumu (predeo između otvora vagine i analnog otvora) . Mogu biti različite veličine, nekada dosežu veličinu krupnih proliferacija u obliku karfiola. Diskretne bubuljičice se mogu javiti na glaviću penisa velicine l- 3mm. Rast se može proširiti na vaginu, uretru, grlić, perianalni epitel, anus i sam rektum. Žene sa intraepitalnim ranicama visokog rizika ili invazivnim kancerom rožnatih ćelija grlića materice nose povećan rizik za kasnije oboljevanje od invazivnog kancera drugih tkiva anogenitalne regije, posebno od vaginalnog i analnog kancera. Kod ovih pacijenata, relativan rizik od vaginalnog karcinoma. Je 5, 6, a rizik od analnog karcinoma 4. Analni karcinom se uglavnom povezije sa homoseksualnošću, odnosno sa praksom receptivnog analnog odnosa. Relativan rizik je 33. Medutim, ukupno gledano, bolest dominira kod žena, i odnos izmedu žena i muškaraca iznosi 1, 5: 1. Genitalne ravne bradavice su subkliničke promene koje se tipično pojavljuju na grliću. Kolposkopsko ispitivanje sa rastvorom 3% sirćetne kiseline je neophodno za njihovu identifikaciju. Cervikalna oboljenja (oboljenja grlića) većina cervikalnih infekcija su ili latentne ili subkliničke i kao takve su asimpotmatske. Ove infekcije se otkrivaju putem papa brisa i dele se na rožnate intraepitalne rane niskog stupnja (lgsil) ili rožnate intraepitalne rane visokog stupnja (hgs1l) . Daljim ispitivanjem sa 3-5% sirćetnom kiselinomi kolposkopijom pokazuju se karakteristične sirćetnobele promene i abnormalni krvni sudovi koji su indikatori displazije izazvane hpv. Pacijenti koji ne rade papa test po nekoliko godina ili više, a koji imaju hgsil koje su napredovale u invazivni kancer grlića mogu da se jave sa vaginainim krvarenjem između menstruacija ili posle seksualnog odnosa, sa osećajem punoce karlice i dispareunijom (bolnim odnosima) . Negenitalne kožne promene obično se manifestuju kao beningne samoograničavajuće bradavice, učestalije kod belih nego kod crnih ljudi. Češće se javljaju kod tinejdžera i odraslih koji rade sa mesom, ribom, živinom. U oko 10% su zastupljene kod dcce i mladih. Međutim, negenitalne kožne bradavice se retko javljaju kod osoba mlađih od 5 godina i obično regrediraju spontano unutar 2 god od inokulacije virusom. Kožna oštećenja i ranice obično utiču na formiranje beningnih samoograničavajućih bradavica. One se najcesce javljaju kao pojedinačne promene koje mogu da pocrne i budu bolne pre nego što spontano regrediraju. Mogu da sadrže malo crno, , seme" koje su u stvari trombozirani kapilari. Obične bradavice se mogu pojaviti na svim površinama kože ali se obično nalaze na rukama i prsima. Imaju boju kože, egzofitične su, hrapave bubuljice ili čvorići sa minimalnim krastama. Takve bradavice mogu uzrokovati pojavu bradavica na susednim prstima ili drugim površinama kože, takozvane “bradavice koje se ljube”. U proseku 7 - 10% populacije ima negenitalne kožne bradavice. Ljudi koji rade sa mesom i ribom često imaju velike ploče u obliku karfiola na rukama. Ravne bradavice se najčešće javljaju u vidu malih ploča koje su u obimu manje od 5mm i javljaju se na licu i rukama. Do regresije obično dolazi spontano posle nekoliko godina, a nekoliko nedelja pre njihovog nestanka se pojavljuje eritem (crvenilo) ili svrab. Epidermodisplazija verukiformis (ev): pacijenti sa oslabljenim imunitetom nose mnogo veći rizik od ev-hpv infekcije u odnosu na ostalu populaciju. Primarne lezije ovog oboljenja imaju multipli karakter i obično se prvo pojave na čelu i drugim oblastima koje su izložene suncu i razvijaju se tokom perioda od nekoliko godina. Maligna konverzija kožnih promena obično počinje u četvrtoj ili petoj deceniji života. Tumorozne promene se manifestuju u početku kao benigni papilomi, seboroične keratoze, premaligne aktiničke keratoze, poput bradavica, ili crveno-braonkastih ploča mogu biti rasprostranjeni svuda po koži, ili se od početka razvijaju kao maligniteti pločasto-slojevitog epitela. Limfni čvorovi i oralna sluznica nisu uključeni. Ev tumori su lokalno destruktivni. Oni se sporo razvijaju i imaju mali metastatski potencijal ukoliko na njih ne deluju drugi kokarcinogeni, poput rentgenskog snimanja ili ultraljubičastog zračenja. Oko 10% pacijenata sa ev potiču iz rođačkih brakova, što ukazuje na autozomno recesivni način nasledivanja sklonosti za ovo oboljenje. Analni kancer (rak završnog dela debelog creva) najučestaiiji simptomi analnog kancera su rektalno krvarenje i osećaj postojanja neke mase. To se često pripisuje hemoroidima, što je greška. U anamnezi oko 50% ljudi koji su homoseksualci oboleli od raka anusa prisutno je ranije lečenje bradavica, dok samo 20% žena i muškaraca koji nisu homoseksualci imaju isti istorijat bolesti. Vangenitalna oboljenja sluzokože hpv tipovi 6 i 11 su izolovani na neanalnogenitalnim sluzokožnim površinama. Bradavice su otkrivene u ustima, larinksu i konjuktivi. Tipovi 6 i 11 se povezuju sa respiratornim papilomima koji su verovatno rezultat unutrašnjeg prenošenja infekcije pri prolasku deteta kroz majčin porođajni kanal, a majka je inficirana hpv virusom. Međutim, izolovani slučajevi pokazuju da postoje respiratorni papilomi i posle carskog reza. Pacijenti sa laringealnim papilomima koji traju duže od 3 godine su najčešće promukli. Dijagnostičke metode 1. Određivanje tipa hpv postoje dva uobičajena metoda za određivanje tipa hpv dnk, a to su hibridno uzimanje (hybrid capture ii) i pcr. Oba su jednako osetljiva i sasvim odgovarajuća za otkrivanje hpv i praćenje postinterventnog stanja kod cervikalne intraepitalne neoplazije. Testiranje se obavlja kod žena kod kojih rezultati papa testa pokazuju atipične rožnate ćelije neodređenog značaja, vidljive promene na polnim organima i uvek kada se koristi citologija zasnovana na tečnosti. 2. Biopsija tkiva: biopsija tkiva se koristi da bi se potvrdila hpv infekcija ukoliko je dijagnoza nejasna, posebno ukoliko su bradavice nenormalno pigmentisane, gnojne ili stvrdnute, ukoliko je pacijentu narušen imunitet, ukoliko se bradavice pogoršaju tokom terapije, ili ukoliko ne odreaguje na standardnu terapiju. Histoloski izgled preparata: inficirane ćelije pokazuju visok stepen jedarne atipije. Koilocitoza opisuje kombinaciju perijedarnog čišćenja sa skvrčenim jedrom i karakteristična je za produktivnu infekciju papiloma virusom. Ostali citoloski markeri (diskeratoza, akantoza) hpv infekcije podrazumevaju. Lečenje redukcija simptoma je primarni cilj prilikom lečenja bradavica, kao i eliminacija displastičnih promena kod lečenja rožnatih intraepitalnih manifestacije. Tretman se ne preporučuje kod subkliničke anogenitalne i/ili sluzokožne hpv infekcije u odsustvu koegzistentne displazije. Nema dokaza koji pokazuju da se tretiranjem eliminiše hpv infekcija niti da se inficiranost smanjuje. U stvari, bradavice se mogu ponovo javiti posle lečenja, zbog aktiviranja latentnog virusa koji je prisutan u zdravom tkivu u neposrednoj blizini rana. Ni jedan tretman se nije pokazao kao apsolutno dobar, niti je ijedan model idealan za sve tipove bradavica. Faktori koji utiču na tretiranje hpv oboljenja uključuju veličinu, morfologiju, broj i anatomsku lokaciju rana. Većini pacijenata sa bradavicama je potrebno više od jednog tretmana tokom nekoliko nedelja ili čak meseci. Ukoliko nije došlo do značajnih poboljšanja posle jednog ili više tretmana kojima je rukovodio stručni lekar, ili ukoliko bradavice nisu u potpunosti nestale posle 6 tretmana, potrebno je primeniti drugačiji tip lečenja. Lekovi svi lekovi koje se koriste za lecenje hpv oboljenja se primenjuju površinski na kožne povrsine. Lokalne reakcije na koži i bolni efekat su uobičajeni. Kontraindikovano je nanošenje ijednog od ovih lekova na sluzokožne površine, kao i na displastične promene, karcinom rožnatih ćelija ili kod bowenoidne papuloze. Postoji širok asortiman lekova koji se koriste za tretiranje hpv oboljenja. U prvu kategoriju spadaju modifikatori imunoloških reakcija (imiquimod, interferon alfa) . Ovo je lečenje koje se prevashodno koristi kod spoljašnjih anogenitalnih bradavica. Drugu kategoriju čine citotoksicki agensi, koji uključuju antiproliferacijske lekove: podofiloks, podofllin i 5-fluoruoracil, kao i hemodestruktivne ili keratoličke agense: salicilnu kiselinu, trihlorosircetnu kiselinu (tca) i bihlorosircetnu kiselinu (bca) . Nijedan od ovih lekova se nije pokazao jednako efektnim ili direktno antivirusnim. Keratolitici su jednini agensi koji se preporucuju za lečenje negenitalnih kožnih bradavica. 1. Imiquimod nerna direktnu antivirusnu aktivnost, medutim, on je moćan citokin i stimulise stvaranje interferona alfa, faktora za nekrozu tumora i interleukina il-1, il-6 i il-8. Ovaj lek. Se koristi za tretiranje eksternih anogenitalnih bradavica. Primenjuje se 3 puta nedeljno, ondosno svaki drugi dan u proseku (npr. Ponedeljak, sreda, petak) . Krema se ukljanja pranjem sa blagim sapunom i vodom 6-10 sati posle nanošenja. Isti postupak se ponavlja sve dok bradavice potpuno ne iščeznu, odnosno maksimalno 16 nedelja. Reakcije na okolnoj koži su uobičajene, posebno posle kontakta sa sluzavim površinama. 2. Interferon alfa ovaj prirodni citokin se stvara uz pomoć dna tehnologije ili iz ljudskih leukocita. Ima potentno imunomodularno i antivirusno dejstvo. Ovaj lek, koji propisuje lekar, se koristi za intralezivno lečenje eksternih anogenitalnih bradavica. Ubrizgava se u osnovu svake bradavice, uz pomoc igle. Za velike bradavice može se ubrizgavati na nekoliko tačaka oko periferije bradavice, u ukupnoj dozi od 250. 000 iu po bradavici. Igla se usmeri u centar osnove bradavice pod uglom koji je gotovo paralelan sa površinom kože. Do maksimalne reakcije obično dolazi 4-8 nedelja posle početka prvog tretmana. Ukoliko rezultati nisu zadovoljavajuci posle 12-16 nedelja od prve terapije sa interferonom alfa 2b, radi se još jedan tretman sa istim dozama, pod uslovom da znaci ili promene u laboratorrjskim parametrima (testovi funkcije jetre. . .) to ne isključe. Pacijenti sa 6-10 kondiloma mogu da prime drugu (sledeću) turu terapije sa istim doziranjem kojom bi tretirali dodatnih 5 kondiloma po turi terapije. Pacijenti koji imaju više od 10 kondiloma dobijaju dodatnu turu terapije u zavisnosti od broja prisutnih kondiloma. 3. Podofiloks ovaj antimitoticki lek se ili hemijski sintetizuje ili prečišćava iz prirodne podofilinske smole. Primena stimulise vidljivu nekrozu tkiva bradavice. Ovaj lek koji pacijent sam nanosi se koristi za lečenje eksternih genitalnih bradavica. Primenjuje se 2 puta dnevno tokom 4 dana, a zatim sa 4 dana pauze. Ciklus se ponavlja rnaksimalno 4 puta. Lekar bi pacijentu trebalo da demonstrira način na koji se lek primenjuje. Ne sme se koristiti vise od 0, 5g gela dnevno. Tretira se tkivo pod bradavicom velicine 10cm" ili manje. 4. Podofilin ova smola se dobija od biljke podophhyllum peltatum unnb i sadrzi aktivni sastojak podofilotoksina koji je citotoksicni sastojak koji zaustavlju mitozu kod metastaza. Daje ga lekar i koristi se za lečenje eksternih genitalnih bradavica i kondiloma. Nanosi se jednom nedeljno tokom 6 nedeija. Pre upotrebe potrebno je detaljno očistiti inficirano područje. Izbegavajte konlakt sa zdravim tkivom. Nanesite lek umereno i sačekajte dok se potpuno ne osuši. Prvo nanošenje bi trebalo da traje 30-40 minuta. Sledeće nanošenje može biti za 1-4 sata. Uklonite osuseni podofilln sa alkoholom ili sapunom i vodorn. Nemojte nanositi na veliko područje ili na nekoliko bradavica odjednom. 5. 5-fluororacil ovaj antimetabolit deluje na sintezu dna i rna. Ovo dejstvo stvara nedostatak timina, sto rezultira neravnomernim rastom i izumiranjem ćelije. Ovaj lek nanosi sam pacijent i ne smatra se formalnim lekom za tretiranje hpv oboljenja. Medutim 5% krema može biti korisna kod tretiranja nekih genitalnih bradavica. Nanosi se 1-3 puta nedeljno tokom nekoliko nedelja ukoliko je potrebno. Pre primene, detaljno očistiti inficirano podrucje, izbegavajte kontakt sa zdravim tkivom. Nanesite lek umereno i pustite da se potpuno osuši. Osušenu kremu ukloniti 3-10 sati posle nanošenja. 6. Keratolitici tca i bca su veoma moćni keratolitički agensi koji brzo penetrtraju i hemijski nagrizaju kožu. Efekat nagrizanja se može uporediti sa krioterapijom ili elektroisušivanjem. Ovi agensi, koje nanosi lekar, mogu se koristiti kod svih tipova kožnih bradavica. Rastvor (80-90% ) se nanosi direktno na nedljnoj bazi. Kako se kiselina suši, javlja se bela glazura koju bi trebalo napuderisati sa sodom bikarbonom kako bi se uklonila kiselina koja nije odreagovala. Sirćetna kiselina je blaži keratolitik, koji se obično kupuje bez recepta. Nanosi ga sam pacijent i njime se tretiraju negenitalne kožne bradavice. 7. Hirurske mere postoje razne hirurške mere za lečenje hpv oboljenja. Ako izuzmemo kriointervenciju (niskom temperaturom) , obicno je prednost u tome što čitav tretman podrazumeva jedno nanošenje. Medutim, hirurške intervencije obično zahtevaju lokalnu anesteziju i više vremena kao i opreme. One se obično rade na pacijentima koji imaju veliki broj bradavica i kada je zahvaćeno veliko područje. Ponovna pojava hpv oboljenja je reda kod pacijenata koji su imali hiruršku intervenciju nego kod onih koji su lečeni lekovima. Primarna hirurška terapija podrazumeva krio intervenciju; elektrointervenciju ili jednostavno hirurško otklanjanje uz pomoć skalpela, makaza ili kirete. Alternativni hirurški postupci koji zahtevaju bolju opremn i obuku uključuju lasersko uklanjanje ugljen dioksidom, cav1tron, mohs intervenciju ili ultrazvučnu hiruršku aspiraciju. A- kriointervencija (intervencija niskom temperaturom) ovaj metod fizičkog uklanjanja je brz i efikasan način tretiranja hpv oboljenja. Funkcioniše tako što se intraćelijska voda zamrzne, što rezultira destrukciiom ćelija. Iako je postupak donekle bolan, obično se ne koristi lokalna anestezija. Posle 2-4 tretmana tokom perioda od 6-12 nedelja, kod 75-80% pacijenata bradavice potpuno nestanu. Ovaj metod je vrlo efikasan kod većine običnih kožnih bradavica i kod cervikalnih intraepitelialnih neoplazija niskog stupnja, ali se ne preporucuje za upotrebu u vagini zato što se dubina ukljanjanja ne može kontrolisati i mogu se oštetiti obližnje strukture kao što je bešika ili rektum. Tečni azot se nanosi na bradavice uz pomoć aplikatora sa vatiranim vrhom, kriosonde ili finog spreja. Gasovi poput ugljen dioksida i azotnog oksida se takode mogu upotrebljavati. Metod, , zamrzni-otopi-zamrzni" se smatra mnogo efikasnijim od metoda koji podrazumeva jedno zamrzavanje. Primena se nastavlja sve dok ivica okolne kože u širini od 5mm ne bude smrznuta. Pošto koža pobeli, zamrzavanje se nastavlja tokom još 30 sekundi, a potom se koži omogući otapanje. Ukoliko pacijent može da izdrži bol, uradi se još jedan ciklus. Tokom 24 časa posle tretmana, preko tretiranog podrucja se stvori omotac. Još jedna tura se može uraditi za 1-2 nedelje ukoliko je potrebno. Ovaj tretman je vrlo bezbedan i za trudnice. B- elektro intervencija za ove intervencije se koristi jaka stuja kako bi se odsekle koagulirane bradavice. Elektroisušivanje uz pomoc bipolarne igle se koristi da bi se bradavičasto tkivo duboko koaguliralo. Oval metod je najefikasniji sa spoljašnjim genitalnim bradavicama. Leep koristi bipolarnu omču uz pomoć koje zahvaćeno tkivo isparava i uništava se pod elektricitetom. Prvenstveno se koristi za tretiranje cervikalnih rožnatih epetelnih promena, ali se može upotrebljavati i za uklanjanje velikih genitalnih bradavica. Elektrohirurške metode obično zahtevaju lokalnu anesteziju, a mogu se obavljati i van bolnice ukoliko za to postoje odgovarajuci uslovi i oprema. Hpv dna je pronađen i u dimu, zbog toga se moraju primeniti postupci za evakuaciju dima i sprečavanje udisanja istog. C- prosto hirurško otklanjanje jednostavno hirurško otklanjanje uz pomoc skalpela, makaza ili kirete se može obavljati pod lokalnom anestezijom kako bi se uklonile bradavice i tretirale rožnate epitelne promene u genitalnom traktu. D- laserska operacija vaporizator ugljen dioksida je alternativan hirurški postupak koji se obično koristi za tretiranje hpv oboljenja ill rasprostranjenih bradavica anogenitalne ili sluzokožne kategorije. Ovim precizno kontrolisanim metodom se čuva okolno tkivo. Posebno je korisna kod lečenja periuretalnih i vaginalnih bradavica i vaginalnih rožnatih epitelnih promena. E- cavitron ultrazvučni hirurski aspirator ovaj uredaj vibrira na frekvenciji od 23khz, što je po veličini mnogo slabije od ultrazvuka. On uništava tkivo putem toplote. Želim da vam napomenom još i sledeće: virus je infektivan čak i kada nemate promena (to se odnosi na sve tipov virusa) . Promene na genitalnim organima mogu biti na grliću materice, u vagini, na spoljnim genitalijama i mogu se iz n jih razviti displastična (premaligna) ili maligna oboljenja ginekoloških organa, ali i drugih delova tela u 95-100% slučajeva. Ovaj virus je dokazani uzročnik karcinoma genitalnih organa. Unakrsni imunitet (zaštita) između pojedinih tipova virusa ne postoji. , pa iza jedne infekcije virusom, ako promenite partnera možete dobiti i druge. Jako je važno prilikom ovih infekcija raditi na podizanju imuniteta. Broj ovih infekcija je kod nas u velikom porastu, a muškarci većinom nemaju manifestacije, ali su ima brisevi u oko 60-70% slučajeva pozitivni, što znaći da su prenosioci. Promene ponekad mogu izgledati kao mladeži. Brojna kožna oboljenja kao što su epidermodisplazija, seboroična keratoza i boweonidne promene danas se zna da su takože uzrokovane ovim virusom (otkriveno u poslednjih godinu dana) . Lečite se hitno.