imam jedan problem. Obično uveče, počinjem da osećam strahove tipa da ću se ugušiti, umreti, da imam neku najgoru bolest. Ne mogu da vam opišem kako se osećam. Imam 19 god i planiram da od oktobra upišem fakultet i da odem da živim u Bg. Ali opet se plašim odvojenosti od roditelja, i svih tih strahova. Da mi se npr nešto desi a da niko ne bude u blizini da mi pomogne. Ne znam šta mi se odjednom dešava, nekada sam bila baš pozitivna osoba, a sada kad sam sama (obično uveče) osećam taj pritisak u glavi i plače mi se. Ne znam ni da li želim da odem od svojih roditelja i iz svog grada, ali svesna sam da kad tad moram postati samostalna. Ipak, plašim se, najviše zbog ovih osećaja da sam bolesna, iako znam da su mi svi rezultati u redu, najgore od svega je to što mi je za nekoliko dana prijemni, a ja ne mogu da ucim. Molim vas pomožite.
odvajanje od sigurnog mesta i sigurnih ljudi, očekivanje prijemnog ispita i adaptacije na nove okolnosti, nisu okolnosti za koje smo spremni bez pripreme, a prolazna i kratkotrajna psihička kriza je češće pravilo nego izuzetak. Kako je odjednom došla, tako će odjednom i nestati čim se prođu okolnosti koje su je izazvale, a ti uvidiš da je odvajanje sastavni i potreban deo životnog ciklusa.
Pitanje broj: #31554
Pregledajte odgovore po oblastima