Poštovani,
bila bih slobodna da Vam se obratim za konsultaciju, jer ste učestvovali u nasoj kbt edukaciji, kao predavač.
Radim već deset nedelja na slučaju primarnog noćnog umokravanja kod devetogodišnjeg dečaka. Ultrazvuk bubrega i bešike: b.o, urinokultura: sterilna, u mokraći povremeno 10-15 leukocita. Radimo sticanje refleksa budjenja na draž pune bešike. Pije čašu vode pred spavanje i majka ga budi nakon 80 minuta (base line). Problem je u tome što ona ne uspeva da ga probudi nikako. Na svaku draž za budjenje (dozivanje, drmusanje, tv, svetlo, zvonjava alarma, umivanje vodom) on se već sledeće noci habitiura i majka ne uspeva da ga probudi. Ranije se nikada nije budio sam da ide u toalet. Sada smo postigli to da par puta nedeljno uspe da se probudi u ranim jutarnjim satima i spreči ono drugo noćno umokravanje. Ali nijednom se još nije probudio sam oko tog 80-tog minuta.
Imate li neki predlog šta bih još mogla da pokušam? Pedijatar predlaže Minirin.
Hvala i puno pozdrava!
Poštovana,
tačno je da sam predavač na edukaciji iz bihejvioralno kognitivne terapije dece i adolescenata, ali nikada nisam predavao da se dete sa primarnom enurezom budi 80 minuta nakon uspavljivanja. Bihejvioralni pincipi i logika nalažu da se base line ustanovi bez buđenja. Dakle, 3 noći se detetu daje ista količina vode (pola ili 1 čaša) uz praćenje dnevnog unosa, i te 3 noći se na 2 sata roditelji bude i beleže u koje vreme se je dete mokro a kada suvo. Kada se utvrdi bliži obrazac onda se u vreme kada je dete bilo mokro na pola sata prati isti princip suvo-mokro sledeće 3 noći. Tek tada se može ustanoviti base line. Nakon toga počinje uslovljavanje. Logika buđenja nakon 80-90 minuta je nefunkcionalna. Jasno je da je ideja da se dete probudi u IV fazi NREM spavanja kada se umokravanje i najčešće događa, ali zbog individualnih razlika i drugih faktora (pomeranja NREM i REM ciklusa), nije siguno da se tada stvara uslovni refleks (buđenje kada je bešika puna), već je se to čini onda kada je bešika puna, a to vreme se ustanovljava prve nedelje (base line). Takođe, moje skromno iskustvo govori da deca sa enuezom najčešće ne spavaju sama i da inače nisu dovoljno samostalna što treba takođe uslovljavati adekvatno. Logika osamostaljivanja u spavanju nalazi uporište i fiziologiji spavanja a bihejvioralno se speračava održavanje problema. Kako je NREM faza u funkciji hlađenja «procesora» i prokupljanja energije za burnu REM fazu (faza procesovanja informacija, reprogramiranja «softvera» i reparacije endokrinih i imunoloških funkcija), blisko spavanje sa drugom osobom remeti termoregulacioni odgovor mozga koji mora smanjiti aktivnost još više (dublje spavanje) da bi se dostigla potebna temperatura štednje. Otuda problem u buđenju deteta koje spava «tvrdim» snom. Treći i ne manje bitan problem je što se radi o primanoj enurezi gde je potreban detaljni pregled urinarnog trakta. Dakle, predlažem da izmenite terapijski pristup poštujući principe uslovljavanja, što znači ne buditi posle 80 minuta već onda kada je to potrebno (kada je bešika puna) prema podacima iz base line praćenja. Korišćenje \"pi-pi alarma\" je lakša ali skuplja varijanta klasičnog uslovljavanja. Lečenje Minirinom je kod sekundanih enureza sekundarno jer je simptomatsko, ali kod primarnih je potrebna koterapijska saradnja sa pedijatrom.
Srdačno
Pitanje broj: #24248
Poštovani,
Odgovoreno: 22. 03. 2009.bila bih slobodna da Vam se obratim za konsultaciju, jer ste učestvovali u nasoj kbt edukaciji, kao predavač. Radim već deset nedelja na slučaju primarnog noćnog umokravanja kod devetogodišnjeg dečaka. Ultrazvuk bubrega i bešike: b.o, urinokultura: sterilna, u mokraći povremeno 10-15 leukocita. Radimo sticanje refleksa budjenja na draž pune bešike. Pije čašu vode pred spavanje i majka ga budi nakon 80 minuta (base line). Problem je u tome što ona ne uspeva da ga probudi nikako. Na svaku draž za budjenje (dozivanje, drmusanje, tv, svetlo, zvonjava alarma, umivanje vodom) on se već sledeće noci habitiura i majka ne uspeva da ga probudi. Ranije se nikada nije budio sam da ide u toalet. Sada smo postigli to da par puta nedeljno uspe da se probudi u ranim jutarnjim satima i spreči ono drugo noćno umokravanje. Ali nijednom se još nije probudio sam oko tog 80-tog minuta. Imate li neki predlog šta bih još mogla da pokušam? Pedijatar predlaže Minirin. Hvala i puno pozdrava!
Poštovana,
tačno je da sam predavač na edukaciji iz bihejvioralno kognitivne terapije dece i adolescenata, ali nikada nisam predavao da se dete sa primarnom enurezom budi 80 minuta nakon uspavljivanja. Bihejvioralni pincipi i logika nalažu da se base line ustanovi bez buđenja. Dakle, 3 noći se detetu daje ista količina vode (pola ili 1 čaša) uz praćenje dnevnog unosa, i te 3 noći se na 2 sata roditelji bude i beleže u koje vreme se je dete mokro a kada suvo. Kada se utvrdi bliži obrazac onda se u vreme kada je dete bilo mokro na pola sata prati isti princip suvo-mokro sledeće 3 noći. Tek tada se može ustanoviti base line. Nakon toga počinje uslovljavanje. Logika buđenja nakon 80-90 minuta je nefunkcionalna. Jasno je da je ideja da se dete probudi u IV fazi NREM spavanja kada se umokravanje i najčešće događa, ali zbog individualnih razlika i drugih faktora (pomeranja NREM i REM ciklusa), nije siguno da se tada stvara uslovni refleks (buđenje kada je bešika puna), već je se to čini onda kada je bešika puna, a to vreme se ustanovljava prve nedelje (base line). Takođe, moje skromno iskustvo govori da deca sa enuezom najčešće ne spavaju sama i da inače nisu dovoljno samostalna što treba takođe uslovljavati adekvatno. Logika osamostaljivanja u spavanju nalazi uporište i fiziologiji spavanja a bihejvioralno se speračava održavanje problema. Kako je NREM faza u funkciji hlađenja «procesora» i prokupljanja energije za burnu REM fazu (faza procesovanja informacija, reprogramiranja «softvera» i reparacije endokrinih i imunoloških funkcija), blisko spavanje sa drugom osobom remeti termoregulacioni odgovor mozga koji mora smanjiti aktivnost još više (dublje spavanje) da bi se dostigla potebna temperatura štednje. Otuda problem u buđenju deteta koje spava «tvrdim» snom. Treći i ne manje bitan problem je što se radi o primanoj enurezi gde je potreban detaljni pregled urinarnog trakta. Dakle, predlažem da izmenite terapijski pristup poštujući principe uslovljavanja, što znači ne buditi posle 80 minuta već onda kada je to potrebno (kada je bešika puna) prema podacima iz base line praćenja. Korišćenje \"pi-pi alarma\" je lakša ali skuplja varijanta klasičnog uslovljavanja. Lečenje Minirinom je kod sekundanih enureza sekundarno jer je simptomatsko, ali kod primarnih je potrebna koterapijska saradnja sa pedijatrom.
Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima