Pitanje broj: #1924

Teško je reći da li imaš ili nemaš bulimiju, ali svakako da si opisala  ponašanje koje veoma na to podseća. Uopšte svi poremećaji ishrane imaju više  zajedničkih karakteristika a jedna od njih je pridavanje preteranog značaja  i sopstveno vrednovanje kroz fizički izgled i telesnu težinu. U tu svrhu  hrana postaje instrument i koristi se u svrhe za koje nije namenjena, a  ponašanje se održava i pored štetnog uticaja na zdravlje i moućnost pojave  ozbiljnih medicinskih komplikacija. Hrana se može koristiti u smanjenju  neprijatnosti i to predstavlja najvažniji način da se nauči zloupotreba  hrane i održavanje problema ishrane. Kratkotrajno osećanje krivice i  samoprekorevanje zbog gubitka kontrole samo dodatno pojačava nezadovoljstvo  sobom koje ponovo rezultuje smirivanjem kroz ishranu. I tako u krug.  Okolina, porodica, ukoliko zna šta se događa ima značajnog uticaja u  nastanku i održavanju problema jer se pokazalo da bulimija nastaje u  konfliktnim porodicima, što ne mora da važi za tvoju porodicu, a da bulimija  nekako pomaže članovima porodice da se ne bave rešavanjem svojih problema  nego bulimijom. Naravno bezuspešno. E sad, ti tražiš pomoć. Držanje dijete  i pomoć ne idu zajedno. Dijeta podstiče prejedanje, jer bulimične  adolescentkinje zadaju sebi striktne dijetalne zadatke koje je nemoguće  ispuniti, pogotovo pod stresom ili nezadovoljstvom, kao i ti sedmodnevnim  izgladnjivanjem. Dakle, nema dijete i lečenja bulimije. Potrebno je da  odložiš planiranje idealne težine dok ne povratiš normalne obrasce ishrane  (tri prosečna obroka dnevno). A o bulimiji potraži literaturu preko  interneta. Ima dovoljno sajtova i na srpskom i na hrvatskom jeziku koji ti  mogu pomoći da proceniš da li je potrebna dalja konsultacija.