Molim Vas za odgovor. Naime imam sina od 9 godina, ide u treći razred. Interesuje me kako da ga zainteresujem za školu. Ma koliko ja pokušavala rezultati su sve gori. Da li treba da ga ostavim na miru i prihvatim toili da se i dalje borim? Imam privatnu učiteljicu, čitam mu priče,ukazujem kako ljudi koji nisu završili školu žive ali on me ne čuje. Da li postoji neko rešenje? Mi smo normalna porodica, on je jedinac.
Poštovana, pošto ste normalna porodica a vaš sin jedinac, nedostaje mi pored opisa vašeg ponašanja i opis ponašanja vašeg supruga ili ste ustvari normalna porodica od dva člana? Ukoliko je i tata prisutan, a kao da nije, odnosno samo vi pokušavate, borite se, imate privatnu učiteljicu, čitate itd. uvek postoji mogućnost da dete prihvati i ponašanje drugog roditelja koji je pasivan ili ide linijom manjeg otpora (čekajući da vi odradite ono što i zahtevate). Ne znam da li je to kod vas slučaj ali moje iskustvo govori da često tako biva. Sa druge strane, ukoliko terate, a ne motivišete, rezultati mogu biti samo slabi, češće nikakavi. Deca ne rade na baterije, pa kada se istroše da ih samo zamenite. Sa druge strane, ukoliko nema nikakvih konsekvenci za neuspeh (dobija nagrade unapred za obećanja, a za neuspeh samo "ispiranje mozga"), onda dete nauči da je dovljno da otrpi kratku kritiku, ali da posle toga davanjem obećanja dobije ono što želi. U svakom slučaju, ukoliko nakon ovogo odgovora nemate ideju i šta dalje da činite (a šta da ne činite), savetujem da potražite direktnu konsultaciju sa školskim psihologom. Srdačno
Pitanje broj: #18971
Poštovana, pošto ste normalna porodica a vaš sin jedinac, nedostaje mi pored opisa vašeg ponašanja i opis ponašanja vašeg supruga ili ste ustvari normalna porodica od dva člana? Ukoliko je i tata prisutan, a kao da nije, odnosno samo vi pokušavate, borite se, imate privatnu učiteljicu, čitate itd. uvek postoji mogućnost da dete prihvati i ponašanje drugog roditelja koji je pasivan ili ide linijom manjeg otpora (čekajući da vi odradite ono što i zahtevate). Ne znam da li je to kod vas slučaj ali moje iskustvo govori da često tako biva. Sa druge strane, ukoliko terate, a ne motivišete, rezultati mogu biti samo slabi, češće nikakavi. Deca ne rade na baterije, pa kada se istroše da ih samo zamenite. Sa druge strane, ukoliko nema nikakvih konsekvenci za neuspeh (dobija nagrade unapred za obećanja, a za neuspeh samo "ispiranje mozga"), onda dete nauči da je dovljno da otrpi kratku kritiku, ali da posle toga davanjem obećanja dobije ono što želi. U svakom slučaju, ukoliko nakon ovogo odgovora nemate ideju i šta dalje da činite (a šta da ne činite), savetujem da potražite direktnu konsultaciju sa školskim psihologom. Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima