imam 27god. i lečeni sam narkoman. Već duži period - oko 2god. ne uzimam drogu. Strašno sam nervozna, ne mogu da jedem (nenormalno sam mršava), da spavam, mislim. Sasvim sam bezvoljna, apatična, nesigurna, povučena (ne mogu da budem u društvu - to čak ide do te mere da osećam strah kada sam sa ljudima). Sve to je odjednom počelo da se dešava - u septembru...da bi mi istog meseca umrla majka, što je naravno samo pogoršalo stvar. Samoinicijativno pijem lekove pred spavanje - najpre sam koristila bensedin, a sada ksalol. Nemam mogućnosti da posetim lekara, jer nemam zdravstveno osiguranje, a ionako u gradu u kom živim psihijatar nije zainteresovan za probleme narkomana - iako ja to nisam više.
Da li imate neki savet, kakav-takav...a da se ne svodi na preporuku odlaska psihijatru? Znam da je sve ovo besmisleno i da mi nećete pružiti drugi savet osim ovog koji sam navela, što je i razumljivo..ali opet...
Poštovana Nina,
Siguran sam da ima psihijatara i u Vašoj okolini koji ne veruju u besmislenu sintagmu "jednom narkom uvek narkoman". Stoga, žao mi je što Vas ne mogu u potponosti podržati u izbegavanju potpune pomoći jer ću Vam ipak predložiti da potražite psihijatra prvenstveno zbog samoinicijativnog uzimanja lekova što svakako nije preporučljivo. Tegobe koje ste pobrojali nisu tegobe narkomana već osobe sa problemom raspoloženja i volje, a koja je povrh svega u žalosti za majkom. Psihijatar i lekovi ne mogu da zamene majku, oca, partnera, prijatelje, rodbinu, komšiluk, posao, veru, što mislim da su važni oslonci u svačijem životu, ali niste mi napisali koliko su oni uključeni u Vaš život. Moj kakav-takav savet je da razmislite u kojoj meri se možete obratiti i drugim osloncima za pomoć, i da ne zanemrite njihovu moć.
Srdačn.
Pitanje broj: #18065
Da li imate neki savet, kakav-takav...a da se ne svodi na preporuku odlaska psihijatru? Znam da je sve ovo besmisleno i da mi nećete pružiti drugi savet osim ovog koji sam navela, što je i razumljivo..ali opet...
Poštovana Nina,
Siguran sam da ima psihijatara i u Vašoj okolini koji ne veruju u besmislenu sintagmu "jednom narkom uvek narkoman". Stoga, žao mi je što Vas ne mogu u potponosti podržati u izbegavanju potpune pomoći jer ću Vam ipak predložiti da potražite psihijatra prvenstveno zbog samoinicijativnog uzimanja lekova što svakako nije preporučljivo. Tegobe koje ste pobrojali nisu tegobe narkomana već osobe sa problemom raspoloženja i volje, a koja je povrh svega u žalosti za majkom. Psihijatar i lekovi ne mogu da zamene majku, oca, partnera, prijatelje, rodbinu, komšiluk, posao, veru, što mislim da su važni oslonci u svačijem životu, ali niste mi napisali koliko su oni uključeni u Vaš život. Moj kakav-takav savet je da razmislite u kojoj meri se možete obratiti i drugim osloncima za pomoć, i da ne zanemrite njihovu moć.
Srdačn.
Pregledajte odgovore po oblastima